Katolički Uskrs - Datum, misa i pravila

Uskrs predstavlja najsvetiji i najvažniji praznik u katoličkom hrišćanstvu. Za vernike širom sveta on je više od običnog praznika – to je dan kada se slavi pobeda života nad smrću. U središtu ove svetkovine je događaj vaskrsenja Isusa Hrista iz mrtvih, koji je temelj hrišćanske vere i osnova nade za večni život.

Za katoličke zajednice širom sveta Uskrs nije samo liturgijski vrhunac godine, već i prilika za okupljanje porodice, obnovu vere, duhovno čišćenje i zahvalnost. Praznična atmosfera prožima i religiozne i kulturne aspekte – od svečanih misa, tradicionalnih obroka, do običaja kao što su farbanje jaja i obeležavanje uskršnjih ponedeljaka.

Kada je katolički Uskrs 2025?

Tačan datum: 20. april 2025.

U 2025. godini katolički Uskrs slavi se u nedelju, 20. aprila, što je značajan detalj jer se ove godine i pravoslavni Uskrs obeležava na isti dan. Ovo se ne dešava često i predstavlja retku priliku kada oba hrišćanska ogranka – katolički i pravoslavni – istovremeno slave najveći praznik u hrišćanskom kalendaru.

Zašto se datum katoličkog Uskrsa menja svake godine?

Uskrs je pomerljiv praznik, što znači da se ne vezuje za fiksni datum kao što je, na primer, Božić (25. decembar), već se svake godine određuje prema posebnom pravilu koje uključuje astronomske i liturgijske faktore.

Konkretno, datum Uskrsa se računa kao prva nedelja posle prvog punog meseca koji pada nakon prolećne ravnodnevice. To znači da Uskrs može da padne bilo kada između 22. marta i 25. aprila.

Katolička crkva koristi Gregorijanski kalendar, koji je precizniji u astronomskom smislu, dok mnoge pravoslavne crkve koriste Julijanski kalendar, zbog čega Uskrs najčešće ne pada na isti dan u oba hrišćanska sveta. Međutim, s vremena na vreme se kalendarski ciklusi poklope, kao što će biti slučaj 2025. godine, kada i katolici i pravoslavci proslavljaju Uskrs istog dana.

Ovo podudaranje ne samo da ima liturgijski značaj, već i simboličku vrednost – kao podsetnik na zajedničko nasleđe i temelj vere koji spaja sve hrišćane bez obzira na razlike u tradiciji i kalendarima.

Zašto je Uskrs najvažniji hrišćanski praznik?

Vaskrsenje Hristovo kao temelj hrišćanske vere

Uskrs je u središtu hrišćanske vere jer obeležava vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih, događaj koji predstavlja pobedu života nad smrću, dobra nad zlom i spasenja nad grehom. Prema Novom zavetu, Isus je tri dana nakon raspeća ustao iz groba, čime je ispunio starozavetna proročanstva i potvrdio svoju božansku prirodu. Taj trenutak vaskrsenja nije samo istorijski događaj, već temeljni stub hrišćanskog verovanja, jer potvrđuje nadu u večni život i obećanje spasenja za sve ljude.

Liturgijski značaj – početak Pashaltide

U liturgijskom kalendaru Katoličke crkve, Uskrs predstavlja vrhunac liturgijske godine, a proslava Uskrsa ne traje samo jedan dan – počinje Uskršnjom nedeljom i nastavlja se sedam nedelja sve do Duhova (Pentekosta), čime se obeležava tzv. Pashaltida (ili Vazmeno vreme).

Pashaltida je liturgijsko vreme u kome se slavi radost vaskrsenja, a karakterišu je svečane mise, pashalni pozdravi, bela liturgijska boja i naglasak na svetlosti i nadi. Prvi dan Pashaltide je Uskršnja nedelja, zatim slede Uskršnji ponedeljak, kao i Oktava Uskrsa – osam dana liturgijskog slavlja u kojima se svakodnevno proslavlja Uskrs.

Kruna celokupnog ciklusa Velikog posta i Svete nedelje

Uskrs je vrhunac duhovne pripreme koja počinje na Pepelnicu (Čistu sredu) i traje tokom Velikog posta, perioda od 40 dana (bez nedelja) u kome se vernici podvrgavaju postu, molitvi, pokajanju i delima milosrđa.

Veliki post vodi ka Svetoj nedelji (Strasnoj nedelji), kada se obeležavaju ključni događaji iz Hristovog života: ulazak u Jerusalim (Cvjetna nedelja), Tajna večera (Veliki četvrtak), Raspeće (Veliki petak) i Tišina groba (Velika subota). Svi ovi trenuci kulminiraju Uskrsom, danom koji simbolizuje kraj žalosti i trijumf nade.

Uskrs je, dakle, kruna celokupnog duhovnog ciklusa i obeležava trenutak kada se tama Velikog petka pretvara u svetlost i radost vaskrsenja. Zato se taj dan dočekuje sa posebnom svečanošću – u crkvama se pale sveće, pevaju hvalospevi, vrše krštenja odraslih katekumena i obnavlja vera čitave zajednice.

Gregorijanski i julijanski kalendar – razlika u datumu

Kratka istorija kalendara

Razlika u datumu između katoličkog i pravoslavnog Uskrsa potiče iz upotrebe različitih kalendara. Katolička crkva koristi Gregorijanski kalendar, uveden 1582. godine po nalogu pape Grgura XIII, kao zamenu za Julijanski kalendar koji je bio u upotrebi još od rimskih vremena.

Julijanski kalendar, koji je uveo Julije Cezar 45. godine pre nove ere, imao je grešku u trajanju godine – bio je duži za 11 minuta od stvarne solarne godine, što je dovelo do akumulacije od deset dana viška do XVI veka. Da bi se ispravila ova greška i ponovo uskladili liturgijski praznici sa prolećnom ravnodnevicom, papa Grgur XIII je reformisao kalendar – tako je nastao Gregorijanski kalendar koji danas koristi većina sveta.

Zašto katolički Uskrs obično ne pada kao pravoslavni?

Iako katolici i pravoslavci koriste ista pravila za određivanje datuma Uskrsa – prva nedelja nakon punog meseca koji dolazi nakon prolećne ravnodnevice – oni koriste različite kalendare i različite izračune datuma pashalnog punog meseca.

Katolička crkva koristi Gregorijanski kalendar, dok većina pravoslavnih crkava i dalje koristi Julijanski kalendar za određivanje liturgijskih praznika. Julijanski kalendar trenutno kasni za 13 dana u odnosu na Gregorijanski, što znači da se prolećna ravnodnevica u Julijanskom kalendaru "pomerila" u april, dok u Gregorijanskom ostaje u martu.

Pored toga, Pravoslavna crkva ne dozvoljava da Uskrs padne pre ili u isto vreme kada i jevrejska Pasha, dok Katolička crkva ne uzima ovu pashalnu povezanost kao obaveznu. Zbog tih razlika, Uskrs često ne pada istog dana u katoličkom i pravoslavnom svetu.

Veza sa pashalnim punim mesecom i prolećnom ravnodnevicom

Određivanje datuma Uskrsa usko je povezano sa prirodnim pojavama – prolećnom ravnodnevicom i punim mesecom, ali u skladu sa crkvenim pravilima, a ne direktno astronomskim. Ravnodnevnica je dan kada su dan i noć jednake dužine i najavljuje početak proleća na severnoj hemisferi.

Crkva je definisala da se Uskrs slavi prve nedelje nakon prvog punog meseca koji pada nakon 21. marta (simboličnog datuma prolećne ravnodnevnice). Taj puni mesec se naziva pashalni pun mesec i ključan je za izračunavanje datuma.

U praksi, to znači da se datum Uskrsa svake godine menja, ali uvek mora biti posle 21. marta, a najkasnije 25. aprila. Kada se kalendari poklope, kao što je slučaj 2025. godine, i katolici i pravoslavci proslavljaju Uskrs istog dana – 20. aprila, što dodatno simbolizuje jedinstvo hrišćanske vere, makar i na kratko.

Kako izgleda katolička uskršnja misa?

Katolička proslava Uskrsa ne svodi se samo na jedan dan, već predstavlja vrhunac višednevnog duhovnog puta koji započinje na Veliki četvrtak, nastavlja se kroz Veliki petak i Veliku subotu, a kulminira u noći Uskršnjeg bdenija i Uskrsne nedelje. Svaki od tih trenutaka ima bogatu simboliku, liturgijsku dubinu i raznovrsne običaje koji se razlikuju po regionima, ali u osnovi čuvaju isti duhovni sadržaj.

Velika subota: Uskršnje bdenije – simbolika svetlosti, vatre i vode

Uskršnje bdenije, koje se održava u noći između Velike subote i Uskrsa, smatra se najsvečanijom i najvažnijom liturgijom cele godine. Ova misa ima bogatu simboliku i više delova, a započinje u mraku, ispred crkve.

Simbolički elementi Uskršnjeg bdenija:

• Blagoslov vatre – ispred crkve pali se oganj, simbol Hristove svetlosti koja rasvetljava tamu greha i smrti.

• Pashalna sveća (Cereus) – iz nove vatre pali se velika sveća koja predstavlja Hrista kao „svetlost sveta“. Ona se svečano unosi u zamračenu crkvu, dok prisutni pale sveće od nje i peva se hvalospev svetlosti Exsultet.

• Liturgija reči – čita se niz biblijskih tekstova koji prate istoriju spasenja, od stvaranja sveta do Hristovog vaskrsenja.

• Blagoslov vode i krštenje – u ovom delu liturgije blagosilja se nova voda, a odrasli katekumeni koji su se pripremali tokom katekumenata primaju krštenje, potvrdu i prvu pričest.

• Euharistija – bdenije se završava svečanom svetom misom sa pričesti.

Ova liturgija je obično duga, ali izuzetno svečana i radosna, a završava se kasno u noć uz zvuk zvona koja su ćutala tokom Velikog petka i subote.

Uskrsna nedelja: jutarnja misa – svečana liturgija i blagoslov hrane

Na Uskrsnu nedelju slavi se svečana jutarnja misa, koja okuplja najviše vernika u toku cele godine. Crkva je ukrašena cvećem, a najčešće dominiraju bele i zlatne boje, simboli radosti, svetlosti i novog života. Mnogi vernici dolaze u najboljoj odeći, što simbolično izražava poštovanje prema prazniku.

Ono što se izdvaja u jutarnjoj misi jeste:

• Obnova krsnih obećanja – vernici ponovo izgovaraju odricanje od greha i ispovedanje vere.

• Pashalni pozdrav – sveštenik pozdravlja okupljene rečima „Hristos je uskrsnuo!“, na što prisutni odgovaraju: „Zaista je uskrsnuo!“

• Blagoslov hrane – u mnogim katoličkim zajednicama vernici donose u crkvu korpe sa hranom: jaja, hleb, kobasice, sir, so i vino. Ova hrana se blagosilja, a jede se kasnije za svečanim porodičnim ručkom.

Obrok posle mise označava kraj Velikog posta i simbolično okuplja porodicu u radosti vaskrsenja.

Uskršnji ponedeljak: produžetak praznika i porodično slavlje

Uskršnji ponedeljak u mnogim zemljama, uključujući Hrvatsku, Poljsku, Mađarsku i delove Srbije, jeste državni praznik i neradni dan, rezervisan za porodična okupljanja, izlete u prirodu, igre i posete.

U liturgijskom smislu, ponedeljak je drugi dan Uskrsa, a u nekim mestima održavaju se dodatne mise. U narodu, posebno u srednjoj Evropi, poznat je i po običaju polivanja devojaka vodom ili parfemom, čime se simbolično „priziva“ zdravlje, mladost i plodnost.

Uskršnji običaji u različitim katoličkim zemljama

Iako je suština proslave Uskrsa u katoličkom svetu univerzalna – vaskrsenje Isusa Hrista i slavljenje novog života – običaji variraju od zemlje do zemlje. Ove razlike odražavaju bogatstvo lokalne tradicije, kulture i narodnih verovanja, koja su se vekovima stapala sa liturgijskim praksama. Italija, Poljska i Irska nude tri različita, ali podjednako značajna primera kako katolički narod proživljava najvažniji hrišćanski praznik.

Italija – procesije, “La Pasquetta” i tradicionalna jela

U Italiji, zemlji duboko ukorenjene katoličke vere, Uskrs je vreme ozbiljne duhovne pripreme, ali i porodične radosti. Pripreme počinju još tokom Korizme (Velikog posta), dok je Velika nedelja obeležena brojnim verskim manifestacijama, uključujući velike procesije koje se odvijaju na Veliki petak u mestima poput Rima, Sicilije i Napulja. Neke od najpoznatijih su procesije sa kipovima Isusa i Bogorodice koje se nose ulicama uz tihe molitve i pesmu.

Na Uskrsnu nedelju, italijanske porodice se okupljaju oko svečanog stola. Tradicionalna jela uključuju:

• Pečenu jagnjetinu (agnello)

• “Colomba di Pasqua” – kolač u obliku golubice, koji simbolizuje mir

• Jaja, artičoke, hleb i vina

Dan nakon Uskrsa, poznat kao “La Pasquetta”, predstavlja dan izleta i druženja u prirodi. Italijani često odlaze u parkove ili na selo, gde organizuju piknike i igre – produžavajući tako radost praznika.

Poljska – blagoslov hrane, “święconka” i Vodeni ponedeljak

Poljski katolici s velikim poštovanjem i ozbiljnošću dočekuju Uskrs, a njihovi običaji su među najbogatijima u Evropi. Jedan od najsimboličnijih je “święconka” – običaj blagosiljanja hrane na Veliku subotu. Vernici u crkvu donose korpice sa:

• kuvana jaja (simbol novog života),

• hlebom (Hristovo telo),

• kobasicama (obilje i blagoslov),

• hrenom (snaga i zdravlje),

• so (pročišćenje),

• kolačem (radost i dar života).

Ove korpice su pažljivo dekorisane belim platnom i cvećem, a posle blagoslova se ne diraju do uskršnjeg doručka.

U ponedeljak, poznat kao “Śmigus-Dyngus” ili Vodeni ponedeljak, u Poljskoj se praktikuje običaj polivanja vodom, koji je naročito popularan među mladima. Momci polivaju devojke, a devojke uzvraćaju sledeće godine, čime se prenosi simbolika plodnosti i zdravlja.

Irska – tišina, misa i čokoladna jaja

U Irskoj, zemlji gde je katolička vera duboko povezana sa nacionalnim identitetom, Uskrs se proslavlja s posebnim pijetetom. Veliki petak je dan tišine i posta, a mnogi katolici se tog dana uzdržavaju od hrane i obavljaju pobožnosti kao što su Križni put i tiha molitva.

Na Uskrsnu nedelju, nakon jutarnje mise, sledi porodični ručak, a deca sa nestrpljenjem očekuju poklone u obliku čokoladnih uskršnjih jaja – što je postao standardni običaj u celom anglosaksonskom svetu. Ta jaja se često poklanjaju uz poruku vere, nade i ljubavi.

U Irskoj se takođe neguje tiha duhovna atmosfera tokom cele Svetle nedelje, s naglaskom na porodično jedinstvo i zajedničku molitvu.

Čuvari Božjeg groba i vuzmenke – lokalni običaji u Hrvatskoj i Srbiji

Pored opštih katoličkih običaja koji su prisutni širom sveta, određeni regioni imaju lokalne, jedinstvene tradicije koje se prenose s kolena na koleno. Dobar primer za to su Hrvatska i delovi Vojvodine i Srbije, gde se održavaju posebne uskršnje prakse – straža kod Božjeg groba i vuzmenke.

Tradicija straže kod Isusovog groba

Jedan od najupečatljivijih običaja u Hrvatskoj i Subotici je tradicija čuvara Božjeg groba. Reč je o mladićima – u nekim mestima i odraslim muškarcima – koji se oblače u svečane uniforme, narodne nošnje ili simbolične odeće u bojama Vatikana (žuta i bela), i čuvaju simbolični Hristov grob unutar crkve tokom Velike subote.

Ova straža:

• simbolizuje rimsku stražu koja je čuvala Isusov grob prema biblijskom predanju,

• obavlja svečane smene na svakih sat-dva,

• prisutna je do Uskršnjeg bdenija, kada sveštenik objavljuje vest o Hristovom vaskrsenju.

Ova praksa ima i edukativni i verski značaj, jer mladi učestvuju u liturgijskom životu zajednice i stiču duboku svest o značaju praznika.

Vuzmenke – uskršnje vatre u severozapadnoj Hrvatskoj

Još jedan upečatljiv običaj je paljenje vuzmenki – velikih uskršnjih vatri koje se organizuju u predvečerje Uskrsa, najčešće na Veliku subotu uveče. Vatru pripremaju lokalni vernici, najčešće ispred crkve ili na proplanku, i ona simbolizuje svetlost vaskrsenja koja proteruje tamu smrti i greha.

Paljenje vatre često se kombinuje sa:

• molitvom i pesmom,

• donošenjem pashalne sveće,

• okupljanjem porodica i komšija oko ognjišta.

Uloga mladića u narodnim nošnjama

U mnogim mestima, naročito u Vojvodini i Slavoniji, običaji se održavaju uz prisustvo mladića obučenih u narodne nošnje koji učestvuju u liturgijskim i paraliturgijskim aktivnostima – bilo da čuvaju grob, učestvuju u procesiji, ili pale vuzmenku. Ovi mladići često nose bele košulje, sako, čakšire i čizme, a ponegde i crkvene zastave, sveće ili zvona.

Njihovo učešće simbolizuje živu vezu između naroda i crkve, prenosi zajedništvo i osnažuje lokalni identitet kroz veru i tradiciju.

Uskršnja jaja, simbolika i igre

Istorijat farbanja jaja u hrišćanstvu

Običaj farbanja i poklanjanja jaja za Uskrs datira još iz najranijih dana hrišćanstva. Iako se simbolika jajeta kao znaka novog života javlja i u mnogim prehrišćanskim kulturama, upravo u hrišćanskoj tradiciji jaje dobija posebno i duboko značenje.

Jedno od najranijih predanja vezuje se za Mariju Magdalenu, koja je, prema hrišćanskoj predaji, donela crveno ofarbano jaje rimskom caru Tiberiju, pozdravivši ga rečima: „Hristos je vaskrsao!“. Ovo jaje je predstavljalo simbol Hristove krvi i vaskrsenja. Taj čin se uzima kao začetni trenutak tradicije darivanja jaja za Uskrs.

Od tada, u različitim hrišćanskim zajednicama – kako istočnim, tako i zapadnim – razvijale su se lokalne varijacije običaja, ali je simbolika ostala zajednička: jaje predstavlja prazan Hristov grob iz kojeg je Isus vaskrsao, a njegovo razbijanje simbolizuje pobedu života nad smrću.

Simbolika boja i značenja (posebno crvene)

U katoličkoj i pravoslavnoj tradiciji najvažnija boja za uskršnja jaja je crvena. Ova boja simbolizuje krv Isusa Hrista, prolivenu na krstu, i označava žrtvu, ali i božansku ljubav prema čovečanstvu. U mnogim porodicama prvo jaje koje se ofarba u crveno ima posebno mesto – ono se ne jede, već se čuva tokom cele godine kao „čuvarkuća“, simbol zaštite doma i porodice.

Pored crvene, koriste se i druge boje koje imaju simbolična značenja:

• Zelena – znak obnove i prirodnog života, povezana sa prolećem

• Plava – simbol neba i duhovne čistote

• Zlatna i srebrna – boje svečanosti i svetlosti vaskrsenja

• Žuta – označava sunce, nadu i novi početak

Boje se mogu nanositi prirodnim sredstvima (lukovina, cvekla, špinat) ili industrijskim bojama, a često se koriste i dekoracije poput voska, nalepnica, šablona, šljokica i pisanica – tradicionalno ukrašenih jaja sa narodnim motivima.

Običaji – tucanje jajima, darivanje, čuvarkuća

Uskršnja jaja nisu samo simbol – ona su i deo razigranih i veselih običaja koji okupljaju celu porodicu. Najrasprostranjeniji običaj jeste tucanje jajima, igra u kojoj se učesnici takmiče čije jaje je najtvrđe. Dva učesnika uzmu po jedno jaje, udaraju ih vrhovima jedno o drugo, a jaje koje ostane celo – pobeđuje. Veruje se da će onaj čije jaje ostane netaknuto imati zdravlja, sreće i snage tokom cele godine.

Takođe je uobičajeno:

• Poklanjanje jaja – deci, komšijama, rodbini, kao znak ljubavi i dobrih želja

• Darivanje pisanica sa posebnim porukama – naročito u Hrvatskoj i Mađarskoj, gde su jaja ukrašena motivima srca i natpisima kao što su „Ovo se jaje za ljubav daje“

• Čuvanje čuvarkuće – posebno crveno jaje čuva se pored ikone ili kandila tokom cele godine, kao duhovna zaštita doma

U mnogim krajevima deca jaja trljaju o obraze kako bi bila rumena i zdrava, a u pojedinim selima jaje se zakopava u njivu da bi godina bila rodna. Ove narodne prakse govore o dubokoj povezanosti religije i narodne duhovnosti, gde simboli Uskrsa dobijaju konkretno, svakodnevno značenje.

Uskršnji zec i pokloni za decu

Pagansko poreklo simbola

Uskršnji zec je jedan od najpoznatijih simbola savremene proslave Uskrsa, naročito u zapadnim zemljama. Njegovo poreklo vodi do paganskih običaja vezanih za prolećne festivale plodnosti, naročito onih koji su slavili boginju Eostre (ili Ostara), čije je sveto stvorenje bio upravo – zec. Budući da zec simbolizuje brzu reprodukciju, proleće i novi život, njegovo mesto u prolećnim svetkovinama je prirodno.

Sa hristijanizacijom Evrope, mnogi od ovih simbola su dobili novi, hrišćanski kontekst. Tako je i uskršnji zec postao nosilac jaja, što je spojilo dva važna simbola proleća i vaskrsenja u jedan narativ koji je posebno privlačan deci.

Prvi pisani trag o uskršnjem zecu koji donosi jaja pojavljuje se u Nemačkoj u 16. veku. Nemački imigranti preneli su taj običaj u Ameriku, gde je ubrzo postao deo popularne kulture, uz igre kao što su egg hunt (lov na jaja) i egg rolling (kotrljanje jaja), koje su i danas prisutne u mnogim zemljama.

Pokloni koje donosi uskršnji zec

Prema savremenom običaju, uskršnji zec dolazi tokom noći i ostavlja poklone za decu, najčešće u:

• šarenim korpama koje su deca prethodno ostavila pored kreveta ili u dvorištu,

• gnijezdima od vune ili papira koje sama deca prave na Veliku subotu,

• sakrivenim mestima gde deca traže poklone tokom posebne igre (tzv. uskrsni lov na jaja).

Pokloni najčešće uključuju:

• čokoladna jaja,

• bombone i druge slatkiše,

• male igračke,

• simbolične poklone vezane za proleće i porodicu.

Ova tradicija podstiče radost, nestrpljenje i porodičnu igru, ali i jača međusobnu bliskost i prenosi simboliku davanja i primanja u duhu praznika.

Kako se ovaj običaj uklapa u katoličku proslavu danas?

Iako uskršnji zec nije deo zvanične liturgije Katoličke crkve, njegov simbol je prihvaćen kao deo narodne pobožnosti i porodičnih običaja, naročito u zemljama gde je kultura oblikovana pod uticajem zapadnoevropskih tradicija.

Katolička crkva se ne protivi ovom običaju, sve dok je jasno da on nije u središtu praznika, već predstavlja simpatičnu i bezazlenu dopunu proslavi, namenjenu prvenstveno deci. Uskršnji zec je, dakle, kulturni element koji unosi radost i razigranost u porodičnu atmosferu i ne narušava suštinsku poruku Uskrsa.

Pokloni za decu – predlog za roditelje

Ukoliko tražite poklone koji će obradovati najmlađe za Uskrs, a pritom želite da ih uklopite u prazničnu atmosferu, razmislite o izboru igračaka, ukrasnih predmeta i sitnica za decu koje možete pronaći u ponudi Mango Shop-a. Bilo da se radi o edukativnim igračkama, veselim dekoracijama za korpice ili simboličnim poklonima za najmlađe članove porodice – ponuda je raznovrsna i prilagođena prazničnom duhu. Uskrs je savršeno vreme da se obraduju deca i podstakne njihova mašta kroz igru i radost darivanja.

Kako se čestita Uskrs širom sveta?

Uskrs je praznik koji se proslavlja širom sveta, a iako se običaji mogu razlikovati, čestitanje Uskrsa ostaje univerzalni izraz radosti, nade i duhovnog preporoda. U mnogim jezicima čestitke imaju religiozni ton, dok su u drugim više usmerene ka opštoj radosti praznika i prolećnoj simbolici.

U nastavku su najčešće uskršnje čestitke na nekim od glavnih jezika sveta:

• Engleski: Happy Easter
  Najrasprostranjeniji pozdrav, koristi se u svim anglosaksonskim zemljama – od SAD do Australije.

• Italijanski: Buona Pasqua
  Znači "Srećan Uskrs", koristi se u Italiji i među italijanskim zajednicama širom sveta.

• Portugalski: Feliz Páscoa
  Ova čestitka se koristi u Portugalu i Brazilu, zemljama s jakom katoličkom tradicijom.

• Francuski: Joyeuses Pâques
  U Francuskoj se takođe koristi i “Bonnes fêtes de Pâques”, u zavisnosti od konteksta.

• Nemački: Frohe Ostern
  U Nemačkoj se uz ovu čestitku često dodaju i pokloni deci, najčešće čokoladna jaja ili plišani zeka.

U hrišćanskoj tradiciji, posebno u istočnim crkvama, koristi se i pashalni pozdrav:

• Hristos je vaskrsao! – odgovor: Zaista je vaskrsao!

Ovaj pozdrav se koristi i među mnogim katolicima na istoku Evrope, naročito u Poljskoj, Ukrajini i Slovačkoj, i deo je liturgijskog govora i duhovne komunikacije među vernicima.

U doba savremenih tehnologija, čestitke se šalju i putem poruka, mejlova ili društvenih mreža, ali srž ostaje ista – izražavanje nade, ljubavi, duhovnog buđenja i radosti porodičnog zajedništva.

Mango Shop preporuke za dekoraciju doma i trpeze

Uskrs nije samo duhovna svetkovina već i trenutak okupljanja porodice, kada se dom ispunjava toplinom, svetlošću i simbolima novog života. Priprema doma za Uskrs deo je praznične radosti, a uz pažljivo odabrane dekoracije i elemente za trpezu, prostor se pretvara u mesto koje odiše prolećem, mirom i svečanošću.

Za sve one koji žele da njihov uskršnji sto izgleda posebno, Mango Shop nudi raznovrsne proizvode koji se savršeno uklapaju u prazničnu atmosferu.

U svetu prepunom promena i izazova, proslava Uskrsa podseća nas na večne vrednosti: vera, nada, ljubav i obnavljanje – kako duhovno, tako i porodično i društveno.

Najčešće postavljana pitanja o katoličkom Uskrsu

1. Kada se slavi katolički Uskrs 2025. godine?

Katolički Uskrs u 2025. godini pada u nedelju, 20. aprila. Zanimljivo je da tog dana i pravoslavni Uskrs pada na isti datum, što se dešava povremeno kada se kalendari poklope.

2. Zašto katolički i pravoslavni Uskrs često nisu istog datuma?

Katolici koriste Gregorijanski kalendar, dok većina pravoslavnih koristi Julijanski kalendar. Iako se oba praznika određuju prema punom mesecu posle prolećne ravnodnevnice, razlika u kalendarima često dovodi do različitih datuma.

3. Šta se događa na Veliku subotu u katoličkoj crkvi?

Na Veliku subotu održava se Uskršnje bdenije, najvažnija liturgija godine. Obuhvata blagoslov vatre, svetlosti, vode, čitanje biblijskih tekstova i proslavu Hristovog vaskrsenja.

4. Zašto se farbaju jaja za Uskrs?

Jaja su simbol novog života i praznog Hristovog groba. Crvena boja, najčešća u tradiciji, podseća na Hristovu krv. Običaji uključuju tucanje jajima, darivanje i čuvanje “čuvarkuće”.