Najbolji kolači za air fryer - Idealno pripremljeni uz vruć vazduh

Kada su se friteze na vruć vazduh pojavile na tržištu, većina je u njima videla način da se pripremi pomfrit sa manje ulja. Tek kasnije je postalo jasno da ovaj aparat ima mnogo veći potencijal – da u njemu mogu da se prave meso, povrće, pa čak i kompletni obroci. Poslednji talas oduševljenja nastao je onda kada su domaćice i ljubitelji slatkiša otkrili da friteza na vruć vazduh može da bude i mini rerna za kolače, koja radi brže, ekonomičnije i vrlo pouzdano.

Zobeni keksići sa čokoladom – najbrži kolač iz friteze na vruć vazduh

Zobeni keksići su jedan od onih kolača koji savršeno pokazuju koliko friteza na vruć vazduh može da olakša svakodnevno spremanje slatkiša. Ne zauzimaju mnogo mesta, testo je jednostavno, a rezultat izgleda kao da ste se mnogo duže zadržali u kuhinji nego što zapravo jeste.

Zašto su zobeni keksići idealni za fritezu na vruć vazduh

Zobeni keksići se peku u manjim komadima, najčešće u obliku blago spljoštenih kuglica od testa. To je format koji je kao stvoren za korpu friteze na vruć vazduh. Umesto velikog pleha koji neretko traži okretanje ili promenu nivoa u rerni, ovde radite sa malom površinom koju toplota ravnomerno obuhvata.

Kada ih pečete u fritezi na vruć vazduh, događa se ono što većina želi od savršenog keksića:

• ivice brzo „uhvate“ zlatnu boju i postanu prijatno hrskave,

• sredina ostaje mekana i blago žvakasta, sa topljenim komadićima čokolade,

• cela kuća zamiriše vrlo brzo, jer je vreme pečenja kratko.

Još jedna velika prednost je to što testo za zobene keksiće veoma dobro podnosi kraće i duže pečenje. Ako volite mekše keksiće, vreme pečenja može da bude nešto kraće; ako više naginjete ka hrskavijoj varijanti, produžićete za par minuta. Friteza reaguje brzo, pa je lako da posmatrate boju ivica i da prekinete pečenje u trenutku kada su keksići baš onakvi kakve volite.

Za zauzete dane, zobeni keksići su idealni i zato što testo može da se umesi unapred, odloži u frižider i peče u manjim serijama. Dovoljno je da odvojite desetak minuta za pripremu testa i onda, po potrebi, pečete po nekoliko komada kada god poželite svež slatki zalogaj.

Osnovni sastojci i uloga svakog od njih

Iako deluju jednostavno, zobeni keksići su mali, dobro izbalansirani „projekat“. Svaki sastojak ima svoju ulogu u teksturi, ukusu i izgledu keksića, pa je korisno razumeti zašto se šta dodaje.

Najčešće se koriste sledeće grupe sastojaka:

• maslac – daje pun, bogat ukus i zaslužan je za one tanke, blago karamelizovane ivice; kada se dobro umuti sa šećerom, uvodi vazduh u smesu i pomaže da keksići budu lagani, a ne zbiti,

• beli i smeđi šećer – beli daje čistu slast i pomaže formiranje hrskave korice, dok smeđi šećer, zahvaljujući melasi, donosi dublji ukus i žvakastu sredinu; kombinacija ova dva tipa šećera često je idealna za ovakve keksiće,

• jaja – povezuju sve sastojke u celinu i daju stabilnost testu; bez njih bi se keksi raspadali ili bili suviše suvi,

• aroma vanile – mala, ali važna nota koja zaokružuje ukus; vanila naglašava i ovsene pahuljice i čokoladu i čini da keksići mirišu „domaće“,

• ovsene pahuljice – glavna „zvezda“ ovog recepta; donose vlakna, blagu orašastu notu i karakterističnu strukturu; kombinacija fino samlevenih i krupnijih pahuljica može da pruži najbolji balans,

• brašno i sredstvo za narastanje – brašno daje osnovnu strukturu, a prašak za pecivo ili soda bikarbona pomažu da se keksići blago podignu i ostanu meki iznutra,

• dodaci – najčešće komadići čokolade, seckani orasi, lešnici ili drugi orašasti plodovi; čokolada stvara mekane džepiće koji se razvlače dok su keksići topli, dok orasi daju dodatnu hrskavost i punoću ukusa.

Ako razumete ulogu svakog sastojka, lakše ćete menjati proporcije po svom ukusu – na primer, povećati udeo ovsenih pahuljica ako volite izraženiju strukturu, ili smanjiti brašno za mekšu, puniju sredinu.

Korak-po-korak priprema u fritezi na vruć vazduh

Priprema zobenih keksića u fritezi na vruć vazduh ide logičnim redosledom koji važi za većinu klasičnih kolača, ali sa nekoliko specifičnosti.

U najkraćim crtama, tok pripreme izgleda ovako:

1. Umućivanje maslaca i šećera
   Maslac treba da bude omekšao, ali ne otopljen. Kada se umuti sa belim i smeđim šećerom, masa treba da postane svetlija i penasta. Ovo nije samo formalni korak – duže mućenje (obično oko pet minuta) uvodi vazduh u smesu i utiče na to da keksići budu mekani, a ne „zbijeni“ i tvrdi.

2. Dodavanje jaja i arome
   U penastu masu od maslaca i šećera dodaju se jaja, jedno po jedno, uz kratko mućenje posle svakog. Nakon toga se umeša i aroma vanile. U ovom trenutku smesa treba da bude glatka i ujednačena, bez grudvica.

3. Spajanje sa suvim sastojcima
   U posebnoj posudi pomešaju se ovsene pahuljice, brašno i sredstvo za narastanje, uz prstohvat soli. Suvi sastojci se postepeno dodaju u umućen maslac sa jajima, uz lagano mešanje. Cilj je da se dobije gusto testo koje se može oblikovati kašikom, ali da nije suvo.

4. Dodavanje čokolade i orašastih plodova
   Na kraju se dodaju komadići čokolade i, po želji, seckani orasi ili lešnici. Mešanje treba da bude kratko, samo da se dodaci ravnomerno rasporede. Preterano mešenje na ovom koraku može da učini keksiće tvrdim.

5. Formiranje kuglica i slaganje u korpu friteze
   Testo se obično deli pomoću kašike ili merice za sladoled. Svaka porcija se blago oblikuje u kuglicu i lagano spljošti. Preporučljivo je da dno korpe friteze obložite papirom za pečenje, s tim da papir nikad ne sme da blokira protok vazduha po ivicama. Keksići se ređaju sa razmakom, jer će se tokom pečenja malo raširiti.

6. Pečenje u manjim turama
   Friteza na vruć vazduh se obično zagreva na umerenu temperaturu (na primer oko 160–170 °C), a keksići se peku nekoliko minuta, dok ivice ne dobiju zlatnu boju. Bolje je peći u više manjih tura, umesto da pretrpate korpu – tako dobijate ravnomerniji rezultat i imate veću kontrolu.
   Čim boja ivica postane tamnija, a sredina još uvek izgleda blago mekano, vreme je da isključite aparat. Keksići se dodatno učvršćuju dok stoje na sobnoj temperaturi.

Ćurosi iz friteze na vruć vazduh – omiljeni u „lakšoj“ verziji

Ćurosi su jedan od onih deserata koji podsećaju na vašar, putovanja i mirise ulične hrane, a zapravo se sastoje od vrlo jednostavnog kuvanog testa. Tradicionalno se prže u dubokoj masnoći, ali friteza na vruć vazduh omogućava da uživate u istom, prepoznatljivom ukusu uz znatno manje ulja.

Šta čini ćurose posebnim kolačem

Osnova ćurosa je skuvano testo koje se zatim špricem istiskuje u duge, žlebaste štapiće, peče ili prži i uvalja u mešavinu šećera i cimeta. Rezultat je spolja hrskav, iznutra mekan desert koji se obično služi topao, često uz neki sos za umakanje.

Tradicionalno, ćurosi su povezani sa španskom i latinoameričkom kuhinjom, ali njihov princip je univerzalan: jednostavna smesa brašna i tečnosti pretvara se u luksuzan desert samo zahvaljujući načinu pečenja i završnoj obradi u šećeru i začinima.

Friteza na vruć vazduh uvodi važnu promenu: umesto da uranjate testo u veliku količinu ulja, štapići se peku na vrućem vazduhu uz minimalnu količinu masnoće. Tako se dobija:

• znatno manji unos ulja,

• lakši osećaj posle jela,

• manje prskanja, mirisa i nereda u kuhinji.

Ukus šećera, cimeta i mekanog unutrašnjeg dela ostaje prisutan, pa dobijate desert koji deluje „slavljenički“, a ne ostavlja utisak teškog prženog testa.

Tajna kuvanog testa

Osnova ćurosa je takozvano kuvano testo. Priprema počinje u šerpi, a završava se u fritezi na vruć vazduh.

Postupak pripreme izgleda otprilike ovako:

• U šerpi se sjedine voda, mleko, ulje i so i zagrevaju dok ne provre. Ovaj korak obezbeđuje da se masnoća i tečnost potpuno povežu i ravnomerno rasporede.

• Čim mešavina proključa, brašno se odjednom dodaje u šerpu i energično meša drvenom kašikom. Cilj je da se dobije glatka, ujednačena masa koja se odvaja od zidova posude.

• Kada se formira kompaktna kugla testa, šerpa se sklanja sa vatre i testo se ostavlja kratko da odstoji i blago se ohladi. Ako biste u vruće testo odmah dodali jaja, ona bi se zgrušala umesto da se sjedine.

• U ohlađeno testo zatim se umućuje jaje. Ono donosi elastičnost, sjaj i mekoću. Ponekad se dodaje i rendana kora limuna ili neki drugi začin, koji će doprineti mirisu.

Dobro pripremljeno kuvano testo za ćurose treba da bude glatko, elastično i dovoljno gusto da zadržava oblik kada se istisne iz šprica, ali i da nije toliko tvrdo da se teško istiskuje.

Oblikovanje i pečenje u fritezi

Prepoznatljivi izgled ćurosa postiže se upotrebom poslastičarskog šprica sa zvezdastim nastavkom. Upravo ti žlebovi po površini štapića doprinose tome da se spoljašnja strana lepo ispeče i da se šećer i cimet kasnije dobro zalepe.

Redosled je sledeći:

• Kuvano testo se prebaci u špric dok je još uvek mlako, jer je tada najlakše za oblikovanje.

• Na plehu obloženom papirom za pečenje istiskuju se dugi, ravni štapići željene dužine. Možete ih oblikovati u prave linije ili blage krivine.

• Tako oblikovani štapići najpre se rashlade u frižideru. Ovo hlađenje pomaže da zadrže formu tokom pečenja i daje lepšu unutrašnju strukturu.

• Pre pečenja u fritezi na vruć vazduh, površina ćurosa se tanko premaže ili naprska uljem. Nije potrebna velika količina – dovoljno je da površina dobije tanki film koji će pomoći u formiranju lepe, zlatne korice.

• Ćurosi se zatim ređaju u korpu friteze sa blagim razmakom i peku na umerenoj, nešto višoj temperaturi, dok spoljašnja strana ne postane zlatna i hrskava.

Pošto svaka friteza ima svoju „narav“, prvi put je pametno pratiti kako testo reaguje na zadatu temperaturu, pa po potrebi blago korigovati vreme pečenja. Kada pronađete idealnu kombinaciju, svaki sledeći put rezultat će biti isti.

Mini čizkejk iz friteze na vruć vazduh – kremast desert bez vodene kupke

Čizkejk je desert koji mnogi vole, ali ih često odbija ideja o složenoj pripremi, dugom pečenju i vodenoj kupki. Friteza na vruć vazduh ovde donosi prijatno iznenađenje: mali čizkejk može da se ispeče brzo, bez komplikovanih tehnika, a rezultat je i dalje gladak, kremast i bogat.

Zašto je friteza savršena za mali čizkejk

Kod čizkejka je najvažnija kontrola temperature i ravnomerno zagrevanje. Upravo to friteza na vruć vazduh veoma dobro obezbeđuje, posebno za manje količine. Nema potrebe za velikom količinom vode, dubokim plehom i dugim zagrevanjem rerne.

Prednosti su jasne:

• izostaje komplikovana vodena kupka,

• vreme pečenja je kraće,

• friteza se brzo zagreva i lako održava stabilnu temperaturu,

• idealno je za manja domaćinstva – pečete jedan manji čizkejk koji možete pojesti u roku od nekoliko dana, bez viškova.

Ovakav pristup je savršen i kad želite desert „za danas i sutra“ – dovoljno je par sati da se ispeče, ohladi i stegne u frižideru, pa da već uveče imate gotovu poslasticu.

Podloga od mlevenog keksa – osnova svakog dobrog čizkejka

Skoro svaki čizkejk počinje podlogom od mlevenog keksa i maslaca. Taj tanak sloj na dnu kalupa daje blagu hrskavost i stabilnost, ali i stvara kontrast kremastom filu.

Postupak je jednostavan:

• Mleveni keks se pomeša sa otopljenim puterom i malo šećera. Maslac je „lepak“ koji povezuje mrvice keksa u smesu koja se može utisnuti.

• Dobijena smesa se ravnomerno rasporedi po dnu kalupa, a po želji i malo podigne uz ivice, da bi fil imao neku vrstu „okvira“.

• Podloga se zatim dobro pritisne – može se koristiti dno čaše ili šolje da bi površina bila ravna i sabijena.

• Ovako pripremljen kalup se kratko hladi u frižideru dok se sprema fil, kako bi se maslac stegao i podloga ostala kompaktna.

Ako želite izraženiju aromu, u podlogu možete dodati rendanu koru limuna ili pomorandže, ili koristiti keks koji već ima začinsku notu.

Kremasti fil i dodatni sloj od kisele pavlake

Fil za čizkejk je ono po čemu se ovaj kolač prepoznaje – treba da bude gladak, ujednačen, bez grudvica i sa punim, zaokruženim ukusom.

Osnova se obično sastoji od:

• krem sira,

• jaja,

• šećera,

• arome vanile,

• prstohvata soli.

Krem sir je glavna komponenta koja daje gustinu i kremastu teksturu. Jaja povezuju masu i pomažu da se fil stegne tokom pečenja. Šećer donosi slast, vanila ublažava i zaokružuje ukus, dok so diskretno naglašava aromu sira i čini da kolač ne bude „ravnog“ ukusa.

Vrlo važan korak je mućenje: sastojke treba umutiti dovoljno da se sjedine i masa postane glatka, ali ne previše dugo, kako se ne bi unela suvišna količina vazduha koja kasnije može izazvati pucanje površine.

Poseban šmek ovom čizkejku daje završni sloj od kisele pavlake:

• U manjoj posudi se pomeša kisela pavlaka sa šećerom i malo vanile.

• Nakon što se osnovni sloj čizkejka skoro ispeče, ovaj sloj se pažljivo razmaže po vrhu i kolač se kratko vraća u fritezu na vruć vazduh.

• Ovaj preliv stvara nežan, blago kiseo, sjajan sloj koji savršeno balansira slast fila.

Kako prepoznati da je čizkejk pečen baš kako treba

Umesto klasičnog testa čačkalicom, kod čizkejka se najčešće koristi „test podrhtavanja“. Pečen čizkejk treba da:

• bude čvrst po obodu,

• u sredini blago drhti kada se nežno kucne po kalupu drvenom varjačom.

Ako sredina previše „talasa“ i deluje tečno, potrebno je još malo pečenja. Ako je površina potpuno čvrsta i suviše tamna, postoji rizik da će unutrašnjost biti suva.

Nakon što procenite da je čizkejk gotov, slede faze hlađenja:

• prvo kratko hlađenje na sobnoj temperaturi, dok se para iz unutrašnjosti postepeno oslobađa,

• zatim duže hlađenje u frižideru, najčešće nekoliko sati ili preko noći, kako bi se fil potpuno stegao i ukusi proželi.

Prilikom sečenja, najbolje je koristiti tanak, oštar nož koji se povremeno prebriše vlažnom krpom. Tako ćete dobiti uredne kriške koje se ne raspadaju.

Banana hleb iz friteze na vruć vazduh – savršen za iskorišćavanje zrelog voća

Banana hleb je jedan od najzahvalnijih kolača za svaku kuću: pomaže da iskoristite prezrele banane, brzo se priprema i dugo ostaje sočan. Friteza na vruć vazduh dodatno ubrzava ceo proces, pa je ovaj dezert idealan za dane kada imate malo vremena, ali veliku želju za domaćim kolačem.

Zašto je banana hleb idealan za fritezu na vruć vazduh

Klasičan hleb od banana u rerni često se peče i do sat vremena. U fritezi na vruć vazduh, zahvaljujući manjoj zapremini i intenzivnoj cirkulaciji toplog vazduha, vreme pečenja se skraćuje, a rezultat ostaje isti – mekana, mirisna sredina i blago karamelizovana korica.

Ovaj kolač je naročito pogodan za fritezu jer se peče u manjem kalupu, često okruglom ili pravougaonom, koji sasvim lepo staje u korpu. S obzirom na to da se radi o gustoj, bogatoj smesi sa dosta banane, važno je da toplota polako prodire do sredine, a friteza upravo to omogućava na stabilnoj, umerenoj temperaturi.

Hleb od banana je idealno rešenje kada imate:

• dve ili tri prezrele banane koje su potamnile i deluju neprikladno za jelo,

• potrebu da napravite kolač koji je istovremeno i desert i doručak,

• želju za nečim domaćim što se lako seče na kriške i nosi na posao ili u školu.

Ključni sastojci i balans ukusa

Osnovna ideja ovog kolača je da banane budu u centru pažnje. Zrele banane donose prirodnu slast, vlagu i intenzivan miris.

Najvažniji sastojci i njihova uloga:

• prezrele banane – što su tamnije i mekše, to bolje; lako se pasiraju i daju sočnost; one delimično zamenjuju šećer i mast,

• maslac ili ulje – doprinose mekoći i bogatom ukusu; maslac daje puniji, „kolač“ ukus, dok ulje obezbeđuje posebno mekanu strukturu,

• šećer – dodaje se u umerenoj količini, jer banane već donose slast; može se kombinovati beli i smeđi šećer za dublji ukus,

• jaje – vezuje smesu i pomaže da hleb od banana zadrži oblik i nakon pečenja,

• brašno – obezbeđuje strukturu; obično se koristi pšenično meko brašno, a deo se može zameniti integralnim,

• soda bikarbona i prstohvat soli – soda bikarbona reaguje sa kiselinom iz banane i pomaže da se kolač lepo podigne, dok so izoštrava ukus i sprečava da kolač bude „bljutav“,

• seckani orasi ili drugi orašasti plodovi – unose dodatnu teksturu, blagu gorčinu i hrskavost, što se lepo suprotstavlja mekanoj mrvici kolača.

Kad je ovaj balans dobar, hleb od banana neće biti ni previše sladak, ni težak, ni suv, već će biti mekan i punog ukusa i sledećeg dana.

Pečenje u manjem kalupu i kontrola sredine kolača

Za pečenje u fritezi na vruć vazduh biraju se kalupi koji staju u korpu – najčešće okrugli kalup srednjeg prečnika ili uži, pravougaoni kalup sličan onom za klasični hleb.

Postupak:

• Kalup se premaže masnoćom i, po želji, pospe tankim slojem brašna ili obloži papirom za pečenje.

• Smesa se ulije u kalup tako da ostane malo prostora do ivice, jer će se kolač tokom pečenja podići.

• Prvi deo pečenja često se obavlja uz pokrivanje kalupa aluminijumskom folijom. Folija sprečava da površina prebrzo potamni, dok unutrašnjost još nije stigla da se ispeče.

• Nakon određenog vremena, folija se skida kako bi se formirala lepa, zlatna korica.

• Sredina kolača se proverava čačkalicom ili tankim nožem – ako iz sredine izlazi čista ili sa ponekom vlažnom mrvicom, hleb je gotov; ako je još uvek obložen sirovim testom, potrebno je još nekoliko minuta pečenja.

Zahvaljujući fritezi, ova kontrola traje kraće nego u klasičnoj rerni. Dovoljno je da pažljivo posmatrate kako se površina ponaša i da na vreme uradite test čačkalicom.

Saveti da kolači iz friteze na vruć vazduh uvek uspeju

Mangova friteza na vruć vazduh za savršeno pečene kolače

Friteza na vruć vazduh iz Mango Shopa je posebno popularna jer kombinuje jednostavnost, pouzdanost i praktičnost. Ako volite kolače, ali želite bržu i čistiju pripremu, ova friteza može postati centralni aparat u vašoj kuhinji.

Kratak pregled glavnih prednosti Mangove friteze na vruć vazduh

Prednosti se odmah primećuju:

• velika zapremina fioke dozvoljava pečenje manjih kolača, hleba od banana i većih porcija keksića,

• širok raspon temperatura omogućava precizno pečenje različitih tipova testa,

• unapred podešeni programi štede vreme i olakšavaju pripremu slatkih i slanih jela,

• jednostavno podešavanje vremena i temperature pogodno je i za početnike i za iskusne korisnike,

• svakodnevna upotreba je laka – nema zagrevanja rerne, dugog čekanja, niti velike potrošnje struje.

Zašto je ova friteza idealna za ljubitelje kolača

Ono što ljubitelji slatkiša najviše vole jeste stabilnost temperature. Upravo to obezbeđuje Mangova friteza:

• ravnomerno pečenje bez okretanja i menjanja pozicija,

• idealni uslovi za keksiće, čizkejk, hleb od banana, ćurose i razne druge poslastice,

• mogućnost da se svaki kolač ispeče u istoj posudi, bez mnoštva plehova i kalupa.

Za domaćinstva koja vole brze, sveže poslastice, friteza na vruć vazduh je rešenje koje značajno olakšava organizaciju.

Naručite danas!