Kad se pomera sat 2025. i 2026. god.? - Računanje vremena

Pomeranje sata je tema koja se svake godine iznova postavlja kao pitanje, bilo zbog praktičnih razloga ili zbog rasprava o tome da li bi ovu praksu trebalo ukinuti. Ova promena utiče na milione ljudi širom sveta, posebno u zemljama koje i dalje primenjuju sezonsko računanje vremena. Sa svakom godinom, javlja se isto pitanje: kada tačno dolazi do pomeranja sata i kakav efekat to ima na naš svakodnevni život?

Kada se pomera sat u 2025. i 2026. godini?

U 2025. i 2026. godini sat će se pomerati dva puta godišnje, u skladu sa dugogodišnjom praksom prilagođavanja dnevnog svetla. Ove promene su deo standardnog sistema sezonskog računanja vremena koji se još uvek primenjuje u mnogim delovima sveta, uključujući Srbiju i veći deo Evrope.

Godina	Vrsta računanja vremena	Datum pomeranja	Vreme promene
2025	Letnje	30. mart 2025.	02:00 → 03:00
2025	Zimsko	26. oktobar 2025.	03:00 → 02:00
2026	Letnje	29. mart 2026.	02:00 → 03:00
2026	Zimsko	25. oktobar 2026.	03:00 → 02:00

Letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena podrazumeva pomeranje kazaljki unapred za jedan sat, čime se postiže efekat dužih dana i kasnijeg zalaska sunca. Ovo prilagođavanje je uvedeno kako bi se bolje iskoristila dnevna svetlost, naročito tokom proleća i leta.

• 2025. godina: U nedelju, 30. marta 2025. godine, u 2:00 ujutru, sat će biti pomeren unapred na 3:00.
• 2026. godina: U nedelju, 29. marta 2026. godine, u 2:00 ujutru, sat će biti pomeren unapred na 3:00.

Ovo znači da ćemo u ovim noćima "izgubiti" jedan sat sna, ali će veče trajati duže, što može pozitivno uticati na produktivnost, aktivnosti na otvorenom i energetsku efikasnost.

Zimsko računanje vremena

Zimsko računanje vremena podrazumeva vraćanje kazaljki unazad za jedan sat, čime se omogućava raniji izlazak sunca ujutru, ali i raniji zalazak uveče. Ovaj sistem je osmišljen kako bi se bolje uskladila ljudska aktivnost sa prirodnim svetlosnim ciklusom tokom kraćih zimskih dana.

• 2025. godina: U nedelju, 26. oktobra 2025. godine, u 3:00 ujutru, sat će biti vraćen unazad na 2:00.
• 2026. godina: U nedelju, 25. oktobra 2026. godine, u 3:00 ujutru, sat će biti vraćen unazad na 2:00.

Ova promena donosi dodatni sat sna i može olakšati jutarnje buđenje tokom zimskih meseci, ali istovremeno znači da će se mrak spuštati ranije u toku dana, što mnogi ljudi doživljavaju kao smanjenje dnevne produktivnosti i energije.

Zašto se sat pomera i koja je svrha ove prakse?

Istorijat pomeranja sata – kada i zašto je započeto?

Ideja o pomeranju sata potiče još iz 18. veka, kada je Bendžamin Frenklin, jedan od osnivača Sjedinjenih Američkih Država, predložio da ljudi ustaju ranije kako bi bolje iskoristili jutarnju svetlost i time uštedeli na osvetljenju. Međutim, tada se radilo samo o teoriji bez konkretne primene.

Prvi ozbiljan predlog za sezonsko pomeranje sata došao je od Vilijama Vileta, britanskog građevinskog preduzetnika, koji je 1907. godine objavio pamflet pod nazivom "The Waste of Daylight" (Rasipanje dnevne svetlosti). On je predložio da se sat pomera unapred tokom letnjih meseci kako bi se bolje iskoristili duži dani. Njegova ideja tada nije prihvaćena, ali se nije izgubila.

Prva primena pomeranja sata dogodila se 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata, kada su Nemačka i Austrougarska prve uvele ovu praksu u pokušaju da smanje potrošnju goriva i električne energije. Vrlo brzo, mnoge evropske zemlje, uključujući Britaniju i Francusku, usvojile su isti sistem. Kasnije, i Sjedinjene Američke Države su počele da primenjuju pomeranje sata, iako sa periodičnim prekidima.

Tokom Drugog svetskog rata, pomeranje sata je ponovo dobilo na značaju jer je smanjenje potrošnje energije bilo ključno za vojne napore. Nakon rata, neke zemlje su nastavile da primenjuju ovu praksu, dok su druge od nje odustale. Danas, više od 70 zemalja širom sveta i dalje pomera sat, ali broj država koje napuštaju ovu praksu stalno raste.

Glavni razlozi za pomeranje sata

Kada se govori o razlozima za pomeranje sata, najčešće se ističu sledeći argumenti:

1. Bolja iskorišćenost dnevne svetlosti
   • Jedan od osnovnih ciljeva pomeranja sata jeste da se omogući što duža upotreba prirodne svetlosti u popodnevnim i večernjim satima. To znači da ljudi mogu provoditi više vremena napolju posle posla ili škole, što može doprineti zdravijem načinu života i većoj produktivnosti.
2. Smanjenje potrošnje energije
   • Kada je pomeranje sata uvedeno, očekivalo se da će se time smanjiti upotreba električne energije za osvetljenje i grejanje. Na primer, duži dani tokom letnjeg računanja vremena trebalo bi da znače manje korišćenje veštačkog svetla, a samim tim i manju potrošnju struje.
3. Prilagođavanje sezonskim promenama
   • U zemljama koje imaju izražene razlike između letnjih i zimskih dana, pomeranje sata pomaže u prilagođavanju dnevnih aktivnosti promenama u trajanju svetlosti.

Da li zaista dolazi do uštede energije? – Analiza savremenih istraživanja

Iako je jedan od glavnih razloga za pomeranje sata ušteda energije, moderna istraživanja dovode ovaj argument u pitanje. Studije sprovedene u poslednjih nekoliko decenija pokazale su da su uštede energije zanemarljive ili čak nepostojeće.

Na primer:

• Istraživanje u SAD je pokazalo da pomeranje sata može smanjiti potrošnju električne energije za osvetljenje, ali da se istovremeno povećava potrošnja energije za klimatizaciju i grejanje, što u nekim slučajevima rezultira većom ukupnom potrošnjom.
• Istraživanje u Australiji ukazalo je na to da pomeranje sata uopšte ne smanjuje potrošnju energije, već je samo redistribuira na različite sate u toku dana.
• Evropska istraživanja sugerišu da su uštede manje od 1%, što je gotovo zanemarljivo u ukupnom energetskom bilansu.

Uticaj pomeranja sata na zdravlje i cirkadijalni ritam

Osim ekonomskih i energetskih aspekata, pomeranje sata ima značajan uticaj na ljudsko zdravlje. Naše telo funkcioniše po unutrašnjem biološkom satu, poznatom kao cirkadijalni ritam, koji reguliše san, metabolizam i hormone. Kada se sat pomera, dolazi do poremećaja u ovom ritmu, što može imati različite negativne posledice:

• Povećan umor i smanjenje koncentracije – Posebno nakon prelaska na letnje računanje vremena, kada gubimo jedan sat sna.
• Povećan rizik od srčanih udara – Studije su pokazale da u prvim danima nakon pomeranja sata raste broj slučajeva srčanih udara i moždanih udara.
• Povećan broj saobraćajnih nesreća – Promena u rasporedu spavanja može uticati na pažnju i reflekse vozača.
• Poteškoće sa prilagođavanjem – Stariji ljudi i deca često imaju problema sa prilagođavanjem na novi raspored.

Da li će se pomeranje sata ukinuti?

Pregled odluka Evropske unije iz 2018. godine

U Evropi se o ukidanju pomeranja sata raspravlja već dugi niz godina. Evropska komisija je 2018. godine sprovela anketu u kojoj je učestvovalo više od 4,6 miliona ljudi, a čak 84% ispitanika izrazilo je želju da se sezonsko pomeranje sata ukine. Na osnovu ovih rezultata, donet je predlog da se pomeranje sata obustavi do 2021. godine, ali do dogovora među državama članicama nije došlo, te je ova praksa nastavila da postoji.

Koje zemlje su trajno ukinule pomeranje sata?

Neke zemlje su se već odrekle pomeranja sata i odlučile da trajno ostanu na jednom režimu:

• Rusija, Turska i Belorusija – Prešle su na stalno letnje računanje vremena.
• Island – Odbio je da pomera sat jer se zbog svoje geografske pozicije ionako suočava sa ekstremnim promenama dnevne svetlosti tokom godine.
• Japan, Kina, Indija – Nikada nisu koristile pomeranje sata, smatrajući ga nepotrebnim.

Da li Srbija planira promene u ovoj oblasti?

Srbija, kao deo Evrope, još uvek prati režim sezonskog pomeranja sata. Iako su se vodile diskusije o mogućem ukidanju, odluka o tome još nije doneta. Ukoliko Evropska unija u budućnosti postigne dogovor o prestanku pomeranja sata, vrlo je verovatno da će i Srbija slediti taj trend.

Mogući scenariji za budućnost

Ukoliko dođe do ukidanja pomeranja sata, postoji nekoliko mogućih scenarija:

1. Stalno letnje računanje vremena – Dani bi trajali duže, ali bi jutra tokom zime bila mračnija.
2. Stalno zimsko računanje vremena – Jutra bi bila svetlija, ali bi popodne ranije padala noć.
3. Regionalne razlike – Neke zemlje bi mogle zadržati pomeranje sata, dok bi druge potpuno odustale.

Globalne razlike u računjanju vremena

Iako se pomeranje sata još uvek primenjuje u mnogim zemljama širom sveta, postoje značajne razlike u pristupu ovoj praksi. 

Zemlje koje pomeraju sat	Zemlje koje ne pomeraju sat
Srbija	Rusija
Nemačka	Turska
Francuska	Belorusija
SAD	Kina
Kanada	Japan
Australija	Island

Koje zemlje pomeraju sat i zašto?

Preko 70 zemalja širom sveta još uvek pomera sat dva puta godišnje, dok je većina drugih odlučila da napusti ovu praksu. Glavni razlozi za održavanje sezonskog računanja vremena uključuju:

• Bolje iskorišćenje dnevne svetlosti – naročito u zemljama sa umerenim klimama gde se trajanje dana i noći značajno menja tokom godine.
• Povećanje produktivnosti i ekonomske koristi – duži dani omogućavaju produžene radne sate i više vremena za slobodne aktivnosti.
• Navike i tradicija – u mnogim zemljama pomeranje sata postoji decenijama i smatra se standardnim delom godišnjeg ciklusa.

Među državama koje i dalje primenjuju pomeranje sata nalaze se:

• Evropska unija (većina zemalja), uključujući i Srbiju.
• Sjedinjene Američke Države (ali ne sve savezne države, o čemu će biti reči kasnije).
• Kanada (osim nekoliko provincija koje su odustale od pomeranja).
• Meksiko (sve do 2022, kada su mnogi regioni ukinuli ovu praksu, ali neki je i dalje primenjuju).
• Australija (ali samo u pojedinim državama i teritorijama).
• Brazil (u prošlosti je koristio pomeranje sata, ali ga je ukinuo 2019. godine).
• Iran, Liban, Jordan, Egipat – zemlje Bliskog istoka koje još uvek praktikuju sezonsko pomeranje sata.

Zemlje koje su ukinule ovu praksu

Dok mnoge zemlje još uvek pomeraju sat, druge su potpuno odustale od ove prakse. Neke od njih su to učinile zbog neefikasnosti sistema, dok su druge izabrale konstantno letnje ili zimsko vreme.

Neke od zemalja koje su ukinule pomeranje sata uključuju:

• Rusija – još 2011. godine odlučila je da trajno ostane na letnjem vremenu, ali je 2014. godine prešla na trajno zimsko vreme.
• Turska – od 2016. godine koristi isključivo letnje računanje vremena.
• Belorusija – od 2011. godine koristi stalno letnje vreme.
• Argentina – odustala od pomeranja sata zbog problema u sinhronizaciji s prirodnim ciklusima dnevne svetlosti.
• Island – nikada nije koristio sezonsko pomeranje sata zbog svoje specifične geografske pozicije.
• Kina – u prošlosti je eksperimentisala sa sezonskim pomeranjem sata, ali je od 1991. godine potpuno napustila ovu praksu.
• Indija – nikada nije koristila pomeranje sata, već koristi jedinstvenu vremensku zonu, iako bi prirodno mogla imati više njih.

Specifičnosti i anomalije u svetu – različiti vremenski režimi

Osim pomeranja sata, širom sveta postoje i neobični sistemi računanja vremena koji ne prate standardne vremenske zone. Neki od najzanimljivijih primera uključuju:

Kina i Indija – jedna vremenska zona za čitavu zemlju

Kina, iako geografski obuhvata pet vremenskih zona, koristi samo Pekinško vreme (UTC+8) u celoj zemlji. To znači da u zapadnim delovima Kine sunce može izlaziti i zalaziti mnogo kasnije nego što bi bilo prirodno.

Indija takođe koristi samo jednu vremensku zonu (IST – UTC+5:30), iako bi zbog svoje veličine mogla imati najmanje dve vremenske zone. Zbog toga u zapadnim delovima Indije sunce zalazi i nekoliko sati kasnije nego u istočnim delovima zemlje.

Australija – kompleksan sistem vremenskih zona

Australija ima tri glavne vremenske zone, ali pojedine države i teritorije ne primenjuju pomeranje sata, dok druge to rade. Na primer:

• Novi Južni Vels, Viktorija, Južna Australija i Tasmanija pomeraju sat.
• Kvinslend i Severna teritorija ne pomeraju sat.
• Zapadna Australija je ukinula sezonsko pomeranje sata 2009. godine.

Sjedinjene Američke Države – nejedinstvena primena pomeranja sata

U SAD većina država primenjuje sezonsko pomeranje sata, ali postoje izuzeci:

• Arizona i Havaji ne pomeraju sat.
• Florida i Kalifornija su glasale za ukidanje pomeranja sata, ali još uvek čekaju odobrenje federalne vlade.
• Indijanska plemena u SAD mogu samostalno odlučiti da li će pomerati sat ili ne.

Sezonske promene i njihov uticaj na računanje vremena

Sezonske promene značajno utiču na trajanje dana i noći, a samim tim i na način na koji različite zemlje pristupaju računjanju vremena.

Kako se godišnja doba menjaju širom sveta?

Promene godišnjih doba zavise od nagiba Zemljine ose u odnosu na Sunce. Tokom leta, Severna hemisfera je nagnuta prema Suncu, što rezultira dužim danima, dok tokom zime Zemlja zauzima suprotan položaj, pa su dani kraći.

Međutim, ovaj efekat nije isti svuda na svetu. Na primer:

• U ekvatorijalnim regionima (Brazil, Indonezija, Kenija) razlike u trajanju dana i noći su minimalne tokom cele godine.
• U umerenim zonama (Evropa, Severna Amerika) promene su izražene, ali nisu ekstremne.
• U polarnim regionima (Norveška, Aljaska) dolazi do drastičnih promena – meseci neprekidne svetlosti i meseci potpune tame.

Uticaj geografskih faktora na trajanje dana i noći

Geografski položaj zemlje određuje koliko će dan trajati tokom godine. Na primer:

• U Srbiji dan traje od oko 8 sati zimi do čak 16 sati leti.
• U Norveškoj dan može trajati i do 24 sata tokom leta, dok tokom zime sunce uopšte ne izlazi u nekim delovima zemlje.

Ekstremni primeri – Norveška i Aljaska

Jedan od najpoznatijih primera sezonskih ekstrema je Norveška, gde tokom leta u oblastima severno od Arktičkog kruga sunce ne zalazi čak do 76 dana. Ovo je poznato kao "ponoćno sunce". Suprotno tome, tokom zime isti regioni provode i do 2 meseca u potpunom mraku.

Slična situacija je i na Aljasci, gde grad Barou doživljava 65 dana neprekidnog dana leti i zimski period od 67 dana bez sunčeve svetlosti.

Ove ekstremne promene dovode do pitanja – da li pomeranje sata ima smisla u regionima gde noć može trajati mesecima ili gde sunce ne zalazi nedeljama?

Sezonske promene i globalne razlike u vremenskim zonama pokazuju da pomeranje sata nije univerzalno rešenje. Dok neke zemlje smatraju da im ovaj sistem pomaže, druge su zaključile da donosi više štete nego koristi. Pitanje da li će svet jednog dana potpuno odustati od ove prakse ostaje otvoreno.

Kako se prilagoditi promeni vremena?

Pomeranje sata može izazvati poremećaj u svakodnevnim rutinama, utičući na san, produktivnost i opšte blagostanje. Iako je ovaj prelaz za mnoge ljude kratak i neprimetan, drugi ga mogu osećati danima, pa čak i nedeljama nakon promene. Naše telo funkcioniše prema unutrašnjem biološkom satu, poznatom kao cirkadijalni ritam, koji reguliše spavanje, metabolizam, hormonske procese i nivo energije tokom dana. Kada dođe do pomeranja sata, telo može reagovati slično kao kod džet lega, što dovodi do umora, smanjene koncentracije i poremećaja sna.

Zbog toga je važno primeniti nekoliko korisnih strategija kako bi prelazak na novi raspored bio što lakši. Sledeći saveti pomoći će vam da ublažite negativne efekte promene vremena i brzo se prilagodite novom ritmu.

Postepeno pomeranje vremena spavanja

Jedan od najefikasnijih načina da se organizam prilagodi pomeranju sata jeste postepeno prilagođavanje vremena odlaska na spavanje i buđenja. Umesto da naglo promenite svoj raspored, pokušajte sledeće:

• Pet do sedam dana pre pomeranja sata – Pomerite vreme odlaska na spavanje i buđenja za 15 minuta ranije (za letnje računanje) ili kasnije (za zimsko računanje). Svake večeri dodajte dodatnih 15 minuta, tako da telo postepeno usvoji novi ritam.
• Poslednja dva dana pre promene – Spavajte tačno 30 do 45 minuta ranije ili kasnije, kako biste se u potpunosti prilagodili novom rasporedu bez stresa za organizam.

Ova metoda pomaže u postepenom podešavanju unutrašnjeg sata, smanjujući efekat iznenadne promene i omogućavajući telu da se lakše adaptira.

Održavanje zdrave rutine

Konzistentnost u dnevnim navikama igra ključnu ulogu u održavanju stabilnog cirkadijalnog ritma. Nakon pomeranja sata, posebno je važno:

• Ustajati i ići na spavanje u isto vreme svakog dana, čak i tokom vikenda. Neredovno spavanje može pogoršati simptome umora i produžiti period prilagođavanja.
• Praktikovati redovne fizičke aktivnosti, ali izbegavati intenzivne vežbe neposredno pre odlaska na spavanje, jer one mogu ometati san.
• Održavati dosledne obroke – obroci u isto vreme svakog dana pomažu telu da se stabilizuje i prilagodi novom ritmu.

Takođe, izbegavajte kasnovečernje obroke i stimulativne napitke poput kafe, čaja i energetskih pića najmanje 4 do 6 sati pre spavanja.

Unos prirodnog svetla i izbegavanje ekrana uveče

Prirodna svetlost je jedan od najjačih regulatora cirkadijalnog ritma. Ujutru je ključno provoditi što više vremena na dnevnom svetlu, jer to pomaže organizmu da se lakše prilagodi novom rasporedu.

Nakon pomeranja sata, preporučuje se:

• Izlaganje jutarnjem suncu – 20-30 minuta jutarnje svetlosti pomaže telu da pravilno resetuje biološki sat.
• Korišćenje toplog, prigušenog osvetljenja uveče – Oštro veštačko svetlo može odložiti lučenje melatonina, hormona koji pomaže telu da zaspi.
• Izbegavanje ekrana (TV, mobilni telefon, računar) najmanje 1 sat pre spavanja – Plavo svetlo koje emituju ekrani ometa proizvodnju melatonina i može otežati uspavljivanje.

Ako ne možete izbeći rad na računaru uveče, koristite filtere za plavo svetlo ili aplikacije koje smanjuju intenzitet svetlosti ekrana.

Uticaj na produktivnost, mentalno zdravlje i dnevne aktivnosti

Pomeranje sata može uticati na koncentraciju, energiju i raspoloženje, posebno u prvih nekoliko dana nakon prelaska na novi režim. Osećaj umora, razdražljivosti i smanjenje mentalne oštrine su česti problemi, ali ih je moguće ublažiti:

• Planiranjem važnih zadataka – Ako je moguće, odložite složene poslove za nekoliko dana dok se organizam ne prilagodi.
• Dodatnim pauzama tokom rada – Kratke pauze od 5-10 minuta mogu poboljšati fokus i smanjiti mentalni umor.
• Povećanim unosom vode – Dehidracija može dodatno pogoršati simptome umora.
• Uvođenjem opuštajućih aktivnosti – Kratke šetnje, meditacija i vežbe disanja mogu pomoći u smanjenju stresa.

Preporuka proizvoda iz Mango Shopa za bolji san i prilagođavanje promeni vremena

Pored pravilnog rasporeda spavanja i izlaganja dnevnom svetlu, kvalitetna posteljina i ergonomski jastuci mogu doprineti udobnijem snu i boljem prilagođavanju na pomeranje sata. Mango Shop nudi 100% svilenene jastučnice i lučne anatomske jastuke, koji mogu značajno poboljšati kvalitet sna.

1. 100% svilena jastučnica

Svilene jastučnice nisu samo luksuzan dodatak posteljini, već imaju i brojne zdravstvene prednosti:

• Prirodna svojstva svile smanjuju trenje, čime štite kosu od lomljenja i sprečavaju pojavu bora na licu.
• Pogodne za osobe sa osetljivom kožom – svila je hipoalergena i ne izaziva iritacije.
• Regulišu telesnu temperaturu – tokom zime zagrevaju, a leti hlade kožu, pružajući udobnost tokom cele godine.

Nakon pomeranja sata, posebno je važno imati neprekidan i kvalitetan san, a svilena jastučnica može pomoći da se probudite sveži i odmorniji.

2. Lučni anatomski jastuk

Za dodatnu podršku tokom spavanja, preporučuje se lučni anatomski jastuk, koji:

• Pruža optimalnu potporu vratu i kičmi, sprečavajući ukočenost i bol.
• Smanjuje pritisak na ruke – idealan za one koji spavaju na boku.
• Izrađen je od memorijske pene, koja se prilagođava obliku tela i omogućava miran san.

Ovaj jastuk pomaže da se izbegne bol u vratu i ramenima koji može nastati zbog nepravilnog položaja tokom spavanja, što je posebno važno nakon pomeranja sata kada je telo već pod stresom zbog promene ritma.

Najčešće postavljana pitanja o pomeranju sata u 2025. i 2026. godini

Kada tačno pomeramo sat u 2025. i 2026. godini?

U 2025. godini letnje računanje vremena počinje u nedelju, 30. marta, kada se u 2:00 ujutru sat pomera unapred na 3:00, dok zimsko računanje vremena počinje u nedelju, 26. oktobra, kada se u 3:00 ujutru sat vraća unazad na 2:00. Sledeće godine, 2026, letnje računanje vremena počinje 29. marta, takođe u 2:00 ujutru, kada će sat biti pomeren unapred na 3:00, dok će zimsko računanje vremena započeti 25. oktobra, kada će se sat vratiti unazad sa 3:00 na 2:00.

Zašto još uvek pomeramo sat, iako se raspravlja o njegovom ukidanju?

Iako se već godinama govori o mogućem ukidanju pomeranja sata, ono i dalje ostaje na snazi zbog nepostizanja dogovora između zemalja koje ovu praksu primenjuju. Evropska unija je 2018. godine sprovela javnu anketu u kojoj je većina građana podržala ukidanje sezonskog pomeranja vremena, ali države članice nisu uspele da se usaglase oko toga da li bi trajno zadržale letnje ili zimsko računanje vremena. Iz tog razloga, ova praksa je privremeno ostala na snazi, a pojedinačne države i dalje analiziraju prednosti i nedostatke njenog eventualnog ukidanja.

Da li svi u svetu pomeraju sat?

Ne, pomeranje sata se ne primenjuje u svim državama. Ova praksa se uglavnom koristi u Evropi, Severnoj Americi i pojedinim delovima Azije, dok su mnoge zemlje, poput Kine, Indije, Japana i većeg dela Afrike, odavno odlučile da je ne primenjuju. Neke zemlje, poput Rusije, Turske i Belorusije, trajno su prešle na letnje računanje vremena, dok su druge, poput Islanda, iz praktičnih razloga odlučile da ne menjaju svoje vremenske zone.

Kako pomeranje sata utiče na ljudski organizam?

Promena vremena može uticati na cirkadijalni ritam, unutrašnji biološki sat koji reguliše san, budnost i hormonske procese. Nakon prelaska na letnje računanje vremena, mnogi ljudi osećaju umor, smanjenu koncentraciju i otežano uspavljivanje, jer telo treba da se prilagodi na gubitak jednog sata sna. Kod prelaska na zimsko računanje vremena, iako se dobija dodatni sat sna, promene u ritmu dnevne svetlosti mogu uzrokovati pospanost u popodnevnim satima i smanjenje produktivnosti. Studije su pokazale da prvih nekoliko dana nakon pomeranja sata može doći do povećanog broja saobraćajnih nesreća, srčanih udara i drugih zdravstvenih problema usled poremećaja biološkog ritma.