Kada započeti prolećnu setvu – ključni radovi po mesecima

Želite da ove godine vaša bašta bude puna plodova, a vaše dvorište ispunjeno najrazličitijim cvećem? Potrudite se da ispoštujete osnovna pravila setve i krenete na vreme sa vrtlarskim radovima. Svaka biljka koju želite da zasadite ima svoje idealno vreme setve. Najvažnije je da se toga pridržavate, kako bi razvoj biljke bio adekvatan. Vreme setve zavisi i od toga kakve uslove ćete obezbediti biljkama – da li ćete najpre držati seme u zastakljenoj terasi, plasteniku, ili ćete sejati direktno u zemlju. Kućni uslovi, koji podrazumevaju toplotu, zaklonjenost od vetra i određenu dozu vlage mogu ubrzati rast i razvoj biljke, pa možete razmisliti i o toj opciji – da seme postavljate najpre u čašice, a onda, kada se stabljike formiraju, premestite ih u zemlju.

U zavisnosti od toga šta želite da sejete proverite i koja strana vašeg vrta odgovara kojoj kulturi, odnosno koliko sunčeve svetlosti i drugih uslova će biti potrebno. Ne zaboravite da nije kasno ni za sadnju voćki i ukoliko to uradite na adekvatan način, uspeh je zagarantovan.

Kada je potrebno potapanje semena pre setve

Ako ste pripremili seme za kulture koje želite da uzgajate, najpre dobro proverite koji tip semena je u pitanju, odnosno, da li je potrebno da pre sejanja potopite seme u vodu, kako bi opna omekšala i razgradila se lakše. Ovaj vid ubrzavanja klijavosti najčešće se koristi za seme biljki koje imaju nepristupačnu opnu, što su pojedine kulture povrća ili cveća. Jedan od najpoznatijih primera biljaka kojima je potrebno prethodno potapanje semena jesu paradajz i paprika, kao i mnoge vrste bundeva i krastavaca. Voda aktivira enzime unutar semena koji podstiču klijanje. Za seme bundeve preporučuje se da se potopi u vodi od 12 do 24 sata pre setve, dok je, recimo, za paradajz, dovoljno nekoliko sati. Ovaj postupak će ubrzati klijanje, ali i poboljšati zdravlje biljke tokom njenog razvoja, jer će joj omogućiti ravnomerniji i brži rast.

Sejanje u čašice – za siguran uspeh

Jedan od najboljih načina da počnete sa pripremom rasade jeste da sejete semenke u čašice. Ovo je posebno važno za biljke koje su osetljive na hladnoću ili koje imaju duži period rasta. Neophodno je da pripremite adekvatnu mešavinu rastresite zemlje pomešane sa đubrivom, što će stvoriti idealne uslove za klijanje semena. Najbolje je da koristite set za rasad i klijanje biljaka sa podesivom ventilacijom, jer će on garantovati savršene uslove za razvoj.  Providan poklopac koji vam daje mogućnost da podešavate ventilaciju izuzetno je važan za kontrolu temperature i vlažnosti. Neke od kultura koje bi trebalo da sejete na ovaj način jesu paradajz, paprika, patlidžan, kupus, brokoli, karfiol, kao i cveće poput begonija i lavande. Zahvaljujući Mangovom setu za rasad, skratićete vreme klijanja, a što je najvažnije, bićete sigurni da će vaša rasada u potpunosti uspeti. Kada dođe vreme za sadnju, imaćete jake i zdrave strukove omiljenog povrća ili cveća. Njihova otpornost će biti pojačana i manje vremena ćete trošiti na brigu o njima.

Prolećna setva po mesecima

Biljke koje su otpornije na hladnoću, kao što su šargarepa, peršun, luk i grašak, pogodne su za sadnju još pred sam početak proleća. Mart je mesec kada možete saditi ove kulture ili ih najpre posejati u kućnim uslovima. U zavisnosti od toga kakva prognoza se očekuje za martovski period, možete se opredeliti i za sejanje na otvorenom polju. Ipak, vodite računa o tome da veoma niske temperature ili mrazevi mogu uništiti sve vaše sadnice, zato budite oprezni kada je setva u vrtu u pitanju.

U martu se često sadi spanać, blitva, luk, šargarepa, celer, rotkvice i mirođija, jer su to biljke koje su otpornije na mraz i niske temperature. Krajem meseca marta možete posejati kelj, kupus ili kelerabu, dok je prva polovina aprila rezervisana za grašak, šargarepu i praziluk. U drugoj polovini aprila najčešće se seje kukuruz šećerac, krompir, celer, pasulj, cvekla, paradajz i paprika, a mogu se posejati i lubenice, dinje, krastavci i boranija. Ukoliko ste posejali određenu kulturu, a temperature su ipak spale, potrudite se da biljke zaštitite za to namenjenom folijom. Koren možete zaštititi malčom ili lišćem, a potrudite se i da vaša rasada bude zaštićena od vetra, kako se ne bi slomila.

Kako da rasporedite sadnice u vrtu

Raspoređivanje rasade u vašoj bašti jedan je od ključnih faktora za uspeh i zdrave plodove. Različite biljke imaju različite zahteve u pogledu svetlosti, temperature ili tipa zemljišta. Važno je da se potrudite da ispunite što više uslova, kako bi se postigao optimalni prinos.

Povrće poput paradajza, paprike, krompira i bundeve obično zahteva mnogo sunčeve svetlosti. Ove biljke najbolje rastu kada dobijaju najmanje 6 do 8 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. Najbolje je da ih smestite na mesto koje ima dobro drenirano tlo, bogato organskim materijama. Ukoliko želite najbolje prinose, smestite ih u baštensku vreću od tkanine koju ćete napuniti kvalitetnom zemljom pomešanom sa đubrivom. Povrće kao što su patlidžan, kupus i brokoli najbolje uspeva na tlu koje je blago kiselo ili neutralno.

Salatu i spanać možete da smestite u senovite delove, jer njima više odgovara vlažnija podloga. U onaj deo vrta koji je najvećim delom osunčan, gde je i zemlja prirodno suvlja, najbolje je da posadite mahunarke.

Ako želite da vaše dvorište i terasu krase raznobojni cvetni tonovi, takođe morate misliti o tome na koju stranu kuće ili dvorišta ćete ih postaviti.

Recimo, petunije su izuzetno popularne na sunčanim balkonima i terasama. Vole svetlost i toplotu, a izgledaju veoma živopisno i osvežavaju svaki prostor. Zajedno sa njima, ljubitelji sunca su takođe i vrbene, kao i lavanda i geranijum. Otporne su na toplotu i sušu, pa će preživeti i ukoliko odete na putovanje i ostavite ih neko vreme bez vode.

Begonije i kalanhoje savršene su za prostor koji je delimično zasenčen. Mogu da podnesu povremeno suvo tlo, ali kada imaju dovoljno vlažnosti, rastresitosti i prošaranog hlada, daju svoj maksimum. Oduševiće vas raznobojnim cvetovima, gusto nakićenim.

Za delove dvorišta ili terase koji su potpuno u senci, odaberite hortenzije, lobeliju ili kaladijum. Odlično se snalaze u senovitim prodručjima, ali je važno da ih redovno oslobađate od trave i korova. 2u1 motika i grabulja za baštu pomoći će vam da na vreme uredite svoj vrt ili rasadnik. Ne dozvolite da hranljive materije, umesto do vaših biljaka, odlaze do trave koja će uništiti izgled i zdravlje bašte.

Ukoliko posedujete zastakljenu ili na bilo koj način zaštićenu terasu, možete se potruditi da tokom cele godine bude ukrašena prirodnim cvećem. U tom slučaju, odaberite alpske vrste lavande, zimske ruže ili neven. Po potrebi, kada su temperature veoma niske, možete ih uneti na toplo, kako biste sprečili oštećenja lista, korena i cveta.

Ako niste posadili voćke u jesen – sada je pravo vreme

Pored povrća i cveća, vaše dvorište mogu krasiti i voćke ili ukrasna stabla. Najčešće se sade u jesen, ali ukoliko ste propustili tu priliku, možete se i sada ,,baciti na posao“. Mart, kao mesec koji može imati velike oscilacije u temperaturi, iskoristite za sadnju jabuka, krušaka, trešanja i breskvi. Jabuke i kruške vole osunčana mesta, i zato ih posadite negde gde neće biti previše hlada ni vlage. Prekomerna količina vode može izazvati truljenje korena. Za mesec april, kada je proleće već u punom jeku i nema velikih temperaturnih promena, sačuvajte sadnice šljive, kestena, oraha ili bobičastog voća kao što su ribizle i maline. Ove biljke vole sunčana, ali ne previše topla mesta, zato je ovaj period idealan za njihov početak rasta i napredovanje.

Ne zaboravite da pojedine navedene vrste, poput oraha, imaju veoma čvrst i razgranat koren, pa planirajte sadnju dalje od temelja kuće, ograde ili bilo kojih zidanih elemenata, kako ih ne bi ugrozili. Pored ukusnih plodova, drvo u dvorištu će vam darovati i hlad, prostor za odmaranje ili postavljanje ljuljaške, zato ne oklevajte previše, opredelite se za vrstu koju biste želeli u svom vrtu. Ukoliko niste ljubitelji voća ili ne želite da sakupljate opale plodove sa travnjaka, neka vaš izbor bude usmeren ka dekorativnom drveću. Japanska trešnja, koja je poznata po svojim ružičastim cvetovima u proleće, jedno je od najpopučarnijih dekorativnih stabala. Nema velike zahteve u pogledu tla, a podjednako dobro uspeva u senci kao i na osunčanom mestu. Lavanda, iako se najčešće smatra grmljem, može rasti i kao drvo, i to u sušnim predelima. Tokom leta krasiće vaš vrt prelepim bojama i mirisama. Ne zaboravite ni na javor, koji će biti naročito dekorativan u jesen. Njemu odgovara blago kiselo zemljište, pa pre sadnje možete konsultovati tehnologe, kako biste napravili savršene uslove za njegovo napredovanje. Među ovim dekorativnim lepoticama, posebno se ističe i magnolija, drvo koje cveta u proleće. Njeni cvetovi su beli ili ljubičasti i nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Ova lepotica unosi harmoniju i eleganciju u svaki vrt, što je i razlog njene popularnosti.

Da li ste spremni za prolećnu setvu? Pišite nam u komentarima da li ste isprobali neke od Mangovih proizvoda koji su tu da vam olakšaju sve baštenske radove. Naša ekipa će vam odgovoriti na sva pitanja i nedoumice.