Razlika između pravoslavnog i katoličkog posta

Element	Pravoslavni post	Katolički post
Početak Uskršnjeg posta	Čisti ponedeljak (dva dana pre katoličke Čiste srede)	Čista sreda (Ash Wednesday)
Trajanje Velikog posta	7 nedelja + Velika sedmica (42 dana + 7 dana)	40 dana (ne računaju se nedelje)
Broj obroka dnevno	Uglavnom jedan, ponekad i dva, u zavisnosti od dana	Jedan glavni obrok + dva manja (koja ne prelaze jedan puni)
Vrste dozvoljene hrane	Bez mesa, mleka, jaja, ribe (osim u retkim slučajevima)	Bez mesa; mlečni proizvodi i jaja dozvoljeni
Dozvoljena riba	Dozvoljena određenim danima	Često dozvoljena kao zamena za meso (npr. petkom)
Ulje i vino	Zabranjeni u većini dana; dozvoljeni subotom i nedeljom	Ne postoji zabrana; dozvoljeni u svim postnim danima
Strogi dani posta	Trimirje, Veliki petak, Velika subota – često bez hrane	Čista sreda i Veliki petak – post i nemrs obavezni

 

Posna ishrana: suštinske razlike

Pravoslavna posna ishrana je potpuno veganska, osim u dane kada je dozvoljena riba ili ulje. Naglasak je na odricanju od svih proizvoda životinjskog porekla i jednostavnosti ishrane – čak i kada se jede, to se čini skromno, bez luksuza i uživanja u hrani.

Katolička posna ishrana je umerenija i fleksibilnija – ne jede se meso, ali su dozvoljeni mlečni proizvodi, jaja i često riba. Količina hrane se kontroliše, ali ne postoji zabrana konzumiranja ulja, začina ili hrane biljnog porekla u celini.

Ove razlike ukazuju na dva različita duhovna pristupa: pravoslavlje naglašava potpunu askezu i uzdržanje, dok katolicizam ističe umerenost i simboliku posta, usmerenu na unutrašnju pokoru i zajedništvo s drugima kroz milosrđe.

Veliki post: razlike u pripremi za Uskrs

Pravoslavni Veliki post – sedam nedelja duboke askeze

Veliki post u pravoslavnoj crkvi ima posebno mesto – to je najosvećeniji i najstroži period duhovne pripreme u godini. Traje ukupno sedam nedelja, uz dodatnu Veliku (Strasnu) sedmicu, koja vodi do Uskrsa. Počinje Čistim ponedeljkom, što je dva dana pre katoličke Čiste srede, i obeležava ulazak u vreme pokajanja, molitve, sabranosti i telesnog uzdržanja.

Postoji nekoliko specifičnih karakteristika pravoslavnog Velikog posta:

• Prva tri dana (ponedeljak, utorak i sreda) poznata su kao trimirje, kada je, idealno, propisano potpuno uzdržanje od hrane do Svete liturgije u sredu.

• Tokom prvih šest nedelja, posti se najčešće na vodi, dok su subote i nedelje razrešene na ulje.

• Riba se jede samo dva puta: na Blagovesti (ako ne padne u Veliku sedmicu) i na Cveti.

• Velika sedmica ima dodatna pravila posta, sa totalnim postom na Veliki petak, dok se na Veliku subotu praktikuje suhojedenje – skroman obrok od hleba i vode, bez kuvanja.

Ovaj post ima dvostruku duhovnu funkciju: pokajanje zbog greha i iščekivanje Vaskrsenja, kao simbola pobede nad smrću i propadanjem.

Katolički Veliki post – korizma kroz simboliku i pokoru

U katoličkoj tradiciji, Veliki post se naziva korizma i traje 40 dana, počevši od Čiste srede (Ash Wednesday). Nedelje se ne računaju kao postni dani, što objašnjava numeričku razliku u odnosu na pravoslavlje.

Korizma je vreme pokajanja, unutrašnje tišine i milosrđa, a vernici su pozvani na konkretne duhovne korake:

• Pepeljenje na Čistu sredu – simbolički čin gde sveštenik stavlja pepeo u obliku krsta na čelo vernika, uz reči: „Seti se, čovječe, da si prah i da ćeš se u prah vratiti“.

• Post i nemrs – obavezni su na Čistu sredu i Veliki petak (jedan glavni i dva manja obroka, bez mesa), a petkom u korizmi obavezan je nemrs.

• Dela milosrđa i duhovne obnove – uključuju davanje milostinje, ispovest, molitvu i činjenje dobrih dela.

Katolička korizma nije usmerena isključivo na ishranu, već podstiče vernike da se odreknu i nematerijalnih stvari koje ih udaljavaju od Boga – prekomerne upotrebe tehnologije, ogovaranja, sebičnosti, loših navika.

Tabela: Uskršnji post u pravoslavlju i katoličanstvu

 

Upotreba jaja i mlečnih proizvoda tokom posta

Pravoslavna praksa – stroga zabrana mlečnih proizvoda i jaja

U pravoslavnom postu važi jasno pravilo: sve što potiče od životinja je zabranjeno. To uključuje:

• Mleko

• Jogurt, sir i pavlaku

• Maslac i puter

• Jaja i sve obroke koji ih sadrže (npr. peciva, testenine sa jajima)

Ova zabrana se dosledno primenjuje tokom celog posta, osim ako u tipiku nije navedeno ublaženje (najčešće na određeni praznik, kada je dozvoljeno ulje ili riba – ali nikada mlečni proizvodi ili jaja). Suština ovog pravila je u podvigu i duhovnom odricanju od svega što telo „uži“ i što stvara osećaj ugodnosti, sitosti i zadovoljstva.

Strogo se vodi računa i o skrivenim sastojcima: vernici često izbegavaju industrijske proizvode koji sadrže tragove mleka, jaja ili životinjskih masnoća. Takav stepen uzdržanja ima za cilj potpunu posvećenost postu – kako telom, tako i duhom.

Katolička praksa – dozvoljeni mlečni proizvodi i jaja

U katoličkom postu, takva zabrana ne postoji. Iako je meso zabranjeno, jaja i mlečni proizvodi su dozvoljeni tokom celog posta. Zbog toga se katolički post često doživljava kao lakši i fleksibilniji, što odgovara umerenijem tumačenju posta – kao pokore, a ne potpune askeze.

U nekim delovima sveta, uključujući i srednjovekovnu Evropu, jaja i mlečni proizvodi su povremeno bili zabranjeni tokom posta, ali su takve prakse vremenom ublažene. Danas su mlečni proizvodi prisutni čak i u tradicionalnim receptima za Lenten obroke – čorbe, testenine i posna peciva.

Istorijski i teološki razlozi razlika

Razlike u pristupu upotrebi jaja i mlečnih proizvoda tokom posta proizilaze iz različitih teoloških naglasaka i istorijskog razvoja duhovne prakse:

• Pravoslavlje u postu vidi asketizam i vraćanje na rajsko stanje, kada su ljudi jeli isključivo bilje. Hrana životinjskog porekla doživljava se kao podsećanje na pad u greh i telesne strasti.

• Katolicizam post vidi kao simboličko odricanje, gde je važnija unutrašnja spremnost na promenu, nego doslovno pridržavanje strogih pravila. Time se ostavlja prostor vernicima da se više fokusiraju na molitvu, milosrđe i lični razvoj, bez previše opterećenja oko sastava obroka.

Zbog toga se i danas, u savremenoj praksi, pravoslavni vernici u postu ponašaju kao vegani sa dodatnim ograničenjima, dok katolici praktikuju oblik posta koji je više moralna disciplina nego dijetalno odricanje.

Duhovni smisao posta u obe tradicije

Post kao duhovno sredstvo samoprevazilaženja

U obe hrišćanske tradicije – pravoslavnoj i katoličkoj – post je pre svega duhovni čin. On nadilazi puko uzdržavanje od hrane i postaje oružje u borbi protiv unutrašnjih strasti, sredstvo duhovne obnove, samoprevazilaženja, i približavanja Bogu. Post u svojoj najdubljoj suštini vodi čoveka ka smirenju, poniznosti i pokajanju.

U pravoslavlju, post je nerazdvojan od asketizma i duhovne budnosti – on je „lek za dušu“, put ka oslobađanju od vezanosti za materijalno. Kroz odricanje, vernik jača volju, otkriva slabosti i uči da ne „živi samo o hlebu“. Katolička praksa pak često naglašava pokoru i simbolično učešće u Hristovim mukama, kroz male, ali svesne žrtve koje se prinose Bogu kao izraz ljubavi, zahvalnosti i kajanja.

Bez obzira na razlike u pristupu, u oba sistema post ima centralnu ulogu u duhovnom životu i osmišljen je tako da dovede do očišćenja duha i obnove čovekove ličnosti.

Biblijski primeri posta: uzor za sve vernike

Biblija sadrži brojne primere velikih Božjih ljudi koji su postili kao pripremu za važna duhovna dela:

• Isus Hristos je postio 40 dana i noći u pustinji (Matej 4:2), što je postalo osnova za hrišćanski post pred Uskrs. On je pokazao da post priprema dušu za iskušenja i otkriva duhovnu snagu vere.

• Mojsije je proveo 40 dana na Sinaju bez hrane i pića pre nego što je primio Deset zapovesti. Post mu je bio priprema za direktan susret sa Bogom.

• Prorok Ilija je takođe postio 40 dana pre nego što je čuo „tihi šapat“ Božjeg glasa na gori Horeb.

• Prorok Danilo je kroz post postao nepovrediv pred lavovima, pokazujući da post donosi duhovnu zaštitu.

• Sveti Jovan Krstitelj živeo je u neprekidnom postu, bez luksuza i udobnosti, što mu je donelo duhovnu veličinu koju Hristos potvrđuje kao „najveći od rođenih od žene“.

Ovi primeri su temelj na kojem se gradi i savremeno razumevanje duhovnog posta – ne kao cilja, već kao puta ka Bogu.

Post i molitva – neraskidiva veza

U hrišćanskoj tradiciji, post bez molitve nema duhovnu snagu. On tada postaje dijeta, a ne duhovna praksa. Post i molitva idu zajedno: uzdržavanje od hrane pročišćava telo, dok molitva osvetljava duh. Zato se tokom postnih perioda posebno preporučuje:

• češće prisustvovanje liturgijama i misama

• ispovest i pričešće (uz pripadajući post)

• čitanje Svetog pisma

• unutrašnja tišina i razmišljanje o ličnim slabostima

• dobra dela – milosrđe, praštanje, pomoć bližnjima

Post nije cilj sam po sebi, već sredstvo da se osloniš na Boga, pobediš sopstvene slabosti i postaneš bolji čovek.

Savremeni izazovi: post izvan tanjira

Savremeni hrišćani suočavaju se sa drugačijim izazovima od onih iz prošlih vekova. Materijalno blagostanje, konstantna povezanost, prekomerna konzumacija sadržaja i sveopšta distrakcija postavljaju nove prepreke duhovnom životu.

Zbog toga se poslednjih godina razvija i koncept „duhovnog posta“ koji nadilazi ishranu i uključuje:

• post od tehnologije – isključivanje mobilnog telefona, interneta ili društvenih mreža tokom određenih sati

• post od loših navika – ogovaranje, ljutnja, zavist, lenjost

• post od preopterećenosti – usporavanje tempa života, svesno smanjivanje obaveza radi molitve i sabranosti

Ovakav post je posebno značajan u katoličkoj praksi tokom korizme, ali i među pravoslavnima koji žele dublje duhovno iskustvo. Savremeni post je prilika da čovek vrati kontrolu nad sopstvenim životom, a ne da robuje navikama, uređajima i spoljnim očekivanjima

Zanimljivosti i razlike u posnim danima

Pravoslavni vernici poste više dana u godini

Pravoslavna crkva ima veoma bogat i strogo strukturisan postni kalendar. Osim četiri velika višenedeljna posta (Vaskršnji, Božićni, Gospoinski, Petrovski), vernici poste:

• svake srede i petka tokom cele godine (osim u „trapavim sedmicama“)

• na nekoliko velikih praznika: Krstovdan, Usekovanje, Vozdviženje Časnog Krsta

• pred pričešće i krštenje

Ukupno, prosečan pravoslavni vernik ima između 180 i 200 posnih dana godišnje, što predstavlja skoro pola godine. Ta praksa je jedinstvena u hrišćanstvu i svedoči o duhovnoj ozbiljnosti pravoslavnog pogleda na post.

Katolička pravila se regionalno razlikuju

Katolička crkva ima manje posnih dana i njihova primena zavisi od regiona. Globalno su propisana samo dva dana obaveznog posta i nemrsa – Čista sreda i Veliki petak – dok su svi petci u korizmi dani nemrsa. U nekim zemljama je običaj da se svaki petak posmatra kao dan pokajanja, dok u drugima postoji mogućnost zamene za neko drugo delo milosrđa.

Zanimljive su i regionalne adaptacije katoličkog posta. Zbog lokalnih okolnosti i nedostatka drugih izvora proteina, neke životinje su klasifikovane kao „riba“ i dozvoljene tokom posta, uključujući:

• kapibaru (u Venecueli i delu Latinske Amerike)

• dabra u Francuskoj Kanadi

• muskrata u američkom Mičigenu

• aligatora u Luizijani

Ove izuzetke je često odobravala sama crkvena hijerarhija, uzimajući u obzir prirodne uslove i kulturne okolnosti.

Posebni oblici posta u pravoslavlju

Pravoslavlje poznaje različite stepenove strogosti u ishrani, koji se primenjuju zavisno od dana, praznika i lokalnog tipika:

• Suhojedenje – sirova ili hladna hrana bez ulja, obično hleb i voda

• Post na vodi – kuvana hrana bez ulja, jedan obrok dnevno

• Post na ulju – dozvoljeno kuvanje s biljnim uljem, često i dva obroka

• Post na ribi – najblaži oblik posta, rezervisan za praznike

• Totalni post – potpuno uzdržavanje od hrane i pića, najčešće na Veliki petak ili u trimirju

Ovakva hijerarhija pokazuje koliko je post u pravoslavlju raznolik, ali uvek duhovno osmišljen – od potpune asketske tišine do umerenog ublaženja radi praznične radosti.

Saveti vernicima: kako postiti svesno i sa razumevanjem

Duhovno vođstvo kao ključ za smislen post

Jedan od najvažnijih saveta za sve vernike – bilo da su pravoslavci ili katolici – jeste da se post ne praktikuje samovoljno i bez duhovnog nadzora. U pravoslavlju je uobičajeno da se post praktikuje uz savet i blagoslov duhovnika ili sveštenika, koji na osnovu duhovnog i fizičkog stanja vernika predlaže odgovarajući oblik posta. Isto važi i za katoličku praksu, gde se preporučuje razgovor sa sveštenikom ili ispovednikom pre započinjanja korizme, posebno kada vernik želi da postu doda lične zavete i žrtve.

Post bez molitve, introspekcije i pokajanja ostaje samo telesna vežba. Upravo zato, duhovno vođstvo omogućava verniku da prepozna pravu meru, sačuva smirenje i ne padne u gordost ili skrupuloznost.

Post prilagođen zdravlju, uzrastu i okolnostima

Crkva, kako pravoslavna, tako i katolička, ne traži nemoguće. Pravila posta se mogu i treba prilagoditi individualnim potrebama, posebno kada su u pitanju:

• Deca

• Starije osobe

• Trudnice i dojilje

• Bolesni i oni sa hroničnim oboljenjima

• Ljudi koji obavljaju teške fizičke poslove

U tim slučajevima se, uz blagoslov, dozvoljava olakšanje posta – bilo u ishrani (dozvola za mlečne proizvode, jaja, ulje), bilo u broju obroka dnevno. Pravoslavna crkva preporučuje da se olakšanje nikada ne donosi samovoljno, već u dogovoru sa duhovnikom. Katolička praksa često uključuje zamenu strogog posta delima milosrđa, molitvom ili drugim oblikom pokore.

Važno je istaći: nema duhovne koristi od posta koji ugrožava zdravlje, kao ni od posta koji rađa osećaj krivice ili straha. Post treba da jača veru, a ne da slabi telo ili duh.

Pristup postu kao daru, a ne kao obavezi

Post nije samo pravilo koje se mora poštovati – on je dar Crkve, poziv na unutrašnju obnovu i prilika za duhovni rast. I pravoslavni i katolički vernici mogu u postu pronaći priliku da:

• oslobode srce od zavisti, zlobe i srdžbe

• nauče da opraštaju, pa i sebi

• postanu svesni svojih slabosti i ograničenja

• približe se Hristu, moleći se i žrtvujući ono što im je najmilije

Ispravno postiti znači ne pristupati postu iz straha, obaveze ili navike, već svesno, slobodno i s ljubavlju. Post ne treba da bude teret, već tiho i radosno vraćanje Bogu.

U vremenu kada su razlike često izvor nerazumevanja, post nas poziva na toleranciju i dijalog. Pravoslavni i katolički vernici, iako pripadaju različitim tradicijama, mogu učiti jedni od drugih – pravoslavni od simbolike i milosrđa katoličkog posta, katolici od discipline i askeze pravoslavne prakse.

Neka post bude ne samo lični put ka Bogu, već i most između ljudi, zajednički čin vere, poniznosti i ljubavi.