Ivanjdan, poznat i kao Rođenje Svetog Jovana Krstitelja, jedan je od najznačajnijih praznika u pravoslavnom kalendaru. Obeležava se kao dan kada je rođen Sveti Jovan Krstitelj - prorok, asketa i krstitelj Gospoda Isusa Hrista. Ovaj praznik, duboko ukorenjen u hrišćansku tradiciju, ali i u narodne običaje, nosi snažnu duhovnu i simboličnu vrednost.
Kada se slavi Ivanjdan 2025. godine?
Ivanjdan se svake godine obeležava 7. jula po gregorijanskom kalendaru, odnosno 24. juna po starom, julijanskom računanju vremena, koje i dalje koristi Pravoslavna crkva u liturgijskom kalendaru.
Zašto dolazi do razlike u datumima?
Ova razlika potiče iz neslaganja između dva kalendara - julijanskog i gregorijanskog. Julijanski kalendar, koji je uveo Julije Cezar 45. godine pre nove ere, imao je određene astronomske nedostatke u odnosu na solarni ciklus. Kako bi se to ispravilo, papa Grgur XIII je 1582. godine reformisao kalendar i time stvorio gregorijanski kalendar, koji danas koristi većina sveta. Pravoslavna crkva je zadržala liturgijsko računanje po julijanskom kalendaru, što stvara razliku od 13 dana u odnosu na civilni (gregorijanski) kalendar.
Zbog toga praznici koji su fiksirani (kao što je Ivanjdan) padaju na drugi datum u svakodnevnom kalendaru. Tako Ivanjdan 2025. godine pada u ponedeljak, 7. jula, što je i dan posnog posta sa dozvoljenom ribom, jer se nalazi u okviru Petrovdanskog posta.
Značaj datuma u crkvenom kalendaru
U crkvenim kalendarima, Ivanjdan je crveno slovo, što znači da je praznik visokog značaja - dan koji se ne radi i koji je posvećen molitvi, sabornosti i duhovnom razmišljanju. Rođenje Svetog Jovana Krstitelja, iako istorijski događaj, u crkvenom smislu ima univerzalnu i večnu vrednost - to je dan kada se svet priprema za dolazak Hrista kroz pokajanje i očišćenje.
Ovaj praznik, uz Božić i Vaskrs, predstavlja stub hrišćanskog razumevanja svetosti, čestitosti i služenja Bogu i zajednici. Zbog toga, i u 2025. godini, Ivanjdan ostaje dan u kojem se vera ne proslavlja samo kroz reči, već i kroz dela - okupljanje, molitvu, poštovanje prirode, običaja i ljudi.
Ko je bio Sveti Jovan Preteča?
Sveti Jovan Preteča, poznat i kao Jovan Krstitelj, bio je najavljeni prorok i najbliži preteča dolaska Isusa Hrista. Njegov život, podvižnički duh i uloga u istoriji spasenja čine ga jednim od najvažnijih svetaca u hrišćanskoj tradiciji.
Rođenje i mladost
Prema Jevanđelju po Luki, Jovan je rođen čudesno, od ostaralih roditelja - prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete, koja je do tada bila nerotkinja. Njegovo začeće je najavio arhangel Gavril, šest meseci pre nego što je isto učinio i za Bogorodicu. Kada se rodio, Zaharija je po Božijem nadahnuću napisao ime "Jovan" na daskici i u tom trenutku mu se vratio govor - nakon što je prethodno bio zanemeo jer nije poverovao u anđeosku objavu.
Život u pustinji
Od mladosti, Jovan je pokazivao sklonost ka asketskom životu. Odlazi u pustinju, gde živi skromno, isposnički, hraneći se biljem, medom divljih pčela i insektima, odeven u haljinu od kostreti (grube kamilje dlake), sa kožnim pojasom oko struka. Njegovo povlačenje u samoću simbolizuje potpunu posvećenost duhovnoj misiji i čišćenju duha i tela.
Krštenje Isusa Hrista
Jovan je propovedao na obalama reke Jordan, pozivajući narod da se pokaje i krsti radi oproštenja grehova. Njegova propoved bila je stroga, ali pravedna, i okupljala je mase ljudi. Svoje sledbenike je upozoravao da se ne oslanjaju samo na poreklo (biti sin Avraamov), već na promenu srca i života.
Najvažniji trenutak njegove službe je krštenje Isusa Hrista u reci Jordan. Tada se desilo jedno od najsvetijih otkrivenja u hrišćanstvu - Božiji glas s neba, Hristos koji se krštava, i Duh Sveti u vidu goluba koji silazi - to je trenutak potvrde Svetog Trojstva.
Zašto je nazvan Preteča i Krstitelj?
Naziv Preteča dolazi od njegove uloge da najavi dolazak Mesije - Isusa Hrista. On priprema narod, najavljuje Spasitelja i time postaje spona između Starog i Novog zaveta.
Naziv Krstitelj nosi zbog svoje najpoznatije misije - sakrament krštenja u vodi, što je čin simboličkog očišćenja i duhovne obnove. On ne samo da je prvi koji je krstio ljude u ime pokajanja, već je i samog Hrista uveo u vodu Jordana - događaj koji označava početak Hristove javne misije.
Značaj Svetog Jovana za pravoslavne i hrišćanski svet
Sveti Jovan ima posebno mesto u pravoslavnoj liturgiji, ikonografiji i molitvenom životu. Crkva mu posvećuje više praznika: Rođenje (Ivanjdan - 7. jul), Sabor (Jovanjdan - 20. januar), Usekovanje glave (29. avgust), i Začeće (23. septembar). Njegove mošti se čuvaju na više mesta, a njegov kult se poštuje u svim hrišćanskim tradicijama - pravoslavnoj, katoličkoj i protestantskoj.
U narodu je poznat kao zaštitnik porodice, kumstva, bratimljenja i iskrene vere. Smatra se uzorom čestitosti, moralne nepokolebljivosti i duhovne čistoće. Zato se njemu često obraćaju oni koji traže utehu, zaštitu i snagu da ostanu dosledni istini i pravdi.
Narodni običaji za Ivanjdan
Ivanjdan je, pored dubokog verskog značaja, jedan od najbogatijih praznika kada je reč o narodnim običajima. Ovi običaji se prenose generacijama i imaju funkciju zaštite doma, zdravlja, plodnosti i blagostanja.
Pletu se venci od ivanjskog cveća
Jedan od najlepših i najrasprostranjenijih običaja je pletenje ivanjskih venaca. Ovi venci se prave od jovanove trave (Melilotus officinalis), ivanjskog cveća i lekovitog bilja koje se u narodu smatra posebno moćnim na dan Ivanjdana.
Venci se postavljaju iznad ulaznih vrata kuće, štale, ambara ili čak na krstove kraj puta. Oni simbolizuju beskonačnost vere, plodnost, zaštitu doma i pročišćenje. Veruje se da venci od ivanjskog bilja štite kuću od bolesti, uroka, nevremena i zlih sila tokom cele godine.
Berba lekovitog bilja - simbolika i verovanja
Prema narodnom verovanju, biljke brane na Ivanjdan imaju posebnu moć. One su „natopljene nebeskom silom“ jer se tog dana priroda nalazi u svom zenitu - na sredini leta. U Istočnoj Srbiji, bilje se bere rano ujutru, pre izlaska sunca, dok rosa još leži na travi.
Trave koje se beru na ovaj dan koriste se za pravljenje melema, čajeva, tamjana, amajlija i čuvaju se cele godine. U nekim krajevima žene koje ne mogu da imaju decu, provlače se kroz venci napravljene od jovanove trave i potom se kupaju u reci - verujući da voda tog dana ima moć da odnese neplodnost i bolest.
Paljenje vatri, devojačke igre, rituali plodnosti i zaštite
U mnogim delovima Srbije, u noći između 6. i 7. jula pale se "ivanjdanske vatre" ili "lile" - najčešće od brezovih grančica. Oko tih vatri se igraju kola, pevaju narodne pesme, devojke pletu venci i prenose svetlost plamena.
U Gruži, Čačku, ali i u zapadnoj Srbiji, poznata je praksa da devojke pale kresove, igraju oko njih celu noć i ujutru raznose ugarak vatre i venci do svojih kuća, kapija i torova.
Ove igre nisu samo zabava, već rituali plodnosti, zdravlja i blagostanja. Paljenjem vatre priziva se letnje sunce, a igra simbolizuje radost života, mladosti i prirodnog ciklusa.
Običaji u vinogradima - čuvanje useva i domaćinstava
U mnogim vinogradarskim krajevima, veruje se da Sveti Jovan čuva vinovu lozu, pa se od Ivanjdana do Petrovdana (narednih sedam dana) ne ulazi u vinograde. Kaže se da „vinograd tih dana najviše raste, jer ga Sveti Jovan blagosilja.“
Ovaj običaj ima i praktičan smisao - to je vreme kada loza buja, pa se ne treba mešati u njen prirodni razvoj. Ujedno, to je i pokazatelj poštovanja prema prirodi, kao Božijem delu koje treba čuvati i negovati.
Bratimljenje i kumstvo "po Bogu i Svetom Jovanu"
Ivanjdan je poznat i po običaju bratimljenja i kumovanja. Ljudi koji žele da postanu braća „po Bogu“ ili duhovni kumovi, daju zavet jedan drugome uz reči: "Po Bogu i Svetome Jovanu!". Ovaj čin se smatra svetim i neraskidivim.
Veruje se da Sveti Jovan daje snagu tim zavetima, jer je i sam kumovao Isusu Hristu. Zbog toga se i danas kumstvo shvata kao najčistiji oblik prijateljstva, iznad krvi, interesa i običnih poznanstava.
Ivanjdan je, u svojoj suštini, praznik života, vere i zajedništva. Spoj duhovnog, prirodnog i narodnog čini ga jednim od najlepših dana u godini - dan kada se čovek osvrće ka nebu, ali i ka korenima.
Da li se radi na Ivanjdan?
Ivanjdan je dan koji se u narodu smatra „neposlovnim“ praznikom, dan kada se po pravilu ne rade teški fizički poslovi, niti se započinju važni radovi u kući, polju ili na imanju. Ovo se ne odnosi samo na religiozno poštovanje praznika, već i na duboko ukorenjeno narodno verovanje da bi bilo kakav posao mogao doneti nesreću ili bolest.
Narodno verovanje o zabrani radova
U mnogim krajevima Srbije i regiona, postoji izreka:
„Ko na Ivanjdan radi, cele godine neće imati blagoslova“.
Ovakva narodna mudrost ne proizlazi iz pukog praznoverja, već iz shvatanja da praznici nisu samo dani odmora, već i trenuci kada se čovek treba posvetiti duhovnosti, porodici i prirodi. Rad na dan kada je priroda na svom vrhuncu - sredina leta, dan rađanja svetitelja koji je simbol moralne čistote i Božije blizine - smatrao se neprimerenim i opasnim.
Stari ljudi su verovali da bi „zemlja mogla da se naljuti“ ako je uznemiravamo tog dana. Zato se, osim osnovnih potreba za domaćinstvo, ništa nije sejalo, kopalo, seklo niti popravljalo. Pogotovo ne oralo ili obaralo drveće.
Posebno poštovanje prema prirodi tog dana
Ivanjdan je usko vezan za prirodu - sunce, vodu, biljke, cveće, plodnost i zdravlje. Veruje se da priroda tada dostiže svoju vrhunsku snagu, i kao takva, treba da se posmatra sa poštovanjem i zahvalnošću, a ne da se koristi ili remeti. Paljenje ivanjdanskih vatri, kupanje u rekama, branje lekovitih trava - sve to govori o odnosu čoveka prema prirodi kao svetinji.
U mestima gde se ovaj praznik posebno poštuje, čak ni domaće životinje ne teraju se tog dana na rad, već se puste da slobodno pasu ili odmaraju. Na taj način se izražava kolektivno poštovanje i balans prema svetu koji nas okružuje.
Zašto se vinogradi ne obilaze sedam dana oko praznika
Jedan od najzanimljivijih običaja vezanih za Ivanjdan jeste stroga zabrana ulaska u vinograde sedam dana pre i sedam dana posle praznika. Veruje se da vinova loza tada „spava“ i da je Sveti Jovan čuva svojom nevidljivom rukom.
Kaže se da loza u to vreme najviše napreduje, ali da je istovremeno i najosetljivija - ako bi se neko usudio da je tada dodirne ili obrađuje, mogao bi da "uplaši grožđe", pa ono više ne bi rodilo. Zbog toga vinogradari odmaraju i mole se, praveći simboličnu žrtvu da bi u jesen imali bogat rod.
Ovaj običaj je savršeni spoj duhovnog i agrarnog kalendara, u kojem se vera, priroda i rad udružuju u jedno - harmoničan odnos čoveka prema svom okruženju.
Priprema slave za Ivanjdan - posna trpeza
| Jelo | Sastojci | Napomena |
|---|---|---|
| Riblja čorba | Riblja glava, luk, šargarepa, peršun, paprika | Posna verzija, idealna za početak trpeze |
| Pečena riba | Pastrmka ili smuđ, limun, beli luk, začini | Peče se u foliji sa maslinovim uljem |
| Ruska salata (posna) | Krompir, grašak, šargarepa, kiseli krastavci, posni majonez | Klasična salata u posnoj varijanti |
| Pita sa pečurkama | Pečurke, praziluk, testo, ulje | Peče se bez jaja, pogodna i za večeru |
| Slavsko žito | Pšenica, orasi, prah šećer, cimet, vanila | Obavezni deo svake slave |
| Posna torta | Suvo voće, posni keks, orasi, čokolada bez mleka | Slatki kraj trpeze - lagana i dekorativna |
Zašto je Ivanjdan posna slava?
U 2025. godini, Ivanjdan pada u ponedeljak, 7. jula, i to u vreme Petrovdanskog posta, koji traje od kraja juna do praznika Svetih apostola Petra i Pavla (Petrovdan - 12. jul). Zato se slavska trpeza priprema na posan način, ali tog dana je, prema crkvenom tipiku, dozvoljena riba, jer je u pitanju praznik visokog ranga i ponedeljak u postu kada je olakšanje dozvoljeno.
Slava se uvek usklađuje sa crkvenim kalendarom, pa domaćin priprema posnu, ali bogatu i svečanu trpezu, koja podseća da se slava ne ogleda u količini, već u molitvi, poštovanju i zajedništvu.
Šta se sme poslužiti na posnoj slavi
Na dan Ivanjdana, dozvoljene su sledeće vrste hrane:
-
Riba i morski plodovi
-
Jela sa uljem i povrćem
-
Posne supe i čorbe
-
Voće i orašasti plodovi
-
Slatkiši bez mleka i jaja
-
Posni hleb i pite
Zabranjeni su:
-
Meso
-
Jaja
-
Mleko i mlečni proizvodi
-
Maslac, pavlaka, sir
Uprkos postu, posna trpeza može biti raskošna i ukusna, jer pruža bezbroj mogućnosti za kulinarsku kreativnost.
Najbolji recepti za slavsku trpezu
1. Riblja čorba (posna varijanta)
Skuvajte čorbu od glave šarana ili somovine, uz dodatak crnog luka, šargarepe, peršuna, krompira i domaćih začina. Na kraju se dodaje mlevena paprika, biber, lovorov list i kašičica aleve paprike zapržene na ulju. Može se poslužiti sa limunom.
2. Pečena riba - pastrmka ili smuđ u rerni
Ribu očistiti i natrljati sa solju, belim lukom i začinima. Uviti u foliju sa maslinovim uljem, limunom i peršunom. Peći u rerni 40 minuta. Riba može biti servirana uz pečeni krompir, blitvu ili grilovano povrće.
3. Posne salate
-
Ruska salata (posna): krompir, grašak, šargarepa, kiseli krastavci, posni majonez
-
Salata od praziluka: praziluk na kolutove, začinjen uljem i sirćetom
-
Salata od kiselog kupusa: sa crvenom paprikom, malo bibera i suncokretovim uljem
4. Posne pite
-
Pita sa pečurkama i prazilukom: tanko razvijeno testo, pržene pečurke i luk, pečeno bez jaja
-
Pita sa krompirom: krompir narendan i začinjen, složen između kora sa malo ulja
5. Slavsko žito (koljivo)
Obavezni deo slavske trpeze - simbol večnog života i vaskrsenja.
Sastojci:
-
500g pšenice
-
200g mlevenih oraha
-
200g prah šećera
-
Malo cimeta i vanile
Pšenicu kuvati dok ne omekša, zatim procediti, samleti i pomešati sa ostalim sastojcima. Servira se u činiji i ukrašava orasima u obliku krsta.
6. Posna torta sa orasima i suvim voćem
Kora: samleveni posni keks, orasi, suve šljive i smokve, spojeni sokom od narandže ili kompota.
Fil: mleveni orasi i šećer, dodaje se cimet i malo čokolade bez mleka.
Dekoracija: orasi, rendana korica narandže, suve višnje.
Slava Svetog Jovana Preteče - iako posna - uvek je bogata duhom i ukorenjena u vekovno poštovanje koje se ne menja.
Priprema slavskog stola - saveti domaćinima
Kako aranžirati trpezu uz ivanjske vence
Ivanjski venac je neizostavan ukras slavskog stola na ovaj praznik. Najčešće se stavlja na zid iznad trpeze, na slavsku ikonu, iznad ulaznih vrata ili direktno na sto kao centralni dekorativni element.
Venac može biti u obliku kruga, krsta ili stilizovane spirale, a plete se od svežeg ivanjskog bilja i cveća ubranog na dan praznika. On simbolizuje beskonačnost vere, zaštitu doma i duhovno zdravlje ukućana.
Trpeza se najčešće prekriva čistim belim stolnjakom, a ikona Svetog Jovana Preteče se postavlja na počasno mesto, uz slavsku sveću, kolač, žito i vino, dok ostala jela zauzimaju mesta oko tog svetog trougla.
Simbolika slavske sveće, vina i žita
-
Slavska sveća se pali ujutru na dan slave, i gori dok traje slavlje. Njeno svetlo simbolizuje prisustvo Svetitelja i Božije blagoslove. Na Ivanjdan, sveća se može ukrasiti grančicom ivanjskog bilja ili crvenom trakom, što dodatno naglašava simboliku pročišćenja i svetlosti.
-
Vino se koristi za osvećenje kolača i kao simbol Hristove krvi i duhovnog zajedništva. Tokom presecanja kolača u crkvi ili kući, domaćin njime preliva slavski kolač uz molitvu.
-
Slavsko žito (koljivo) se sprema kao podsetnik na Hristovu smrt i vaskrsenje i u znak sećanja na sve preminule članove porodice. Njegova zrna simbolizuju novi život iz smrti, kao što zrno pšenice mora umreti da bi izrasla nova biljka.
Uloga slavskog kolača i njegove pripreme
Bez obzira na to što je Ivanjdan posna slava, slavski kolač se uvek mesi, ali sa posnim sastojcima - bez jaja i mleka, već samo sa brašnom, kvascem, vodom i uljem.
Kolač se najčešće ukrašava religioznim simbolima: krstom, vinovom lozom, pticama, klasjem pšenice ili rečima “Isus Hristos pobednik” (IC XC NIKA). Presecanje slavskog kolača je najvažniji trenutak slave, a obavlja se uz molitvu, prisustvo sveštenika ili bar najstarijeg člana porodice, koji uzima kolač, vino i sveću.
Kolač se seče u krst, okreće tri puta i ljubi - simbolizujući jedinstvo porodice, vere i Svetitelja.
Poziv na očuvanje običaja i zajedništvo nije samo apel da ne zaboravimo prošlost, već i prilika da obogatimo svoju sadašnjost. Kroz Ivanjdan učimo da se svetost ne nalazi samo u velikim hramovima, već i u jednostavnom, ali posvećenom činu: zapaliti sveću, podeliti hleb, staviti venac na vrata, i s verom reći - dobro nam došao Sveti Jovane!
Učinite kuvanje jednostavnijim uz kuhinjske proizvode iz Mango Shopa
Tražite praktična rešenja za svakodnevne zadatke u kuhinji? U kategoriji „Kuhinja“ na Mango Shopu pronaći ćete najkorisnije kuhinjske aparate, posuđe i dodatke po izuzetno povoljnim cenama. Bilo da želite da ubrzate pripremu obroka, uštedite prostor ili olakšate čišćenje nakon kuvanja - ovde vas čekaju pažljivo odabrani proizvodi koji su već postali favoriti hiljada domaćinstava.
Od moćnih električnih seckalica i vakum aparata, do multifunkcionalnih mopova i stalaka za sudove, svaki proizvod osmišljen je da vam štedi vreme i energiju - a sada je i na akciji do čak 70% popusta.
Naručite danas i već za 1 do 2 radna dana proizvodi stižu na vašu adresu, spremni da unesu red, čistoću i funkcionalnost u vašu kuhinju.
Najčešće postavljana pitanja
Da li se na Ivanjdan radi?
Ne. Ivanjdan je crveno slovo u crkvenom kalendaru i u narodnoj tradiciji se smatra danom kada se ne radi. Smatra se da rad na taj dan može doneti nesreću, jer se priroda poštuje, a dan je posvećen duhovnosti, molitvi i porodičnom zajedništvu.
Šta se jede za Ivanjdan ako je posna slava?
Pošto Ivanjdan 2025. pada u vreme Petrovdanskog posta, priprema se posna trpeza. Dozvoljena je riba, pa su česta jela riblja čorba, pečena riba, posne salate, pite sa krompirom ili pečurkama, kao i posni slavski kolač, žito i torta sa suvim voćem.
Koja je razlika između Ivanjdana i Jovanjdana?
Ivanjdan (7. jul) je praznik rođenja Svetog Jovana Preteče, dok je Jovanjdan (20. januar) praznik Sabora Svetog Jovana, dan posle Bogojavljenja. Oba praznika su posvećena istom svetitelju, ali imaju različito značenje i mesto u liturgijskom kalendaru.
Da li se Ivanjdan uvek slavi 7. jula?
Da. Ivanjdan se uvek slavi 7. jula po gregorijanskom kalendaru, odnosno 24. juna po julijanskom, koji koristi Pravoslavna crkva. Datum je fiksiran i ne menja se iz godine u godinu.
Kako se pravi ivanjski venac?
Ivanjski venac se plete od svežeg lekovitog bilja i poljskog cveća ubranog rano ujutru na Ivanjdan. Najčešće se koristi jovanova trava (Melilotus officinalis), kantarion, crvena ruža, zova i peršun. Venac se postavlja iznad vrata ili na slavski sto kao zaštita doma i simbol vere.
Ko sve slavi Ivanjdan kao krsnu slavu?
Ivanjdan je krsna slava mnogih pravoslavnih porodica, posebno u Srbiji i Crnoj Gori. Slave ga oni koji imaju porodičnu tradiciju poštovanja Svetog Jovana Krstitelja, ali i pojedinci koji su ga izabrali kao svog zaštitnika zbog njegove moralne snage i duhovne simbolike.
Da li se kupa u reci na Ivanjdan i zašto?
Da. U mnogim krajevima Srbije i Balkana postoji običaj kupanja u reci na Ivanjdan, jer se veruje da voda tog dana ima posebnu moć pročišćenja. Kupanje simbolizuje čišćenje od greha, bolesti i negativne energije, a posebno se preporučuje ženama koje imaju problema sa zdravljem ili plodnošću.