Đurđevdan - 6. maj 2026. - Priprema slave i običaji

Đurđevdan je jedna od onih slava koje se u mnogim porodicama ne doživljavaju samo kao datum u kalendaru, već kao pravi znak proleća, domaćeg okupljanja, porodičnog kontinuiteta i poštovanja prema svetitelju zaštitniku. U mnogim krajevima Srbije za Đurđevdan se vezuju mirisi svežeg zelenila, venčići na kapiji, rano ustajanje, priprema doma, slavski kolač, sveća, žito i dolazak gostiju koji se često pamti još iz detinjstva.

Ipak, za domaćine koji 2026. godine obeležavaju ovu slavu postoji jedna veoma važna napomena: Đurđevdan 2026. godine pada u sredu, pa se prema crkvenom poretku priprema posna slavska trpeza, uz razrešenje na ribu, ulje i vino. To znači da se tradicionalna slika trpeze mora prilagoditi danu posta, ali to nikako ne znači da slava treba da bude siromašna, neorganizovana ili manje svečana.

Pogledajte ponudu Mango Shopa i pronađite praktične dodatke za pripremu slave, organizaciju doma i lepo posluženje gostiju.

Kada je Đurđevdan 2026. godine?

Đurđevdan se svake godine slavi istog datuma, 6. maja po novom kalendaru. To je nepokretan praznik, što znači da se datum ne menja iz godine u godinu, već se menja samo dan u sedmici na koji praznik pada.

U 2026. godini Đurđevdan se obeležava u sredu, 6. maja. Upravo ta činjenica je veoma važna za sve porodice koje Svetog Đorđa slave kao krsnu slavu, jer sreda u pravoslavnom crkvenom poretku ima posebno značenje kao dan posta.

Mnogi domaćini unapred razmišljaju o tome da li će trpeza biti mrsna ili posna, posebno zato što se Đurđevdan u narodu često povezuje sa bogatom prolećnom trpezom, urankom i jagnjetinom. Međutim, za 2026. godinu pravilo je jasno: pošto praznik pada u sredu, slava se priprema posno.

To je jedna od prvih stvari koju treba imati u vidu pri planiranju. Kada se to zna na vreme, mnogo je lakše napraviti dobar raspored, odabrati odgovarajuća jela, obavestiti goste i izbeći nedoumice u poslednjem trenutku.

Đurđevdan po novom i starom kalendaru

Đurđevdan se po novom kalendaru slavi 6. maja, dok je po starom kalendaru vezan za 23. april. U pravoslavnoj tradiciji praznik je posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju, koji je u narodu najpoznatiji kao Sveti Đorđe.

Ovaj svetitelj zauzima posebno mesto u hrišćanskom svetu. Poštuju ga i pravoslavni i katolici, a u srpskom narodu Đurđevdan ima izuzetno snažan porodični, crkveni i narodni značaj. Kod Srba je to jedna od najčešćih krsnih slava, a u mnogim porodicama prenosi se sa kolena na koleno kao važan deo identiteta doma.

Kada se govori o Đurđevdanu, treba razlikovati nekoliko slojeva praznika:

• crkveni praznik posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju;
• krsnu slavu velikog broja pravoslavnih porodica;
• narodni prolećni praznik vezan za zdravlje, zelenilo, vodu i plodnost;
• porodični dan okupljanja, gostoprimstva i zahvalnosti.

Zato Đurđevdan nije samo jedan datum u kalendaru. On u sebi spaja veru, porodično nasleđe, običaje, prolećnu simboliku i praktičnu pripremu doma. Upravo zbog toga je važno da se proslavi pažljivo, smireno i sa razumevanjem onoga što taj dan predstavlja.

Ko je bio Sveti Đorđe?

Sveti Đorđe, odnosno Sveti velikomučenik Georgije, jedan je od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja. U predanju se pamti kao hrabar vojnik, čovek čvrste vere i mučenik koji se nije odrekao Hrista ni pred pretnjama, ni pred mukama, ni pred carevom silom.

Živeo je u vreme rimskog cara Dioklecijana, poznatog po progonima hrišćana. Prema hrišćanskom predanju, Sveti Đorđe je bio vojnik visokog ugleda, mlad, hrabar i poštovan. Iako je imao položaj u vojsci, nije pristao da se odrekne hrišćanske vere. Kada je počeo progon hrišćana, otvoreno je ispovedio svoju veru, zbog čega je bio mučen i na kraju pogubljen.

Upravo zbog te nepokolebljivosti naziva se velikomučenikom. Njegovo stradanje nije samo priča o telesnim mukama, već o hrabrosti čoveka koji ne pristaje da izda ono u šta veruje. Zato je Sveti Đorđe kroz vekove postao simbol vere, snage, odanosti, istrajnosti i pobede dobra nad zlom.

Za porodice koje ga slave kao krsnu slavu, on nije samo svetitelj iz crkvenog kalendara. On je zaštitnik doma, molitveni zastupnik porodice i deo porodičnog nasleđa. Zbog toga se Đurđevdan u mnogim kućama priprema sa posebnom pažnjom i poštovanjem.

Sveti velikomučenik Georgije kao zaštitnik vere i doma

Kada se govori o Svetom Đorđu kao zaštitniku vere i doma, važno je razumeti zašto je njegov lik toliko snažan u narodu. On je svetitelj koji se ne vezuje samo za stradanje, već i za pobedu. Njegova vera nije bila tiha i skrivena, već javna, hrabra i postojana.

U tome se nalazi i važna poruka za svaku porodicu koja ga slavi. Slava nije samo sećanje na svetitelja iz prošlosti. Ona je podsećanje da porodica treba da čuva veru, dostojanstvo, zajedništvo i mir.

Sveti Đorđe se u domu poštuje kroz:

• paljenje slavske sveće;
• pripremu slavskog kolača;
• žito, odnosno koljivo;
• molitvu;
• okupljanje porodice;
• gostoprimstvo;
• čuvanje porodične tradicije.

Zato priprema Đurđevdana ne počinje samo kupovinom namirnica. Ona počinje razumevanjem da je to dan zaštitnika doma. Trpeza jeste važna, ali nije najvažnija. Još važnije je da u kući tog dana bude reda, mira, pažnje, poštovanja i molitvenog raspoloženja.

Zašto se Sveti Đorđe prikazuje kako ubija aždaju

Jedan od najpoznatijih prikaza Svetog Đorđa jeste ikona na kojoj je svetitelj na konju, sa kopljem kojim probada aždaju. Taj prizor je toliko prepoznatljiv da mnogi i bez poznavanja celog žitija odmah povezuju konjanika i aždaju sa Svetim Đorđem.

Aždaja se u tom prikazu ne posmatra samo kao čudovište iz predanja. Ona ima duboku simboliku. Može da predstavlja zlo, strah, nasilje, progon, greh, nepravdu i sile koje ugrožavaju čoveka. Sveti Đorđe, koji se suočava sa aždajom, predstavlja hrabrost, veru i Božju pomoć u borbi protiv zla.

U duhovnom smislu, pobeda nad aždajom može da se razume kao pobeda vere nad strahom, dobra nad zlom i svetlosti nad tamom. Zato ova ikona nije samo slikovita predstava, već snažna poruka.

Za porodicu koja slavi Đurđevdan, taj prizor može da bude podsetnik da se dom ne čuva samo zidovima, hranom i običajima, već i verom, poštenjem, slogom i unutrašnjom snagom. U tom smislu, Sveti Đorđe je zaštitnik koji podseća da se čovek ne povlači pred teškoćama, nego ih savladava smireno, hrabro i sa poverenjem u Boga.

Da li je Đurđevdan 2026. posna ili mrsna slava?

Đurđevdan 2026. godine je posna slava. Ovo je najvažniji praktičan podatak za svakog domaćina koji priprema slavski sto za 6. maj.

Razlog je jednostavan: Đurđevdan 2026. pada u sredu. Pošto su sreda i petak dani posta, trpeza za slavu treba da bude posna, uz razrešenje na ribu, ulje i vino.

To znači da domaćin ne treba da planira mrsnu trpezu za sam dan slave. Na stolu ne bi trebalo da budu meso, mleko, sir, kajmak, pavlaka, jaja, mrsni kolači ili jela pripremljena sa sastojcima životinjskog porekla koji se ne koriste u postu.

Umesto toga, slavski sto se može lepo osmisliti kroz riblja jela, posne salate, povrće, pite, čorbe, prebranac, krompir, pečurke, posne kolače i voće. Takva trpeza može biti svečana, ukusna i potpuno dostojna praznika.

Kratak odgovor za domaćine - Đurđevdan 2026. godine je posna slava

To znači da se 6. maja 2026. priprema posna slavska trpeza. Dozvoljeni su riba, ulje i vino, pa domaćin ima dovoljno prostora da napravi bogat i svečan sto.

Za praktičnu pripremu to znači da se na vreme planiraju:

• riba kao glavno jelo;
• posne salate;
• posna predjela;
• čorba bez mrsnih sastojaka;
• pite sa krompirom, pečurkama ili prazilukom;
• posni kolači;
• hleb, slavski kolač i žito;
• piće, kafa i posluženje za goste.

Ovo pravilo je najbolje odmah reći i gostima, naročito ako porodica tradicionalno ima mrsnu trpezu za Đurđevdan. Tako se izbegavaju neprijatnosti, pogrešna očekivanja i pritisak na domaćina.

Dobar domaćin ne pokazuje poštovanje prema gostima time što će prekršiti pravilo posta, već time što će ih dočekati pažljivo, dostojanstveno i sa hranom pripremljenom u skladu sa danom.

Zašto pečenje ne bi trebalo da bude na trpezi 6. maja

Mnogi domaćini Đurđevdan tradicionalno povezuju sa jagnjećim pečenjem. U nekim krajevima to je duboko ukorenjen običaj, posebno zbog stočarskog karaktera praznika i narodnog shvatanja Đurđevdana kao granice između zime i leta. Zbog toga se često javlja dilema: da li treba poslušati običaj ili crkveno pravilo?

Za 6. maj 2026. odgovor je jasan. Pošto Đurđevdan pada u sredu, trpeza treba da bude posna. To znači da pečenje ne bi trebalo da bude na stolu tog dana.

Ovo ne treba objašnjavati grubo niti sa osudom prema porodicama koje su ranije imale drugačiju praksu. Mnogo ljudi je običaje nasledilo od roditelja, baka i deka, pa se iz navike misli da je Đurđevdan uvek mrsna slava. Ipak, kada se slava nađe u sredu ili petak, crkveni poredak traži posnu trpezu.

Domaćin koji želi da primi goste i dan kasnije, 7. maja, može tada da posluži mrsnu hranu, jer se time ne narušava pravilo za sam dan slave. Tako se može napraviti dobra ravnoteža: 6. maja slava se obeležava posno i pravilno, a narednog dana se, ako porodica ima takav običaj, mogu ugostiti oni koji dolaze drugog dana.

Važno je razumeti da se poštovanje slave ne meri time koliko je trpeza teška i raskošna. Mnogo je važnije da bude pripremljena u skladu sa danom, da domaćin zna zašto nešto radi i da sve protekne mirno.

Duhovni smisao slave: šta je važnije od hrane

U svakoj pripremi slave postoji opasnost da se domaćin toliko umori oko hrane, posuđa, gostiju i čišćenja da zaboravi zbog čega se slava uopšte obeležava. To se posebno dešava kada se očekuje veliki broj gostiju, kada se sprema više jela i kada se želi da sve izgleda besprekorno.

Ipak, krsna slava nije takmičenje u količini hrane. Ona nije samo porodični ručak niti prilika da se pokaže raskoš. Slava je pre svega molitveni dan porodice, posvećen svetitelju zaštitniku doma.

Za Đurđevdan, to znači da Sveti Đorđe nije samo ime iz kalendara, već svetitelj kome se porodica obraća molitvom i zahvalnošću. Trpeza dolazi posle toga. Ona je izraz gostoprimstva, ali ne sme da potisne suštinu.

Zato je važno da domaćin, pre nego što napravi spisak jela, razmisli o osnovnim slavskim elementima:

• slavski kolač;
• žito;
• slavska sveća;
• ikona;
• tamjan i kadionica;
• molitva;
• mir u domu;
• okupljanje porodice.

Kada su ove stvari na svom mestu, i trpeza dobija pravi smisao. Hrana tada nije teret, već deo prazničnog gostoprimstva.

Slavski kolač, žito, sveća i molitva

Slavski kolač, žito, sveća i molitva čine središte krsne slave. Bez njih slava gubi svoj najvažniji smisao i lako se pretvara u običan ručak.

Slavski kolač predstavlja zahvalnost Bogu i svetitelju zaštitniku. On se priprema pažljivo, nosi se u crkvu ili se reže u domu, u zavisnosti od porodične prakse i dogovora sa sveštenikom. Za posnu slavu kolač se priprema posno, bez jaja, mleka i drugih mrsnih sastojaka.

Žito, odnosno koljivo, takođe ima duboko značenje. Ono se priprema u spomen na upokojene članove porodice i kao izraz vere u život večni. Iako se ponekad u narodu pogrešno misli da se žito ne priprema za pojedine svetitelje, u crkvenoj praksi žito ima svoje mesto na slavi.

Slavska sveća simbolizuje svetlost vere i molitve. Ona treba da gori dostojanstveno, na pripremljenom mestu, pored ikone, kolača i žita. Domaćin treba da vodi računa da sveća bude stabilno postavljena, da ima dovoljno prostora i da se ne ostavlja bez pažnje.

Molitva je ono što svemu daje smisao. Bez molitve, slava postaje samo običaj. Sa molitvom, ona postaje dan zahvalnosti, sećanja i porodičnog sabiranja.

Kako organizovati Đurđevdan kod kuće bez stresa

Dobra priprema Đurđevdana počinje pre nego što se uključi šporet. Najveća greška je kada domaćin sve ostavi za poslednja dva dana, pa se priprema pretvori u žurbu, umor i nervozu. Slava tada postaje opterećenje, iako bi trebalo da bude dan mira i radosti.

Posna slavska trpeza za Đurđevdan 2026.

Predjela za posnu slavu

Predjela su veoma važna, posebno ako gosti dolaze u različito vreme. Ona mogu da stoje na stolu, lako se dopunjavaju i daju slavskom stolu bogat izgled. Kod posne slave predjela ne moraju biti komplikovana, ali treba da budu raznovrsna.

Za Đurđevdan 2026. mogu se pripremiti:

• posna ruska salata;
• ajvar;
• turšija;
• pečene paprike sa belim lukom;
• marinirane pečurke;
• masline;
• namaz od pasulja;
• namaz od leblebija;
• krompir salata;
• salata od makarona bez jaja;
• posne pite sa pečurkama, krompirom ili prazilukom;
• posne projice ako se pripremaju bez mrsnih sastojaka.

Predjela treba složiti tako da sto ne bude pretrpan. Bolje je izneti manje količine i dopunjavati nego odmah staviti sve, naročito ako gosti dolaze tokom celog dana. Salate koje ne podnose dugo stajanje na sobnoj temperaturi treba držati u frižideru i iznositi postepeno.

Dobar savet je da se naprave dve vrste predjela: ona koja su blaga i poznata svima, i ona koja daju malo drugačiji ukus. Na primer, uz ajvar, turšiju i krompir salatu može se poslužiti namaz od leblebija ili marinirane pečurke. Tako trpeza deluje pažljivo osmišljeno, a ne jednolično.

Glavna jela sa ribom

Riba je centralni deo posne trpeze za Đurđevdan 2026. godine. Pošto je dozvoljena, domaćin može da pripremi jedno ili više ribljih jela, u zavisnosti od broja gostiju i načina služenja.

Ako gosti dolaze na ručak, dobro je imati toplo glavno jelo. Ako dolaze u više navrata, korisno je imati i ribu koja može da se posluži hladna ili mlaka.

Za slavsku trpezu mogu se pripremiti:

• dimljeni šaran kao hladno posluženje;
• pastrmka iz rerne;
• oslić u posnoj smesi;
• smuđ sa krompirom;
• riblja čorba;
• riblji paprikaš;
• fileti ribe sa povrćem;
• riba pečena sa krompirom, lukom i začinima.

Dimljeni šaran je praktičan jer se može poslužiti kao deo predjela ili kao glavno hladno jelo. Pastrmka je dobar izbor za goste koji vole jednostavniju ribu. Oslić je pristupačan i zahvalan za veći broj ljudi. Smuđ deluje svečanije i može biti odličan izbor ako se priprema manja, pažljivija trpeza.

Kod ribe je važno voditi računa o kostima, posebno ako dolaze deca ili stariji gosti. Dobro je imati bar jedno jelo od fileta kako bi posluženje bilo jednostavnije. Takođe, ribu ne treba previše začiniti. Na slavi se obično služi više jela, pa je bolje da ukusi budu prijatni i uravnoteženi.

Uz ribu se dobro slažu krompir salata, pirinač, pečeno povrće, blitva sa krompirom, sveža salata, limun i posni umaci.

Posna jela bez ribe

Iako je riba dozvoljena, ne treba pretpostaviti da će je svi gosti jesti. Neko je ne voli, neko izbegava ribu zbog kostiju, neko jede samo povrće, a neko će radije uzeti klasična posna jela. Zato je dobro imati nekoliko jela bez ribe.

Ova jela su često najzahvalnija za pripremu jer mogu da stoje, lako se podgrevaju i dobro se uklapaju sa salatama.

Za Đurđevdan 2026. mogu se pripremiti:

• prebranac;
• posne sarme;
• punjene paprike sa pirinčem i povrćem;
• pirinač sa pečurkama;
• krompir iz rerne;
• blitva sa krompirom;
• pečeno povrće;
• testenina sa posnim sosom;
• pite sa krompirom, pečurkama ili prazilukom.

Prebranac je gotovo nezaobilazan za posnu slavu, jer je zasitan, poznat i dobro podnosi pripremu unapred. Posne sarme su odlične ako se očekuje veći broj gostiju, ali zahtevaju više vremena. Punjene paprike su lepa prolećna opcija, posebno ako se pripreme sa pirinčem, povrćem i začinima.

Posna jela bez ribe pomažu da trpeza bude uravnotežena. Ne treba sve da se vrti oko jednog glavnog jela. Kada postoji dobar izbor priloga i samostalnih posnih jela, domaćin lakše dočekuje i goste koji dolaze kasnije, jer se ne oslanja samo na toplu ribu.

Posni kolači i sitni zalogaji

Kolači su deo slave koji mnogi gosti posebno očekuju, naročito oni koji dolaze posle ručka, na kafu i kratko posluženje. Kod posne slave treba voditi računa da kolači ne sadrže mleko, puter, jaja, pavlaku ili druge mrsne sastojke.

Srećom, posni kolači mogu biti veoma ukusni i raznovrsni. Mnogi tradicionalni kolači lako se prilagođavaju posnoj pripremi, a neki su prirodno posni.

Za Đurđevdan 2026. mogu se pripremiti:

• posna baklava;
• posne oblande;
• orasnice;
• kuglice sa urmama;
• kuglice sa orasima i kakaom;
• kolači sa džemom;
• posni čokoladni kolač;
• pita sa jabukama;
• suve šljive sa orasima;
• voćni kolači;
• sitni kolači sa kokosom.

Najbolje je kombinovati nekoliko vrsta kolača: jedan sočniji, jedan sa orasima, jedan čokoladni i jedan voćni. Tako se dobija lep izbor bez preterivanja.

Narodni običaji za Đurđevdan

Đurđevdan kao granica između zime i leta

U narodnom shvatanju Đurđevdan je granica između zime i leta. To ne znači samo promenu vremena, već promenu ritma života. Nekada se smatralo da se oko Đurđevdana priroda potpuno budi, da stoka izlazi na letnje paše, da polja ulaze u važan period rasta, a da domaćinstvo treba da se zaštiti i pripremi za plodnu godinu.

Zato su mnogi običaji vezani za zdravlje, snagu, plodnost, vodu i zelenilo. Ljudi su se umivali vodom u koju je stavljano bilje, kuće su se kitile grančicama, pravili su se venci, a priroda se doživljavala kao izvor obnove.

U tome se vidi zašto je Đurđevdan toliko živ u narodu. On nije samo dan kada se sprema trpeza. To je praznik koji nosi osećaj novog početka. Posle zime, hladnoće i zatvorenog prostora, dolazi vreme zelenila, kretanja, otvorenih vrata, gostiju i okupljanja.

U savremenom domu taj smisao može da se sačuva na jednostavan način. Nije neophodno doslovno ponavljati svaki stari običaj, ali je lepo uneti u kuću zelenilo, sveže cveće, urediti ulaz, pripremiti dom za goste i obeležiti praznik sa svešću da on nosi radost proleća.

Pletenje venaca i kićenje kuće zelenilom

Jedan od najpoznatijih običaja za Đurđevdan jeste branje bilja, zelenih grančica i cveća, od kojih se pletu venčići i ukrašava dom. U mnogim krajevima to se radi uoči praznika, dok se ponegde zelenilo stavlja rano ujutru, pre svitanja.

Venci i grančice stavljaju se na kapiju, ulazna vrata, prozore, kuću, pomoćne zgrade, staje, košnice ili druga mesta važna za domaćinstvo. U narodnom verovanju to se činilo da bi godina bila zdrava, rodna i napredna, da bi kuća bila zaštićena, a domaćinstvo puno života.

Za venčiće se vezuje takozvano đurđevsko cveće i prolećno bilje. U različitim krajevima koriste se različite biljke, ali se često pominju dren, zdravac, vrba, kopriva, đurđevak, mlečika i drugo zelenilo. Svaka biljka ima svoju simboliku. Dren se vezuje za zdravlje i čvrstinu, zdravac za zdravlje, vrba za napredak, a kopriva za zaštitu.

Danas se ovaj običaj može negovati veoma jednostavno. Dovoljno je napraviti skroman venčić ili staviti malo zelenila na ulaz, bez preterivanja i bez opterećenja. Time se čuva lep narodni znak praznika, a dom dobija svečan, prolećni izgled.

Važno je samo da se običaj ne doživljava kao zamena za duhovni smisao slave. Zelenilo može da ukrasi kuću, ali slavu čine sveća, kolač, žito, molitva i porodično okupljanje.

Umivanje đurđevdanskom vodom

Još jedan poznat običaj jeste umivanje đurđevdanskom vodom. Prema narodnoj praksi, uoči praznika se u posudu sa vodom stavljalo prolećno bilje, dren, zdravac, cveće, ponekad i čuvarkuća koja je ostala od Uskrsa. Posuda bi prenoćila, često u bašti ili pod ružom, a ukućani bi se ujutru umivali tom vodom.

Ovaj običaj je vezan za želju za zdravljem, snagom, lepotom, napretkom i zaštitom doma. Deca su se umivala da budu zdrava i jaka, stariji da sačuvaju zdravlje, devojke da budu lepe i srećne, a domaćin da kuća bude čuvana i napredna.

U savremenom domu ovaj običaj može imati lepo simbolično mesto. Porodica može uveče pripremiti posudu sa vodom i prolećnim biljem, a ujutru se umiti uz sećanje na pretke i običaje. To je naročito lepo za decu, jer kroz takve male porodične radnje uče da praznik nije samo ručak, već i deo nasleđa.

Ipak, treba napraviti jasnu razliku između lepog narodnog običaja i crkvenog smisla slave. Umivanje biljem može biti deo porodične tradicije, ali ne zamenjuje molitvu, odlazak u crkvu, slavski kolač, žito i sveću.

Đurđevdanski uranak

Đurđevdanski uranak je narodni običaj ranog odlaska u prirodu, najčešće pre svitanja ili rano ujutru. Ljudi su odlazili na proplanke, pored reka, u šumu ili na druga lepa mesta, gde su se okupljali, pevali, igrali i obeležavali dolazak proleća.

U tradicionalnom obliku, uranak je često bio vezan za jelo, piće i zajedničko veselje. U mnogim krajevima se pominje i priprema jagnjeta, što se uklapa u staru narodnu sliku Đurđevdana kao stočarskog i prolećnog praznika.

Međutim, za 2026. godinu treba biti pažljiv. Pošto Đurđevdan pada u sredu, ako se uranak organizuje baš na dan slave, trpeza i posluženje treba da budu posni. To znači da se ne priprema meso, već se može poneti riba, posne pite, salate, hleb, voće, posni kolači i druga hrana u skladu sa postom.

Ako porodica želi da zadrži običaj odlaska u prirodu, to može učiniti mirnije i jednostavnije. Uranak ne mora biti veliko slavlje sa obilnom hranom. Može biti jutarnja šetnja, odlazak do reke, branje zelenila, porodični izlazak ili kratko okupljanje pre nastavka slavskih obaveza kod kuće.

Tako se čuva narodni duh Đurđevdana, ali se istovremeno poštuje crkveni poredak za 6. maj 2026. godine.