Sveta Petka - 27. oktobra 2025 - Istorija i narodni običaji

Petkovdan, praznik posvećen Svetoj Petki Paraskevi Epivatskoj, svake godine okuplja porodice, vernike i poštovaoce tradicije širom Balkana. Dana 27. oktobra 2025. Srpska pravoslavna crkva i veliki broj domaćinstava obeležiće jednu od najraširenijih krsnih slava u srpskom narodu - praznik koji je, po broju svečara, među prvih šest slava u Srbiji. U narodu je Sveta Petka naročito poštovana kao zaštitnica žena, dece i starijih, a uz njeno ime vezuju se i izvori „lekovite vode”, tradicionalno umivanje i uzdržavanje od teških kućnih poslova tog dana.

Kada je Petkovdan 2025. i kako se računa datum

Petkovdan 2025. godine pada u ponedeljak, 27. oktobra (po novom - gregorijanskom kalendaru). U crkvenom računanju vremena isti praznik se vodi kao 14. oktobar po starom - julijanskom kalendaru. У савременом razdoblju razlika između kalendara iznosi 13 dana, pa se 14. oktobar (jul.) u civilnoj upotrebi premešta na 27. oktobar (greg.). Ova razlika od 13 dana važi do 2099. godine; tek od 2100. kalendarska razlika postaje 14 dana, zbog čega bi se tada, ukoliko se ništa ne menja u računanju, Petkovdan u građanskom kalendaru pomerio na 28. oktobar.

Da li je datum uvek isti?
Za vreme našeg veka - da: Petkovdan je uvek 27. oktobra u građanskom kalendaru (a 14. oktobra u julijanskom). Dan u nedelji se, naravno, menja iz godine u godinu; 2025. je ponedeljak.

Kratak kalendarski okvir i terminologija:
U bogoslužbenom smislu, 27. oktobar je liturgijsko sećanje na prepodobnu Paraskevu. U mnogim porodicama taj dan je krsna slava; u nekim krajevima postoji „preslava” (druga, manja slava) povezana sa Svetom Petkom, koja se obeležava skromnije, uz sveću i kolač. Naziv „Petkovica” se u narodnom govoru koristi za jesenju svetkovinu i period oko praznika, kao i za kućnu slavu posvećenu svetiteljki, naročito u istočnoj i južnoj Srbiji.

Ko je bila Sveta Petka Paraskeva – biografija i duhovni put

Sveta Petka (Prepodobna mati Paraskeva Epivatska) potiče iz Epivata u Trakiji, naselja na obali Mramornog mora između Silimvrije i Carigrada. Rođena je u imućnoj i pobožnoj porodici, u kojoj je rano usvojila crkveni poredak i ljubav prema podvižništvu. Njen brat Jevtimije se takođe zamonašio u mladosti i postao episkop Maditski, zbog čega se u hagiografijama često pominje kao sveti Jevtimije Maditski – svedočanstvo da je pobožnost bila porodična crta, a ne samo lični izbor mlade Paraskeve.

U ranoj mladosti Paraskeva odlazi u Carigrad. Tamo, u veličanstvenoj crkvi Svete Sofije, prima monaški zavet i ime Paraskeva (grč. Παρασκευή). U monaškoj tradiciji, ime označava „pripremu“, odnosno dan petak, kada se hrišćani pripremaju postom za Vaskrsenje koje se liturgijski doživljava svake subote-veče i nedelje. Otuda je „Petka“ srpski prevod njenog imena: Paraskeva = Petak, pa se svetiteljka u srpskoj pobožnosti prirodno nazvala Sveta Petka.

Nakon monašenja, Paraskeva napušta gradski život i odlazi na pustinjsko podvižništvo u predelu oko Jordana. Živi strogo asketski: post, molitva, bdenje i tišina ispunjavaju godine njenog bezimenog, ali dubokog svedočenja. Predanje navodi da je u poznoj starosti imala anđeosko javljanje – poziv da se vrati u svoj rodni Epivat i tu u miru dovrši podvig. Poslušna nebu, vraća se u zavičaj gde poživi još kratko i usne u Gospodu, ostavljajući za sobom glas „miriteljke duša“ i zaštitnice onih koji trpe.

Ikonografija Paraskeve je jasno monaška: crna ili tamna monaška odeća, omofor ili kamilavka, krst u ruci kao znak pokajanja i pobede nad iskušenjima, ponekad svitak sa rečima o postu i čistoti, a neretko i mali hram ili izvor u pozadini, aluzija na svetootročne izvore uz njene hramove. U srpskoj tradiciji dodatno je naglašen motiv „ženske zaštite“ – Sveta Petka kao zaštitnica žena, dece i starijih, što njen lik čini bliskim porodičnoj, kućnoj pobožnosti.

Mošti Svete Petke – put kroz vekove

Posle upokojenja, Paraskeva je sahranjena van gradskog groblja, izdvojeno, kako su to lokalne prilike nalagale. Predanje kaže da je „netruležnost“ njenog tela najpre ostala neprimetna, sve dok se dvoje vernika – Jefimija i Georgije – nisu usnuli sa istim snom: pozivom da se otkopaju mošti i prenesu u hram. Kada je narod poslušao to nadahnuće, mošti su sa strahopoštovanjem prenete u hram Svetih apostola Petra i Pavla u Epivatu, odakle započinje duga istorija prenosa po gradovima pravoslavnog sveta.

Velika seoba moštiju obuhvatila je najznačajnije centre tog vremena:

• Carigrad – prvo veliko prebivalište posle Epivata, kao potvrda ugleda koji je svetiteljka stekla;

• Trnovo (1238) – car Jovan Asen prenosi mošti u svoj prestoni grad; od tada se u tradiciji javlja epitet „Trnovska“;

• Vidin, Brusa (1396) i Vlaška – mošti prolaze kroz uzburkane istorijske okolnosti i promene vlasti;

• Srbija (1398) – na molbu kneginje Milice sultanu Bajazitu, mošti dolaze u Županjevac, a zatim ubrzo u manastir Ljubostinju;

• Beograd (1417) – mošti bivaju svečano prenete u Beograd, čime Sveta Petka dobija i epitet „Beogradska“;

• Carigrad (1521) – nakon osvajanja Beograda od Sulejmana I, mošti ponovo bivaju odnete u Carigrad;

• Jaši (1641) – na molitvu i trošak moldavskog kneza Vasilija (Vasile Lupu) mošti su prenete u Jaši gde se i danas nalaze u Sabornoj crkvi, jednom od najvećih hodočasničkih mesta jugoistočne Evrope.

Napomena o česticama moštiju u Beogradu: U kapeli Svete Petke na Kalemegdanu čuva se čestica moštiju (dva prsta) – znak neraskidive duhovne veze svetiteljke i Beograda, gde su mošti boravile sto godina i gde se do danas poštuje izvor „svete vode“.

Razlika između Paraskeve Epivatske i Paraskeve Rimske

Pod imenom „Sveta Petka“ u srpskoj tradiciji ustalilo se poštovanje dveju različitih svetiteljki:

1. Paraskeva Epivatska – prepodobna (monaška) podvižnica iz 10/11. veka, čiji se glavni dan slavi 27. oktobra (14. oktobra po julijanskom). To je „jesenja Sveta Petka“, zaštitnica porodice, žena i nemoćnih. Njena biografija je monaška: Carigrad, pustinjsko podvižništvo, povratak u Epivat; kult je vezan za put moštiju i velika hodočašća.

2. Paraskeva Rimska (mučenica) – ranohrišćanska mučenica, čiji se spomen u srpskom kalendaru vezuje za 26. jul po julijanskom kalendaru, što u civilnom kalendaru danas odgovara 8. avgustu. Zato se u savremenoj upotrebi najčešće kaže da je „letnja Sveta Petka“ 8. avgusta. Njena biografija je mučenička (svedočanstvo vere do krvi), pa se u ikonografiji češće javlja mučenički palm ili krst mučeništva.

Zašto se 8. avgusta obeležava „Sveta Petka Trnovska“?
8. avgust je u narodu i kalendarima postao dan zajedničkog pominjanja zbog toga što se u to doba obeležavao prenos moštiju Paraskeve Epivatske iz Bugarske u Srbiju (1398), dok se istog dana u civilnom kalendaru (po obračunu datuma) slavi i mučenica Paraskeva Rimska. Zbog boravka moštiju u Trnovu, u tradiciji se učvrstio naziv „Sveta Petka Trnovska“, kojim se ne menja identitet svetiteljke, već se označava istorijska stanica kulta.

Istorijska zabuna sa „tri Paraskeve“ i kako je rešena:
U starijim izdanjima kalendara i crkvenih čitanki navodile su se tri različite Paraskeve (prepodobna Epivatska, mučenica Rimska i „velikomučenica“). Ta nomenklaturna složenost poticala je iz preplitanja raznih lokalnih službi i prevođenja iz grčkih i slovenskih rukopisa. U savremenoj praksi Srpske pravoslavne crkve naglašavaju se dve:

• „Jesenja“ – Sveta Petka Paraskeva Epivatska (27. oktobar / 14. oktobar jul.);

• „Letnja“ – Sveta mučenica Paraskeva Rimska (8. avgust / 26. jul jul.).

Na ovaj način jasno se razlikuju: monaški lik podvižnice i mučenički lik svedokinje krvi, dok naziv „Sveta Petka Trnovska“ ostaje istorijski nadimak vezan za boravak moštiju u Trnovu i praznovanje prenosa.

Kult i geografska rasprostranjenost poštovanja

Kult Svete Petke Paraskeve duboko je ukorenjen u Srbiji, Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Njegova snaga proističe iz tri elementa:

1. istorijskog puta njenih moštiju kroz najveće prestonice Balkana,

2. živog sećanja na čudesna uslišavanja,

3. porodičnog karaktera pobožnosti koji u centar stavlja ženu, dom i zdravlje.

Prenos moštiju iz Epivata do Carigrada, Trnova, Beograda i Jašija učinio je da se svetiteljka veže za različite narode. Svaki od njih u njoj prepoznaje zaštitnicu svoje zajednice.

• U Grčkoj je znana kao Osia Paraskevi.

• U Bugarskoj – kao Sveta Petka Bugarska, sa naglaskom na Trnovo i Sofiju.

• U Rumuniji je to Sfânta Parascheva de la Iași, zaštitnica jednog od najvećih hodočašća u Evropi.

• U Severnoj Makedoniji se poštovanje održava kroz mrežu seoskih crkava i manastira.

Otud i brojni epiteti: Epivatska, Beogradska, Trnovska, Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska. Oni nisu nova imena, već način da se iskaže bliskost naroda sa svetiteljkom. Zajednički imenitelj svih naziva jeste doživljaj Svete Petke kao zaštitnice doma, žene, dece i starijih.

Danas je Jaši u Rumuniji najveći centar poštovanja. Tokom oktobra, stotine hiljada vernika u tihoj i strpljivoj litiji dolaze da se poklone njenim moštima, moleći za zdravlje i blagoslov.

Narodni običaji na Petkovdan

U srpskoj tradiciji, 27. oktobar je dan tišine, molitve i porodične sabranosti. Najpoznatiji običaji su:

• uzdržavanje od teških kućnih poslova – pranja, šivenja, fizičkog rada (posebno za žene),

• paljenje tamjana i sveće, kao znak molitve,

• sečenje slavskog hleba i vina u domovima gde je Sveta Petka krsna slava,

• preslava – skromno obeležavanje sa kolačem i vinom, bez gozbi.

Posebno je zanimljiv običaj čuvanja mrvica slavskog kolača. One se posipaju po kući ili stavljaju pod jastuk. Prema predanju, donose „dobar san i dobru vest“, a devojkama otkrivaju lik budućeg supruga.

Sa svetiteljkom je vezana i tradicija izvora i lekovite vode. Najpoznatiji su: izvor na Kalemegdanu i brojni seoski izvori kod crkava i manastira. Vernici se tu umivaju, piju vodu i nose je kući u malim bočicama. Veruje se da voda donosi ozdravljenje, posebno kod očnih bolesti, ali crkva naglašava da ona prati molitvu i blagoslov – a ne zamenjuje lečenje.

Porodična dimenzija ostaje ključna. Sveta Petka se u narodu doživljava kao posebna zaštitnica žena, jer razume njihove svakodnevne brige – o domu, rađanju i deci. Istovremeno, smatra se zaštitnicom i dece i starijih, jer simbolizuje kućnu svetiteljku koja drži porodicu na okupu.

Napomena: Crkvena praksa naglašava liturgiju, post i molitvu. Narodni običaji – poput mrvica kolača ili snova na Petkovdan – pripadaju kulturnom nasleđu. Oni mogu pratiti pobožnost, ali nikada ne zamenjuju ličnu molitvu i liturgijsko učestvovanje.

Liturgija, post i molitva

U crkvenom kalendaru, Petkovdan se obeležava liturgijski kao i svaki veliki praznik:

• večernje bogosluženje i bdenje uoči praznika,

• jutrenje i sveta liturgija na sam dan,

• čitanje Akatista Prepodobnoj Paraskevi,

• poziv vernicima na ispovest i pričešće.

U domovima gde je krsna slava, priprema se slavski kolač i žito. Kolač simbolizuje Vaskrsenje i jedinstvo doma, a žito – sećanje na pretke i veru u život večni. U mnogim krajevima postoji i preslava – skromnije obeležavanje, bez bogate trpeze.

Što se posta tiče, Petkovdan 2025. pada u ponedeljak i sam po sebi nije postan dan. Ipak, mnoge porodice imaju zavet da slavu obeležavaju posno. Pravilo je: vrsta trpeze zavisi od dana i crkvenog posta, osim ako postoji porodični zavet. Najbolje je posavetovati se sa parohijskim sveštenikom.

Za vernike koji poste petkom, praznik je prilika da obnove zavet. To znači: više molitve, čitanje psalama, dobro delo ili poseta bolesniku. Suština je u smirenju, saosećanju i skromnosti – vrednostima koje su obeležile život same svetiteljke.

Najpoznatije crkve, manastiri i kapele posvećeni Svetoj Petki

Petkovdan (27. oktobra) i u 2025. godini ostaje praznik živog sećanja, sabranosti i porodične tradicije. Kao što je Paraskeva Epivatska posvetila svoj život postu i tišini, tako i vernici danas traže mir i snagu u njenom imenu.

Za prazničnu trpezu i porodični mir, odaberite kvalitetne proizvode iz Mango Shop-a – od praktičnih kuhinjskih rešenja do detalja koji ulepšavaju dom.