Krtica - Stalni posetilac Vaše bašte i vrta - šta treba da znate i kako je oterati prirodnim metodama?
Krtice (lat. Talpidae) su male, podzemne životinje koje su poznate po svojim karakterističnim krtičnjacima - malim humkama zemlje koje ostavljaju iza sebe dok kopaju tunele ispod površine.
Iako su često viđene kao štetočine zbog štete koju mogu naneti vašem travnjaku i biljkama, krtice zapravo igraju važnu ulogu u prirodnom balansiranju ekosistema. Njihovo prisustvo u vašem vrtu može biti znak zdrave populacije glista i drugih korisnih beskičmenjaka.
Biološke karakteristike krtica
Građa tela
Krtice su savršeno prilagođene za podzemni način života.
Njihova tela su kompaktna i cilindrična, što im omogućava efikasno kretanje kroz uske tunele koje same kopaju. Ovo smanjuje otpor i omogućava im da brzo i efikasno kopaju kroz zemlju.
Krzno krtica je još jedna ključna karakteristika. Njihovo baršunasto krzno je specijalno dizajnirano da olakša kretanje kroz tunele. Za razliku od mnogih drugih sisara, krzno krtica nema specifičan pravac rasta, što im omogućava da se kreću unazad kroz tunele bez zaglavljivanja ili skupljanja zemlje. Ovo krzno takođe pruža dodatnu zaštitu od prljavštine i vlage koja se nalazi pod zemljom.
Krtice imaju vrlo male, gotovo nevidljive oči i uši. Ove karakteristike su rezultat evolutivne adaptacije na život u mraku. Oči krtica su pokrivene kožom i krznom, što ih čini praktično nefunkcionalnim za vid. Međutim, krtice se oslanjaju na izuzetno razvijeno čulo dodira koje im omogućava da se orijentišu u mraku svojih tunela. Uši su takođe male i skrivene ispod krzna, što pomaže u zaštiti od zemlje i prljavštine.
Posebna građa prednjih šapa za kopanje
Jedna od najupečatljivijih karakteristika krtica su njihove prednje šape. Ove šape su široke i snažne, sa velikim kandžama koje su savršene za kopanje. Svaka šapa ima pet prstiju, a pored standardnih prstiju, krtice imaju dodatni palac, poznat kao prepollex. Ovaj dodatni prst razvija se iz sesamoidne kosti u zglobu i daje im dodatnu snagu i preciznost prilikom kopanja.
Prednje šape krtica su tako moćne da im omogućavaju da iskopaju tunele impresivnom brzinom. Na primer, obična evropska krtica (Talpa europaea) može iskopati tunel dužine do 20 metara za samo jedan dan. Ove šape omogućavaju krticama da brzo prave mrežu tunela koja im služi za ishranu, razmnožavanje i sklanjanje od predatora.
Kako krtice preživljavaju u okruženju sa niskim nivoom kiseonika
Život pod zemljom predstavlja posebne izazove, a jedan od najvažnijih je preživljavanje u uslovima niske koncentracije kiseonika.
Krtice su razvile nekoliko fascinantnih adaptacija koje im omogućavaju da se nose sa ovim izazovima. Njihova krv sadrži specifičan tip hemoglobina koji ima veći afinitet za kiseonik u poređenju sa hemoglobinom kod drugih sisara. Ova osobina omogućava krticama da efikasnije apsorbuju i koriste kiseonik iz vazduha u svojim tunelima.
Pored toga, krtice imaju sposobnost ponovnog korišćenja izdahnutog vazduha. Njihovi tuneli su dizajnirani tako da omogućavaju cirkulaciju vazduha, što pomaže u smanjenju koncentracije ugljen-dioksida i povećanju dostupnosti kiseonika. Krtice takođe mogu preživeti u uslovima vrlo niskog kiseonika zahvaljujući sposobnosti da koriste kiseonik iz svog mioglobina, proteina koji skladišti kiseonik u mišićima.
Ishrana i način lova
Šta jedu krtice?
Krtice su omnivori, ali njihova ishrana se uglavnom sastoji od glista i drugih malih beskičmenjaka koje nalaze u zemlji. Glistama dominira njihova ishrana, jer su bogate proteinima i lako dostupne u tlu. Pored glista, krtice jedu insekte, larve i druge male životinje koje se nalaze u zemlji. Ova raznovrsna ishrana im pomaže da zadovolje svoje nutritivne potrebe i obezbede energiju potrebnu za intenzivno kopanje.
Način hvatanja plena i skladištenje hrane
Krtice su razvile jedinstvene metode lova koje im omogućavaju da efikasno hvataju i skladište hranu. Njihovi tuneli služe kao zamke za gliste i druge beskičmenjake. Kada plen upadne u tunel, krtica brzo reaguje i hvata ga. Njihova pljuvačka sadrži toksin koji parališe gliste, omogućavajući krticama da ih sačuvaju žive za kasniju upotrebu.
Krtice često prave posebne podzemne "ostave" gde skladište svoj plen. U ovim ostavama, krtice mogu sakupiti stotine, pa čak i hiljade paralizovanih glista koje ostaju žive i sveže dok ih krtica ne pojede. Pre nego što jedu gliste, krtice ih izvlače između svojih šapa kako bi uklonile zemlju iz njihovih creva. Ova metoda skladištenja hrane omogućava krticama da prežive u periodima kada je plen manje dostupan.
Sezona razmnožavanja
Kada se krtice razmnožavaju
Sezona razmnožavanja krtica varira u zavisnosti od vrste, ali je uglavnom od februara do maja. Tokom ovog perioda, mužjaci postaju vrlo aktivni i traže ženke ispuštanjem visokih zvukova i kopanjem kroz strane teritorije. Ovi zvukovi pomažu mužjacima da privuku pažnju ženki i označe svoju prisutnost.
Razvoj mladunaca
Nakon parenja, gestacioni period kod krtica traje između 4 i 6 nedelja, zavisno od vrste. Ženke rađaju između 3 i 5 mladunaca, koji su po rođenju slepi i bez dlake. Mladunci brzo rastu i razvijaju se, a nakon nekoliko nedelja počinju da se kreću i istražuju svoje okruženje. Oko 5-6 nedelja nakon rođenja, mladunci postaju nezavisni i napuštaju majčinu teritoriju da bi pronašli sopstvene.
Društvena struktura
Samotnjački život krtica
Krtice su uglavnom samotnjaci, okupljaju se samo tokom sezone parenja. Svaka krtica ima svoju teritoriju koju brani od drugih krtica. Ova teritorijalnost pomaže u smanjenju konkurencije za hranu i resurse unutar njihovih tunela.
Kako se teritorije preklapaju i interakcije među krticama
Iako se teritorije krtica mogu preklapati, one obično izbegavaju međusobne susrete. Kada se dve krtice sretnu, naročito mužjaci, može doći do borbe za teritoriju. Ove borbe su često intenzivne, ali retko smrtonosne. Krtice koriste različite zvučne signale i mirisne oznake za komunikaciju i obeležavanje teritorije, što im pomaže da izbegnu nepotrebne sukobe.
Ova detaljna analiza bioloških karakteristika krtica pruža dublje razumevanje njihovog ponašanja i prilagodbi koje su im omogućile uspešan život pod zemljom.
Uloga krtica u ekosistemu
Pozitivni doprinosi
Aeracija tla
Krtice igraju ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta tla kroz proces kopanja svojih tunela. Dok kopaju, krtice premeštaju velike količine zemlje, što pomaže u aeraciji tla.
Aeracija je proces u kojem se kiseonik i drugi gasovi mešaju sa zemljištem, omogućavajući biljkama bolji pristup vazduhu i vodi. Ova aktivnost povećava propustljivost tla, omogućavajući korenju biljaka da lakše prodire u tlo i pristupa vodi i hranljivim materijama. Osim toga, aeracija pomaže u razgradnji organske materije i smanjenju sabijanja tla, što je od suštinskog značaja za zdrav rast biljaka.
Kontrola populacije štetnih insekata
Krtice su prirodni kontrolori populacije štetnih insekata. Njihova ishrana se sastoji uglavnom od glista, insekata i njihovih larvi. Dok kopaju tunele, krtice pretražuju tlo u potrazi za hranom, jedući insekte i larve koji mogu oštetiti korenje biljaka. Ova aktivnost pomaže u smanjenju populacije štetnih insekata kao što su larve majskih buba, žičnjaci i drugi beskičmenjaci koji se hrane korenjem biljaka.
Kroz konzumaciju ovih štetočina, krtice igraju vitalnu ulogu u održavanju zdravog ekosistema. Na primer, larve majskih buba mogu ozbiljno oštetiti korenje useva i ukrasnih biljaka, ali krtice pomažu u smanjenju njihovog broja, čime se smanjuje šteta i poboljšava zdravlje biljaka. Ovo prirodno kontrolisanje populacije insekata smanjuje potrebu za upotrebom hemijskih pesticida, čime se smanjuje zagađenje i štiti okoliš.
Uloga u lancu ishrane
Krtice su značajan deo lanca ishrane, služeći kao hrana za različite predatore. Njihova prisutnost u ekosistemu podržava populacije predatora kao što su sove, lasice, zmije, mačke i psi. Ove životinje se oslanjaju na krtice kao izvor hrane, posebno tokom perioda kada drugi izvori hrane nisu dostupni.
Na primer, sove su poznate po tome što love krtice tokom noći kada su krtice najaktivnije. Lasice i zmije takođe često love krtice, prateći njihove tunele i koristeći svoj izoštren čulo mirisa da ih pronađu. U urbanim i ruralnim sredinama, mačke i psi često kopaju po baštama i travnjacima u potrazi za krticama.
Prisustvo krtica doprinosi održavanju balansiranog ekosistema. Njihova uloga kao plena pomaže u podršci zdravih populacija predatora, što dalje doprinosi kontroli populacije drugih štetnih životinja i održavanju ekološke ravnoteže.
Negativni uticaji
Šteta u baštama i travnjacima
Iako krtice pružaju mnoge ekološke koristi, one takođe mogu prouzrokovati značajnu štetu u baštama i travnjacima.
Jedan od najvidljivijih znakova prisustva krtica su krtičnjaci – mali brežuljci zemlje koje krtice izbacuju na površinu dok kopaju svoje tunele. Ovi krtičnjaci mogu narušiti estetiku travnjaka i otežati održavanje bašti i zelenih površina.
Tuneli koje krtice kopaju mogu dovesti do oštećenja korena biljaka, što može uzrokovati da uvenu. Površinski tuneli mogu takođe stvoriti neujednačen teren, što otežava košenje trave i može predstavljati opasnost od saplitanja za ljude koji hodaju po travnjaku. U poljoprivrednim sredinama, krtičnjaci mogu ometati rad poljoprivredne opreme i smanjiti prinos useva.
Kako krtice kopaju?
Krtice koriste svoje snažne prednje šape za kopanje tunela, stvarajući mrežu prolaza ispod površine zemlje. Njihove šape su široke i snažne, sa velikim kandžama koje su savršene za kopanje. Kopanje je najintenzivnije tokom noći i rano ujutru, kada su krtice najaktivnije. Krtice kopaju tunelirajući kroz zemlju, izbacujući iskopanu zemlju na površinu, čime formiraju karakteristične krtičnjake.
Tuneli koje krtice prave mogu biti vrlo kompleksni, sa glavnim prolazima koji se koriste za kretanje i ishranu, i bočnim tunelima koji služe kao skladišta hrane ili mesta za odmaranje. Ovi tuneli omogućavaju krticama da brzo i efikasno pretražuju područje u potrazi za hranom, dok istovremeno pružaju zaštitu od predatora.
Kada krtice izlaze?
Krtice su najaktivnije u zoru i sumrak, ali mogu biti aktivne tokom celog dana, posebno nakon kiše kada je zemljište mekše. Vlažno zemljište olakšava kopanje i povećava dostupnost hrane, što podstiče krtice na veću aktivnost. Iako se krtice većinu vremena zadržavaju ispod zemlje, povremeno mogu izaći na površinu, posebno kada traže partnere tokom sezone parenja ili kada menjaju teritoriju.
Koje biljke smetaju krticama?
Biljke koje odbijaju krtice
Neke biljke imaju prirodne osobine koje odbijaju krtice, kao što su biljke sa jakim mirisom (npr. neven, ricinus). Sadnja ovih biljaka može pomoći u odvraćanju krtica od bašte ili travnjaka. Biljke poput nevena, lavande, i drugih sa jakim mirisom mogu poslužiti kao prirodni repelenti za krtice. Ove biljke oslobađaju mirise koje krtice ne vole i često izbegavaju.
Pored biljaka sa jakim mirisom, biljke sa jakim korenovim sistemom mogu takođe pomoći u odvraćanju krtica. Na primer, korenje biljaka kao što su luk, beli luk i rotkvice može ometati krtice dok kopaju i odvratiti ih od određenih područja.
Sadnja ovih biljaka oko ivica bašte ili travnjaka može stvoriti prirodnu barijeru koja će pomoći u održavanju krtica podalje od vaših biljaka. Kombinovanje različitih biljaka sa repelentnim svojstvima može dodatno povećati efikasnost ove metode i pomoći u zaštiti vašeg vrta na prirodan i ekološki prihvatljiv način.
Šteta koju prouzrokuju krtice
Krtičnjaci i tuneli
Krtičnjaci su jedan od najvidljivijih znakova prisustva krtica u vašem vrtu ili travnjaku. Oni nastaju kada krtice kopaju svoje tunele ispod površine zemlje. Dok kopaju, krtice koriste svoje snažne prednje šape da premeste velike količine zemlje na površinu, stvarajući male humke zemlje poznate kao krtičnjaci.
Oštećenje biljaka
Kako krtice indirektno oštećuju biljke
Iako krtice ne jedu biljke, njihovo kopanje može indirektno prouzrokovati štetu biljkama. Tuneli koje krtice kopaju mogu preseći ili oštetiti korenje biljaka. Ovo je posebno problematično za mlade biljke i biljke sa plitkim korenovim sistemima, koje su posebno ranjive na oštećenja.
Kopanje krtica može takođe izazvati isušivanje korena biljaka. Tuneli koji ometaju prirodnu cirkulaciju vode u tlu mogu sprečiti korene biljaka da apsorbuju dovoljno vode i hranljivih materija. Kao rezultat, biljke mogu postati slabe, uvenule i podložne bolestima. Ova šteta može biti posebno izražena tokom sušnih perioda, kada je pristup vodi kritičan za opstanak biljaka.
Koje biljke su najugroženije
Određene biljke su posebno ranjive na oštećenja prouzrokovana krticama. Biljke sa plitkim korenovim sistemima, kao što su mnoge povrtarske kulture i mlade sadnice, mogu biti posebno pogođene. Povrće kao što su paradajz, paprike, krastavci i salata često pati zbog oštećenja korena prouzrokovanih kopanjem krtica. Pored povrtarskih kultura, ukrasne biljke i cveće takođe mogu biti ugrožene, naročito one koje se gaje u baštama i staklenicima.
Voćke i grmlje sa plitkim korenovim sistemima takođe mogu biti pogođene. Na primer, jagode i maline često pate zbog oštećenja korena koje prouzrokuju krtice. Ove biljke su kritične za mnoge baštovane, jer gubitak ovih biljaka može značajno smanjiti prinose i ukrasnu vrednost vrta.
Zaštita ovih biljaka zahteva razumevanje ponašanja krtica i primenu odgovarajućih metoda za kontrolu njihovog prisustva. Kroz korišćenje prirodnih metoda za kontrolu krtica, kao što su sadnja repelentnih biljaka i upotreba solarnog rasterivača krtica, baštovani mogu smanjiti štetu i zaštititi svoje biljke na ekološki prihvatljiv način.
Prirodni načini za kontrolu krtica
Održavanje zdrave bašte
Održavanje zdrave bašte je prvi korak u prirodnoj kontroli krtica. Zdrava bašta sa dobro održavanim biljkama i plodnim zemljištem može smanjiti privlačnost bašte za krtice. Evo nekoliko saveta kako da održavate svoju baštu zdravom:
- Redovno zalivanje i prihranjivanje biljaka: Biljke koje su zdrave i dobro negovane manje su podložne stresu i oštećenjima. Redovno zalivanje i prihranjivanje poboljšava zdravlje biljaka i jača njihov korenov sistem, čineći ih otpornijim na štete prouzrokovane krticama.
- Kompostiranje: Dodavanje komposta u zemlju poboljšava strukturu tla, povećava plodnost i promoviše zdrav rast biljaka. Kompost takođe pomaže u održavanju optimalne vlažnosti tla, što smanjuje potrebu krtica za kopanjem.
- Rotacija useva: Rotacija useva može smanjiti populaciju štetnih insekata u zemljištu, čineći vašu baštu manje privlačnom za krtice koje se hrane ovim insektima. Redovno menjanje mesta gde sadite određene useve pomaže u kontroli štetočina i održava ravnotežu u zemljištu.
Koje biljke krticama smetaju
Postoje određene biljke koje prirodno odbijaju krtice zbog svojih jakih mirisa ili drugih svojstava. Sadnja ovih biljaka može pomoći u odvraćanju krtica od vaše bašte ili travnjaka. Neke od najefikasnijih biljaka koje odbijaju krtice su:
- Neven (Tagetes): Ova biljka ima jak miris koji krtice ne vole. Sadnja nevena oko ivica bašte ili u kombinaciji sa drugim biljkama može pomoći u odvraćanju krtica.
- Ricinus (Ricinus communis): Ricinus ima toksične osobine koje krtice izbegavaju. Sadnja ricinusa može pomoći u stvaranju prirodne barijere protiv krtica.
- Lavanda (Lavandula): Miris lavande je prijatan ljudima, ali ga krtice ne podnose. Sadnja lavande oko bašte može pomoći u odbijanju krtica.
- Beli luk (Allium sativum) i luk (Allium cepa): Oba ova povrća imaju jak miris koji može odbiti krtice. Sadnja belog luka i luka među drugim biljkama može biti efikasna preventivna mera.
Upotreba solarnog rasterivača krtica
Solarni rasterivač krtica je uređaj koji koristi solarnu energiju za emitovanje zvučnih vibracija koje krtice ne vole. Ovi uređaji su jednostavni za upotrebu i ekološki prihvatljivi. Solarni paneli na vrhu uređaja prikupljaju sunčevu energiju i pretvaraju je u električnu energiju, koja napaja uređaj i omogućava mu da emituje vibracije u tlo.
Prednosti upotrebe solarnog rasterivača
- Ekološki prihvatljiv: Solarni rasterivači ne koriste hemikalije ili pesticide, što ih čini sigurnim za ljude, kućne ljubimce i okolinu. Ova metoda je održiva i ne zagađuje tlo niti vodu.
- Jednostavna upotreba: Postavljanje solarnog rasterivača je vrlo jednostavno. Dovoljno je postaviti uređaj u zemlju na sunčano mesto i on će automatski početi da radi. Nema potrebe za dodatnim održavanjem ili zamenom baterija, jer se uređaj puni sunčevom energijom.
- Efikasno rasterivanje krtica: Zvučne vibracije koje emituje uređaj ometaju krtice i teraju ih da napuste područje. Ove vibracije nisu štetne za krtice, već ih samo podstiču da se presele na drugo mesto.
- Kontinuirana zaštita: Solarni rasterivač pruža stalnu zaštitu od krtica, jer radi sve dok ima pristup sunčevoj svetlosti. Ovo obezbeđuje dugotrajnu i pouzdanu zaštitu vaše bašte ili travnjaka.
Kroz ovaj vodič, naučili smo o različitim aspektima života krtica, njihovoj ulozi u ekosistemu, šteti koju mogu prouzrokovati i prirodnim metodama za njihovu kontrolu. Krtice su fascinantna stvorenja koja pružaju važne ekološke koristi, ali mogu izazvati probleme u baštama i travnjacima. Razumevanje njihovog ponašanja i primena ekoloških metoda za kontrolu može pomoći u održavanju zdravog i estetski prijatnog vrta.
Često postavljana pitanja o krticama
Da li krtice mogu da napadnu voćnjak?
Krtice mogu izazvati probleme u voćnjacima, posebno ako kopaju tunele blizu korenja voćaka. Iako ne jedu biljke, njihovo kopanje može oštetiti korenje, što može uticati na zdravlje i rast voćaka. Osim toga, krtičnjaci mogu otežati održavanje voćnjaka i narušiti estetiku.
Koliko dugačke tunele mogu da iskopaju krtice?
Krtice su poznate po svojoj sposobnosti da brzo i efikasno kopaju tunele. Mogu iskopati tunele dužine do 20 metara za samo jedan dan. Njihova mreža tunela može biti veoma kompleksna, sa glavnim prolazima koji se koriste za kretanje i ishranu, i bočnim tunelima za skladištenje hrane i odmaranje.
Da li krtice mogu da ujedu?
Krtice nisu agresivne prema ljudima i retko dolaze u direktan kontakt s njima. Međutim, ako se osećaju ugroženo, mogu ugristi. Njihovi zubi su prilagođeni za hvatanje insekata i glista, a ne za odbranu.
Šta su to gole krtice?
Gole krtice (Heterocephalus glaber) su vrsta krtica koja je prilagođena životu u suvim podzemnim tunelima u istočnoj Africi. One su poznate po svojoj koži bez dlaka i društvenoj strukturi koja podseća na strukturu kolonija insekata. Gole krtice žive u velikim kolonijama sa jednom reproduktivnom "kraljicom" i mnogim radnicima. One nisu srodne običnim krticama koje nalazimo u Evropi i Severnoj Americi.
Da li biljka krtičarka može da otera krtice?
Biljka krtičarka (Euphorbia lathyris), ima reputaciju da može odbiti krtice zbog svojih jakih mirisa. Međutim, efikasnost ove biljke može varirati i nije uvek garantovana. Sadnja krtičarke oko bašte ili travnjaka može pomoći u odvraćanju krtica, ali nije pouzdana metoda za potpuno eliminisanje njihovog prisustva. Kombinovanje ove metode sa solarnim rasterivačem krtica može dati bolje rezultate.