Kako uneti biljke sa terase u stan bez štetočina i temperaturnog šoka

Biljke koje su proleće i leto provele na terasi ne bi trebalo unositi u stan tek kada se najavi prva veoma hladna noć ili mraz. Mnogo je bolje pripremu započeti ranije, dok su spoljašnji uslovi još dovoljno blagi da biljka može postepeno da se prilagodi promeni.

Za veliki broj tropskih i uobičajenih sobnih biljaka koje leto provode napolju, noćne temperature koje se redovno približavaju približno 10 °C predstavljaju dobar signal da je vreme da počnete sa pripremom za unošenje. To ipak nije univerzalna granica za svaku vrstu. Neke biljke podnose niže temperature, dok osetljivije vrste treba zaštititi ranije.

Ako već planirate i druge sezonske promene u prostoru, ovaj postupak možete povezati sa jesenjim pripremama doma i dvorišta, jer upravo period prelaska iz leta u jesen predstavlja najbolji trenutak da se terasa, biljke i unutrašnji prostor pripreme za hladnije mesece.

Kada uneti biljke sa terase u stan?

Ne postoji jedan datum koji važi za sve biljke, sve gradove i sve terase. Savet da cveće treba uneti, na primer, određenog dana u septembru ili oktobru može biti veoma nepouzdan.

Mnogo je važnije pratiti temperaturu nego kalendar.

Biljke na otvorenom balkonu na višem spratu mogu tokom noći biti izložene sasvim drugačijim uslovima od biljaka postavljenih uz topao zid kuće. Zastakljena terasa predstavlja treću situaciju, jer pruža zaštitu od vetra i može zadržavati deo dnevne toplote.

Noćna temperatura je važnija od datuma

Prilikom odlučivanja kada uneti biljke sa terase, obratite pažnju na nekoliko stvari:

• minimalne noćne temperature tokom narednih dana;

• razliku između dnevne i noćne temperature;

• da li je terasa otvorena ili zaštićena;

• koliko je biljka izložena vetru;

• vrstu i osetljivost biljke;

• da li temperatura već nekoliko noći zaredom značajno pada.

Ako se noćne temperature samo jednom spuste nešto niže, a zatim se ponovo očekuje stabilno i toplo vreme, situacija nije ista kao kada počinje duži period hladnih noći. Zato je korisnije gledati nekoliko dana unapred nego reagovati na jednu izolovanu vrednost.

Kod mnogih uobičajenih sobnih biljaka koje su tokom leta iznete napolje, približavanje noćnih temperatura području oko 10 °C znači da ne bi trebalo još dugo odlagati pripremu.

To ne znači da će svaka biljka pretrpeti oštećenje čim temperatura dostigne tu vrednost. To je pre svega praktičan signal da treba početi sa pregledom, čišćenjem i postepenim premeštanjem.

Ne čekajte mraz kod tropskih i osetljivih biljaka

Mraz nije dobar znak da je „konačno vreme” za unošenje biljaka. Kod osetljivijih vrsta tada već može biti kasno.

Tropske sobne biljke posebno su prilagođene toplijim uslovima i često mnogo lošije podnose hladne noći nego biljke koje prirodno rastu u umerenijoj klimi.

Različite grupe zahtevaju različit pristup:

Ako niste sigurni koliko vaša konkretna biljka podnosi hladnoću, bezbednije je proveriti potrebe baš te vrste nego primeniti jedno pravilo na sve saksije.

Pre unošenja napravite prostor za pregled i izdvajanje biljaka

Problem je u tome što biljka može izgledati potpuno zdravo, a da se na naličju listova, uz stabljiku, u zemlji ili ispod saksije već nalaze štetočine.

Napolju njihov broj može ostati relativno mali i neprimetan. Kada biljku unesete u topao zatvoren prostor, uslovi mogu postati mnogo povoljniji za njihovo razmnožavanje.

Nemojte biljku odmah staviti pored ostalih

Idealno je da biljke koje unosite sa terase određeno vreme budu odvojene od postojeće kolekcije sobnih biljaka.

To može biti svetla soba u kojoj nema drugih biljaka, deo hodnika sa dovoljno svetla, zastakljena terasa dok su temperature odgovarajuće ili neki drugi prostor u kojem možete redovno posmatrati biljke.

Posebno je važno odvojiti biljke na kojima ste videli:

• neobične tačkice;

• sitne insekte;

• lepljive tragove;

• bele naslage;

• tanke niti;

• iznenadno bledenje ili deformaciju listova.

Ako postoji sumnja da je biljka napadnuta, nemojte je unositi među zdrave biljke samo zato što je napolju postalo hladno. Bolje je privremeno joj pronaći odvojeno odgovarajuće mesto dok problem ne bude pod kontrolom.

Koliko dugo biljke treba držati odvojeno?

Praktičan period posmatranja može trajati približno dve do četiri nedelje.

Nije dovoljno samo izdvojiti biljku i prestati da obraćate pažnju na nju. Tokom tog perioda treba je pregledati više puta, jer štetočine ili njihova jaja pri prvom pregledu mogu ostati neprimećeni.

Posebno proveravajte nove listove i mlade izdanke. Na njima se promene često najbrže primećuju.

Ako nekoliko nedelja nema novih znakova napada, biljka izgleda stabilno i nema vidljivih štetočina, rizik od unošenja problema u ostatak kolekcije je znatno manji.

Pregledajte 5 mesta na kojima se najlakše sakriju štetočine

Površan pogled na biljku iz daljine nije dovoljan. Pre nego što je unesete u stan, uzmite saksiju u ruke i pažljivo pregledajte celu biljku.

Najvažnije je proveriti:

1. gornju površinu listova, posebno promene boje, tačkice i oštećenja;

2. naličje listova, jer se brojne štetočine upravo tu skrivaju;

3. mesta na kojima se list spaja sa stabljikom, kao i teško dostupne pregibe;

4. stabljike, pupoljke i mlade izdanke, gde se često prvo primećuju biljne vaši i drugi organizmi;

5. zemlju, obod, dno i otvore saksije, jer problem ne mora biti samo na nadzemnom delu biljke.

Kod biljaka sa veoma gustim lišćem pregled treba da bude još temeljniji. Lagano razmaknite listove i pogledajte unutrašnjost biljke.

Sitne tačkice, paučina i promena boje

Posebnu pažnju obratite na vrlo sitne svetle tačke na listovima koje se postepeno šire. Ako list istovremeno gubi prirodnu boju, postaje bled, suši se ili se između listova i stabljika pojavljuju veoma fine niti, jedan od mogućih uzroka mogu biti grinje paučinari, često poznate kao crveni pauk.

Ove štetočine su veoma sitne, pa ih ponekad nije lako uočiti bez pažljivog pregleda.

Važno je, međutim, ne zaključiti automatski da svaka bela ili svetla tačka znači prisustvo grinja. Slične promene mogu nastati i zbog oštećenja od sunca, problema sa zalivanjem, mineralnih naslaga ili drugih uzroka.

Zato gledajte kombinaciju simptoma, a ne samo jedan znak.

Lepljivi tragovi, bele naslage i sitni insekti

Lepljiva površina listova takođe zaslužuje pažnju. Može pratiti prisustvo određenih vrsta biljnih vaši ili štitastih vaši.

Bele nakupine nalik sitnim komadićima vate mogu ukazivati na brašnaste vaši, dok sitni insekti koji polete kada pomerite biljku mogu ukazivati na druge vrste štetočina.

U ovom trenutku nije najvažnije da odmah savršeno prepoznate svaku vrstu. Ključno je da prepoznate da nešto nije uobičajeno i da takvu biljku ne stavite pored zdravih primeraka.

Očistite biljku i saksiju pre unošenja

Čak i kada nema znakova štetočina, biljku i saksiju vredi očistiti pre nego što ih unesete u prostor u kojem živite.

Tokom nekoliko meseci na terasi na saksiji i zemlji mogu se nakupiti prašina, lišće, sitni biljni ostaci, zemlja, paučina i drugi materijal.

Prvo uklonite suve listove i ostatke sa zemlje

Pažljivo uklonite:

• suve i potpuno odumrle listove;

• otpale latice;

• korov koji se eventualno pojavio u saksiji;

• suve grančice;

• biljne ostatke sa površine zemlje.

Time ne samo da biljka izgleda urednije, već se lakše uočavaju eventualne štetočine i promene na površini supstrata.

Nemojte, međutim, ovaj trenutak automatski pretvoriti u veliko orezivanje biljke. Ako biljka već prolazi kroz promenu sredine, agresivna rezidba predstavlja još jednu veliku promenu.

Isperite lišće kada vrsta to dobro podnosi

Kod biljaka čije lišće podnosi kvašenje, blago ispiranje čistom vodom može pomoći da se uklone prašina i deo sitnih organizama.

Voda ne bi trebalo da bude izrazito hladna niti vrela. Cilj nije „šokiranje” biljke, već nežno čišćenje.

Posebno obratite pažnju na naličje listova.

Biljke sa izrazito osetljivim, dlakavim ili drugim specifičnim listovima ne treba automatski prati na isti način. Kod njih se način čišćenja prilagođava vrsti.

Operite spoljašnju stranu saksije

Sama biljka često dobije svu pažnju, dok se saksija potpuno zanemari.

Operite ili dobro prebrišite:

• spoljašnji zid saksije;

• obod;

• dno;

• tacnu;

• prostor oko otvora za odvod vode.

Ako se na saksiji nalaze naslage zemlje, mahovina ili organski ostaci, uklonite ih.

Posebno detaljno pogledajte donju stranu saksije. Upravo taj deo često stoji direktno na zemlji, podlozi terase ili tacni i može biti mesto na kojem se kriju sitni organizmi.

Pregledajte i zemlju – štetočine nisu samo na listovima

Zdrav izgled listova ne znači da je pregled završen.

Pogledajte i površinu zemlje, posebno uz obod saksije i oko stabljike.

Šta proveriti u zemlji?

Obratite pažnju na:

• veći broj mrava;

• neobično mnogo sitnih insekata;

• larve;

• naglo kretanje sitnih organizama kada zalijete biljku;

• izraženu plesan;

• neprijatan ili truležan miris;

• zemlju koja veoma dugo ostaje potpuno mokra.

Ne treba paničiti zbog svakog sitnog organizma koji vidite u supstratu. Zemlja nije sterilna sredina i prisustvo mikroorganizama samo po sebi nije dokaz problema.

Mnogo je važnije utvrditi da li postoje znaci da biljka propada ili da se određeni organizmi prekomerno razmnožavaju.

Da li biljku treba obavezno presaditi pre unošenja?

Ne.

Automatsko presađivanje svih biljaka neposredno pre zime često nema nikakvu korist.

Unošenje iz spoljašnje sredine već predstavlja veliku promenu. Ako istovremeno promenite temperaturu, svetlo, mesto, zemlju i saksiju, biljka mora da se prilagođava većem broju promena odjednom.

Presađivanje ima smisla kada za njega postoji konkretan razlog, na primer:

• postoje ozbiljni problemi u zemlji;

• supstrat je u veoma lošem stanju;

• koren truli zbog loše drenaže;

• u zemlji je prisutan ozbiljan problem sa štetočinama;

• saksija je oštećena;

• biljka je očigledno prerasla postojeću saksiju i stanje ne može da čeka pogodniji period.

Ako je biljka zdrava i supstrat je dobar, nije neophodno menjati ga samo zato što biljku unosite u stan.

Šta uraditi ako pronađete štetočine?

Ako pri pregledu pronađete štetočine, najvažnije je da biljku odmah izdvojite od ostalih.

Ne nosite je do police sa sobnim biljkama da biste je „privremeno ostavili” dok ne odlučite šta dalje.

Manji problem prvo rešavajte fizičkim uklanjanjem

Kod manjeg napada često ima smisla krenuti od jednostavnijih mera.

Biljku odvojite, pažljivo uklonite jako zahvaćene ili potpuno propale delove ako vrsta to podnosi, a štetočine pokušajte da uklonite ispiranjem ili mehanički tamo gde je to moguće.

Nakon prvog čišćenja nemojte pretpostaviti da je problem završen.

Biljku ponovo pregledajte nakon nekoliko dana, posebno naličje listova i mlade izdanke.

Kod pojedinih štetočina potrebno je više uzastopnih kontrola zato što iz jaja koja ranije niste primetili mogu nastati novi primerci.

Alkohol nije univerzalno rešenje za sve štetočine

Često se može čuti savet da se svaki napad štetočina rešava alkoholom i brisanjem celih listova.

To nije dobro univerzalno pravilo.

Vatica ili štapić sa odgovarajućom količinom alkohola može se koristiti za lokalno uklanjanje pojedinih brašnastih ili nekih štitastih vaši, ali to ne znači da treba alkoholom premazivati celu biljku bez obzira na vrstu.

Kod osetljivih biljaka takav postupak može izazvati dodatna oštećenja.

Kod grinja se, u zavisnosti od stepena napada i biljke, mogu koristiti ispiranje, preparati namenjeni suzbijanju te vrste štetočina, insekticidni sapuni ili odgovarajuća hortikulturna ulja.

Budite oprezni sa domaćim preparatima

Domaća mešavina nije automatski bezbedna samo zato što se sastoji od proizvoda koje imate u kuhinji.

Jaki rastvori sapuna, deterdženti, alkohol, duvan i razne improvizovane kombinacije mogu oštetiti listove, a kod nekih biljaka posledice mogu biti ozbiljnije od prvobitnog problema sa štetočinama.

Ako je potreban preparat, birajte sredstvo namenjeno konkretnoj nameni i proverite da li je pogodno za biljku koju tretirate. Uvek se pridržavajte uputstva proizvođača i propisane koncentracije.

Ne unosite sve biljke direktno u najtopliju sobu

Temperaturni šok kod biljaka nije isto što i smrzavanje.

Biljka može biti unesena pre mraza i ipak loše reagovati ako je promena uslova veoma velika.

Zamislite biljku koja je prethodne noći bila na terasi na 11 °C, a narednog dana stoji pored radijatora u prostoriji zagrejanoj na 24 °C. Istovremeno dobija manje svetla, drugačije strujanje vazduha i znatno suvlji vazduh.

To je velika promena u veoma kratkom vremenu.

Zašto nagla promena može izazvati opadanje listova?

Kada biljku unesete u stan, istovremeno se mogu promeniti:

• temperatura;

• količina prirodnog svetla;

• vlažnost vazduha;

• strujanje vazduha;

• brzina sušenja zemlje;

• potreba biljke za vodom.

Zbog toga se kod pojedinih biljaka nakon unošenja mogu javiti žućenje, odbacivanje dela lišća, blago venuće ili usporavanje rasta.

To ne znači automatski da biljka umire.

Kako napraviti postepen prelaz?

Kada uslovi to dozvoljavaju, promena može biti postepena.

Biljku prvo pomerite na zaštićeniji deo terase. Nakon toga može određeno vreme provesti na zastakljenoj terasi ili u svetloj, nešto hladnijoj prostoriji, a zatim je premestite na konačno mesto.

Ne postoji jedan obavezan broj dana za sve vrste. Cilj je jednostavan: smanjiti naglu razliku između spoljašnjih i unutrašnjih uslova.

Ako postoji najava izrazito hladne noći, bezbednost biljke ipak ima prednost. Nema smisla insistirati na sporom prilagođavanju ako bi biljka u međuvremenu mogla da pretrpi oštećenje od hladnoće.

Koje biljke zahtevaju više pažnje?

Posebno obratite pažnju na:

• veoma osetljive tropske vrste;

• biljke koje trenutno cvetaju ili imaju mnogo pupoljaka;

• citruse;

• sukulente;

• biljke koje su već pokazale znake oštećenja od hladnoće;

• biljke na kojima ste pronašli štetočine.

Kod njih treba pažljivije uskladiti temperaturu, svetlo i zalivanje.

Najveća promena često nije temperatura već količina svetla

Kada razmišljamo o unošenju biljaka, uglavnom prvo pomislimo na hladnoću. Međutim, kod velikog broja biljaka pad količine svetla može biti jednako važna promena.

Terasa je često mnogo svetlija od stana

Čak i biljka koja napolju stoji u polusenci može tokom dana dobijati mnogo više svetla nego biljka postavljena dva ili tri metra od prozora u stanu.

Na terasi svetlost dolazi sa velikog dela neba, dok je u zatvorenom prostoru ograničena zidovima, prozorima, zavesama i položajem prostorije.

Zbog naglog smanjenja svetla nakon unošenja mogu se javiti:

• sporiji rast;

• izduživanje novih izdanaka;

• bledilo;

• žućenje pojedinih listova;

• odbacivanje dela lišća;

• prestanak ili smanjenje cvetanja.

To ne mora odmah značiti bolest.

Biljke koje su leto provele na naročito svetlom položaju mogu ovu promenu osetiti još izraženije. Ako planirate koje vrste ćete sledeće godine držati napolju, korisno je da pri izboru najboljih biljaka za sunčanu terasu unapred razmislite i o tome gde ćete ih smestiti tokom hladnijeg dela godine.

Pronađite dovoljno svetlo mesto u stanu

Pre unošenja nije loše unapred odlučiti gde će koja biljka stajati.

Svetloljubive biljke treba približiti svetlijem prozoru, ali ih ne treba bez razmišljanja izložiti uslovima koji konkretnoj vrsti ne odgovaraju.

Na primer, sanseverija može podneti slabije osvetljenje bolje od mnogih drugih biljaka, dok će pojedine svetloljubive vrste mnogo brže pokazati posledice nedostatka svetla.

Važno je posmatrati konkretnu biljku, a ne raspoređivati saksije samo prema tome gde najbolje izgledaju u prostoriji.

Nemojte menjati sve odjednom

Ako je moguće, izbegavajte da istog dana:

• unesete biljku;

• presadite je;

• jako je orežete;

• obilno je zalijete;

• prihranite je;

• stavite je na mnogo tamnije mesto.

Kada istovremeno promenite pet uslova, mnogo je teže utvrditi zbog čega biljka kasnije reaguje loše.

Promene uvodite postepeno i samo kada za njih postoji razlog.2

Zalivanje posle unošenja – letnja rutina više ne važi

Jedna od najčešćih grešaka nastaje kada se biljka unese sa tople terase, a zatim nastavi da se zaliva potpuno istim ritmom kao tokom jula i avgusta.

Na terasi je tokom toplih dana zemlja možda bila suva već posle nekoliko dana.

U stanu, sa manje svetla, nižim intenzitetom rasta i drugačijom cirkulacijom vazduha, ista količina vode može ostati u zemlji mnogo duže.

Manje svetla često znači sporije trošenje vode

Ne oslanjajte se samo na stari raspored.

Umesto pravila „zalivam svakog utorka”, proverite stanje zemlje.

Kod velikog broja biljaka korisnije je zaliti ih prema stvarnoj potrebi nego prema kalendaru.

Koliko duboko treba proveravati vlažnost i koliko zemlja treba da se osuši zavisi od vrste biljke, pa nije dobro primenjivati jedno pravilo na sve saksije.

Ne zalivajte dodatno samo zato što biljka izgleda klonulo

Biljka koja je upravo promenila sredinu može izgledati pomalo klonulo iako joj voda nije potrebna.

Ako je zemlja i dalje vlažna, dodatno obilno zalivanje može napraviti novi problem.

Zato pre nego što posegnete za vodom proverite:

da li je zemlja zaista suva, kakva je drenaža i da li biljka možda reaguje na temperaturu ili promenu svetla.

Gde ne treba staviti biljku nakon unošenja?

Nekada je mesto na koje postavite biljku važnije od samog trenutka unošenja.

Neposredno uz radijator

Radijator može stvarati veoma topao i suv vazduh.

Biljka koja je nekoliko meseci provela napolju može teško podneti da odjednom bude postavljena neposredno iznad ili pored izvora grejanja.

Kod osetljivijih vrsta mogu se pojaviti suve ivice listova, brže isušivanje i dodatni stres.

Na mestu sa hladnom promajom

Ni druga krajnost nije dobra.

Prostor uz vrata koja se stalno otvaraju, hladan prozor ili mesto na kojem biljku direktno udara hladan vazduh može izazvati nagle promene temperature.

Posebno obratite pažnju na biljke postavljene na prozorsku dasku ako se prozor tokom zime često otvara radi provetravanja.

U mračan ugao samo zato što lepo izgleda

Velika biljka može vizuelno savršeno popuniti prazan ugao dnevne sobe, ali to ne znači da će na tom mestu imati dovoljno svetla.

Ako se nakon unošenja novi izdanci izdužuju prema prozoru, biljka postaje bleda ili ubrzano gubi lišće, proverite količinu svetla.

Odmah među postojeću kolekciju

Čak i ako imate savršeno mesto pored drugih biljaka, sačekajte dok ne prođe period izdvajanja i posmatranja.

Jedna biljka sa neprimećenim štetočinama može pretvoriti mali problem u problem cele kolekcije.

7 koraka za bezbedno unošenje biljaka sa terase

Ako želite jednostavan postupak koji možete pratiti za svaku saksiju, koristite sledeći redosled:

1. Pratite noćne temperature i počnite pripremu pre nego što nastupi ozbiljna hladnoća.

2. Odvojite biljke koje planirate da unesete i nemojte ih odmah mešati sa sobnim biljkama.

3. Pregledajte listove, stabljike, zemlju i saksiju sa svih strana.

4. Uklonite suve biljne ostatke i očistite saksiju, uključujući njeno dno i tacnu.

5. Rešite eventualni problem sa štetočinama pre nego što biljka dođe u kontakt sa drugim biljkama.

6. Postepeno je priviknite na zatvoren prostor, posebno na promenu temperature i količine svetla.

7. Nastavite da je posmatrate narednih nekoliko nedelja i tek nakon toga je spojite sa ostatkom kolekcije ako nema znakova problema.

Ovakav postupak zahteva nešto više vremena nego jednostavno unošenje svih saksija u jednom danu, ali značajno smanjuje rizik da kasnije rešavate štetočine na deset različitih biljaka.

Kako prepoznati da ste biljku uneli prerano ili prekasno?

Ne postoji samo greška „prekasno sam uneo biljku”. I prerano unošenje može imati posledice, naročito ako biljka bez potrebe dugo ostane u mnogo slabijem svetlu.

Kako izgleda prerano unošenje?

Prerano unošenje obično nije dramatična greška koja će preko noći uništiti biljku.

Veći problem je što biljka može nepotrebno rano izgubiti bolje spoljašnje svetlosne uslove.

Ako su dani i noći i dalje topli, a biljka već nekoliko nedelja stoji u tamnijoj prostoriji, može početi da se izdužuje ili usporava rast.

Kako izgleda prekasno unošenje?

Kod prekasnog unošenja posledice mogu biti ozbiljnije.

Ako osetljiva biljka ostane napolju tokom veoma hladne noći, lišće može omekšati, potamniti, delovati vodenasto ili početi naglo da vene.

Takva oštećenja ne treba odmah pokušavati „popraviti” ogromnom količinom vode ili prihrane.

Biljku unesite na odgovarajuće mesto, stabilizujte uslove i tek zatim procenite koji su delovi zaista oštećeni.

Šta ako biljka nakon unošenja počne da odbacuje listove?

Opadanje nekoliko listova neposredno nakon promene sredine nije automatski razlog za paniku.

Biljka se prilagođava drugačijoj temperaturi, svetlu, vlažnosti i režimu zalivanja.

Malo opadanja ne znači automatski da biljka propada

Ako biljka izgubi nekoliko starijih listova, a ostatak biljke je čvrst i zdrav, nema štetočina i novi delovi izgledaju dobro, posmatrajte je pre nego što počnete da pravite dodatne velike promene.

Jedna od najčešćih grešaka je pokušaj da se biljka „spase” istovremenim presađivanjem, prihranom, obilnim zalivanjem i promenom mesta.

Time se situacija često samo dodatno komplikuje.

Kada treba reagovati?

Detaljnije proverite biljku ako se uz opadanje listova pojave:

• masovno ili veoma brzo žućenje;

• crne, mekane ili vodenaste površine;

• sitne mrežice;

• lepljiva površina listova;

• vidljivi insekti;

• neprijatan miris zemlje;

• omekšavanje ili propadanje stabljike.

Koristan redosled provere je:

štetočine → vlažnost zemlje → svetlo → temperatura → promaja.

Nemojte odmah pretpostaviti da je uzrok nedostatak vode.

Primer: kako uneti 10 biljaka sa terase bez haosa

Ako imate jednu ili dve saksije, postupak je jednostavan. Sa deset, petnaest ili dvadeset biljaka lako nastaje gužva i tada se pregled najčešće obavi površno.

Mnogo je lakše biljke podeliti u tri grupe.

Prvu grupu čine biljke koje deluju potpuno zdravo. Njih pregledajte, očistite i postavite u prostor za privremeno izdvajanje.

Drugu grupu čine biljke sa sumnjivim promenama, na primer nekoliko tačaka na listovima, neobičnim bledenjem ili tragovima na zemlji. Njih držite posebno i pratite pažljivije.

Treću grupu čine biljke na kojima ste jasno pronašli štetočine. One ne treba da budu u istoj grupi sa zdravim biljkama dok problem ne bude rešen.

Prvog dana možete pregledati i razvrstati biljke. Sledećeg očistiti saksije i lišće, a zatim nastaviti posmatranje i postepeno premeštanje.

Na ovaj način ne morate deset velikih saksija istovremeno prati, pregledati, presađivati i tražiti im mesto.

Planirajte zimsko mesto još dok uređujete terasu

Ako svake jeseni imate problem sa nedostatkom prostora za unošenje biljaka, rešenje može početi već prilikom prolećnog izbora.

Nije svaka biljka podjednako zahtevna za prezimljavanje u stanu.

Ako imate mali prostor i ne želite da svake jeseni tražite mesto za veliki broj zahtevnih saksija, vodič kroz biljke za malu terasu koje se lako održavaju može vam pomoći da naredne sezone unapred napravite praktičniji izbor.

To je naročito važno u stanovima u kojima nema mnogo svetlih prozora ili dovoljno mesta za odvojeno prezimljavanje većeg broja biljaka.

Dobra priprema je lakša od rešavanja problema u celom stanu

Najbolji trenutak za razmišljanje o unošenju biljaka nije veče kada meteorolozi najave mraz.

Čim noćne temperature počnu stabilno da padaju, napravite plan. Pregledajte biljke, očistite saksije, izdvojite sumnjive primerke i razmislite gde će svaka biljka provesti naredne mesece.

Desetak minuta pažljivog pregleda jedne biljke može vam kasnije uštedeti mnogo vremena, posebno ako na terasi imate veću kolekciju.

Najvažnije je da biljku ne posmatrate samo kao saksiju koju treba preneti sa jednog mesta na drugo. Ona prelazi iz jednog potpuno drugačijeg okruženja u drugo. Kada joj omogućite da tu promenu prođe postepeno, bez štetočina, nagle hladnoće, prevelike toplote i nepotrebnog zalivanja, šansa da zimu dočeka zdrava biće mnogo veća.