Da li po zakonu zgrada mora da ima parking?

U poslednjih nekoliko decenija, broj automobila u Srbiji konstantno raste, dok broj dostupnih parking mesta ne uspeva da isprati taj tempo. Situacija je posebno alarmantna u urbanim sredinama poput Beograda, Novog Sada i Niša.

Da li zgrada mora da ima parking po zakonu?

Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova

U Republici Srbiji, obaveza obezbeđivanja parking prostora prilikom izgradnje novih stambenih objekata definisana je Pravilnikom o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova („Sl. glasnik RS“, br. 58/2012, 74/2015 i 82/2015). Ovaj pravilnik nalaže da se prilikom planiranja svake nove zgrade mora obezbediti određeni broj parking mesta u skladu sa planskim dokumentom koji važi za datu lokaciju.

Najmanje dimenzije parking mesta su jasno definisane:

• Za standardno parkiranje: 230 cm x 480 cm

• Za podužno parkiranje: 200 cm x 550 cm

• Za garažni boks: 270 cm x 550 cm

To znači da svaki investitor, pre nego što počne izgradnju, mora da dokaže da je u planu projekta predvideo dovoljan broj parking mesta, bilo da su u pitanju otvoreni prostori, nadzemne garaže ili podzemne garaže.

Broj obaveznih parking mesta po stanu – kako se određuje?

Broj parking mesta koji mora biti obezbeđen zavisi od urbanističkih planova i stepena urbanizacije određenog područja. U većini slučajeva, pravilo je jedno parking mesto po stambenoj jedinici. Međutim, u praksi se sve češće uzima u obzir i broj članova domaćinstva, prosečan broj automobila po stanu i komercijalni sadržaji unutar objekta.

U nekim opštinama i gradovima postoji lokalna odluka o uvećanju broja obaveznih parking mesta – posebno u zonama gde se očekuje veće opterećenje saobraćaja. Investitori moraju ispoštovati te lokalne propise, u suprotnom ne mogu dobiti građevinsku dozvolu.

Da li se to odnosi samo na novogradnju ili i na starije zgrade?

Zakonska obaveza o obezbeđivanju parking mesta se isključivo odnosi na novogradnju i projekte koji se rade po važećim urbanističkim planovima. Starije zgrade, posebno one građene pre 2000-ih, nisu morale da ispunjavaju te kriterijume. Zato danas imamo paradoksalnu situaciju da se u jednoj ulici nalaze savremene zgrade sa podzemnim garažama i desetine starijih objekata bez ikakvog parking rešenja.

Stanari starijih zgrada često su prepušteni samostalnoj organizaciji, improvizaciji i „ko pre stigne“ modelu parkiranja na javnoj površini.

Šta se smatra javnom, a šta privatnom površinom ispred zgrade i kuće?

Razlika između javne površine i privatnog dvorišta

Jedna od najčešćih zabluda među građanima jeste uverenje da je prostor ispred zgrade ili kuće njihov i da imaju pravo da ga samostalno koriste i uređuju. Međutim, zakonska regulativa jasno razlikuje javnu površinu, kojom upravlja grad ili opština, i privatnu površinu, koja je u svojini fizičkog ili pravnog lica.

Javne površine obuhvataju:

• kolovoze,

• trotoare,

• javna parking mesta uz ulicu,

• prolaze koji nisu fizički ograđeni i služe javnom interesu.

Ukoliko je parking prostor ispred zgrade ili kuće deo kolovoza ili uz samu ulicu – gotovo uvek je reč o javnoj površini, čak i ako se nalazi „tačno ispred vašeg ulaza“.

Privatna površina podrazumeva:

• ograđeni deo dvorišta,

• unutrašnje dvorište stambenog kompleksa,

• prostor definisan u listu nepokretnosti kao svojina stanara ili zgrade.

Samo na privatnoj površini vlasnik ili zajednica stanara ima pravo da odlučuje o uslovima korišćenja, uključujući i postavljanje fizičkih barijera, stubića ili znakova zabrane parkiranja – naravno, uz potrebne dozvole ako se radi o delovima pristupnih saobraćajnica.

Kako znati kome pripada određeni parking prostor?

Da biste sa sigurnošću znali da li je određeni prostor javna ili privatna površina, potrebno je izvršiti proveru kroz katastarski plan i list nepokretnosti. Tu su jasno definisane granice parcele, vlasnički odnosi i namena prostora.

Ukoliko se parking nalazi u dvorištu koje nije ograđeno, ali jeste upisano kao svojina stanara (ili skupštine stanara), tada se tretira kao privatni deo zajedničke svojine. Međutim, ako je prostor van parcele zgrade i koristi se za saobraćaj, tada se smatra javnim dobrom u opštoj upotrebi i podložan je upravljanju od strane grada ili opštine.

U Beogradu, na primer, JKP Parking servis je nadležan za označavanje i upravljanje javnim parking mestima. Ako je vaše vozilo parkirano na obeleženom mestu sa oznakama zone, vi se nalazite na javnoj površini, čak i ako je prostor ispred vaše zgrade.

Ko ima pravo korišćenja parking mesta ispred zgrade?

Kada je parking mesto deo zajedničke svojine stanara

Ako se parking mesto nalazi u dvorištu stambene zgrade koje je deo zajedničke imovine svih stanara (što se utvrđuje dokumentima i urbanističkim planom), tada su svi stanari ravnopravni korisnici tog prostora.

U tim slučajevima, pravo na korišćenje parking mesta reguliše se internim dogovorom, najčešće na Skupštini stanara. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada omogućava da se zajednički prostori, poput unutrašnjeg dvorišta, organizuju i podele na način koji odgovara većini.

Raspodela mesta na Skupštini stanara

Na Skupštini stanara, stanari mogu doneti odluku o raspodeli parking mesta, često u zavisnosti od broja stanova, veličine porodice, ili čak principa rotacije. Ove odluke moraju biti zapisnički dokumentovane i ne mogu biti protivne zakonima.

Važno je znati da pravo korišćenja mesta ne podrazumeva pravo svojine. To znači da ne možete prodati, izdati ili preneti to mesto drugom licu bez saglasnosti stanarske zajednice, jer ono i dalje pripada svima.

Da li se može izdavati ili prodavati?

Ne. Ako parking mesto ne predstavlja poseban deo zgrade (što je slučaj sa garažom ili garažnim mestom), ono se ne može prodavati ili izdavati jer je deo zajedničke imovine.

Postoji razlika između korišćenja (koje se može dodeliti internim dogovorom) i svojine (koja mora biti upisana u katastar i izdata kao posebna nepokretnost).

Garažno mesto, ako je ucrtan kao poseban deo objekta (gde postoji ulaz, obeležen prostor i svojinska dokumentacija), može se prodavati ili iznajmljivati, baš kao i stan. Za razliku od običnog parking mesta u dvorištu, garaža i garažno mesto su zakonski prepoznate jedinice.

Razlika između parking mesta i garažnog mesta

 

 

Kada grad mora da omogući dodatna parking mesta?

Uloga Sekretarijata za saobraćaj i urbanističkih planova

Planiranje i izgradnja parking kapaciteta u gradovima Srbije, a naročito u Beogradu, pod direktnom je nadležnošću Sekretarijata za saobraćaj i urbanističkih službi lokalne samouprave. Ove institucije imaju zadatak da, prilikom donošenja urbanističkih planova, predvide odgovarajući broj parking mesta za svaku novu izgradnju, kao i da analiziraju potrebe za dodatnim kapacitetima u već izgrađenim zonama.

Prema zakonu o planiranju i izgradnji, kao i zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, lokalna samouprava mora obezbediti dovoljno prostora za bezbedno i funkcionalno parkiranje, naročito u zonama gde je gustina saobraćaja visoka i broj stanara premašuje broj dostupnih parking mesta. U tom kontekstu, grad ne samo da ima mogućnost, već i obavezu da planira dodatna rešenja tamo gde je to moguće – bilo kroz prenamenu površina, bilo kroz izgradnju novih objekata.

Mogućnosti za dodatna nadzemna i podzemna parking rešenja

U situacijama kada broj postojećih parking mesta nije dovoljan, lokalne vlasti mogu preduzeti sledeće korake:

• Izgradnja nadzemnih parking objekata (garaža sa više nivoa) – rešenja koja ne zahtevaju mnogo prostora u širinu i pogodna su za guste gradske četvrti.

• Podzemne garaže – najčešće planirane uz nove stambene i poslovne objekte. Ove investicije su skupe, ali izuzetno efikasne za rasterećenje površinskog saobraćaja.

• Prenamena postojećih površina (npr. prazna dvorišta, neuređene zelene površine) u organizovana parking mesta – uz poštovanje ekoloških i urbanističkih standarda.

• Uvođenje pametnih sistema za detekciju slobodnih mesta i uvođenje senzora – radi boljeg upravljanja već postojećim kapacitetima.

Gradovi imaju pravo da naplaćuju korišćenje javnih parking prostora kako bi održali njihovu funkcionalnost i ulagali u razvoj novih kapaciteta. Međutim, zakon nalaže da se ovakvi potezi moraju sprovoditi u skladu sa realnim potrebama građana, a ne kao isključivo fiskalna mera.

Problemi gradskih zona i parkiranja u Beogradu

Beograd se suočava sa posebno teškom situacijom. Broj registrovanih vozila iz godine u godinu raste, dok gradska infrastruktura, koja je u mnogim delovima zastarela, ne može da podrži toliki broj automobila.

Najveći izazovi se beleže u:

• Strogom centru grada, gde su površine pod zaštitom i nisu pogodne za proširenje kapaciteta.

• Novobeogradskim blokovima, gde je broj stanova eksponencijalno porastao, dok je broj parking mesta ostao isti.

• Zonama bez plana reorganizacije saobraćaja, gde se parkira i na trotoarima i zelenim površinama, bez reda i bezbednosti.

Uprkos postojanju Parking servisa i jasnih zona naplate, veliki deo grada i dalje funkcioniše po principu "ko pre stigne – njegovo". To dodatno otežava situaciju stanarima koji svakodnevno nemaju gde da ostave svoj automobil, što često vodi do konflikta, kazni i nepoverenja u gradske vlasti.

Nepropisno parkiranje: Koje su kazne i kako se prijavljuje?

Definicija nepropisnog parkiranja

Nepropisno parkiranje nije samo pitanje pristojnosti ili komšijskog odnosa – ono predstavlja saobraćajni prekršaj koji je regulisan zakonom i podložan je kaznama. Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, nepropisno parkirano vozilo je svako vozilo koje je:

• Parkirano ispred ulaza u garažu ili kapiju – bez obzira na to da li je vaša ili tuđa.

• Parkirano na trotoaru, pešačkom prelazu ili biciklističkoj stazi.

• Parkirano na mestu rezervisanom za osobe sa invaliditetom bez odgovarajuće oznake ili dozvole.

• Parkirano tako da blokira prilaz, prolaz ili vatrogasni put.

• Ostavljen automobil koji ugrožava bezbednost saobraćaja ili ometa preglednost raskrsnica.

Ovi prekršaji se često zanemaruju, naročito u manjim mestima, ali u velikim gradovima predstavljaju ozbiljan problem za bezbednost i svakodnevno funkcionisanje.

Kazne i prijave – kome se obratiti?

U slučaju da primetite nepropisno parkirano vozilo, imate pravo (i odgovornost) da to prijavite:

• Parking servisu – ukoliko je u pitanju nepropisno parkiranje u zoni njihovog delovanja. Vozilo može biti sankcionisano novčanom kaznom ili uklonjeno tzv. „paukom“.

• Saobraćajnoj policiji – ukoliko vozilo ometa saobraćaj ili se nalazi na mestu gde potencijalno ugrožava bezbednost.

• Komunalnoj inspekciji – ako vozilo blokira javni prolaz, zauzima zelenu površinu ili ugrožava funkcionalnost prostora.

Kazne za nepropisno parkiranje variraju, ali se kreću od:

• 5.000 do 25.000 dinara, u zavisnosti od prekršaja,

• mogućeg oduzimanja vozila u ponovljenim slučajevima,

• troškova uklanjanja i čuvanja vozila.

Važno je napomenuti da prijavu može podneti bilo koji građanin, uključujući i stanare zgrade u kojoj je došlo do prekršaja. Većina gradova ima online sisteme za prijavu, kao i aplikacije koje olakšavaju ovaj postupak.

Uloga Parking servisa i saobraćajne policije

Parking servis ima ulogu da obezbedi red i naplatu na organizovanim javnim parking mestima. Oni takođe sprovode uklanjanje nepropisno parkiranih vozila, najčešće u zonama naplate i strogom centru grada.

Saobraćajna policija ima šira ovlašćenja – uključujući izdavanje kazni za sve oblike nepropisnog parkiranja, privremeno oduzimanje vozila, pa čak i pozivanje vlasnika ukoliko vozilo ometa hitne službe.

U mnogim slučajevima, efikasna saradnja između stanara i lokalne vlasti daje najbolje rezultate. Građani koji su edukovani o svojim pravima i procedurama mogu aktivno doprineti rešavanju problema nepropisnog parkiranja u svojoj sredini.

Rešenje za zauzeto parking mesto – Automatska parking barijera iz Mango Shopa

 

Predstavljanje proizvoda i njegove funkcionalnosti

Ako vam je poznat osećaj kada posle napornog dana stignete kući i shvatite da je vaše parking mesto već zauzeto, vreme je za rešenje koje štedi živce, vreme i energiju. Automatska parking barijera sa daljinskim upravljačem iz Mango Shop-a pruža vam trajnu i elegantnu zaštitu prostora koji pripada vama.

Ovaj uređaj omogućava jednostavno podizanje i spuštanje barijere jednim klikom, bez potrebe da izlazite iz automobila. Bilo da ste stanar, vlasnik poslovnog prostora ili upravljate većim brojem parking mesta – ovaj proizvod je idealno rešenje.

Zašto je to efikasno rešenje?

Za razliku od improvizovanih rešenja kao što su čunjevi, gajbe ili natpisi, automatska barijera:

• štiti vaš prostor 24/7, bez potrebe da budete fizički prisutni,

• onemogućava prelaženje vozilom preko zaštite, zahvaljujući svojoj robusnoj konstrukciji,

• smanjuje rizik od sukoba sa komšijama ili vozačima,

• daje jasan vizuelni signal da je parking rezervisan.

Uređaj se lako postavlja, koristi i održava, a estetski se uklapa u moderno urbano okruženje.

Kome je namenjen?

• Stanarima stambenih zgrada koji žele da zaštite dodeljeno mesto u dvorištu.

• Vlasnicima kuća sa privatnim parking mestom ispred objekta.

• Firmama i malim biznisima koji žele da ograniče pristup svojim klijentima ili zaposlenima.

• Menadžerima objekata, stambenih zajednica i poslovnih zgrada koji žele efikasno rešenje kontrole pristupa.

Kako funkcioniše?

• Instalacija: Barijera se montira na površinu parking mesta pomoću priloženih ekspanzionih zavrtnjeva. Instalacija traje manje od 30 minuta i ne zahteva posebne alate.

• Upravljanje: Uz pomoć daljinskog upravljača sa dometom do 15 metara, korisnik podiže ili spušta barijeru.

• Napajanje: Ugrađena punjiva baterija omogućava dugotrajnu upotrebu (4–6 meseci sa jednim punjenjem).

• Otpornost: Konstrukcija je otporna na sve vremenske uslove – od kiše i snega do jakog sunca.

Prednosti proizvoda

• Daljinsko upravljanje – za maksimalnu udobnost bez izlaska iz vozila.

• Vodootporan i otporan na koroziju – dug vek trajanja čak i u otežanim uslovima.

• Jednostavna instalacija – bez potrebe za električarom ili specijalizovanom uslugom.

• Robusna zaštita – štiti mesto čak i od pokušaja prelaženja.

• Brza dostava i garancija – Mango Shop nudi brzu isporuku i pouzdanu postprodajnu podršku.

Poručite odmah preko Mango Shop-a i rešite se stresa zauzetih mesta jednom zauvek.

Najčešće postavljana pitanja (FAQ)

1. Da li mogu da postavim barijeru ispred svoje kuće?

Samo ako se radi o privatnom prostoru koji je u vašem vlasništvu. Ukoliko se radi o javnoj površini, neophodno je da prethodno dobijete dozvolu Sekretarijata za saobraćaj.

2. Mogu li da zaštitim parking mesto u dvorištu zgrade?

Da, ali isključivo uz zvaničnu odluku Skupštine stanara. Ako je dvorište zajedničko, odluke se donose kolektivno, uz poštovanje prava svih stanara.

3. Da li automatska barijera može da se postavi na bilo kom mestu?

Ne. Automatska barijera može da se postavi samo na prostoru koji je zakonski u vašem vlasništvu ili na osnovu odluke stanarske zajednice. Na javnim površinama – samo uz prethodnu dozvolu.

4. Kolika je kazna za nepropisno parkiranje ispred garaže ili ulaza?

Kazne za nepropisno parkiranje iznose od 5.000 do 25.000 dinara, u zavisnosti od prekršaja i situacije. U nekim slučajevima, vozilo može biti odneto od strane „pauka“.

5. Koja je razlika između garažnog i običnog parking mesta?

Garažno mesto je najčešće zatvoreni prostor u vlasništvu pojedinca i može se prodati ili iznajmiti. Obično parking mesto u dvorištu zgrade je deo zajedničke imovine i ne može se privatizovati bez dogovora i zakonske osnove.