Kada počinje Ramazan 2026? - Običaji i post tokom Ramazana

Kada počinje Ramazan 2026. godine?

Ramazan 2026. godine počinje u četvrtak, 19. februara 2026. godine. Taj datum se u praksi uzima kao prvi dan posta, odnosno prvi dan u kome se vernici uzdržavaju od hrane i pića od zore do zalaska sunca, kao i od drugih postupaka koji kvare post i njegov smisao.

Završetak Ramazana u 2026. godini pada u četvrtak, 19. marta 2026. godine. Time se završava ramazanski mesec, a odmah nakon toga nastupa praznični period Ramazanskog bajrama, koji se vezuje za prvi dan narednog meseca u islamskom kalendaru.

Kada govorimo o trajanju, važno je znati sledeće: Ramazan ne traje “uvek isto” po broju dana kao meseci u građanskom kalendaru. Islamski lunarni meseci uobičajeno traju 29 ili 30 dana, zato što se računaju prema vidljivim fazama Meseca. Upravo zbog toga se i za Ramazan kaže da traje dvadeset devet do trideset dana, zavisno od toga kada se potvrdi sledeći polumesec koji označava prelazak u naredni mesec.

Šta je Ramazan u islamskom kalendaru?

Ramazan je deveti mesec islamskog kalendara i za muslimane ima status svetog meseca. Njegova posebnost nije vezana samo za post, iako je post najuočljiviji znak Ramazana u svakodnevnom životu. Ramazan se pre svega doživljava kao mesec duhovne budnosti: period u kome se vernik svesno vraća osnovama vere, pojačava molitvu, učenje i razumevanje Kurana i nastoji da popravi odnos prema sebi i prema drugima.

Svetost Ramazana povezana je sa verovanjem da je upravo u ovom mesecu počela objava Kurana poslaniku Muhamedu. Ta činjenica daje Ramazanu dodatnu težinu, jer se ne radi samo o vremenu odricanja, već o vremenu sećanja na događaj koji je oblikovao duhovni život muslimana kroz vekove. U tom kontekstu, Ramazan se ne posmatra kao “mesec bez hrane i pića”, već kao mesec u kome se vernik uči samokontroli, odgovornosti i iskrenosti namere.

U središtu ramazanskog doživljaja nalazi se i mubarek noć Kadra, poznata kao Noć Kadra. Ona se doživljava kao duhovni vrhunac Ramazana, jer se vezuje za početak objave Kurana i za posebno snažan osećaj blizine Božije milosti. Iako se u praksi često ističe jedna noć u poslednjoj trećini Ramazana, naglasak nije samo na “datumu”, već na pojačanom ibadetu u poslednjim noćima, kada se vernici trude da ovu priliku dočekaju spremni, sabrani i posvećeni.

Ramazan je, takođe, deo temelja islamske vere u smislu praktičnih dužnosti. Post u Ramazanu ubraja se u pet stubova islama, što znači da nije reč o sporednoj preporuci, već o osnovnoj verskoj obavezi za one koji ispunjavaju uslove da poste. Zbog toga se ramazanski post u islamskoj tradiciji opisuje kao farz, odnosno obavezna dužnost za odrasle i zdrave vernike, uz jasno definisane izuzetke i mogućnosti nadoknade za one koji u tom periodu ne mogu da poste.

Da biste Ramazan razumeli potpuno, korisno je posmatrati ga kao mesec u kome se istovremeno odvijaju tri procesa:

• unutrašnje preispitivanje i popravljanje karaktera kroz uzdržavanje i pojačanu molitvu

• jačanje zajednice kroz zajedničke iftare, pomaganje i solidarnost

• obnavljanje odnosa prema Kuranu kroz učenje, slušanje i razumevanje poruke, a ne samo formalno čitanje

Ramazan post: šta je obavezno, a šta je preporučeno

Kada se kaže ramazan post, mnogi prvo pomisle na to da se “ne jede i ne pije” tokom dana. To jeste najvidljiviji deo, ali nije ni približno sve. Ramazanski post je istovremeno obavezna verska dužnost za one koji ispunjavaju uslove, i period svesnog rada na sebi: na disciplini, odnosima, unutrašnjem miru i načinu na koji čovek govori, misli i postupa. Zato se u praksi često ističe da post nije samo fizičko uzdržavanje, već i duhovno “čišćenje” navika, jezika i ponašanja.

U osnovi, obavezno je ono što čini post postom, ono bez čega nema ispunjenja same dužnosti. Preporučeno je ono što post uzdiže, produbljuje mu smisao i daje mu punu vrednost, ali ne spada u strogu formu obaveze. Važno je razumeti ovu razliku, jer ona pomaže da Ramazan ne postane mehaničko odricanje, već mesec sa jasnim ciljem.

Osnovna obaveza: uzdržavanje od zore do zalaska sunca

Ramazanski post podrazumeva uzdržavanje od zore do zalaska sunca od sledećeg:

• hrane i pića, uključujući i vodu

• pušenja i drugih duvanskih proizvoda

• seksualnih odnosa

Ovo je temeljna forma posta, ono što ga čini prepoznatljivim u svakodnevnom ritmu. Prakticno, post počinje u zoru (pre prvog dnevnog namaza) i završava se u trenutku zalaska sunca, kada se post prekida iftarom.

Međutim, Ramazan post nije zamišljen kao “test gladi” niti kao dokazivanje izdržljivosti radi same izdržljivosti. U islamskom učenju naglašava se da je suština u nameri, u svesti o Bogu i u svesnom udaljavanju od onoga što šteti čoveku, njegovom karakteru i odnosima.

Smisao posta: uzdržavanje u ponašanju, a ne samo u stomaku

Ako se Ramazan svede samo na to da se ne jede i ne pije, propušta se ono što ga čini posebnim. Post je u svojoj suštini trening samokontrole i unutrašnje higijene. Tokom Ramazana od vernika se očekuje da se uzdrži i od grešnog ponašanja, kao i od ružnih reči i dela.

Zato se često naglašava da post “kvari” ne samo ono što fizički prekida uzdržavanje, već i ono što ruši smisao posta. U toj logici, Ramazan post uključuje i:

• uzdržavanje od laži i neiskrenosti

• izbegavanje psovke i grubosti u govoru

• izbegavanje ogovaranja i klevete

• smirivanje impulsivnosti, svađe i namerne provokacije

• kontrolu pogleda, misli i namera, posebno kada vode ka grešnom ponašanju

Ovo ne znači da je cilj da čovek postane “bez greške” preko noći. Cilj je da se tokom meseca posta čovek uhvati u trenutku kada bi inače reagovao loše, i da izabere drugačiji odgovor. Ramazan post, u tom smislu, postaje škola karaktera: čovek uči da ne mora svaku emociju odmah da pretvori u reč, i ne mora svaku reč da pretvori u postupak.

Duhovna dimenzija: namaz, učenje Kurana i unutrašnje jačanje

Ramazan je mesec u kome se naglasak stavlja na ibadet i duhovno usmerenje. Post daje strukturu danu, ali duhovna dimenzija daje sadržaj tom danu. U praksi, to se najčešće vidi kroz:

• redovnost namaza i veća pažnja u molitvi

• učenje Kurana i promišljanje o značenju pročitanog

• dovu, pokajanje i traženje oprosta

• samokontrolu u situacijama koje inače izazivaju nervozu

• strpljenje u svakodnevnim izazovima, posebno kada se oseća umor

• mirotvorstvo i popravljanje odnosa u porodici i među ljudima

• suosećanje i spremnost da se pomogne, i to ne samo novcem već i vremenom, pažnjom i lepom rečju

U praksi se često vidi da ljudi tokom Ramazana postaju pažljiviji u komunikaciji, svesniji svojih navika i spremniji da oproste. To nije slučajnost. Kada se čovek odriče nečega što je inače dozvoljeno, kao što je hrana ili voda, lakše mu je da prepozna i odricanje od onoga što je suštinski štetno, kao što je loš govor, ogorčenost ili potreba da se stalno “bude u pravu”.

Suhur i iftar: kako izgleda dnevni ritam Ramazana

Dnevni ritam Ramazana u praksi se oslanja na dva ključna obroka. Oni nisu samo “organizacija ishrane”, već deo iskustva posta, jer post uvek ima jasnu granicu početka i jasnu granicu završetka.

Suhur je predzornji obrok. Jedu ga vernici pre zore, pre početka posta. Njegova uloga je praktična, jer pomaže da se dan lakše izdrži, ali ima i simboličnu dimenziju: suhur je svesno pripremanje za dan ibadeta i uzdržavanja. U mnogim porodicama suhur se doživljava kao tih, miran trenutak, često sa manje razgovora, više sabranosti, i jasnim osećajem da se ulazi u “drugačiji” deo dana.

Iftar je obrok kojim se post prekida nakon zalaska sunca. On predstavlja trenutak olakšanja, ali i trenutak zahvalnosti. U praksi, iftar često ima snažnu društvenu dimenziju: porodice se okupljaju, rodbina se posećuje, komšije se pozivaju, prijatelji se sastaju. Iftar je zato i jedan od najprepoznatljivijih ramazanskih običaja.

Posebno se ističe vrednost ugošćavanja postača. Suština ove poruke je jednostavna: ko pomaže drugome da dostojanstveno prekine post, učestvuje u dobru i jača zajedništvo. To nije samo pitanje “trpeze”, već pitanje brige, solidarnosti i otvaranja kuće i srca za druge. Zato su zajednički iftari često trenutak u kome Ramazan dobije svoju najtopliju, najljudskiju stranu.

Nijet: unutrašnja odluka pre zore

U islamskoj praksi naglašava se da dela imaju pun smisao kada su učinjena u ime Alaha, sa jasnom namerom. Zato je za post važno ono što se zove nijet: unutrašnja odluka da se posti.

Nijet nije formalna “rečenica” koju svi moraju izgovoriti na isti način, već svesna odluka u srcu i umu: “Postim Ramazan u ime Alaha.” Poenta je da post ne bude slučajno odricanje ili navika, već čin koji ima nameru i smisao.

U praksi se zato kaže da je potrebno doneti odluku pre zore. To ne treba razumeti kao teret, već kao usmerenje: čovek ulazi u dan posta sa svesnim ciljem, a ne kao da mu se post “desio”. Ta razlika je važna, jer menja i doživljaj dana, i način na koji se čovek nosi sa teškoćama.

Šta kvari post, a šta ne kvari

Ovo je jedna od najčešćih tema u razgovorima tokom Ramazana, jer ljudi žele sigurnost: da li su svojim postupkom “pokvarili” post ili nisu. Najjednostavnije objašnjenje je da postoje situacije koje ne kvari post zbog zaborava, i situacije koje se tumače strože zbog nemarnosti ili namere.

Zaborav: Ako neko u zaboravu pojede ili popije nešto, to se uobičajeno ne smatra kvarenjem posta, pod uslovom da osoba prestane čim se seti da posti. Suština je u odsustvu namere. Post je vezan za svesnu odluku i svesno uzdržavanje; ako svesno uzdržavanje nije bilo prekinuto namerom, onda se post ne tretira isto kao kada neko namerno jede ili pije.

Nemarnost: Postoje situacije koje se u praksi tumače strože, jer je u njima prisutna nemarnost, a ne zaborav. Kao primer se često navodi gutanje vode tokom obrednog pranja ili kupanja, kada osoba nije bila dovoljno pažljiva. Poenta ovog primera u učenju je razlika između “zaboravio sam” i “nisam pazio”. Prvo se posmatra blaže, drugo se posmatra strože, jer je čovek imao mogućnost da se kontroliše, ali je olako prešao preko toga.

Ponašanja koja kvare smisao posta: Post, kao što je već naglašeno, nije samo fizičko uzdržavanje. Zato se posebno upozorava na postupke koji ruše njegovu suštinu. U to spadaju:

• laž i namerna obmana

• psovka i gruba, ponižavajuća reč

• ogovaranje i kleveta

• namerno podsticanje svađe i razdora

• nameran grešan pogled i svesno hranjenje loših namera

Ovde je važno zadržati ravnotežu: cilj nije da se čovek uplaši, već da postane svestan da Ramazan post treba da menja i jezik i ponašanje, ne samo jelovnik. Najbolje objašnjenje je sledeće: fizički post bez moralne kontrole može ostati “prazan”, dok post sa iskrenom željom da se popravi ponašanje dobija svoju punu snagu.

Ko posti u Ramazanu, a ko ne mora

Ramazanski post je obavezan za odrasle muslimane koji su u stanju da poste, odnosno za one koji nisu sprečeni zdravstvenim stanjem, putovanjem ili drugim opravdanim okolnostima. U islamu se obaveze ne postavljaju kao teret koji slama čoveka, već kao dužnost koja se izvršava u granicama mogućnosti. Zato postoji jasno prepoznat sistem izuzetaka.

U najopštijem smislu, obaveza posta važi za:

• odrasle vernike nakon puberteta

• osobe koje su zdrave i mogu da izdrže post bez ozbiljne štete

• one koji nisu na putu ili u stanju koje zahteva olakšicu

Izuzeci i olakšice su jednako važan deo ramazanskog učenja, jer pokazuju da je cilj posta duhovno jačanje, a ne iscrpljivanje i ugrožavanje zdravlja. Među onima koji su izuzeti ili imaju pravo na odlaganje posta najčešće se navode:

• osobe koje su akutno ili hronično bolesne, kada bi post pogoršao stanje

• putnici, posebno na putovanju koje otežava normalan dnevni ritam

• iznemogli od starosti, ako ne mogu izdržati post

• trudnice i dojilje, kada procene da ne mogu izdržati ili da bi post ugrozio njih ili dete

• žene u vreme mesečnice i nakon poroda, koje su dužne da odlože post

• deca pre puberteta

• osobe koje nisu sposobne da razumeju obavezu i smisao posta

U praksi, vernici se često oslanjaju na savete islamske zajednice i na razumno sagledavanje sopstvenog stanja. Poenta izuzetaka nije “izbegavanje” Ramazana, već očuvanje zdravlja i dostojanstva, uz mogućnost da se propušteno nadoknadi na način koji je propisan.

Ramazan - običaji u porodici i zajednici

Ramazan običaji su ono što Ramazan čini vidljivim i onima koji možda ne poste: atmosfera u gradu, pojačana okupljanja porodica, veći naglasak na dobročinstvu, mirniji ton razgovora u kući, i osećaj da se dani odvijaju drugačijim ritmom. Iako se običaji mogu razlikovati od mesta do mesta, njihov zajednički imenitelj je isti: Ramazan okuplja, smiruje i podseća na ono što je najvažnije.

Jedan od najprepoznatljivijih običaja je jačanje porodičnih veza kroz zajedničke iftare. Iftar nije samo obrok. To je trenutak kada se porodica vraća jedni drugima, kada se razgovori skraćuju od praznog, a produžavaju u smislenom, i kada se dan završava osećajem zahvalnosti. U mnogim kućama iftar postaje “sidro” dana: sve se organizuje tako da porodica bude na okupu u to vreme.

Ramazan običaji uključuju i:

• posete rodbini i komšijama, posebno u večernjim satima nakon iftara

• darivanje i pomaganje, često diskretno, bez potrebe da se to javno naglašava

• veću pažnju prema dostojanstvu siromašnih, uz nastojanje da pomoć bude takva da ne ponižava

• tajnost dobrih dela, jer se vrednost dela vezuje za iskrenu nameru, a ne za priznanje okoline

Poseban naglasak stavlja se na duhovnu higijenu. To je izraz koji najbolje opisuje suštinu Ramazana u praksi: izbegavanje ružnih misli, reči i dela, i rad na karakteru. Ljudi često u Ramazanu svesno biraju da budu tiši, staloženiji, da ne odgovore na provokaciju, da se ne upuste u ogovaranje, da oproste i da poprave ono što je napuklo u odnosima.

U tom smislu, Ramazan običaji nisu samo “tradicionalne radnje”, već ponašanja koja svakodnevici daju drugačiji kvalitet.

Teravija i noćne molitve

Teravija je dobrovoljna noćna molitva koja se klanja u Ramazanu, najčešće u džamijama, i obično je duža od uobičajenih dnevnih namaza. Njena posebnost je u tome što okuplja ljude u večernjim satima, nakon dana posta, i daje Ramazanu dodatni duhovni ritam: dan je bio uzdržavanje, a noć postaje posvećenost.

Važno je naglasiti da teravija nije obavezna, ali se smatra posebno vrednom. Dužina teravije nije strogo fiksna. U praksi, negde se klanja kraće, negde duže, ali suština je ista: poželjno je posvetiti se ibadetu, biti prisutan srcem i razumom, i doživeti Ramazan kao mesec u kome se čovek vraća molitvi na dublji način.

Za mnoge vernike teravija je i psihološki važna: ona “zatvara” dan na smiren način, vraća fokus sa dnevnih briga na duhovnu perspektivu i jača osećaj pripadnosti zajednici.

Mukabele i učenje Kurana

Jedan od snažnih ramazanskih običaja u verskom smislu jeste pojačano učenje Kurana, sa ciljem da se tokom Ramazana pročita ceo Kuran. To se ne svodi samo na brzinu čitanja, već se naglašava da je važno razumeti značenje pročitanog i pokušati primeniti poruku u svakodnevnom životu.

U tom kontekstu postoje mukabele, okupljanja u džamijama tokom kojih jedan deo ljudi uči ili recituje Kur'an, dok drugi slušaju, prate i na taj način uče. Mukabele imaju i obrazovnu i zajedničku dimenziju: one čuvaju tradiciju učenja, ali istovremeno podsećaju da Kuran nije tekst koji se “prođe”, već poruka koja se razume i živi.

Za mnoge ljude upravo je ovo srce Ramazana: post je okvir, ali učenje Kurana i pokušaj da se popravi sopstveni život jesu sadržaj. Zato se u Ramazanu često oseća snažniji poriv da se bude bolji prema porodici, da se izgovori manje teških reči, da se pomogne nekome kome je teško i da se dan završi sa osećajem da je bio smislen.

Noć Kadra i poslednjih deset noći Ramazana

Poslednjih deset dana Ramazana u islamskoj tradiciji imaju posebno mesto. Iako je ceo mesec ispunjen pojačanom molitvom, postom i duhovnim naporom, završnica Ramazana doživljava se kao period vrhunca, kada se vernici dodatno sabiraju i ulažu poseban trud. U tom kontekstu centralno mesto zauzima Noć Kadra, mubarek noć koja se vezuje za početak objave Kurana.

Noć Kadra se smatra noći izuzetne duhovne vrednosti. U islamskom učenju ističe se da je ona “bolja od hiljadu meseci”, što simbolično ukazuje na to da se dobra dela učinjena u toj noći vrednuju posebno. Ova noć se doživljava kao vreme kada su vrata milosti širom otvorena, kada se molitve primaju sa posebnom pažnjom i kada čovek ima priliku da se iskreno pokaje i započne novo poglavlje u svom duhovnom životu.

Važno je naglasiti da tačna noć Noći Kadra nije jednoznačno određena u svim tumačenjima. Iako se u praksi često vezuje za jednu od neparnih noći u poslednjoj trećini Ramazana, i često se ističe 27. noć kao posebno verovatna, islamsko učenje podstiče vernike da pojačaju ibadet tokom svih poslednjih deset noći. Time se izbegava vezivanje za “jedan datum” i podstiče kontinuitet u duhovnom naporu.

U tim noćima vernici se posebno posvećuju:

• pojačanom namazu, uključujući dodatne dobrovoljne molitve

• učenju Kurana, sa naglaskom na razumevanje i promišljanje

• dovama, ličnim molitvama za oprost, zdravlje, uputu i dobro

• pokajanju za greške i propuste iz prošlosti

• dobročinstvu, pomaganju drugima i davanju milostinje

U praksi, atmosfera u džamijama tokom poslednjih deset noći Ramazana često je snažna i emotivna, ali i tiha i sabrana. Ljudi dolaze sa svesnom željom da ne propuste priliku, da ne dožive Ramazan samo kao “prošao mesec”, već kao prekretnicu u svom životu.

Povlačenje u džamiju i pojačan ibadet

U završnici Ramazana postoji i praksa povlačenja u džamiju radi intenzivnije molitve i duhovne posvećenosti. Ova praksa podrazumeva svesno udaljavanje od svakodnevnih aktivnosti i svetovnih briga, kako bi se vreme u potpunosti posvetilo ibadetu, učenju Kurana, molitvi i promišljanju.

Ideja povlačenja nije u izolaciji radi izolacije, već u stvaranju prostora za dubinsku sabranost. U svakodnevnom životu čovek je rastrzan obavezama, poslom, porodičnim dužnostima i stalnim informacijama. Povlačenje u džamiju tokom poslednjih dana Ramazana pruža priliku da se taj ritam uspori i da fokus bude isključivo na odnosu prema Bogu i sopstvenoj savesti.

Ova praksa nije obavezna za sve, niti je jednako zastupljena u svim sredinama, ali simbolično pokazuje koliko su poslednji dani Ramazana važni. Čak i oni koji ne učestvuju u povlačenju često pojačavaju ibadet kod kuće, biraju tišinu umesto zabave i daju prednost duhovnim sadržajima u odnosu na uobičajene aktivnosti.

Sadekatul-fitr pred Bajram i davanje tokom Ramazana

Jedan od ključnih elemenata Ramazana jeste davanje. Ramazan nije samo mesec uzdržavanja, već i mesec deljenja. U tom kontekstu posebno mesto zauzima sadekatul-fitr, bajramski doprinos koji se daje pred kraj Ramazana, neposredno pre Ramazanskog bajrama.

Sadekatul-fitr je obaveza koja ima jasan cilj: da se siromašnima omogući da i oni dostojanstveno dočekaju Bajram. Time se postiže dvostruki efekat: onaj ko daje čisti svoj post od mogućih propusta, a onaj ko prima dobija priliku da praznik dočeka bez osećaja oskudice.

Najniži iznos sadekatul-fitra tradicionalno se određuje prema osnovnim životnim namirnicama u određenoj sredini, kao što su pšenica, ječam, riža ili datulje. U savremenoj praksi, islamske zajednice često preračunavaju tu vrednost u novčani iznos koji odgovara približnoj vrednosti jednodnevne ishrane za jednu osobu. Time se olakšava davanje i omogućava organizovano raspoređivanje pomoći.

Sadekatul-fitr se daje:

• siromašnima, uz prednost rodbini i komšijama koji su u potrebi

• za potrebe islamske zajednice, koja potom raspodeljuje pomoć

Postoje i jasne smernice kome se sadekatul-fitr ne daje:

• imućnim osobama koje same mogu izdvojiti ovaj doprinos

• roditeljima, njihovim roditeljima, deci i unucima, odnosno rodbini po uzlaznoj i silaznoj liniji

Ova pravila imaju za cilj da se pomoć usmeri tamo gde je najpotrebnija i da se očuva princip pravedne raspodele.

Razlika između sadekatul-fitra i zekata

Iako se oba pojma često pominju zajedno tokom Ramazana, važno je razumeti razliku između njih.

Sadekatul-fitr je bajramski doprinos koji se daje pred kraj Ramazana, vezan je za mesec posta i ima za cilj da pomogne siromašnima da dostojanstveno proslave Bajram. Njegov iznos je simbolično povezan sa osnovnom ishranom i daje se jednom godišnje u ovom kontekstu.

Zekat je posebna, šira verska obaveza koja se odnosi na imovinu i imetak iznad određenog praga. On predstavlja jedan od stubova islama i ima precizno definisana pravila obračuna i raspodele. Dok je sadekatul-fitr usko vezan za Ramazan i Bajram, zekat je sistemska obaveza koja se primenjuje na imovinu tokom godine.

U praksi, mnogi vernici tokom Ramazana daju i zekat i sadekatul-fitr, jer se Ramazan doživljava kao period kada se dobra dela vrednuju posebno i kada je svest o solidarnosti najizraženija.

Ramazanski bajram 2026: značenje i običaji

Ramazan se ne završava tiho, već svečano. Nakon završetka ramazanskog posta, nastupa Ramazanski bajram. U 2026. godini, prvi dan Ramazanskog bajrama pada u petak, 20. marta 2026. godine. Praznik traje tri dana i predstavlja vreme radosti, susreta i zahvalnosti.

Bajram dolazi kao prirodan nastavak Ramazana. Nakon meseca uzdržavanja, discipline i duhovnog rada, praznik simbolizuje nagradu, ali ne u materijalnom smislu, već kao potvrdu da je vernik istrajao u obavezi. Ramazanski bajram je trenutak kada se radost deli sa porodicom, prijateljima i zajednicom.

Ono što je važno razumeti jeste da Bajram nije “kraj duhovnosti”, već potvrda da je Ramazan ostavio trag. Idealno, Bajram je početak novog poglavlja u kome se dobre navike nastavljaju i nakon meseca posta.

Bajram-namaz, posete i porodični običaji

Prvi dan Bajrama započinje posebnom molitvom, bajram-namazom, koja se klanja u džamijama ili na otvorenim prostorima gde se vernici okupljaju u velikom broju. Atmosfera tog jutra je svečana, ali i emotivna. Ljudi dolaze u čistoj, često novoj odeći, razmenjuju čestitke i osećaj zajedništva je snažno prisutan.

Ramazanski bajram prate i drugi običaji:

• posete rodbini i prijateljima, posebno starijima

• obilazak grobova i sećanje na preminule članove porodice

• razmena darova, naročito sa decom

• zajednički obroci koji simbolizuju završetak posta

Posebno mesto zauzima briga o porodičnim vezama. Bajram je prilika da se poprave odnosi, da se oprosti i da se započne razgovor tamo gde je bio prekinut. U tom smislu, Bajram nije samo praznik, već i društveni i moralni podsticaj.

Za posebne bajramske poklone, dekoraciju doma ili pažljivo odabrane poklon setove koji će obradovati vaše najmilije, posetite Mango Shop i pronađite inspiraciju na jednom mestu.