Kako zagrejati stan pre grejne sezone + izbor grejalica 2026

Septembarsko ili oktobarsko jutro može iznenada doneti temperaturu koja više podseća na zimu nego na početak jeseni. Tokom noći stan se ohladio, zidovi i podovi su hladni, a radijatori još ne rade jer zvanična grejna sezona nije počela. U takvoj situaciji nije dovoljno samo uključiti prvu grejalicu koju pronađete i ostaviti je da radi satima.

Najpre treba smanjiti gubitak postojeće toplote, a zatim zagrevati prostoriju u kojoj zaista boravite, umesto celog stana. Za kratko jutarnje dogrevanje može biti dovoljan kalorifer, dok će uljani radijator ili konvektorska grejalica prijatnije i tiše održavati temperaturu tokom dužeg boravka. 

Ako u stanu već postoji TA peć, ona može biti korisna u prelaznom periodu pod uslovom da se pravilno puni tokom niže tarife i da se količina akumulirane toplote prilagodi vremenskim uslovima.

Najbolje rešenje zato ne zavisi samo od toga koja grejalica najbrže greje. Važni su i veličina prostorije, kvalitet izolacije, stanje električnih instalacija, vreme korišćenja i način na koji se toplota raspoređuje.

Zašto je stan hladan i pre nego što počne prava zima

Osećaj hladnoće ne zavisi samo od broja stepeni prikazanih na sobnom termometru. Moguće je da vazduh u prostoriji ima prihvatljivu temperaturu, ali da se i dalje osećate neprijatno zbog hladnih zidova, poda, prozora ili stalnog strujanja vazduha.

Stan se posebno brzo hladi ako ima veliku staklenu površinu, dotrajalu stolariju ili više spoljašnjih zidova. Hladniji mogu biti i stanovi okrenuti ka severu, ugaoni stanovi, prostorije iznad neogrejanog podruma i stanovi neposredno ispod krova.

Na osećaj toplote utiču i:

• hladne keramičke pločice ili neizolovan pod;

• promaja oko prozora i ulaznih vrata;

• često otvaranje vrata prema hodniku ili terasi;

• dugo držanje prozora u položaju za provetravanje;

• previsoka ili preniska vlažnost vazduha;

• pokušaj zagrevanja velikog otvorenog prostora malim uređajem;

• raspored nameštaja koji sprečava strujanje toplog vazduha.

Zbog toga kupovina snažnije grejalice nije uvek prvo ni najpovoljnije rešenje. Ako toplota neprestano izlazi kroz spojeve na stolariji ili se rasipa u prostorijama koje ne koristite, jači uređaj će uglavnom samo duže raditi i povećati potrošnju.

Izmerite temperaturu umesto da se oslanjate samo na osećaj

Pre uključivanja dodatnog grejanja izmerite temperaturu u delu prostorije u kojem najčešće boravite. Termometar ne treba postaviti neposredno pored grejalice, radijatora, prozora ili spoljašnjeg zida, jer rezultat na tom mestu možda neće predstavljati stvarno stanje u sobi.

Poželjno je koristiti i merač vlažnosti vazduha. Jeftin sobni uređaj koji prikazuje temperaturu i relativnu vlažnost može pomoći da razlikujete nekoliko mogućih problema.

Temperatura vazduha pokazuje koliko je topao vazduh oko vas. Međutim, ako su zidovi, prozori i podovi hladni, telo može predavati toplotu tim površinama, pa ćete se osećati hladnije nego što broj na termometru sugeriše.

Važan je i nivo aktivnosti. Osoba koja sedi za računarom nekoliko sati može osećati hladnoću pri temperaturi koja je sasvim prijatna nekome ko kuva, čisti stan ili se kreće iz prostorije u prostoriju.

Pre nego što pojačate grejalicu, proverite koja je idealna temperatura prostora zimi i da li je stan zaista previše hladan ili problem stvaraju promaja, hladan pod i neodgovarajuća vlažnost vazduha.

Šta uraditi pre nego što uključite grejalicu

Zaustavite promaju oko prozora i vrata

Najpre rukom proverite spojeve između prozorskih krila i okvira. Tokom hladnog i vetrovitog dana promaja se često može jasno osetiti. Možete koristiti i tanak komad papira: zatvorite prozor preko papira i lagano pokušajte da ga izvučete. Ako na određenom mestu izlazi bez otpora, moguće je da spoj ne naleže dobro.

Samolepljive trake za zaptivanje mogu privremeno ublažiti strujanje vazduha. Traka mora odgovarati širini zazora. Predebela traka može otežati zatvaranje prozora, dok pretanka neće zaustaviti promaju.

Posebnu pažnju obratite na:

• vrata koja vode na terasu;

• prostor ispod ulaznih vrata;

• spojeve između pokretnih i nepokretnih delova prozora;

• kutije za roletne;

• vrata prostorija koje se retko koriste.

Ispod vrata može se postaviti odgovarajuća zaptivka ili graničnik protiv promaje. Ako se hladan hodnik trenutno ne koristi, zatvorena unutrašnja vrata mogu sprečiti da se toplota iz dnevne sobe nepotrebno rasipa.

Ipak, ventilacione otvore ne treba zatvarati nasumično. Ovo je naročito važno u prostorijama u kojima se nalaze gasni uređaji ili drugi uređaji koji tokom rada sagorevaju gorivo. Nepravilno zatvaranje ventilacije može ugroziti bezbednost i kvalitet vazduha.

Koristite zavese pravilno

Zavese mogu pomoći u smanjenju neprijatnog osećaja hladnoće pored velikih prozora, ali samo ako se pravilno koriste.

Tokom sunčanog dela dana treba ih razmaknuti kako bi sunčeva svetlost dospela u prostoriju. Čak i kada spolja nije naročito toplo, osunčane površine u stanu mogu apsorbovati deo toplote.

Nakon zalaska sunca deblje zavese treba zatvoriti. One stvaraju dodatni sloj između hladnog prozora i ostatka prostorije i mogu smanjiti osećaj strujanja hladnog vazduha.

Zavesa, međutim, ne sme dodirivati uključenu grejalicu niti padati preko nje. Prenosivi uređaj mora imati dovoljno slobodnog prostora sa svih strana. Isto važi za radijatore i konvektorske grejalice: ako ih zaklonite kaučem, stolom ili teškom zavesom, topao vazduh neće pravilno strujati kroz prostoriju.

Izolujte hladan pod

Hladan pod može stvoriti utisak da je cela soba mnogo hladnija, posebno kada dugo sedite. Ovo je čest problem u stanovima iznad podruma, garaže ili neogrejanog poslovnog prostora.

Tepih ili staza postavljeni na najhladniji deo poda neće rešiti građevinski problem, ali mogu smanjiti neposredno odavanje toplote iz stopala i poboljšati osećaj udobnosti. Sličan efekat mogu imati kućne papuče sa debljim, izolovanim đonom i odgovarajuća podloga ispod radnog stola.

Ako iz dnevne ili radne sobe postoji otvoren prolaz ka hladnom hodniku, zatvaranje vrata može imati veći efekat od dodatnog podizanja snage grejalice.

Provetravajte kratko i intenzivno

Stan mora da se provetrava i tokom hladnih dana, ali način provetravanja utiče na gubitak toplote.

Dugo držanje prozora u odškrinutom položaju postepeno hladi okolne zidove, prozorsku nišu i nameštaj. Grejalica zatim mora da zagreva ne samo novi hladan vazduh već i površine koje su se u međuvremenu rashladile.

U hladnom periodu obično je praktičnije širom otvoriti prozor na kraće vreme i napraviti brzu razmenu vazduha. Koliko će provetravanje trajati zavisi od spoljašnje temperature, vetra, broja osoba u stanu, kuvanja, sušenja veša i količine vlage.

Cilj nije da se prozor zatvori nakon tačno određenog broja minuta, već da se vazduh osveži bez nepotrebnog hlađenja celog enterijera.

Održavajte odgovarajuću vlažnost vazduha

Izrazito suv vazduh može učiniti boravak u zagrejanoj prostoriji neprijatnim. Sa druge strane, previše vlage pogoduje kondenzaciji na hladnim prozorima i zidovima i može doprineti pojavi buđi.

Američka Agencija za zaštitu životne sredine preporučuje da relativna vlažnost u domu bude približno između 30 i 50 procenata. Najbolje je koristiti merač vlažnosti, umesto da ovlaživač uključujete samo na osnovu subjektivnog osećaja.

Ovlaživač ima smisla kada je vazduh zaista suv. Vodu ne treba satima kuvati u otvorenoj posudi radi zagrevanja stana. Time se troši energija, povećava količina vlage i stvara rizik od kondenzacije, opekotina i nezgoda.

Ako se na prozorima redovno pojavljuju kapljice, ako su uglovi zidova vlažni ili se oseća miris buđi, dodavanje nove vlage može pogoršati problem.

Zaptivanje stolarije samo je jedan deo pripreme doma. Korisne dodatne korake možete pronaći u vodiču o tome kako se pripremiti za hladne dane pre prvog većeg zahlađenja.

Koja grejalica je najbolja za stan 2026. godine

Ne postoji jedna vrsta grejalice koja je najbolja za svaki stan. Uređaj koji je praktičan za deset minuta jutarnjeg dogrevanja ne mora biti dobar izbor za celodnevni rad. Isto tako, tih uređaj za spavaću sobu možda neće dovoljno brzo zagrejati hladno kupatilo ili radnu sobu.

Važno je razumeti i da nazivi poput „keramička”, „uljana” ili „panelna” ne garantuju automatski nižu potrošnju. Kod klasičnih električnih grejalica potrošnja prvenstveno zavisi od snage uređaja, vremena tokom kojeg grejni element radi i gubitka toplote iz prostorije.

Inverterska klima – racionalan izbor za više sati grejanja

Inverterska klima u režimu grejanja funkcioniše kao toplotna pumpa. Umesto da svu potrebnu toplotu stvara električnim grejačem, ona preuzima energiju iz spoljašnjeg vazduha i prenosi je u stan.

Zbog toga odgovarajuća klima u povoljnim uslovima može isporučiti više toplote nego klasična električna grejalica za istu količinu utrošene električne energije. Američko Ministarstvo energetike navodi da savremene vazdušne toplotne pumpe mogu znatno smanjiti potrošnju u poređenju sa električnim otpornim grejanjem. Stvarna razlika ipak zavisi od modela, spoljašnje temperature, održavanja i samog objekta.

Klima je naročito praktična kada istu prostoriju treba zagrevati nekoliko sati dnevno. Najbolji rezultat postiže kada:

• snaga uređaja odgovara veličini i gubicima prostorije;

• filteri su čisti;

• unutrašnja jedinica nije zaklonjena nameštajem;

• krilca pravilno usmeravaju topao vazduh;

• vrata prema prostorijama koje se ne greju nisu stalno otvorena;

• temperatura se održava umereno i stabilno.

Topao vazduh se podiže, pa krilca u režimu grejanja obično treba usmeriti naniže, u skladu sa uputstvom proizvođača. Ako vazduh ostaje usmeren samo ka plafonu, korisnik može imati osećaj hladnoće u zoni u kojoj sedi, iako je gornji deo prostorije topao.

Jedna klima ne može uvek ravnomerno da zagreje ceo stan. Ako se uređaj nalazi u dnevnoj sobi, a spavaća soba je iza hodnika i zatvorenih vrata, temperatura u udaljenoj prostoriji može ostati znatno niža.

Kalorifer – najbrže rešenje za kratko dogrevanje

Kalorifer koristi grejni element i ventilator koji kroz njega potiskuje vazduh. Zbog prinudnog strujanja, korisnik vrlo brzo oseti toplotu, čak i pre nego što se cela prostorija zagreje.

Praktičan je za hladnu radnu sobu, kratko jutarnje dogrevanje ili prostoriju koja se koristi samo 15 do 30 minuta. Može poslužiti i da brzo podigne temperaturu dok drugi, sporiji izvor ne počne da deluje.

Njegova glavna prednost istovremeno je i ograničenje. Ventilator brzo raspoređuje topao vazduh, ali nakon gašenja uređaja prostorija može brzo početi da se hladi, posebno ako zidovi, podovi i nameštaj nisu stigli da prime dovoljno toplote.

Kalorifer može biti bučan i podizati prašinu, što nekim korisnicima smeta tokom rada, odmora ili spavanja. Nije dobar izbor za neprekidan noćni rad bez nadzora. Ne sme se prekrivati, postavljati na nestabilnu podlogu niti približavati zavesama, posteljini i nameštaju.

Keramička grejalica – kompaktna, ali ne troši čudesno malo

Pod nazivom keramička grejalica najčešće se podrazumeva kompaktan uređaj sa keramičkim grejnim elementom i ventilatorom. Takvi modeli često imaju termostat, više nivoa snage, zakretanje kućišta i zaštitu od prevrtanja.

Keramički element može doprineti dobroj regulaciji rada i omogućiti kompaktne dimenzije, ali naziv „keramička” ne znači da uređaj gotovo ne troši električnu energiju.

Ako uređaj ima nazivnu snagu od 2.000 vati i radi jedan sat punom snagom, teorijski će utrošiti približno dva kilovat-sata. Isto osnovno pravilo važi i za druge klasične električne grejalice iste snage.

Stvarna ušteda može nastati ako uređaj brzo dostigne zadatu temperaturu, ako termostat potom isključi grejni element i ako je prostorija dovoljno dobro izolovana. Ušteda ne nastaje samo zato što se u nazivu proizvoda nalazi reč „keramička”.

Uljani radijator – tih i prijatan, ali ne nužno najštedljiviji

Uljani radijator je popularan za prostorije u kojima je važan tih rad. U zatvorenom kućištu nalazi se ulje koje prenosi toplotu od električnog grejača do metalnih rebara. Ulje se ne troši i ne doliva tokom normalne upotrebe uređaja.

Ovom radijatoru je potrebno više vremena da postigne radnu temperaturu. Zbog toga nije najbolji izbor kada je potrebno da za nekoliko minuta osetite snažan talas toplote.

Kada se zagreje, njegova površina ravnomerno predaje toplotu prostoriji. Nakon isključivanja ostaje topla još neko vreme, što doprinosi prijatnijem i postepenijem hlađenju.

Pošto nema ventilator, rad je gotovo nečujan i ne stvara snažno strujanje vazduha. To ga čini pogodnim za radnu ili spavaću sobu, uz pravilnu upotrebu i nadzor.

Važno je razbiti čestu zabludu: uljani radijator ne troši manje samo zato što ostaje topao nakon isključivanja. Toplota koja se kasnije oslobađa prethodno je akumulirana dok je uređaj koristio električnu energiju. Prednost se prvenstveno ogleda u načinu predaje toplote, tišini i održavanju udobnosti, a ne u magično nižoj potrošnji.

Konvektorska i panelna grejalica – jednostavna regulacija temperature

Konvektorska grejalica zagreva vazduh koji prolazi kroz kućište. Topao vazduh se podiže, a hladniji dolazi do uređaja, čime se stvara prirodno kruženje u prostoriji.

Ovi uređaji mogu biti samostojeći ili predviđeni za montažu na zid. Modeli sa pouzdanim termostatom i vremenskim podešavanjem praktični su kada je potrebno održavati određenu temperaturu u zatvorenoj sobi.

Najbolje rade kada oko njih postoji dovoljno slobodnog prostora. Nameštaj, zavese i drugi predmeti ne treba da ometaju ulaz hladnog i izlaz toplog vazduha.

Tanka panelna grejalica nije automatski ekonomičnija samo zbog oblika. Ako panel i druga električna grejalica imaju istu snagu i rade punom snagom jednako dugo, njihova potrošnja biće približna. Razliku prave termostat, raspodela toplote, izolacija i vreme potrebno da se održi željena temperatura.

Konvektorska grejalica može biti praktična za zatvorenu dnevnu ili radnu sobu, ali ne treba očekivati da ravnomerno zagreva više odvojenih prostorija kroz hodnike i zatvorena vrata.

Infracrvena i kvarcna grejalica – toplota tamo gde sedite

Infracrvene i kvarcne grejalice prvenstveno prenose toplotu ka osobama i površinama u zoni delovanja. Zbog toga korisnik može gotovo odmah osetiti toplotu, bez čekanja da se prvo zagreje sav vazduh u sobi.

Ovakav način grejanja može biti praktičan:

• pored radnog stola;

• u delu dnevne sobe u kojem se sedi;

• tokom kratkog boravka u hladnijoj prostoriji;

• kada nije potrebno zagrevati celu površinu.

Ograničenje je to što toplota nije ravnomerno raspoređena. Kada se osoba pomeri iz zone delovanja, osećaj toplote može brzo oslabiti. U udaljenim delovima sobe vazduh i površine mogu ostati hladni.

Grejni elementi i zaštitna mreža kod pojedinih modela dostižu visoku temperaturu. Potreban je poseban oprez ako u domaćinstvu ima male dece ili kućnih ljubimaca. Uređaj se ne sme postavljati blizu zavesa, papira, ćebadi, kreveta i tapaciranog nameštaja.

TA peć – korisna kada već postoji i pravilno se koristi

TA peć, odnosno termoakumulaciona peć, sadrži materijal koji tokom punjenja akumulira veliku količinu toplote. Ta toplota se zatim postepeno predaje prostoriji, prirodno ili uz pomoć ugrađenog ventilatora.

Najveća finansijska prednost TA peći nije u tome što nužno troši manje kilovat-sati od drugih električnih grejača. Prednost nastaje kada se najveći deo energije preuzima tokom niže tarife, a toplota koristi kasnije, kada bi ista količina električne energije bila skuplja.

Peć ne treba automatski puniti do najvećeg nivoa svake noći. Tokom blagog jesenjeg zahlađenja možda je dovoljna znatno manja količina akumulirane toplote. Prekomerno punjenje može učiniti stan pretoplim i dovesti do nepotrebne potrošnje.

Vremenski programator može pomoći da se punjenje odvija u odgovarajućem periodu, ali samo ako su peć, priključak, instalacija i programator predviđeni za takvo opterećenje.

Pre početka korišćenja proverite:

• stanje kabla i priključka;

• rad termostata;

• regulator punjenja;

• ventilator, ako ga peć ima;

• da li oko uređaja postoji slobodan prostor;

• da li se oseća miris paljevine ili se priključak neuobičajeno zagreva.

Tačno vreme niže tarife nije jednako za svako područje i svako brojilo. Treba ga proveriti prema konkretnom mernom mestu, a ne oslanjati se samo na opšte savete sa interneta.

Koliko struje troši grejalica i kako izračunati potrošnju

Da biste procenili potrošnju, potrebno je znati nazivnu snagu uređaja i približno vreme tokom kojeg grejni element zaista radi.

Osnovna formula glasi:

Potrošnja u kilovat-satima = snaga uređaja u kilovatima × broj sati rada

Ako grejalica ima snagu od dva kilovata i radi tri sata dnevno punom snagom, proračun izgleda ovako:

2 kW × 3 sata = 6 kWh dnevno

Ako bi na isti način radila svakog dana tokom 30 dana:

6 kWh × 30 dana = 180 kWh mesečno

Ovo je pojednostavljen proračun za rad punom snagom. Uređaj sa termostatom može deo vremena biti isključen, pa stvarna potrošnja zavisi od podešene temperature, izolacije i brzine kojom prostorija gubi toplotu.

Tabela ne pokazuje koliko će se račun povećati u dinarima, jer cena ne zavisi samo od potrošnje jednog uređaja. Na konačan obračun utiču ukupna mesečna potrošnja domaćinstva, viša i niža tarifa, broj dana obračunskog perioda, zona potrošnje i druge stavke na računu.

Prema podacima EPS-a dostupnim 30. jula 2026. godine, primenjuje se cenovnik garantovanog snabdevanja koji važi od 1. oktobra 2025. Za obračunski period od 30 dana, zelena zona obuhvata potrošnju do 350 kWh, plava zonu iznad 350 do 1.200 kWh, a potrošnja iznad toga ulazi u crvenu zonu. Granice se prilagođavaju broju dana u obračunskom periodu.

To znači da dodatnih 180 ili 300 kWh ne mora imati isti finansijski efekat u svakom domaćinstvu. Porodica koja je bez grejalice već blizu granice zone može deo dodatne potrošnje platiti prema višoj zonskoj ceni.

Zašto ista grejalica može napraviti različit račun u dva stana

Zamislimo dva stana sa sobom od 20 kvadratnih metara. U oba se koristi grejalica iste snage i želi se ista temperatura.

Prvi stan ima novu stolariju, samo jedan spoljašnji zid i zagrejanu prostoriju ispod. Nakon početnog zagrevanja, termostat može relativno dugo držati grejni element isključenim.

Drugi stan je ugaoni, nalazi se iznad hladne garaže i ima promaju oko balkonskih vrata. Iako je grejalica ista, ona mora češće da se uključuje jer se toplota brže gubi kroz pod, zidove i stolariju.

Zbog toga na potrošnju utiču:

• kvalitet izolacije;

• broj spoljašnjih zidova;

• stanje prozora i vrata;

• položaj stana;

• visina plafona;

• željena temperatura;

• često otvaranje vrata i prozora;

• trajanje rada;

• preciznost termostata;

• ukupna mesečna potrošnja domaćinstva.

Kada je bolje zagrejati osobu nego ceo stan

U prelaznom periodu nije uvek neophodno podizati temperaturu u svim prostorijama. Ponekad je vazduh dovoljno topao za bezbedan boravak, ali osoba koja dugo sedi oseća hladnoću u stopalima, leđima ili ramenima.

Lično zagrevanje može biti praktično kada:

• samo jedna osoba boravi u prostoriji;

• radi se za stolom;

• stan nije izrazito hladan;

• neprijatnost se oseća samo tokom mirovanja;

• grejanje celog prostora zahteva višesatni rad snažnog uređaja.

Ovakvi proizvodi nisu zamena za adekvatnu temperaturu u veoma hladnom domu, niti treba da prikrivaju problem vlage, promaje ili neispravnog sistema grejanja.

Dodatna toplota tokom sedenja i odmora

Kada je hladno samo tokom rada, gledanja televizije ili večernjeg odmora, lično zagrevanje može biti praktičnije od podizanja temperature u svim prostorijama.

Mogućnosti poput prsluka sa grejačima, magičnog ćebeta i mekanog duks ćebeta mogu pomoći da se toplota zadrži bliže telu tokom mirovanja.

Pre upotrebe električno zagrevanih proizvoda treba proveriti uputstvo, način napajanja, dozvoljeno vreme rada i pravila održavanja. Ne treba ih koristiti ako su kablovi, priključci ili grejni delovi oštećeni.

Ciljana toplota za područje leđa

Osobama koje dugo sede može prijati dodatna toplota u predelu leđa. U tekstu o tome kako radi pojas za leđa za grejanje i kome je namenjen objašnjeni su način korišćenja i situacije u kojima može doprineti osećaju toplote i udobnosti.

Dodatni proizvodi za hladne dane

Pored klasičnih grejalica, postoje proizvodi namenjeni zadržavanju toplote tokom sedenja, odmora ili boravka na otvorenom. Pregled pet proizvoda koji mogu pomoći da se lakše zagrejete tokom zime može poslužiti kao dopuna, ali ne i zamena za rešavanje ozbiljnog problema hladnog ili vlažnog stana.

Kada zapravo počinje grejna sezona

Početak grejne sezone zavisi od grada, lokalnih odluka i uslova rada konkretnog sistema daljinskog grejanja.

U Beogradu grejna sezona prema zvaničnim gradskim informacijama počinje 15. oktobra, a završava se 15. aprila. U prelaznim periodima sistem može biti u stanju pripravnosti i reagovati u skladu sa temperaturnim uslovima i važećim pravilima.

To ne znači da svaki grad u Srbiji primenjuje potpuno iste datume, temperaturne pragove i dnevni režim isporuke. Korisnici treba da prate obaveštenja lokalne toplane i gradske uprave.

Dok ne bude objavljen ili ažuriran vodič za sezonu 2026/2027, koristan pregled pruža tekst o tome kako početak grejne sezone zavisi od datuma i vremenskih uslova. Podaci za prethodnu sezonu ne treba da se tumače kao konačna potvrda rasporeda za 2026. godinu.

Kako da stan bude prijatno topao bez nepotrebnog rasipanja energije

Najpametniji način da zagrejete stan pre grejne sezone jeste da ne počnete od uređaja, već od prostora. Zaustavite promaju, zatvorite prostorije koje ne koristite, pravilno koristite zavese i proverite temperaturu i vlažnost vazduha.

Zatim odredite da li vam je potrebna kratka toplota, tiho održavanje temperature, višesatno grejanje ili samo zagrevanje zone u kojoj sedite.

Kalorifer i keramička grejalica mogu brzo pomoći tokom kratkog zahlađenja. Uljani radijator pruža tiši i postepeniji osećaj toplote. Infracrvena grejalica ima smisla kada se zagreva jedna osoba ili deo sobe. Inverterska klima je često racionalnija za duži svakodnevni rad, dok postojeća TA peć može biti korisna uz pravilno punjenje tokom niže tarife.

Najvažnije je da ne donosite odluku samo prema reklamnim tvrdnjama o maloj potrošnji. Proverite snagu, termostat, uslove rada i bezbednosne funkcije. Grejalica treba da odgovara prostoriji, ali i električnoj instalaciji na koju će biti priključena.

Za dodatne ideje koje mogu pomoći tokom sedenja, odmora i hladnih jesenjih večeri, pogledajte proizvode koji mogu doprineti prijatnijem osećaju toplote, uz pažljivo poštovanje uputstava za upotrebu.