Orezivanje vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih agrotehničkih mera u vinogradarstvu. Bez pravilnog i blagovremenog orezivanja, vinova loza može postati pregusta, slabije rodna i podložna raznim bolestima. Proces rezidbe ne utiče samo na estetiku vinograda, već ima ključnu ulogu u regulisanju rasta biljke, rasporedu hranljivih materija i postizanju optimalnog kvaliteta grožđa.

U ovom vodiču detaljno ćemo objasniti kako i kada treba sprovesti prolećno orezivanje vinove loze, koje metode rezidbe su najefikasnije, kako odabrati prave makaze za orezivanje i koje greške treba izbegavati.

Osobine vinove loze i njen rast

Vinova loza (Vitis vinifera) je biljka koja se uzgaja već hiljadama godina zbog svojih plodova – grožđa, koje se koristi kako za svežu potrošnju, tako i za proizvodnju vina, sokova i sušenih grožđica. Ova biljka je višegodišnja listopadna loza sa dugim i fleksibilnim izdancima, koje se vezuju ili naslanjaju na potporne konstrukcije kako bi pravilno rasle. Vinova loza zahteva redovno orezivanje kako bi zadržala pravilan oblik, imala stabilan prinos i bila zaštićena od bolesti.

Sezonski ciklus rasta vinove loze

Vinova loza prolazi kroz različite faze razvoja tokom godine, pri čemu svaka faza ima specifične potrebe i zahteva određene agrotehničke mere. Njene faze rasta mogu se podeliti u sledeće ključne periode:

1. Zimski period mirovanja (decembar - februar)
   Tokom zime, vinova loza ulazi u fazu mirovanja. U ovom periodu, biljka ne pokazuje vidljive znakove rasta jer se sva energija skladišti u korenu i drvenastim delovima. To je idealan period za zimsku rezidbu, koja omogućava bolji razvoj biljke u proleće.

2. Prolećno buđenje i početak vegetacije (mart - maj)
   Kako temperature rastu, vinova loza se budi iz zimskog sna. Počinju da se razvijaju pupoljci, listovi i mladi lastari. Ovo je ključni period za prolećno orezivanje, jer se tada formiraju osnovni izdanci koji će nositi grozdove.

3. Letnji rast i cvetanje (jun - avgust)
   U ovom periodu dolazi do intenzivnog rasta vegetacije, cvetanja i zametanja plodova. Vinova loza mora imati dovoljno sunčeve svetlosti i vazduha kako bi se plodovi pravilno razvili. U ovom periodu primenjuju se zelene rezidbe, koje uključuju uklanjanje suvišnih lastara i lišća.

4. Sazrevanje grožđa i berba (septembar - oktobar)
   U zavisnosti od sorte i klimatskih uslova, plodovi sazrevaju i dolazi do berbe grožđa. Ovaj period je ključan za kvalitet budućeg vina, jer tada biljka ulaže svu energiju u sazrevanje bobica.

5. Jesenja priprema za zimu (novembar - decembar)
   Nakon berbe, vinova loza počinje da se priprema za zimu. Listovi opadaju, a biljka povlači hranljive materije u drvenaste delove i koren. Ovaj period je važan za planiranje buduće rezidbe i zaštite od mraza.

 

Uticaj klimatskih uslova na vinovu lozu

Klimatski uslovi imaju ogroman uticaj na rast i razvoj vinove loze. U poslednjih nekoliko decenija, vinogradarstvo se suočava sa izazovima koje donose klimatske promene, uključujući:

• Suvlja i toplija leta – Vinova loza zahteva redovno navodnjavanje u sušnim periodima kako bi se osigurao pravilan razvoj plodova.
• Blaže zime sa povremenim ekstremnim hladnim talasima – Nagli padovi temperature mogu izazvati smrzavanje pupoljaka, što direktno utiče na prinos.
• Nepravilna raspodela padavina – Prekomerna vlaga može pogodovati razvoju gljivičnih oboljenja, dok sušni periodi mogu smanjiti prinos grožđa.

Kako pravilno negovati vinovu lozu da bi bila otporna na bolesti?

Kako bi vinova loza ostala zdrava i otporna na bolesti, potrebno je primeniti niz preventivnih mera:

1. Redovno i pravilno orezivanje
   Orezivanje ne samo da oblikuje biljku i poboljšava rodnost, već i omogućava bolju cirkulaciju vazduha među lastarima, što smanjuje rizik od pojave gljivičnih infekcija.

2. Odgovarajuće zalivanje i đubrenje
   Vinova loza ne voli prekomerno zalivanje, ali je u sušnim periodima potrebno obezbediti dovoljno vlage. Pored toga, redovna prihrana odgovarajućim mineralima i organskim đubrivima omogućava pravilan rast i razvoj biljke.

3. Zaštita od bolesti i štetočina
   Vinova loza je podložna brojnim bolestima poput plamenjače i pepelnice. Pravilna upotreba fungicida i ekoloških tretmana može pomoći u prevenciji ovih bolesti. Takođe, redovno praćenje biljke pomaže u ranom otkrivanju i suzbijanju štetočina.

4. Pravilna struktura vinograda
   Biljke treba saditi sa odgovarajućim razmakom kako bi imale dovoljno prostora za rast i prozračivanje. Korišćenje potpornih sistema poput žičanih naslona doprinosi ravnomernom rastu i olakšava rezidbu.

Vinova loza je biljka koja, uz pravilnu negu i održavanje, može davati kvalitetne prinose dugi niz godina. Orezivanje vinove loze u proleće je jedan od ključnih koraka u ovom procesu, jer direktno utiče na zdravlje i produktivnost biljke. U narednom delu teksta objasnićemo kada je pravo vreme za prolećno orezivanje i koje metode donose najbolje rezultate.

Zašto je prolećno orezivanje vinove loze važno?

Orezivanje vinove loze nije samo estetska ili tehnička mera, već ključna praksa koja direktno utiče na zdravlje biljke, kvalitet ploda i dugoročnu produktivnost vinograda. Ukoliko se loza ne orezuje pravilno i u optimalnom periodu, dolazi do nekontrolisanog rasta izdanaka, smanjenja prinosa i povećane podložnosti bolestima. Prolećno orezivanje posebno je važno jer pomaže biljci da se pravilno razvije nakon zimskog perioda mirovanja i obezbeđuje optimalan raspored hranljivih materija.

Uticaj orezivanja na zdravlje i produktivnost loze

Vinova loza je biljka koja prirodno teži bujnom rastu. Ako joj se ne obezbedi redovno orezivanje, energija biljke troši se na nekontrolisan razvoj lastara umesto na formiranje kvalitetnih plodova. Prolećno orezivanje donosi sledeće prednosti za zdravlje i produktivnost biljke:

• Poboljšava cirkulaciju vazduha – Orezivanje uklanja suvišne lastare i omogućava bolji protok vazduha između grana, čime se smanjuje vlažnost i sprečava razvoj gljivičnih infekcija.
• Obezbeđuje bolje prodiranje sunčeve svetlosti – Vinova loza koja nije pravilno orezana može imati preguste krošnje koje sprečavaju ravnomerno osvetljenje grozdova. Sunčeva svetlost je ključna za proces fotosinteze, a samim tim i za formiranje šećera u grožđu.
• Pomaže u formiranju jakih izdanaka – Orezivanjem se stimuliše razvoj jakih, zdravih grana koje mogu podneti težinu plodova i omogućiti ravnomernu distribuciju hranljivih materija.
• Smanjuje potrebu za hemijskim tretmanima – Redovno orezivanje pomaže u prevenciji bolesti, što smanjuje potrebu za fungicidima i pesticidima, čime se vinograd održava na prirodniji i ekološki prihvatljiviji način.

Veza između pravilnog orezivanja i kvaliteta grožđa

Jedan od glavnih ciljeva vinogradarstva jeste dobijanje kvalitetnog grožđa, a pravilno orezivanje direktno utiče na ovaj faktor. Kada se vinova loza ne orezuje kako treba, dolazi do prevelikog opterećenja biljke, što rezultira slabijom koncentracijom šećera i aromatičnih jedinjenja u bobicama. Ovo može imati značajan uticaj na krajnji kvalitet vina.

Nekontrolisana vegetacija dovodi do:

• Manje zrelih i ukusnih plodova.
• Veće pojave kiselih ili vodnjikavih bobica.
• Neujednačenog sazrevanja grožđa.
• Smanjene otpornosti grožđa na truljenje i plesni.

Nasuprot tome, pravilno orezana loza donosi:

• Ravnomernu distribuciju hranljivih materija.
• Veći sadržaj šećera u bobicama, što poboljšava fermentaciju i kvalitet vina.
• Bolju strukturu i balans kiselina u grožđu.
• Veći procenat upotrebljivog roda.

Vinogradari koji žele da dobiju vrhunski kvalitet grožđa moraju obratiti pažnju na to da se prolećno orezivanje obavi pravovremeno i precizno.

Kako klimatske promene utiču na proces rezidbe?

U poslednjih nekoliko decenija, klimatske promene značajno su promenile uslove u vinogradima širom sveta. Promene u temperaturama, rasporedu padavina i učestalosti ekstremnih vremenskih uslova direktno utiču na optimalno vreme za rezidbu.

Uticaj globalnog zagrevanja

• Toplije zime mogu dovesti do ranijeg buđenja vinove loze, što povećava rizik od oštećenja usled kasnih mrazeva.
• Duži sušni periodi smanjuju sadržaj vlage u zemljištu, što može uticati na sposobnost biljke da se oporavi nakon rezidbe.
• Povećana količina padavina u nekim regionima može doprineti bržem razvoju gljivičnih infekcija, što znači da rezidba mora biti preciznija kako bi se obezbedila dobra prozračnost biljke.

Kako prilagoditi orezivanje klimatskim promenama?

• Vinogradari u toplijim klimama mogu primeniti kasniju rezidbu kako bi usporili prerani rast.
• U područjima sa učestalim padavinama, preporučuje se otvoreniji način orezivanja koji omogućava bolju cirkulaciju vazduha.
• Vinogradi u sušnim krajevima treba da koriste metode rezidbe koje omogućavaju biljci da sačuva više vlage u zemljištu.

Preventivne mere protiv bolesti vinove loze

Vinova loza je podložna brojnim bolestima koje mogu značajno smanjiti rod i kvalitet grožđa. Pravilno orezivanje igra ključnu ulogu u prevenciji najčešćih bolesti, kao što su:

• Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola) – Vlažno okruženje i loša cirkulacija vazduha doprinose razvoju ove gljivične infekcije.
• Pepelnica (Erysiphe necator) – Ova bolest može ozbiljno ugroziti listove i grožđe, smanjujući prinos i kvalitet ploda.
• Siva plesn (Botrytis cinerea) – Vinova loza koja ima gustu vegetaciju i vlažne mikroklimatske uslove podložnija je ovoj bolesti.

Kako orezivanje pomaže u prevenciji bolesti?

• Uklanjanje starih i zaraženih lastara sprečava širenje infekcija.
• Prozračivanje loze omogućava brže sušenje lišća nakon kiše, čime se smanjuje razvoj gljivičnih oboljenja.
• Bolja distribucija hranljivih materija jača biljku i povećava njenu otpornost na stres i bolesti.

Kada je pravo vreme za orezivanje vinove loze u proleće?

Određivanje pravog trenutka za prolećno orezivanje vinove loze zavisi od više faktora, uključujući klimatske uslove, temperaturu i specifične karakteristike sorte grožđa.

Najbolji period za rezidbu – u zavisnosti od regiona i vremenskih uslova

U većini vinogradarskih regiona, prolećna rezidba se obavlja od kraja februara do aprila, ali tačno vreme zavisi od sledećih faktora:

• Temperature – Idealno je sačekati da prođe opasnost od kasnih mrazeva, jer mladi izdanci mogu biti izuzetno osetljivi.
• Završetak zimskog mirovanja – Najbolji trenutak za orezivanje je kada pupoljci počinju da nabubre, ali pre nego što krenu aktivno da se otvaraju.
• Vremenska prognoza – Poželjno je izbegavati rezidbu u periodima visoke vlažnosti, kako bi se smanjila opasnost od razvoja infekcija na mestima reza.

Kako prepoznati pravi trenutak pomoću fizičkih pokazatelja na lozi?

• Nabubreli pupoljci – Ako pupoljci postaju svetliji i počinju da se šire, znak je da se biljka budi iz zimskog mirovanja.
• Test probnog reza – Napravite mali rez na grani – ako iz njega izlazi voda (ksilemska tečnost), još je prerano za rezidbu.
• Elastičnost lastara – Ako su lastari suviše krti i lomljivi, loza je još uvek u fazi mirovanja.

Opasnosti od preuranjenog ili prekasnog orezivanja

• Preuranjena rezidba može dovesti do gubitka hranljivih materija koje biljka još nije uskladištila.
• Prekasna rezidba može izazvati slabiji rast izdanaka i smanjen rod.

Tehnike prolećnog orezivanja vinove loze

Orezivanje vinove loze nije univerzalan proces – različite tehnike se primenjuju u zavisnosti od sorte vinove loze, tipa zemljišta, klimatskih uslova i načina uzgoja. Pravilno odabrana metoda rezidbe ne samo da obezbeđuje optimalan prinos i kvalitet grožđa, već i produžava životni vek vinograda.

U prolećnoj rezidbi najčešće se primenjuju tri osnovne metode:

1. Gijov način (Guillot)
2. Župski način
3. Krajinski način

Svaka od ovih metoda ima svoje specifičnosti, prednosti i nedostatke, a izbor odgovarajuće tehnike zavisi od tipa vinograda, sorte grožđa i željenih rezultata.

 

Tehnika orezivanja	Ključne karakteristike
Gijov način	Ostavlja se jedan ili dva lastara sa 6-12 okaca, čime se obezbeđuje visok rod i kvalitet ploda. Omogućava dobru osvetljenost grozdova i lakšu mehanizaciju.
Župski način	Idealna tehnika za manje vinograde i sorte koje ne podnose dugi rez. Biljka se oblikuje u niski, stabilan čokot sa krakovima raspoređenim u obliku pehara.
Krajinski način	Dizajniran za hladne klime, ovaj metod omogućava nisko orezivanje i zaštitu od mraza. Svake godine lastari se uklanjaju do osnove, čime se osigurava stabilnost i dugovečnost čokota.

Gijov način orezivanja vinove loze (Guillot)

Gijov način orezivanja je jedna od najrasprostranjenijih tehnika širom sveta, a posebno se koristi u vinogradima sa visokim prinosima i u proizvodnji kvalitetnih vina. Ovaj sistem se zasniva na ostavljanju jednog ili dva glavna lastara (lukova), dok se ostali uklanjaju.

Kod jednostrukog Gijov sistema, ostavlja se samo jedan dugi lastar sa 6-12 okaca (pupoljaka), dok se kod dvostrukog Gijov sistema ostavljaju dva lastara koja su simetrično raspoređena. Ostatak biljke se orezuje do baze, ostavljajući zamenske kondire sa 2-3 okca.

Prednosti Gijov metode

• Obezbeđuje visoke prinose i dobru kontrolu nad količinom grožđa.
• Pogodna za sorte vinove loze koje daju kvalitetne plodove na dugim lastarima.
• Omogućava dobru prozračnost i osvetljenost grozdova, čime se smanjuje rizik od gljivičnih infekcija.
• Omogućava lakšu mehanizovanu obradu vinograda.

Mane Gijov metode

• Može zahtevati dodatnu potporu i vezivanje lastara kako bi se sprečilo lomljenje.
• Potrebna je precizna rezidba kako bi se obezbedila stabilnost prinosa.
• Nije idealna za sorte koje donose plod na kratkim lastarima.

Župski način orezivanja vinove loze

Župski način orezivanja, poznat i kao "peharast" sistem, veoma je popularan u tradicionalnim vinogradima u Srbiji i regionu. Ova tehnika se zasniva na niskom uzgoju stabla vinove loze, gde se ostavlja 3-5 rodnih krakova raspoređenih u obliku pehara.

Kod ovog sistema lastari se orezuju na kratke kondire sa 2-3 okca, čime se omogućava ravnomerno raspoređivanje hranljivih materija.

Prednosti Župskog načina

• Održava vinovu lozu u kompaktnom i stabilnom obliku.
• Pogodan za sorte koje donose plod na kratkim lastarima.
• Omogućava prirodnu zaštitu biljke tokom zime, jer se loza može pokriti zemljištem.
• Idealan za male vinograde i tradicionalnu proizvodnju vina.

Mane Župskog načina

• Ograničava prinos u odnosu na druge metode.
• Može zahtevati intenzivnije manuelno održavanje.
• Nije pogodan za moderne mehanizovane sisteme vinogradarstva.

Krajinski način orezivanja vinove loze

Krajinski način, poznat i kao "rezidba u glavu", karakteriše se izuzetno niskim stablom vinove loze, sa kondirima koji se orezuju do same osnove biljke. Ovaj metod je posebno pogodan za sorte koje su osetljive na mraz, jer omogućava lakše pokrivanje vinove loze tokom zime.

U ovom sistemu se svake godine uklanjaju svi izdanci iz prethodne godine, ostavljajući samo najniže kondire sa 1-2 okca.

Prednosti Krajinskog načina

• Pogodan za hladnije klimatske uslove i sorte koje nisu otporne na mraz.
• Jednostavan za izvođenje, ne zahteva složene naslone i potporne sisteme.
• Omogućava dugovečnost biljke i stabilnost prinosa.

Mane Krajinskog načina

• Niski prinosi u poređenju sa Gijov i Župskim načinom.
• Vinova loza zahteva više manuelnog rada i održavanja.
• Otežava mehanizovanu obradu vinograda.

Kako odabrati prave makaze za orezivanje vinove loze?

Kvalitetan alat igra ključnu ulogu u procesu orezivanja vinove loze. Loše ili tupe makaze mogu izazvati nepotrebna oštećenja biljke, čime se povećava rizik od infekcija i slabijeg rasta.

Razlike između ručnih i električnih makaza

Ručne makaze

• Pogodne za manje vinograde i hobi uzgajivače.
• Precizne, ali zahtevaju fizički napor pri rezidbi.
• Potrebno ih je često oštriti i održavati.
• Kod duže upotrebe može doći do zamora ruku.

Električne makaze

• Idealne za velike vinograde i profesionalnu upotrebu.
• Omogućavaju brzo i lako sečenje bez zamora ruku.
• Veća preciznost reza, što smanjuje rizik od oštećenja biljke.
• Ušteda vremena i povećana produktivnost.

Prednosti električnih makaza u odnosu na klasične

1. Snaga – Električne makaze lako seku grane debljine do 30 mm, što značajno olakšava rad u vinogradu.
2. Efikasnost – Brže obavljanje rezidbe u poređenju sa ručnim makazama.
3. Udobnost korišćenja – Ergonomičan dizajn smanjuje napor i omogućava duži rad bez zamora ruku.
4. Ušteda vremena i energije – Smanjuje fizički napor, čime se povećava produktivnost.

Preporučene makaze iz Mango Shopa – Električne makaze za orezivanje voca 21V

Ako želite da olakšate proces orezivanja i postignete precizne rezove bez napora, električne makaze za orezivanje voca 21V iz Mango Shopa su odličan izbor. Ove makaze dolaze sa snažnim litijumskim baterijama i omogućavaju sečenje grana prečnika do 30 mm.

Ključne karakteristike:

• Visoka efikasnost – Seče grane brzo i precizno bez dodatnog napora.
• Dve baterije u paketu – Omogućava neprekidan rad bez čekanja na punjenje.
• Lagane i ergonomične – Dizajnirane za duži rad bez zamora.
• Profesionalni rezultati – Omogućava precizne rezove koji ne oštećuju biljku.

Zaključak: Električne makaze su investicija koja se isplati, posebno za one koji imaju veće vinograde i žele da optimizuju proces orezivanja.

Najčešće greške pri orezivanju vinove loze

Orezivanje vinove loze je složen i odgovoran proces koji zahteva znanje, preciznost i odgovarajući alat. Iako na prvi pogled može delovati jednostavno, nepravilno orezivanje može značajno uticati na zdravlje biljke, količinu i kvalitet grožđa, pa čak i na dugovečnost vinove loze. Greške napravljene tokom rezidbe mogu dovesti do slabog prinosa, povećane podložnosti bolestima i problema sa rastom novih izdanaka.

U ovom delu ćemo detaljno analizirati najčešće greške koje se javljaju prilikom orezivanja vinove loze, kako u samoj tehnici orezivanja, tako i u izboru i korišćenju makaza.

1. Orezivanje u pogrešno vreme

Jedna od najčešćih grešaka u vinogradarstvu jeste loš tajming kada je u pitanju rezidba. Orezivanje u pogrešnom trenutku može imati dugoročne posledice, kako na ovogodišnji rod, tako i na ukupno zdravlje biljke.

• Preuranjena rezidba (kraj jeseni ili veoma rano u zimu) može dovesti do gubitka hranljivih materija koje biljka još nije uspela da skladišti u korenu i drvenastim delovima. Takođe, rani rez može uzrokovati slabljenje biljke i povećati njenu podložnost niskim temperaturama i mrazevima.
• Prekasna rezidba (kada su pupoljci već krenuli da se otvaraju) može prouzrokovati gubitak tečnosti i minerala iz biljke. Vinova loza tada „plače“, što ukazuje na prevelik gubitak sokova i može usporiti njen dalji rast i razvoj.

Kako pravilno tempirati rezidbu? Najbolje vreme za rezidbu zavisi od klimatskih uslova i regije, ali u većini slučajeva idealan period je od kraja februara do početka aprila, pre nego što pupoljci počnu aktivno da se razvijaju.

2. Previše agresivna rezidba

Mnogi vinogradari greše tako što previše skraćuju lozu, uklanjajući prevelik broj lastara. Iako se može činiti da će ovako orezana loza doneti veće plodove, u praksi se često dešava suprotno.

• Preveliko skraćivanje loze može uzrokovati slabiju vegetaciju i smanjiti fotosintetsku aktivnost, što negativno utiče na prinos.
• Uklanjanje previše rodnih pupoljaka može značiti smanjenu proizvodnju grožđa i manji rod u narednoj sezoni.

Rešenje: Prilikom orezivanja, važno je ostaviti optimalan broj lastara kako bi se osigurala dobra rodnost i ravnoteža između rasta vegetacije i razvoja plodova.

3. Ostavljen preveliki broj lastara

Suprotno previše agresivnoj rezidbi, drugi čest problem je ostavljanje previše lastara na jednoj biljci. Mnogi vinogradari se boje da će orezivanjem izgubiti rod, pa ostavljaju previše izdanaka u nadi da će dobiti više grožđa.

• Preveliki broj lastara znači da će se hranljive materije rasporediti na mnogo izdanaka, što dovodi do slabijih i manje kvalitetnih plodova.
• Previše guste biljke lošije propuštaju sunčevu svetlost i vazduh, što povećava rizik od razvoja gljivičnih oboljenja.

Rešenje: Vinova loza ne bi smela biti previše gusta – optimalan broj lastara zavisi od sorte grožđa i sistema uzgoja, ali uvek treba težiti balansu između vegetacije i rodnosti.

Greške u korišćenju makaza za orezivanje vinove loze

1. Korišćenje tupih ili neadekvatnih makaza

Jedan od najvećih problema koji može ozbiljno oštetiti vinovu lozu je upotreba lošeg ili neodgovarajućeg alata. Tupi ili neispravni makaze mogu dovesti do:

• Neurednih i neravnih rezova, koji otežavaju zarastanje biljke.
• Pojačanog curenja sokova iz biljke (loza „plače“), što može uzrokovati gubitak hranljivih materija.
• Veće izloženosti infekcijama, jer nepravilni rezovi mogu biti pogodno mesto za razvoj gljivica i bakterija.

Rešenje: Redovno oštrenje makaza i upotreba kvalitetnog alata, kao što su električne makaze za orezivanje.

2. Loše održavanje alata

Makaze su osnovni alat svakog vinogradara, a njihovo redovno održavanje je ključno za kvalitetno orezivanje. Najčešće greške u održavanju su:

• Neredovno čišćenje makaza, što dovodi do prenosa bolesti sa jedne biljke na drugu.
• Oštrenje makaza samo jednom godišnje, dok bi oštrenje trebalo raditi redovno, po potrebi.
• Nepravilno skladištenje makaza, što može uzrokovati koroziju i smanjenje efikasnosti.

Rešenje: Posle svake upotrebe, makaze treba očistiti i dezinfikovati alkoholom ili sredstvima za dezinfekciju alata.

3. Nepravilni rezovi koji oštećuju lozu i otvaraju put bolestima

Kada rez nije precizan i izveden pod pravim uglom, može uzrokovati pucanje kore i otvaranje mesta gde infekcije lako prodiru.

• Previše kos rez može uzrokovati truljenje izdanka.
• Prespor rad sa makazama može dovesti do "gnječenja" lastara umesto do čistog reza.

Rešenje: Makaze treba držati pod uglom od 45 stepeni i rezati brzo i odlučno.

Kako pravilno koristiti električne makaze za orezivanje?

Električne makaze su revolucija u vinogradarstvu, jer omogućavaju brže, preciznije i efikasnije orezivanje. Međutim, pravilna upotreba je ključna za dug vek trajanja alata i zdravlje biljke.

Koraci za pravilno orezivanje pomoću električnih makaza

1. Priprema makaza – Proveriti napunjenost baterije i oštrinu noževa pre početka rada.
2. Podešavanje jačine reza – Električne makaze imaju opciju podešavanja snage sečenja u zavisnosti od debljine grane.
3. Precizan rez – Postaviti makaze pod pravim uglom i seći brzo kako bi se izbeglo lomljenje lastara.
4. Redovno čišćenje makaza – Nakon svakog dana rada, makaze treba očistiti kako bi se uklonili ostaci biljnog materijala.

Saveti za održavanje i dugotrajnost alata

• Nakon upotrebe očistiti sečiva suvom krpom i dezinfikovati ih alkoholom.
• Podmazati pokretne delove kako bi se izbeglo habanje.
• Baterije čuvati na suvom i hladnom mestu, daleko od direktne sunčeve svetlosti.

Preporuka gde ih kupiti i kako ih nabaviti

Električne makaze za orezivanje 21V iz Mango Shopa su odličan izbor za sve vinogradare. Sa dve baterije i mogućnošću sečenja grana prečnika do 30 mm, ove makaze su dizajnirane za profesionalnu upotrebu.

Prolećno orezivanje vinove loze nije samo rutinski zadatak – ono je ključni deo uspešnog vinogradarstva. Pravilnim orezivanjem obezbeđujemo optimalan prinos, poboljšavamo kvalitet grožđa i produžavamo životni vek biljke. Kroz ovaj vodič smo detaljno objasnili različite metode rezidbe, kao i pravilan izbor alata koji može značajno olakšati proces.

Ako želite da ubrzate i olakšate proces orezivanja, električne makaze za orezivanje 21V iz Mango Shopa su idealno rešenje.

Ulaganjem u profesionalne električne makaze, ne samo da štedite vreme i energiju, već obezbeđujete zdraviji i produktivniji vinograd.

Najčešće postavljana pitanja o rezidbi vinove loze

Kada je najbolje vreme za prolećno orezivanje vinove loze?

Najbolji period za prolećno orezivanje je između kraja februara i početka aprila, pre nego što pupoljci počnu da se razvijaju. Rano orezivanje može izložiti biljku mrazu, dok kasno orezivanje može izazvati prekomeran gubitak sokova.

Koliko lastara treba ostaviti nakon rezidbe?

Optimalan broj lastara zavisi od sorte grožđa i metode uzgoja, ali generalno važi pravilo da se ostavi između šest i dvanaest okaca po glavnom lastaru kako bi se osigurao balans između rasta vegetacije i kvaliteta grožđa.

Da li je bolje koristiti ručne ili električne makaze za orezivanje?

Električne makaze su idealne za veće vinograde i profesionalnu upotrebu jer omogućavaju brže, preciznije i manje zamorno orezivanje. Ručne makaze su pogodne za male vinograde i hobi vinogradare, ali mogu izazvati umor kod dužeg rada.

Kako prepoznati da je vinova loza pravilno orezana?

Pravilno orezana vinova loza ima čiste i precizne rezove, bez lomljenja lastara. Loza je dovoljno prozračna, što smanjuje rizik od gljivičnih infekcija. Ostavljen je balansiran broj rodnih lastara i vegetacije, bez prekomernog uklanjanja ili ostavljanja previše izdanaka.

Koje su najčešće greške prilikom rezidbe?

Najčešće greške prilikom rezidbe uključuju orezivanje u pogrešno vreme, bilo prekasno ili prerano. Korišćenje tupih makaza dovodi do nepreciznih rezova i otežava zarastanje biljke. Previše agresivna rezidba može oslabiti lozu, dok ostavljanje prevelikog broja lastara smanjuje kvalitet grožđa.