Grejna sezona 2026/2027 - kada počinje po gradovima

Redovni početak grejne sezone 2026/2027. u najvećem broju gradova sa sistemom daljinskog grejanja predviđen je za 15. oktobar 2026. godine. Redovni završetak uglavnom je određen za 15. april 2027. godine.

Da li grejanje može početi pre 15. oktobra?

U mnogim gradovima može. Period od početka oktobra do redovnog početka sezone služi kao prelazni period tokom kojeg toplana može pokrenuti sistem ako nastupi ozbiljnije zahlađenje.

Najčešće se prati jedan od sledećih pokazatelja:

• prognozirana srednja dnevna temperatura;

• temperatura izmerena u određenom večernjem terminu;

• broj uzastopnih dana tokom kojih je temperatura ispod propisane granice;

• tehnička spremnost proizvodnih izvora, mreže i toplotnih podstanica.

U Beogradu je, na primer, važna prognozirana srednja dnevna temperatura od 12 stepeni ili niža. Novi Sad i Subotica prate temperaturu u 21 čas tokom tri uzastopna dana, dok se u Kragujevcu isti temperaturni prag posmatra tokom dva uzastopna dana.

To praktično znači da kratkotrajno hladno jutro nije uvek dovoljno za pokretanje celog sistema. Toplanama je potreban pouzdan signal da zahlađenje nije samo prolazno, jer uključivanje i ponovno zaustavljanje velikog sistema zahteva vreme, energiju i tehničku koordinaciju.

Grejna sezona 2026/2027 po gradovima

Kada počinje grejna sezona u Beogradu?

Grejna sezona u Beogradu redovno počinje 15. oktobra i završava se 15. aprila.

Objekti mogu biti zagrevani i od 1. do 14. oktobra ako Republički hidrometeorološki zavod u poslednjoj prognozi prethodnog dana ili prvoj prognozi tog dana predvidi srednju dnevnu temperaturu od 12 stepeni ili nižu.

Slično pravilo primenjuje se i nakon redovnog završetka. U periodu od 16. aprila do 3. maja isporuka može biti nastavljena tokom dovoljno hladnih dana. Ako se hladno vreme zadrži i posle 3. maja, nadležni gradski organ može naložiti nastavak grejanja, pod uslovom da za to postoje tehničke i tehnološke mogućnosti.

„Beogradske elektrane” nakon završetka sezone obavljaju remonte i planirane radove na proizvodnim postrojenjima, distributivnoj mreži i toplotnim predajnim stanicama. Prema opštoj informaciji preduzeća, pripreme treba da budu završene do 30. septembra, dok se provera funkcionisanja sistema obavlja početkom oktobra. 

Tople ili funkcionalne probe nisu isto što i redovna grejna sezona. Tokom proba radijatori mogu kratkotrajno biti topli, ali to ne znači da je počela neprekidna redovna isporuka.

Kada počinje grejna sezona u Novom Sadu?

Grejna sezona u Novom Sadu redovno počinje 15. oktobra 2026. i završava se 15. aprila 2027. godine.

Može početi i ranije ako je, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, temperatura spoljnog vazduha u gradu u 21 čas tri dana uzastopno 12 stepeni ili niža. Prema odluci Grada Novog Sada, raniji početak ne može biti pre 1. oktobra.

Sezona može biti produžena najkasnije do 3. maja. Prema istoj odluci, redovni grejni dan traje od 6 do 22 časa, dok subotom, nedeljom i praznicima traje od 7 do 23 časa.

Novi Sad, dakle, ne koristi potpuno isti način procene kao Beograd. Beograd se oslanja na prognoziranu srednju dnevnu temperaturu, dok Novi Sad posmatra večernju temperaturu tokom tri uzastopna dana.

Ova razlika je važna kada se u javnosti pojavi pitanje zašto je u jednom gradu grejanje već počelo, a u drugom još nije. Razlog ne mora biti tehnička nespremnost, već različito lokalno pravilo.

Kada počinje grejna sezona u Nišu?

Prema informacijama JKP „Gradska toplana” Niš, grejna sezona redovno počinje 15. oktobra i završava se 15. aprila.

Ako nadležni energetski subjekt proceni da su ispunjeni potrebni uslovi, grejna sezona može početi ranije, u periodu od 1. do 14. oktobra. Takođe može biti nastavljena posle 15. aprila, ali najkasnije do 3. maja.

Zvanična korisnička stranica niške Toplane ne navodi u tom kratkom objašnjenju precizan temperaturni prag koji bi trebalo primenjivati u svakoj situaciji.

Korisnici treba da prate obaveštenja Gradske toplane, naročito početkom oktobra, kada se na osnovu vremena i stanja sistema donose operativne odluke.

Kada počinje grejna sezona u Kragujevcu?

U Kragujevcu grejna sezona redovno traje od 15. oktobra do 15. aprila.

U prelaznom periodu od 1. do 14. oktobra grejanje može početi ranije ako je temperatura spoljnog vazduha, izmerena u 21 čas, dva dana uzastopno 12 stepeni ili niža.

Isto pravilo primenjuje se između 16. aprila i 3. maja kada postoji potreba za produženjem grejne sezone. Grejni dan traje od 6.30 do 21.30 časova, dok subotom i nedeljom traje od 7 do 22 časa.

Pravilo Kragujevca pokazuje zašto nije dovoljno samo reći da se „svuda čekaju tri hladna dana”. U ovom gradu uslov se posmatra tokom dva uzastopna dana.

Kada počinje grejna sezona u Subotici?

Grejna sezona u Subotici po planu počinje 15. oktobra i završava se 15. aprila.

Subotička toplana može isporučivati toplotnu energiju i u periodu od 1. do 14. oktobra, kao i od 16. do 30. aprila, ako je spoljna temperatura u 21 čas tri dana uzastopno 12 stepeni ili niža.

Na zvaničnoj stranici Toplane navedena je i gornja temperaturna granica rada sistema od 14 stepeni. Redovna isporuka za zagrevanje prostorija obavlja se od 5 do 21 čas, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi.

Subotica se od nekoliko drugih gradova razlikuje po tome što je prelazni period nakon redovnog završetka naveden do 30. aprila, a ne do 3. maja.

Kada počinje grejna sezona u Čačku?

Prema objavljenoj odluci Grada Čačka, grejna sezona redovno počinje 15. oktobra i završava se 15. aprila.

Isporuka može početi od 1. oktobra tokom dana za koje Republički hidrometeorološki zavod prognozira srednju dnevnu temperaturu od 12 stepeni ili nižu. Nakon 15. aprila grejanje može biti nastavljeno do 30. aprila pod istim temperaturnim uslovom.

Grejni dan u Čačku prema toj odluci traje radnim danima od 6 do 21 čas, a subotom, nedeljom i praznicima od 8 do 21 čas.

Pošto lokalni propisi mogu biti menjani i dopunjavani, pred sam početak sezone treba proveriti i najnovije obaveštenje nadležnog preduzeća za grejanje.

Šta važi za Kraljevo, Novi Pazar, Pančevo, Vranje i druge gradove?

U Kraljevu, Novom Pazaru, Pančevu, Vranju i brojnim drugim gradovima prethodnih sezona kao redovni početak takođe je navođen 15. oktobar. Ipak, uslovi za ranije uključivanje i produženje grejanja moraju se proveravati prema lokalnoj odluci i najnovijem saopštenju nadležne toplane.

Zašto radijatori ne moraju biti topli baš 15. oktobra?

Toplana treba da obezbedi potrebne uslove za postizanje propisane temperature u prostorijama. To ne znači da temperatura vode u radijatorima mora biti ista kada je napolju 14 stepeni i kada je temperatura nekoliko stepeni ispod nule.

Zvaničan početak sezone nije isto što i neprekidno grejanje

Nakon zvaničnog početka sezone proizvodnja i isporuka prilagođavaju se spoljašnjim uslovima.

Kada je napolju relativno toplo, zgrada sporije gubi energiju. Toplana zato može smanjiti temperaturu vode u sistemu ili napraviti privremeni prekid, ako se u stanovima i dalje održava potrebna temperatura.

S druge strane, tokom ozbiljnog zahlađenja sistem mora da isporuči više energije. Grejni dan tada može biti produžen, a u određenim uslovima grejanje može trajati bez noćnog prekida.

Zbog toga se kvalitet grejanja ne procenjuje samo dodirom radijatora. Važniji pokazatelji su:

• temperatura vazduha u prostoriji;

• ravnomernost zagrevanja;

• trajanje problema;

• stanje u drugim stanovima i delovima zgrade;

• eventualni zvuci, curenje ili vazduh u instalaciji.

Kada „Beogradske elektrane” prekidaju grejanje tokom toplog dana?

Beogradska pravila predstavljaju dobar primer načina na koji se isporuka prilagođava vremenu.

Isporuka može biti prekinuta kada temperatura spoljašnjeg vazduha iznad 15 stepeni traje duže od dva sata. Ponovna isporuka počinje kada temperatura bude 12 stepeni ili niža, dok prekid ne može trajati kraće od četiri sata.

Tokom izrazito toplog dana toplotna energija se može uopšte ne isporučivati ako su istovremeno ispunjeni dodatni temperaturni uslovi propisani za jutarnji i dnevni period.

Ovo je pravilo beogradskog sistema i ne treba ga automatski primenjivati na Novi Sad, Niš, Kragujevac ili drugi grad.

Zašto su radijatori ponekad samo mlaki?

Mlaki radijatori ne znače nužno da je sistem neispravan.

Ako je spoljna temperatura povoljna, za održavanje prijatnih uslova u stanu nije potrebna ista količina toplote kao tokom januarskog mraza. Sistem zato može raditi sa nižom temperaturom vode.

Problem je verovatniji ako:

• prostorija ostaje primetno hladna tokom dužeg perioda;

• jedan radijator je potpuno hladan, a ostali su topli;

• gornji deo radijatora je hladan, dok je donji topao;

• čuje se žuborenje ili strujanje vazduha;

• svi radijatori u stanu ostaju hladni dok susedni stanovi imaju grejanje;

• primećujete curenje na ventilu, spoju ili cevi.

Pre nego što prijavite nedovoljno grejanje, izmerite temperaturu običnim sobnim termometrom. Merenje odmah uz prozor, spoljni zid, radijator ili izvor pare može dati pogrešnu sliku. Termometar treba postaviti u delu prostorije koji najbolje predstavlja uslove u kojima boravite.

Šta su tople probe i kada počinju?

Pre redovne grejne sezone sistem prolazi kroz više faza pripreme. U svakodnevnom govoru često se sve nazivaju toplim probama, iako postoje različite aktivnosti.

Punjenje instalacija podrazumeva vraćanje potrebne količine vode u sistem, naročito ako je tokom leta pražnjen zbog radova.

Hladne probe služe za proveru pritiska, zaptivenosti i stanja mreže bez redovne proizvodnje toplote.

Tople ili funkcionalne probe podrazumevaju pokretanje proizvodnih izvora i kruženje zagrejane vode radi provere rada mreže, podstanica i unutrašnjih instalacija.

Redovna grejna sezona predstavlja period u kojem se obavlja isporuka u skladu sa lokalnom odlukom i vremenskim uslovima.

U Beogradu opšta pravila predviđaju proveru funkcionisanja sistema početkom oktobra. Konkretni dani mogu se precizirati posebnim godišnjim saopštenjem.

Da li tople probe znače da je grejna sezona počela?

Ne moraju značiti početak redovne isporuke.

Tokom proba radijatori mogu biti:

• topli samo nekoliko sati;

• neujednačeno zagrejani;

• topli u jednom, a hladni u drugom delu zgrade;

• ponovo hladni nakon završetka provere;

• različite temperature na višim i nižim spratovima.

Razlog je to što je osnovni cilj proba da se otkriju kvarovi, curenja, prazne instalacije i problemi sa cirkulacijom pre nego što nastupi ozbiljnije zahlađenje.

Zbog složenosti sistema nije realno očekivati da se svaki objekat i svaki radijator odmah zagreju jednako. Ipak, curenje vode, potpuni izostanak cirkulacije ili drugi očigledni kvar treba prijaviti bez čekanja.

Šta stanari treba da provere tokom proba?

Tokom prvog zagrevanja obratite pažnju na sledeće:

• da li se oko ventila, spojeva i cevi pojavljuje voda;

• da li je ventil moguće normalno otvoriti i zatvoriti;

• da li se iz radijatora čuje jako žuborenje;

• da li se radijator ravnomerno zagreva;

• da li je hladan samo jedan radijator ili cela vertikala;

• da li je sistem tokom leta bio pražnjen zbog radova;

• da li su vlasnici koji su menjali radijatore obavestili upravnika;

• da li se isti problem javlja kod suseda.

U praksi se veliki broj problema otkrije upravo tokom prvog punjenja i zagrevanja instalacije. „Beogradske elektrane” ranije su upozoravale da su čest uzrok negrejanja čitavih objekata prazne instalacije koje nakon letnjih radova nisu ponovo pravilno napunjene.

Stanar ne treba samostalno da prazni zajedničku instalaciju, skida radijator ili menja ventil bez dogovora sa upravnikom i stručnim održavaocem. Nepravilna intervencija može izazvati curenje, pad pritiska i prekid grejanja u više stanova.

Koliko traje grejni dan i kada toplane greju 24 sata?

Vreme redovne isporuke nije isto u svim gradovima. Lokalna odluka određuje početak i kraj grejnog dana, kao i uslove pod kojima se on produžava.

Podaci se odnose na redovne rasporede navedene u lokalnim pravilima. Pri veoma niskim temperaturama grejni dan može biti produžen ili se isporuka može nastaviti bez prekida.

Kada grejanje u Beogradu traje neprekidno?

Prema pravilima „Beogradskih elektrana”, proizvodnja toplotne energije traje 24 časa kada je temperatura spoljašnjeg vazduha izmerena u 18 časova niža od jednog stepena, a prognozirane temperature za period od 22 do 6 časova su niže od nule.

Snabdevanje se, osim u slučaju izuzetno povoljne spoljašnje temperature, ne prekida ni tokom određenih prazničnih noći.

Drugi gradovi mogu imati drugačije pragove i postupke. Zato se beogradsko pravilo ne može koristiti kao dokaz da je neka druga toplana obavezna da pređe na celodnevni rad pod potpuno istim uslovima.

Kada se završava grejna sezona 2026/2027?

Redovni završetak grejne sezone 2026/2027. u većini gradova je 15. april 2027. godine.

To ipak ne znači da grejanje mora biti zaustavljeno bez obzira na vreme. Lokalna pravila često predviđaju prelazni period tokom kojeg sistem ostaje spreman za rad ako se vrate niske temperature.

Može li grejanje trajati do 3. maja 2027?

U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu postoje pravila koja omogućavaju isporuku nakon 15. aprila, uglavnom najkasnije do 3. maja, kada su ispunjeni vremenski i tehnički uslovi.

To znači da hladan kraj aprila ne mora automatski ostaviti korisnike bez grejanja. Međutim, nastavak isporuke ne zavisi samo od jednog hladnog jutra. Posmatraju se uslovi određeni lokalnom odlukom.

Šta se dešava posle završetka sezone?

Nakon završetka grejne sezone počinje priprema za sledeću zimu.

Toplane tada obavljaju:

• preglede proizvodnih postrojenja;

• popravke i zamenu dotrajalih delova mreže;

• radove na toplotnim podstanicama;

• ispitivanje opreme;

• planirane investicione radove;

• pripremu sistema za punjenje i probe.

To je ujedno najpogodniji period za radove na unutrašnjim instalacijama zgrade i zamenu radijatora. Takve intervencije treba završiti na vreme i prijaviti upravniku, kako bi instalacija bila pravilno napunjena pre prvih proba.

Šta da uradite ako je grejna sezona počela, a radijatori su hladni?

Kada su radijatori hladni, najvažnije je utvrditi obim problema. Od toga zavisi kome treba da se obratite i koja je intervencija potrebna.

Proverite da li problem postoji u jednom stanu ili celoj zgradi

Najpre proverite stanje kod suseda.

Ako su hladni svi radijatori u celoj zgradi ili ulazu, mogući uzrok je problem u toplotnoj podstanici, nedostatak vode u instalaciji, zatvoren ventil, kvar na mreži ili privremeni prekid isporuke.

Ako susedi imaju grejanje, a svi radijatori u vašem stanu su hladni, uzrok je verovatnije u delu instalacije koji vodi ka stanu, ventilima ili cirkulaciji.

Kada je hladan samo jedan radijator, obično nije reč o kvaru čitavog sistema daljinskog grejanja. Mogući uzroci su vazduh, zatvoren ili zaglavljen ventil, talog ili problem sa protokom.

Proverite ventile i odzračivanje radijatora

Proverite da li je ventil otvoren. Ako imate termostatski ventil, okrenite ga na višu vrednost i pratite da li dolazi do promene.

Nemojte primenjivati veliku silu ako je ventil zaglavljen. Nasilno okretanje može oštetiti mehanizam ili izazvati curenje.

Ako se čuje žuborenje, a gornji deo radijatora ostaje hladan, moguće je da u njemu postoji vazduh. Odzračivanje treba sprovesti pažljivo, sa pripremljenom posudom i krpom. U zgradama sa zajedničkim sistemom najbolje je prethodno proveriti sa upravnikom ili održavaocem da li je instalacija pravilno napunjena.

Stanar ne treba sam da prazni sistem, skida radijator ili menja ventil tokom sezone. Takva intervencija može poremetiti grejanje u drugim stanovima.

Obratite se upravniku zgrade

Upravnik treba da proveri da li postoji problem u zajedničkoj instalaciji ili toplotnoj podstanici.

Pre prijave pripremite korisne podatke:

• tačnu adresu, ulaz, sprat i broj stana;

• vreme kada ste primetili problem;

• da li su hladni jedan ili svi radijatori;

• da li susedi imaju grejanje;

• da li je tokom leta bilo radova;

• da li postoji curenje;

• da li je problem prisutan u celoj vertikali.

Precizan opis omogućava da se kvar brže usmeri odgovarajućoj službi. Rečenica „nema grejanja” nije dovoljno korisna ako nije poznato da li je pogođen jedan radijator, stan, ulaz ili čitav objekat.

Prijavite problem nadležnoj toplani

Kada je utvrđeno da problem nije samo u jednom radijatoru ili stanu, potrebno je kontaktirati nadležnu službu.

Kako pripremiti stan pre početka grejne sezone?

Pratite temperaturu u prostoriji, a ne samo temperaturu radijatora

Dodir radijatora nije precizno merenje kvaliteta grejanja.

Pre nego što zaključite da sistem ne greje dovoljno, izmerite temperaturu u sredini prostorije i proverite koja je idealna temperatura prostora zimi za dnevni boravak, spavaću sobu i kupatilo.

Merenje ponovite više puta tokom dana. Jedno očitavanje neposredno nakon provetravanja ili pored hladnog prozora ne mora predstavljati stvarno stanje u celom prostoru.

Ako je temperatura duže vreme ispod očekivane, a radijatori se ne zagrevaju, zabeležite vreme i vrednosti. Ti podaci mogu biti korisni prilikom reklamacije.

Kako provetravati stan tokom hladnih dana?

Kraće i intenzivno provetravanje uglavnom je korisnije od višesatnog držanja prozora na kip.

Otvorite prozore širom na nekoliko minuta kako bi se vazduh brzo zamenio, a zatim ih zatvorite. Zidovi, podovi i nameštaj tako ne stižu potpuno da se ohlade, pa se prostor brže vraća na prijatnu temperaturu.

Dugo držanje prozora na kip hladi površine oko prozora i povećava gubitke toplote. Istovremeno, prostor može delovati hladno i kada radijatori rade pravilno.

Početak rada individualnih ložišta i sistema grejanja ponovo pokreće i pitanje da li zagađen vazduh ulazi u stan tokom grejne sezone i u koje vreme je najbolje provetravati prostorije.

Kada je vazduh spolja veoma zagađen, provetravanje treba planirati u periodu kada su izmerene vrednosti povoljnije, ali ga ne treba potpuno izbegavati. Vlažnost, mirisi i zagađujuće materije nastale u zatvorenom prostoru takođe mogu uticati na kvalitet vazduha.

Privremeno dogrevanje pre uključivanja centralnog grejanja

Početak oktobra može doneti hladna jutra i večeri pre nego što budu ispunjeni uslovi za pokretanje daljinskog grejanja.

Privremeno dogrevanje može pomoći, ali uređaj treba birati prema:

• veličini prostorije;

• stanju izolacije;

• potrebnoj brzini zagrevanja;

• bezbednosti;

• snazi uređaja;

• vremenu tokom kojeg će raditi;

• mogućnosti regulacije termostatom.

Manju prostoriju koju koristite kratko možda je opravdano brzo zagrejati odgovarajućom grejalicom. Za duži boravak važniji su stabilna regulacija, pravilno postavljanje i kontrola potrošnje.

Dodatne ideje za prelazni period nalaze se u vodiču o proizvodima za dogrevanje doma tokom hladnih dana.

Privremeni uređaj nije zamena za prijavljivanje kvara na centralnom grejanju. Ako je grejna sezona počela, a stan ostaje hladan zbog problema u sistemu, uzrok treba utvrditi i prijaviti.

Šta se promenilo u odnosu na grejnu sezonu 2025/2026?

Osnovni kalendarski okvir u većini gradova ostaje isti: redovni početak 15. oktobra i završetak 15. aprila. Ono što se menja iz godine u godinu jesu vremenski uslovi, stvarni datum prvog dužeg zagrevanja i operativne odluke lokalnih toplana.

Na primeru početka grejne sezone 2025. i uticaja jesenje vremenske prognoze može se videti zašto formalni datum i stvarni režim rada ne moraju uvek biti potpuno isti.

Za sezonu 2026/2027 najvažnije je pratiti:

• da li će početak oktobra doneti trajnije zahlađenje;

• kada će lokalna toplana početi funkcionalne i tople probe;

• da li je grad objavio izmenu lokalne odluke;

• da li postoje veći radovi na mreži;

• da li je unutrašnja instalacija zgrade pravilno napunjena.

Pripremite stan pre prvog ozbiljnog zahlađenja

Grejna sezona 2026/2027. u većini gradova redovno počinje 15. oktobra, ali prvi duži period toplih radijatora može nastupiti i ranije ako početak oktobra bude hladan.

Pre prvih proba pregledajte radijatore i ventile, proverite da li je bilo radova na instalaciji i obavestite upravnika o mogućim problemima. Kada grejanje počne, procenjujte uslove prema temperaturi prostorije i stanju instalacije, a ne samo prema tome koliko je radijator topao na dodir.

Za hladne dane pre uključivanja sistema ili za prostorije kojima je potrebno kratkotrajno dodatno zagrevanje, razmotrite praktična rešenja za topliji dom tokom zime. Dodatno grejanje koristite bezbedno i u skladu sa veličinom prostorije, dok kvarove na centralnom sistemu treba prijaviti upravniku i nadležnoj toplani.