Tri najveće slave u Srbiji - Kada se proslavljaju i koji su običaji?

Krsna slava zauzima posebno mesto u srpskom identitetu i duhovnosti. Ona nije samo verski događaj, već porodični praznik koji se prenosi sa kolena na koleno i povezuje sve članove porodice, žive i upokojene. Svaka slava ima svog zaštitnika – sveca koji se smatra čuvarom doma, blagostanja i porodice.

U nastavku saznajte kada se proslavljaju Nikoljdan, Đurđevdan i Aranđelovdan, zbog čega su nejveće slave u Srbiji, koji su običaji, simbolika i obavezni elementi slavske trpeze, kao i koje greške treba izbegavati, naročito kada je u pitanju post, gostoprimstvo i priprema hrane.

Pogledajte najlepše slavske čestitke i pošaljite iskrene želje svojim najmilijima već danas.

Sveti Nikola – Nikoljdan (19. decembar)

Ko je bio Sveti Nikola

Sveti Nikola je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji. Važi za jednog od najpoštovanijih svetitelja među hrišćanima, jer se veruje da je tokom čitavog života činio dobra dela i pomagao ljudima u nevolji. Smatra se čudotvorcem, zaštitnikom moreplovaca, putnika, siromašnih i dece.

Brojna predanja govore o njegovoj izuzetnoj skromnosti i plemenitosti. Postoji verovanje da nikada nije želeo da se sazna da je baš on taj koji pomaže, već bi pomoć ostavljao neprimetno, krišom, da onaj ko je primi oseti radost iznenađenja. Ovakva dela ostala su u narodu duboko upamćena i preneta sa generacije na generaciju.

U 11. veku njegove mošti prenete su u grad Bari na jugu današnje Italije, gde se i danas nalaze. Vernici iz celog sveta dolaze u Bari da se poklone ovom svetitelju, što potvrđuje koliki značaj ima u celokupnom hrišćanskom nasleđu.

Zašto je Nikoljdan najrasprostranjenija slava

Nikoljdan slavi oko trećina srpskih domova, pa se u narodu često čuje izreka da „pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“. Ova izuzetna zastupljenost ima više uzroka.

Tradicionalno, većina stanovništva u staroj Srbiji bavila se zemljoradnjom. Tokom zime, kada se poslovi u polju smiruju, postojalo je više vremena za okupljanje i druženje. Zato je praznik u decembru bio idealan za proslavu.

Nikoljdan uvek pada tokom Božićnog posta, pa su pripreme jednostavnije. Posna trpeza je pristupačna, a opet svečana: dovoljno je malo hleba, krompira, salate, ribe, vina i domaćina dobre volje. Zbog toga se u siromašnijim seoskim sredinama Sveti Nikola smatrao slavom koju može da pripremi svaka kuća.

U nekim porodicama se prenosi zanimljiva tradicija: ako otac ima više sinova, jedan preuzima zimskog Svetog Nikolu, a drugi letnjeg Svetog Nikolu (koji se obeležava 22. maja). Na taj način se slava deli, ali svetitelj ostaje zajednički zaštitnik porodice.

Datum, pravila posta i slavska trpeza

Nikoljdan se svake godine slavi 19. decembra po novom kalendaru. Pošto ovaj datum uvek pada u vreme Božićnog posta, trpeza mora biti strogo posna. Upravo zato je važno da domaćini obrate pažnju na pripremu hrane, kako bi ispoštovali pravila crkve i tradicije.

Na slavskom stolu obavezni su:

• slavski kolač

• žito (koljivo)

• vino

• slavska sveća

Domaćin tog jutra odlazi u crkvu i prisustvuje liturgiji na kojoj sveštenik seče kolač i preliva ga vinom. Tek po povratku kući porodica i gosti sedaju za trpezu.

Iako je posna, slavska trpeza treba da bude svečana i bogata. Uobičajena jela za Nikoljdan su riba, kuvana i pečena jela od povrća, pasulj, salate, pita sa pečurkama ili krompirom, a sve češće i moderni posni specijaliteti, od kojih mnoga jela ne zaostaju za mrsnom kuhinjom po ukusu i raskoši.

Običaji i verovanja

Za Nikoljdan je posebno važno pomaganje ljudima koji imaju manje. Sveti Nikola je zapamćen kao zaštitnik siromašnih i onih bez oslonca, pa se veruje da na ovaj dan treba darivati one kojima je pomoć potrebna. Najčešće se daje hrana, voće ili sitan dar, posebno deci, jer je Sveti Nikola oduvek važio za njihovog zaštitnika.

Jedan od lepih običaja jeste ostavljanje oraha, lešnika, jabuka i slatkiša u dečije cipele pored kreveta ili na prozoru.

Nikoljdan se u narodnoj tradiciji naziva i „vodena slava“. Vernici veruju da tog dana mornari ne isplovljavaju i da se ne započinje putovanje preko vode, već da se ostaje u domu, u miru i zajedništvu sa porodicom i gostima.

Još jedno pravilo se posebno ističe: ne odbija se gost. Svako ko tog dana uđe u dom prima se kao blagoslov. Smatra se da svetitelj dolazi kroz svakog posetioca.

Česte zablude i korisne napomene

Najrasprostranjenija greška jeste priprema mrsne trpeze za Nikoljdan. Bez obzira na dan u nedelji, ova slava je uvek posna. Domaćin koji to ne ispoštuje smatra se da nije u potpunosti ispunio obaveze prema svetitelju.

Druga česta nedoumica odnosi se na organizaciju slavlja. S obzirom na broj gostiju, domaćini se ponekad nađu u situaciji da je teško smestiti i poslužiti sve ljude. Tradicija nas uči da je važno poštovanje i gostoprimstvo, ali je sasvim prihvatljivo:

• organizovati posluženje u talasima ako je prostor manji

• pripremiti jela unapred da domaćin ne provede ceo dan u kuhinji

• rasporediti goste po stolovima tako da svi imaju mesto za trpezom makar u toku dela slavlja

Bitno je da se sačuva dostojanstvo slave, porodična sloga i radost okupljanja, jer je upravo to suština i najveći blagoslov Svetog Nikole.

Sveti Đorđe – Đurđevdan (6. maj)

Ko je Sveti Đorđe i kako se prikazuje na ikonama

Sveti Đorđe potiče iz oblasti Kapadokije u Maloj Aziji. Bio je visoko obrazovan, odvažan i poznat po svom hrabrom držanju u rimskoj vojsci, gde je brzo napredovao do visokog čina. Međutim, kada su hrišćani bili izloženi progonima, on je javno posvedočio da je vernik i odbio da se odrekne svoje vere. Zbog takve smelosti su ga mučili i na kraju ubili. Zbog toga se ubraja u velike mučenike Crkve.

Na ikonama je prikazan kao mladi vojvoda na konju, sa kopljem u ruci kojim probada aždaju. Aždaja je simbol zla i mnogoboštva koje je „gutalo“ nevine ljude. Pobeda Svetog Đorđa nad aždajom predstavlja konačnu pobedu hrišćanske vere, kraj proganjanja i trijumf dobra nad silama tame.

Ikona ovog svetitelja nije samo slikovni prikaz, već duhovna pouka o hrabrosti, doslednosti u veri i borbi za pravdu.

Poreklo praznika i narodni sloj običaja

Đurđevdan je jedan od najstarijih i najpoštovanijih praznika kod Srba. Zanimljivo je da se u ovom prazniku prepliću:

• hrišćanski kult Svetog Đorđa, mučenika koji je stradao za veru

• tragovi pretkršćanskih običaja, vezanih za plodnost, proleće i obnovu prirode

Zato se Đurđevdan smatra praznikom prelaza iz zime u leto i povratka života u punoj snazi.

Zbog izuzetne rasprostranjenosti običaja i značaja za narod, Đurđevdan je upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, što potvrđuje njegovu kulturnu i istorijsku vrednost.

Datum, post i trpeza

Đurđevdan se svake godine obeležava 6. maja po novom, odnosno 23. aprila po starom kalendaru. Za razliku od Nikoljdanа, koji je uvek posan, pravilo za Đurđevdan zavisi od dana u nedelji:

• ako praznik padne u sredu ili petak – trpeza je posna

• u svim ostalim danima – trpeza je mrsna

U mnogim krajevima Srbije, posebno oko Timoka, postoji poseban običaj da domaćin na Đurđevdan dovede muško jagnje pred crkvu, gde se nad životinjom čita molitva i pali sveća na rogovima. Posle osvećenja, jagnje se priprema za slavsku trpezu i predstavlja dar zahvale za zaštitu i rodnost.

Običaji: priroda, bilje i voda

Najprepoznatljiviji običaj je đurđevdanski uranak. Pre zore, porodice izlaze na livade, u šume, na obale reka ili izvora kako bi dočekali prolećno sunce. Veruje se da prva jutarnja priroda donosi zdravlje, snagu i blagostanje.

Domovi i dvorišta se kite zelenim grančicama. Ulazna vrata ukrašavaju se venčićima od đurđevskog cveća i trava koje simbolišu:

• novi život

• zaštitu doma

• zdravlje ukućana

Ti venčići vise na vratima punih godinu dana, sve do sledećeg praznika.

Voda i bilje imaju posebnu ulogu. Uoči praznika voda se ostavlja napolju sa raznim travama, a ujutru se njome svi umivaju. Devojke se umivaju da budu lepe i zdrave, deca da budu snažna kao dren, a stariji da osete blagoslov prirode. Nerijetko se ljudi kupaju u reci pre izlaska sunca, što se smatra najjačim vidom zdravlja i pročišćenja.

Često se prave krstovi od leskovog pruća i postavljaju na njivama, oko kuće ili u toru radi zaštite od nevremena i bolesti. U nekim krajevima se vuče zaštitna brazda oko sela, stvarajući magijski krug u koji zlo ne može da uđe.

Verovanja i magijske radnje

Đurđevdan je dan kada se tradicionalno veruje da svet ima pojačanu duhovnu energiju. Zato su mnogi običaji povezani sa gatanjem, ljubavnom srećom, plodnošću polja i stoke.

Najčešća narodna predskazanja su:

• ako je vedro na Đurđevdan – godina će biti plodna

• ako pada kiša na praznik i naredni dan – leto će biti sušno

• broj grmljavina pre Đurđevdana označava količinu žita u narednoj godini

Pale se i zaštitne vatre, kako bi se otklonile zle sile, naročito one koje se vezuju za domaće životinje.

U mnogim krajevima se veruje da devojka koja se valja po zelenoj pšenici će imati kosu dugu i raskošnu kao klasovi koje dotiče.

Istorijske crte i izreke

Đurđevdan je ostavio trag i u istorijskim okolnostima života Srba. U vreme Otomanskog carstva, porez se plaćao u dve rate:

• na Đurđevdan

• na Mitrovdan

Zato je u narodu ostala poznata izreka:

„Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“

Ovaj izraz potiče iz vremena kada su se hajduci baš na Đurđevdan okupljali u šumama, počinjali svoje delovanje i štitili narod.

Razlika između Đurđevdana i Đurđica

Osim Đurđevdana, koji se slavi 6. maja, postoji još jedan praznik posvećen Svetom Đorđu – Đurđic, koji se slavi 16. novembra. Đurđevdan predstavlja dan mučeničke smrti i pobede u veri, dok je Đurđic praznik proslave njegovog života i dobrih dela.

U narodnoj praksi, Đurđevdan je mnogo rasprostranjeniji kao krsna slava. Đurđic se češće smatra pripremnim praznikom, svojevrsnom duhovnom najavom zimskog perioda.

Sveti Arhangel Mihailo – Aranđelovdan (21. novembar)

Ko je Arhangel Mihailo

Arhangel Mihailo ima izuzetno mesto u hrišćanskoj tradiciji. On je arhistratig, odnosno vrhovni zapovednik bestelesnih anđeoskih sila. U spisima crkvenih otaca opisuje se kao čuvar vere, zaštitnik Crkve i branilac naroda Božijeg. Njegovo ime na hebrejskom znači „Ko je kao Bog“, što svedoči o njegovoj ulozi u borbi protiv svih duhova koji se suprotstavljaju božanskoj pravdi.

Na ikonama se prikazuje u oklopu rimskog ratnika, sa kopljem kojim pobeđuje Lucifera, nekadašnjeg anđela koji se okrenuo protiv Boga. U njegovoj levoj ruci je često palmova grančica, znak večne pobede života nad smrću i istine nad laži. Zbog svega toga on se smatra zaštitnikom vere i borcem protiv jeresi, ali i snažnim čuvarom svakog doma i porodice.

Zašto je praznik u novembru

Praznik Aranđelovdana postavljen je u novembru, jer se u crkvenoj predaji smatra da je novembar deveti mesec od marta, kada je, po verskom tumačenju, Bog stvorio svet. Broj devet upućuje na devet anđeoskih činova:

• serafimi

• heruvimi

• prestoli

• gospodstva

• sile

• vlasti

• načala

• arhangeli

• angeli

Na čelu tih činova jeste Arhangel Mihailo, kao vođa i čuvar jedinstva svih bestelesnih sila.

Datum, post i slavska trpeza

Aranđelovdan se uvek slavi 21. novembra po novom kalendaru, odnosno 8. novembra po starom. Za razliku od Nikoljdanа, njegova trpeza nije uvek posna. Pravilo je jednostavno:

• ako praznik padne u sredu ili petak – trpeza je posna

• u svim ostalim danima – mrsna

Ipak, postoji jedna veoma rasprostranjena zabluda: u narodu se često misli da se ne sprema žito jer se Arhangel Mihailo smatra „živim svetiteljem“. Ova tvrdnja je neispravna. Crkva uči da se žito priprema uvek, jer ono nije namenjeno duši svetitelja, već je simbol sećanja na pretke, kao i vere u Vaskrsenje.

Na trpezi obavezno treba da budu:

• slavski kolač

• žito

• vino

• slavska sveća

Domaćin ujutru nosi kolač i žito u crkvu, gde sveštenik vrši obred osvećenja i sečenja kolača.

Običaji i verovanja

Arhangel Mihailo se u narodu doživljava kao nebeski zaštitnik doma. Posebno se veruje da tokom jeseni i zime obilazi ljude, ponekad i u vidu prosjaka, kako bi proverio njihovo milosrđe i dobrotu. Zato se kaže da nikada ne treba odbiti onoga ko tog dana pokuca na vrata i zatraži pomoć.

Postoji i narodno verovanje da Arhangel Mihailo posećuje bolesnike. Ako stane kod njihovih nogu, zdravlje može biti narušeno, ali ako stane kod glave, očekuje se oporavak. Ovaj običaj je duboko ukorenjen u narodnoj pobožnosti prema Arhistratigu kao zaštitniku zdravlja i života.

Vreme na Aranđelovdan smatra se pokazateljem cele zime i proleća. Ako je hladno, veruje se da će takva biti i predstojeća sezona. Ako je vreme blago, očekuje se blaga i rodna godina.

U pojedinim krajevima Srbije, naročito u seoskim sredinama, ovaj svetitelj se smatra zaštitnikom stoke i onim koji „tera vukove“. Zbog toga se na njegov dan izgovaraju molitve za zaštitu torova i imanja.

Manastiri i narodna pobožnost

Srpska istorija prepuna je primera gde se Arhangel Mihailo poštuje kao zaštitnik državnosti i naroda. Neki od značajnih manastira posvećenih njemu jesu:

• Manastir Svetih arhangela kod Prizrena

• Manastir Crna Reka

• Manastir Grabovac

Arhangel Mihailo je bio zaštitnik loze Nemanjića, pa samim tim i jedan od najvažnijih duhovnih simbola srpske srednjovekovne države. Tokom celog istorijskog trajanja srpskog naroda, ovaj svetitelj se doživljava kao stub zaštite slobode i vere.

Česte zablude i korisne napomene

Pored zablude o žitu, često se dešava da domaćini ne poštuju pravilo o posnoj ili mrsnoj trpezi. Zato je važno pratiti na koji dan u nedelji praznik pada te godine. Ako je sreda ili petak, u pitanju je posna slava, bez izuzetka.

Takođe, treba imati u vidu da je Aranđelovdan po karakteru molitvena i tiša slava u odnosu na neke druge, pa domaćini nastoje da u domu vlada mir, pristojna trpeza i duhovno dostojanstvo, kao sećanje na sve pretke i zaštitu budućih pokolenja.

Posetite Mango Shop i izaberite savršene proizvode za vašu slavsku trpezu po odličnoj ceni.