Letnja ušteda struje - kako da klima i aparati ne podignu račun

Leti se potrošnja struje u domaćinstvu menja gotovo neprimetno. Klima radi duže, frižider se češće otvara, zamrzivač teže održava temperaturu, mašina za veš se uključuje u pogrešno vreme, a sitni uređaji ostaju priključeni i kada ih niko ne koristi. Tek kada račun stigne, postaje jasno da vrućina ne utiče samo na komfor, već i na kućni budžet.

Dobra vest je da ušteda struje leti ne znači da morate sedeti u pregrejanom stanu, gasiti sve uređaje ili se odreći klime. Mnogo bolji pristup je pametnije korišćenje aparata. Kada se klima pravilno podesi, kada se hladan vazduh bolje rasporedi, kada frižider ne radi pod nepotrebnim opterećenjem i kada se veliki potrošači koriste u povoljnijem trenutku, račun može biti znatno razumniji.

Cilj nije da se dom pretvori u prostor bez hlađenja, već da se struja ne troši uzalud. Zato je važno razumeti šta leti najviše troši, gde nastaju skrivene greške i kako nekoliko praktičnih dodataka može pomoći da prostor ostane prijatan bez nepotrebnog opterećenja uređaja.

Šta najviše troši struju leti

Letnja potrošnja nije ista kao zimska. Zimi su često najveći potrošači grejna tela, bojleri i uređaji za dogrevanje prostora, dok se leti glavni pritisak prebacuje na hlađenje, rashladne aparate i uređaje koji dodatno zagrevaju stan.

Problem nije uvek samo u tome koliko uređaj troši dok radi. Mnogo je važnije kako se koristi. Isti klima uređaj može trošiti znatno drugačije u dobro zasenčenoj prostoriji i u sobi koja je ceo dan izložena direktnom suncu. Isto važi i za frižider: ako stoji pored šporeta ili se njegova vrata otvaraju na svakih nekoliko minuta, radiće teže nego što je potrebno.

Klima uređaj kao glavni letnji potrošač

Kada se govori o temi potrošnja klime, najvažnije je razumeti da klima ne troši uvek isto. Njena potrošnja zavisi od spoljne temperature, željene unutrašnje temperature, veličine prostorije, izolacije, položaja prozora, čistoće filtera i navika korisnika.

Najveća greška je čekati da se stan potpuno pregreje, pa zatim uključiti klimu na najnižu temperaturu. Tada uređaj mora naglo da spušta temperaturu i radi pod većim opterećenjem. Mnogo je bolje sprečiti pregrevanje tokom dana: spustiti roletne, navući zavese, zatvoriti prozore u vreme najveće žege i uključiti hlađenje pre nego što zidovi, nameštaj i podovi upiju previše toplote.

Ovo je posebno važno povezati sa temom zaštite od sunca na prozorima. Ako ste već čitali vodič o tome kako zavese, roletne i folije smanjuju ulazak toplote pre uključivanja klime, jasno je zašto je pasivna zaštita prvi korak ka nižem računu.

Frižider i zamrzivač tokom vrućina

Frižider i zamrzivač su tihi potrošači koje često zanemarujemo. Oni rade tokom cele godine, ali leti imaju teži zadatak. Kada je temperatura u kuhinji visoka, uređaj mora duže da radi kako bi održao unutrašnju temperaturu.

Zato frižider potrošnja može porasti ako se frižider nalazi blizu rerne, šporeta, radijatora, prozora kroz koji ulazi sunce ili zida koji sprečava normalno provetravanje zadnje strane uređaja. Još veći problem nastaje kada se vrata često otvaraju ili kada se u frižider ubacuje vruća hrana.

Zamrzivač je još osetljiviji jer mora da održava mnogo nižu temperaturu. Debeo sloj leda, oštećena guma na vratima ili često otvaranje mogu povećati opterećenje i dovesti do nepotrebne potrošnje.

Uređaji koji dodatno zagrevaju prostor

Mašina za veš, mašina za sudove, rerna i bojler ne utiču samo na potrošnju struje. Oni dodatno zagrevaju prostor. Ako ih koristite u najtoplijem delu dana, klima kasnije mora duže da radi kako bi vratila prijatnu temperaturu.

Zbog toga letnja ušteda energije u domaćinstvu nije samo pitanje jednog uređaja. Potrebno je posmatrati ceo dom kao sistem: šta greje prostor, šta ga hladi, šta radi nepotrebno dugo i šta može da se pomeri za kasnije sate.

Optimalno podešavanje klime

Najčešće pitanje tokom leta glasi: kako smanjiti račun za struju leto, a da se klima ipak koristi? Odgovor je u razumnom podešavanju i stabilnom radu.

Mnogi korisnici podese klimu na veoma nisku temperaturu jer misle da će se prostor tako brže rashladiti. U praksi, klima tada radi jače, duže i pod većim opterećenjem. Osim toga, prevelika razlika između spoljne i unutrašnje temperature može izazvati neprijatan osećaj, glavobolju, ukočenost i zamor.

Koja temperatura je najpraktičnija leti

Za većinu domaćinstava bolje je održavati umerenu i stabilnu temperaturu nego stalno gasiti i paliti klimu. Kada se prostor potpuno zagreje, klima mora da uloži mnogo više energije da ga rashladi. Kada se temperatura održava postepeno, uređaj radi mirnije i ravnomernije.

Praktičan princip je jednostavan: nemojte praviti ledenu sobu, već prijatan prostor. Ako je napolju veoma vruće, često je dovoljno da unutrašnja temperatura bude nekoliko stepeni prijatnija od spoljne, uz dobru cirkulaciju vazduha. Tako se smanjuje opterećenje uređaja, a boravak u prostoru ostaje udoban.

Zašto nije dobro držati klimu na najnižoj temperaturi

Prenisko podešena klima može povećati račun, ali i stvoriti loš raspored hladnog vazduha. Jedan deo sobe postaje previše hladan, dok drugi ostaje topao. Osoba koja sedi direktno ispod klime oseća neprijatno duvanje, dok se prostor ne hladi ravnomerno.

Tu može pomoći Usmerivač vazduha za klimu 1+1 GRATIS. Ovaj dodatak se postavlja na klima uređaj i pomaže da se hladan vazduh ne usmerava direktno u osobu, već da se prijatnije rasporedi kroz prostoriju.

Posebno je koristan u spavaćoj sobi, dnevnoj sobi ili kancelariji, gde klima često duva pravo u krevet, radni sto ili mesto za sedenje. Prednost je jednostavna montaža bez alata, pa se može brzo postaviti na većinu standardnih klima uređaja. Ne treba ga posmatrati kao čarobno rešenje za račun, već kao praktičan dodatak koji pomaže da klima radi udobnije i da se hladan vazduh bolje iskoristi.

Ventilator i klima zajedno

Ventilator nije zamena za klimu kada su temperature ekstremno visoke, ali može biti odličan saveznik za pametniju potrošnju. On pokreće vazduh, pomaže ravnomernijem raspoređivanju hladnoće i stvara prijatniji osećaj u prostoru.

Kada se ventilator koristi zajedno sa klimom, često nema potrebe da klima bude podešena prenisko. Vazduh se bolje kreće, hladniji deo prostorije se ne zadržava samo ispod unutrašnje jedinice, a osoba u prostoru ima osećaj svežine i pri umerenijem podešavanju.

Ovo je dobra veza sa objavom o opremi za leto i hlađenju tokom vrućina, jer ventilatori imaju smisla baš kada se koriste kao dopuna, a ne kao jedini odgovor na ekstremnu toplotu.

Zašto ventilator pomaže u osećaju svežine

Ventilator ne snižava temperaturu prostorije na isti način kao klima, ali pomaže telu da lakše podnese vrućinu. Kada se vazduh kreće, znoj brže isparava sa kože, pa osećaj toplote postaje blaži. U prostoriji sa klimom, ventilator dodatno pomaže da se ohlađen vazduh ne zadržava samo u jednom delu sobe.

Zato kombinacija ventilatora i klime može biti korisna u dnevnim sobama, spavaćim sobama, kancelarijama i manjim prostorijama u kojima se dugo boravi.

Kako koristiti ventilator uz klimu

Najbolje je da ventilator ne duva prejako direktno u telo, već da pomaže opštem kretanju vazduha. Ako klima hladi jedan deo prostorije, ventilator može usmeriti prijatniji vazduh ka ostatku sobe. Tako se smanjuje potreba za spuštanjem temperature na klimi.

Za prostorije u kojima vam treba i osvetljenje i lagano strujanje vazduha, dobar izbor može biti Luster ventilator. Namenjen je dnevnim sobama, spavaćim sobama, kancelarijama i radnim prostorima. Ima tri brzine, daljinsko upravljanje, mogućnost rada sa svetlom ili bez njega, automatsko isključivanje i jednostavno postavljanje na standardno grlo. To ga čini praktičnim kada želite dodatno osveženje bez stalnog pojačavanja klime.

Za radni sto, manju sobu, kampovanje, putovanje ili lično osveženje može poslužiti Stoni ventilator sa 3 brzine i svetlom. Ima tri brzine, tihi rad, mogućnost promene nagiba do 180 stepeni, punjenje preko kabla i bateriju kapaciteta 1800 mAh. Njegova uloga nije da rashladi celu kuću, već da pruži prijatniji osećaj tamo gde sedite, radite ili odmarate.

Frižider i zamrzivač u vrućini

Dok se klima najčešće krivi za visok račun, frižider i zamrzivač rade neprekidno i leti su pod većim pritiskom. Zato je važno proveriti gde stoje, kako se koriste i da li im nesvesno otežavamo rad.

Gde držati frižider

Frižider ne bi trebalo da stoji neposredno uz šporet, rernu, mašinu za sudove ili prozor kroz koji ulazi jako sunce. Takođe, potrebno je ostaviti dovoljno prostora iza uređaja kako bi topao vazduh mogao da se oslobađa.

Ako je zadnja strana frižidera stalno pregrejana, uređaj mora duže da radi. To ne znači samo veću potrošnju, već i veće opterećenje kompresora. Kod starijih frižidera ovaj problem može biti još izraženiji.

Kako smanjiti nepotrebnu potrošnju

Najjednostavnije navike često prave veliku razliku. Nije potrebno menjati sve uređaje da bi se smanjila potrošnja. Dovoljno je ukloniti greške koje se ponavljaju svakog dana.

Obratite pažnju na sledeće:

• ne držite vrata frižidera otvorena dok razmišljate šta ćete uzeti

• ne ubacujte vruću hranu direktno u frižider

• ne pretrpavajte police tako da vazduh ne može da kruži

• proverite da li guma na vratima dobro prijanja

• očistite zadnji deo uređaja od prašine ako je dostupan

• odledite zamrzivač ako se stvorio deblji sloj leda

• ne podešavajte uređaj na hladnije nego što je stvarno potrebno

Zašto je zamrzivač posebno osetljiv leti

Zamrzivač mora da održi veoma nisku temperaturu, pa svako često otvaranje vrata ili nakupljanje leda povećava opterećenje. Ako u zamrzivaču ima mnogo leda, uređaj radi manje efikasno, a prostor za namirnice se smanjuje.

Leti je posebno važno da se zamrznuta hrana brzo vraća u zamrzivač nakon kupovine i da se vrata ne drže otvorena duže nego što je neophodno. Male navike, ponovljene svakog dana, direktno utiču na potrošnju.

Mali trikovi za niži račun

Kada se govori o uštedi, najkorisniji su saveti koji se zaista mogu primeniti u svakodnevnom životu. Ne morate uvoditi komplikovana pravila. Dovoljno je da prepoznate gde se struja troši bez potrebe.

Primenite ove navike tokom leta:

• perite veš kasnije uveče ili noću, ako imate povoljniju tarifu i ako to ne remeti kućni red

• koristite kraće programe kada odeća nije jako zaprljana

• mašinu za sudove uključujte kada je puna, ne zbog nekoliko tanjira

• izbegavajte rernu u najtoplijem delu dana

• kuvajte ranije ujutru ili kasnije uveče kada je moguće

• čistite filtere na klimi kako uređaj ne bi radio otežano

• zatvarajte roletne, zavese ili folije tokom najjačeg sunca

• koristite ventilator za bolju raspodelu hladnog vazduha

• gasite uređaje koji nepotrebno ostaju uključeni

• proverite potrošnju starijih aparata pomoću merača potrošnje

Merač potrošnje je posebno koristan kada niste sigurni koji uređaj pravi najveći trošak. Može pokazati koliko troši stari frižider, zamrzivač, računar, grejalica za vodu ili drugi aparat. Na taj način odluke ne donosite napamet, već na osnovu stvarnog stanja u domu.

Kako napraviti letnji plan potrošnje u domaćinstvu

Najbolji način da se smanji račun jeste da uvedete jednostavan redosled. Ne morate sve promeniti istog dana. Dovoljno je da prvo prepoznate najveće potrošače, pa zatim uvedete navike koje imaju smisla za vaš prostor.

Krenite ovim redom:

• proverite kada i koliko dugo koristite klimu

• podesite temperaturu tako da prostor bude prijatan, a ne previše hladan

• sprečite ulazak sunca kroz prozore tokom najtoplijeg dela dana

• proverite položaj frižidera i zamrzivača

• premestite pranje veša i sudova u kasnije termine

• uvedite ventilator tamo gde najviše boravite

• koristite usmerivač vazduha ako vam klima duva direktno u telo

• jednom mesečno proverite da li se neke navike ponovo pogoršavaju

Ovakav plan je praktičan jer ne zavisi od idealnih uslova. Može se primeniti u stanu, kući, kancelariji, garsonjeri ili prostoru u kojem nema savršene izolacije. Suština je da svaki uređaj radi samo onoliko koliko je zaista potrebno.

Letnji komfor ne mora da znači visok račun. Uz nekoliko dobrih navika i praktičnih dodataka, dom može ostati prijatan, a potrošnja struje mnogo razumnija.