Pomračenje Sunca 12. avgusta 2026. – kada počinje, koliko će se videti i kako ga bezbedno posmatrati?

U sredu, 12. avgusta 2026. godine, dogodiće se jedno od najznačajnijih astronomskih dešavanja ove godine – potpuno pomračenje Sunca koje će preko dela severne hemisfere povući putanju Mesečeve senke. Stanovnici Srbije takođe će moći da vide ovaj događaj, ali kod nas neće biti potpunog pomračenja. Mesec će zakloniti samo deo Sunčevog diska, pa ćemo posmatrati delimično pomračenje.

Pomračenje će u Srbiji početi predveče, približno između 19:24 i 19:27, u zavisnosti od mesta. Najizraženije će biti na severu zemlje: u Subotici će Mesec u trenutku maksimuma zakloniti oko 43% površine Sunčevog diska, u Novom Sadu oko 35%, u Beogradu oko 27%, dok će u Nišu biti zaklonjeno približno 9%.

Postoji, međutim, još jedna važna okolnost. Sunce će u vreme pomračenja već biti veoma nisko iznad zapadnog horizonta i ubrzo će zaći. Zato vam za posmatranje nije dovoljno samo vedro nebo – potreban je potpuno otvoren pogled prema zapadu, bez zgrada, visokog drveća, brda i drugih prepreka.

Pomračenje Sunca 12. avgusta 2026. – datum i tok događaja

Na globalnom nivou, događaj 12. avgusta predstavlja potpuno pomračenje Sunca. To, međutim, ne znači da će svi koji se nalaze u oblasti njegove vidljivosti videti Sunce potpuno zaklonjeno.

Potpuna faza može da se vidi samo iz relativno uskog pojasa preko kojeg prelazi najtamniji deo Mesečeve senke. Posmatrači van tog pojasa, ali unutar mnogo šire oblasti Mesečeve polusenke, videće samo deo Sunčevog diska prekriven Mesecom. Upravo u toj drugoj grupi nalazi se Srbija.

Kuda prolazi potpuno pomračenje?

Putanja potpunog pomračenja 12. avgusta prolazi preko severnih delova Rusije, Grenlanda, Islanda, zatim preko Atlantskog okeana i delova Španije, uz veoma mali deo Portugala. Veliki deo ostatka Evrope nalaziće se u području delimičnog pomračenja.

U Grenlandu, Islandu i na području severnog Atlantika potpuna faza može trajati nešto duže od dva minuta, dok će u delovima Španije Sunce biti veoma nisko na nebu kada Mesec potpuno zakloni njegov disk. NASA navodi da će za veliki broj posmatrača u kontinentalnoj Evropi Sunce zaći dok pomračenje još traje.

To je posebno važno i za Srbiju: iako se geometrijsko pomračenje nastavlja, nama će zalazak Sunca prekinuti mogućnost posmatranja.

Zašto putanja pomračenja izgleda neobično?

Na pojedinim ravnim kartama može izgledati kao da se putanja Mesečeve senke neobično savija preko severa planete, pa čak i kao da menja uobičajeni smer.

Senka, naravno, ne pravi nagli zaokret. Pomračenje prolazi veoma blizu severnih polarnih oblasti, a prikazivanje kretanja preko sferne Zemlje na ravnoj karti stvara izraženo izobličenje.

Zbog kombinacije Mesečevog orbitalnog kretanja, Zemljine rotacije, nagiba Zemljine ose i položaja Mesečeve orbite, putanja 12. avgusta ima veoma izraženo kretanje u pravcu sever–jug. Na globusu je njen tok mnogo intuitivniji nego na klasičnoj ravnoj karti. NASA ovaj događaj zbog toga prikazuje i na trodimenzionalnom modelu Zemlje.

Da li će se pomračenje Sunca videti iz Srbije?

Da. Pomračenje Sunca 12. avgusta 2026. biće vidljivo iz Srbije kao delimično pomračenje.

Razlike između severa i juga zemlje biće, međutim, veoma velike.

Prvi delovi Srbije ulaze u delimično pomračenje oko 19:24, dok će u nekim južnijim mestima ono početi nekoliko minuta kasnije. Potpuna faza nigde u Srbiji neće biti vidljiva.

Što ste severnije, pomračenje će biti izraženije

Za nekoga u Subotici prizor će izgledati znatno drugačije nego za posmatrača u Nišu.

U Subotici će Mesec u trenutku maksimuma prekriti nešto više od 43% površine Sunčevog diska, dok će u Nišu biti zaklonjeno manje od 9%. Beograd se nalazi između ove dve krajnosti, sa približno 27% zaklonjene površine.

Navedena vremena su lokalna. „Kraj vidljive faze” u ovom slučaju praktično određuje zalazak Sunca: pomračenje se astronomski nastavlja i nakon toga, ali Sunce više nije iznad lokalnog horizonta. Podaci o lokalnom početku, maksimumu i vidljivoj fazi potvrđeni su za Beograd, Novi Sad, Suboticu, Kragujevac i Niš.

Zašto će pomračenje u Srbiji trajati tako kratko?

Kada se kaže da pomračenje u Beogradu traje svega dvadesetak minuta ili da će u Nišu biti vidljivo tek nešto više od deset minuta, može delovati kao da je reč o izuzetno kratkom pomračenju.

Pravi razlog je drugačiji.

Pomračenje do Srbije stiže veoma kasno tokom dana. Sunce se u tom trenutku već spušta prema zapadnom horizontu. Posmatrač prvo vidi početak delimične faze, zatim maksimum koji je dostupan sa njegove lokacije, a ubrzo potom Sunce zalazi.

U Beogradu je, na primer, početak oko 19:26, maksimum oko 19:45, a vidljivost se završava približno oko 19:49. U Novom Sadu početak je oko 19:25, maksimum oko 19:49, a Sunce se gubi sa horizonta nekoliko minuta kasnije.

Zato je ovo, u pravom smislu, pomračenje pred zalazak Sunca.

Otvoren pogled prema zapadu biće presudan

Kod pomračenja koje se dešava visoko na nebu mala prepreka na horizontu nije naročito važna. Ovoga puta jeste.

Sunce će biti toliko nisko da vam pogled može pokvariti:

• susedna zgrada;

• visoko drvo;

• red kuća;

• brdo;

• nasip;

• tribina;

• čak i relativno udaljena prepreka ako se nalazi baš u pravcu zalaska.

Zato najviša tačka nije automatski i najbolje mesto za posmatranje. Mnogo je važnije da zapadni horizont bude otvoren što niže prema liniji horizonta.

Kako unapred proveriti lokaciju?

Jedan od najjednostavnijih i najkorisnijih načina jeste da željeno mesto posetite 11. avgusta približno u isto vreme.

Ako oko 19:40–19:50 sa te lokacije jasno vidite Sunce i ništa ga ne zaklanja prema zapadu, vrlo je verovatno da je mesto pogodno i za pomračenje sledećeg dana.

Nemojte prvi put tražiti dobru tačku za posmatranje u 19:40 na sam dan pomračenja. U južnijim delovima Srbije tada će maksimum već biti završen.

Ako vas zanima širi kontekst, pročitajte i kako su pomračenja Sunca izgledala kroz istoriju i kako su se videla u Srbiji.

Koliko će Sunce zaista biti zaklonjeno?

Kada pročitate da će pomračenje u Beogradu imati magnitudu 0,385, to ne znači da će 38,5% površine Sunca biti prekriveno.

Ovo su dve različite mere koje se često pogrešno predstavljaju kao ista stvar.

Magnituda nije isto što i zaklonjena površina Sunca

Magnituda pomračenja opisuje koliko je Sunčevog prečnika prekriveno Mesecom u trenutku maksimuma. Zaklonjenost, sa druge strane, govori koliki deo ukupne površine Sunčevog diska više nije vidljiv.

Zato za Beograd imamo magnitudu približno 0,385, ali je zaklonjena površina približno 27,21%. Za Novi Sad magnituda je oko 0,459, dok je zaklonjenost blizu 35%. U Subotici magnituda dostiže približno 0,532, a površinska zaklonjenost nešto više od 43%.

Kako će izgledati razlika između Niša, Beograda i Subotice?

Kroz odgovarajući solarni filter razlika će biti jasno primetna.

U Nišu, gde će biti zaklonjeno oko 9% Sunčevog diska, Mesec će izgledati kao relativno mali tamni „zalogaj” na ivici Sunca.

U Beogradu, sa oko 27% zaklonjenosti, Mesec će već zauzimati značajan deo diska i oblik delimičnog pomračenja biće veoma jasan.

U Novom Sadu, sa gotovo 35%, a posebno u Subotici, sa nešto više od 43%, prizor će biti znatno izraženiji. Mesec će prekriti veliki deo Sunčevog diska, iako ni približno neće nastupiti potpuna faza.

Važno je naglasiti da se sve ovo odnosi na izgled Sunca kroz bezbedan solarni filter. Procenat zaklonjenosti nije dozvola za gledanje nezaštićenim očima.

Kako nastaje pomračenje Sunca?

Pomračenje Sunca nastaje kada se Mesec nađe između Zemlje i Sunca i njegovo poravnanje bude dovoljno precizno da Mesečeva senka padne na Zemljinu površinu.

To se može dogoditi samo u vreme mladog Meseca, ali pomračenje ne nastaje pri svakoj mladini. Mesečeva orbita je nagnuta u odnosu na ravan Zemljinog kretanja oko Sunca, pa Mesečeva senka tokom većine mladina prolazi iznad ili ispod Zemlje.

Zašto Sunce i Mesec izgledaju skoro iste veličine?

Jedna od najvećih prirodnih slučajnosti omogućava nam potpuna pomračenja.

Prečnik Sunca je približno 400 puta veći od prečnika Meseca, ali je Sunce približno i 400 puta udaljenije od Zemlje. Zbog toga njihovi diskovi posmatrani sa Zemlje izgledaju gotovo iste veličine. Kada se pravilno poravnaju, Mesec može da prekrije čitav Sunčev disk.

Njihove prividne veličine ipak nisu uvek potpuno jednake. Putanja Meseca oko Zemlje nije savršen krug, zbog čega nam Mesec u različitim delovima svoje orbite izgleda nešto veći ili manji. Upravo to je jedan od razloga zbog kojih postoje različite vrste pomračenja.

Šta su umbra i polusenka?

Mesečeva senka tokom pomračenja ima različite oblasti.

Umbra je njen najuži i najtamniji deo. Posmatrač koji se nalazi unutar putanje umbre može da vidi kako Mesec potpuno prekriva Sunce. Put kojim taj deo senke prolazi preko Zemlje naziva se putanja totaliteta.

Polusenka obuhvata mnogo širu oblast. Iz nje Mesec pokriva samo deo Sunca, pa se vidi delimično pomračenje.

Srbija će 12. avgusta biti u oblasti polusenke. Zato ćemo videti delimično pomračenje, dok će potpuno pomračenje biti ograničeno na mnogo uži pojas preko severnih oblasti i dela zapadne Evrope.

Bezbedno posmatranje pomračenja Sunca 12. avgusta

Iz Srbije ni u jednom trenutku 12. avgusta neće biti bezbedno direktno gledati u Sunce bez odgovarajuće zaštite.

Razlog je jednostavan: kod nas neće nastupiti totalitet. Deo Sunčeve svetle površine biće vidljiv sve vreme dok je Sunce iznad horizonta.

NASA izričito navodi da tokom delimičnog pomračenja ne postoji faza u kojoj je bezbedno gledati direktno u Sunce bez odgovarajuće zaštite. Čak i kada je veliki deo diska prekriven Mesecom, preostali vidljivi deo Sunca i dalje može da izazove ozbiljno oštećenje oka.

Kakve naočare su bezbedne za pomračenje?

Za neposredno posmatranje bez optičkog uvećanja koriste se posebne naočare ili ručni solarni filtri namenjeni gledanju Sunca.

Za ovakve proizvode relevantan je međunarodni standard ISO 12312-2, koji određuje zahteve za filtere namenjene direktnom posmatranju Sunca. Standard se odnosi na nemagnifikujuća sredstva za posmatranje, odnosno naočare i ručne gledalice, a ne na filtere koji se postavljaju na teleskope ili objektive.

Pre upotrebe naočare pažljivo pregledajte. Ako je zaštitna površina izgrebana, probušena, pocepana ili na bilo koji drugi način oštećena, nemojte ih koristiti. Deca treba da koriste zaštitne gledalice pod nadzorom odrasle osobe.

Važno je i od koga ih kupujete. Sama oznaka „ISO 12312-2” odštampana na nepoznatom proizvodu nije sama po sebi dokaz da je filter zaista ispitan. Američko astronomsko društvo upozorava da proizvođač ili prodavac može jednostavno odštampati takvu tvrdnju, pa prednost treba dati pouzdanom proizvođaču i proverljivom poreklu proizvoda.

Obične sunčane naočare nisu dovoljne

Obične naočare za sunce, bez obzira na to koliko su tamne, nisu bezbedne za direktno posmatranje Sunca.

Njihova namena je da smanje neprijatnu dnevnu svetlost i ultraljubičasto zračenje u normalnim uslovima, a ne da omoguće direktno gledanje u Sunčev disk.

NASA i Američko astronomsko društvo navode da su namenski solarni filtri višestruko tamniji od običnih sunčanih naočara i da se standardne naočare ne smeju koristiti kao zamena.

Šta nikako ne koristiti umesto solarnog filtera?

Nemojte improvizovati zaštitu materijalima koji samo deluju tamno. Posebno ne treba koristiti obične sunčane naočare, zatamnjeno ili nagorelo staklo, fotografski film, rendgenske snimke, optičke diskove ili druge improvizovane materijale.

Problem nije samo u tome koliko nešto izgleda tamno ljudskom oku. Materijal mora odgovarajuće da kontroliše zračenje koje dopire do oka, a to se ne može pouzdano proceniti pogledom.

Ako niste sigurni da je filter namenjen direktnom posmatranju Sunca, nemojte ga koristiti.

Kako posmatrati pomračenje ako nemate posebne naočare?

Nedostatak naočara ne znači da morate da propustite događaj.

Postoje veoma jednostavni načini indirektnog posmatranja, kod kojih uopšte ne gledate prema Sunčevom disku.

Projekcija kroz mali otvor

Jedna od najjednostavnijih metoda jeste projekcija kroz mali otvor.

Napravite veoma mali otvor na komadu čvrstog kartona. Okrenite leđa Suncu i pustite da svetlost prolazi kroz otvor na beli papir ili drugu svetlu ravnu površinu ispred vas.

Na podlozi će se pojaviti mala slika Sunca. Kako Mesec bude prelazio preko Sunčevog diska, njegov oblik će se videti i na projekciji.

Najvažnije pravilo glasi: ne gledajte kroz otvor prema Suncu. Gleda se samo projekcija koja nastaje na drugoj površini. NASA preporučuje ovu metodu kao bezbedan način praćenja delimične faze.

Kuhinjska cediljka može postati mali projektor

Jedna obična kuhinjska cediljka može napraviti veoma zanimljiv prikaz pomračenja.

Stanite tako da vam je Sunce iza leđa i postavite cediljku između Sunca i svetle podloge. Svaka njena rupica ponašaće se kao mali otvor za projekciju, pa ćete umesto običnih kružića dobiti veliki broj sitnih slika delimično pomračenog Sunca.

NASA navodi upravo rupice na cediljki kao primer prirodne i jednostavne projekcije tokom delimičnog pomračenja.

Pogledajte tlo ispod drveta

Još zanimljiviji prizor može nastati potpuno prirodno.

Sitni razmaci između listova drveća ponašaju se kao veliki broj malih otvora. Tokom delimičnog pomračenja na tlu, zidu ili drugoj površini mogu se pojaviti desetine ili stotine malih slika pomračenog Sunca.

Zato tokom maksimuma nemojte gledati samo prema zapadu kroz zaštitne naočare. Pogledajte i senke ispod drveća. NASA navodi da lišće upravo na ovaj način funkcioniše kao prirodni sistem projekcije.

Da li se pomračenje sme gledati kroz dvogled ili teleskop?

Ne, osim ako je na optički uređaj pravilno postavljen poseban solarni filter namenjen toj vrsti posmatranja.

Ovo je jedno od najvažnijih pravila čitavog događaja.

Naočare za pomračenje namenjene gledanju nezaštićenim okom nisu zamena za filter teleskopa ili dvogleda.

Naočare za pomračenje ne štite dok gledate kroz teleskop

Nikada nemojte staviti solarne naočare na oči, a zatim pogledati kroz dvogled, teleskop ili optičko tražilo fotoaparata.

Optički uređaji skupljaju i koncentrišu Sunčevu svetlost. NASA upozorava da koncentrisani zraci mogu oštetiti filter i izazvati ozbiljnu povredu oka.

Za teleskop, dvogled ili fotoaparat potreban je poseban solarni filter postavljen na prednju stranu uređaja, odnosno na mesto na kojem svetlost prvo ulazi u optički sistem.

Filter se ne stavlja na okular kroz koji gledate.

Ako nemate iskustva sa solarnim filterima za optičku opremu, sigurnije je da pomračenje posmatrate bez uvećanja kroz odgovarajuće naočare ili metodom indirektne projekcije. NASA preporučuje savet stručne osobe pre korišćenja solarnih filtera na teleskopima, dvogledima i fotografskim objektivima.

Fotografisanje pomračenja Sunca telefonom i fotoaparatom

Pomračenje 12. avgusta pruža veoma zanimljivu priliku za fotografisanje upravo zato što će se u Srbiji događati neposredno pred zalazak Sunca.

Ne morate nužno snimiti veliki detaljan Sunčev disk da biste dobili dobru fotografiju.

Fotografisanje telefonom

Telefon je posebno pogodan za šire kadrove u kojima je pomračenje deo pejzaža.

Umesto velikog digitalnog uvećanja, razmislite o kadru u kojem se vide zapadni horizont, drveće, zgrade, ljudi koji posmatraju pomračenje ili promena svetlosti u pejzažu.

Zanimljiv motiv mogu biti i projekcije delimično pomračenog Sunca ispod drveća ili kroz rupice na cediljki.

Kod direktnog usmeravanja kamere prema Suncu treba biti oprezan. Ne gledajte prema Suncu nezaštićenim očima dok nameštate kadar i ne oslanjajte se na telefon kao sredstvo zaštite vida.

Fotografisanje fotoaparatom sa izmenjivim objektivom

Ako želite krupan prikaz Sunčevog diska, potrebna je ozbiljnija priprema.

Na prednjoj strani objektiva mora biti postavljen odgovarajući solarni filter namenjen optičkoj opremi. Pošto iz Srbije nema potpune faze, filter se tokom čitavog događaja ne skida radi direktnog snimanja Sunca.

Stativ može pomoći da kadar ostane stabilan, posebno zato što će svetlost pred zalazak brzo opadati. Fokus i podešavanja fotoaparata najbolje je isprobati unapred, a ne tek nekoliko minuta pre maksimuma.

Ako nemate odgovarajući filter, mnogo je bolje fotografisati pejzaž i atmosferu događaja nego rizikovati oštećenje opreme ili, još važnije, vida.

Najbolja mesta i uslovi za posmatranje pomračenja u Srbiji

Najbolje mesto ne može se odrediti samo prema gradu. Dve lokacije udaljene svega nekoliko stotina metara mogu imati potpuno različite uslove ako jedna ima otvoren zapadni horizont, a drugoj ga zaklanja zgrada ili drveće.

Najvažniji kriterijumi su otvoren horizont, bezbedna lokacija, dobra vidljivost i što manje prepreka u pravcu zapada.

Birajte mesto sa otvorenim zapadnim horizontom

Sunce će tokom pomračenja biti nisko.

Zbog toga treba tražiti otvorene ravnice, vidikovce bez prepreka prema zapadu, velike otvorene površine ili mesta sa kojih se vidi linija horizonta.

U urbanim sredinama to može biti teže nego van grada, jer će čak i nekoliko spratova visoka zgrada lako zakloniti Sunce.

Dođite najmanje 20 do 30 minuta ranije

Ako ste u Beogradu, Novom Sadu ili Subotici, dolazak oko 19 časova ostavlja dovoljno vremena da pronađete dobar položaj i pripremite naočare ili projekciju.

U Nišu će maksimum nastupiti već oko 19:36, pa posebno nema mnogo prostora za kašnjenje.

Ako dolazite sa decom, pripremite opremu unapred i objasnite im da se solarne naočare stavljaju pre nego što pogledaju prema Suncu, a skidaju tek kada pogled ponovo usmere od njega.

Kakva će biti oblačnost 12. avgusta?

Prema prognozama dostupnim 10. avgusta, uslovi trenutno izgledaju povoljno za veliki deo Srbije. Za večernje sate 12. avgusta u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu predviđa se pretežno vedro ili sunčano vreme, dok se i za Niš oko vremena pomračenja očekuju uglavnom povoljni uslovi za vidljivost.

Ipak, prognoza se može promeniti. Proverite stanje neba ponovo 12. avgusta nekoliko sati pre početka pomračenja, naročito lokalnu oblačnost prema zapadnom horizontu.

Kod ovakvog događaja nije presudno samo da li je iznad vas vedro. Jedan uzak pojas oblaka tačno na zapadnom horizontu može zakloniti Sunce u ključnih desetak minuta.

Šta možemo očekivati tokom maksimuma?

U Srbiji neće pasti potpuna tama.

To je važno naglasiti jer izraz „pomračenje Sunca” ponekad stvara pogrešnu predstavu da će se dan iznenada pretvoriti u noć.

Za tako dramatičnu promenu potrebno je nalaziti se unutar veoma uskog pojasa totaliteta, gde Mesec prekriva čitavu svetlu površinu Sunca. Srbija nije u tom pojasu.

Na severu Srbije, gde će zaklonjenost preći 40%, promena izgleda samog Sunčevog diska kroz zaštitni filter biće veoma izražena. Moguće je primetiti i nešto neobičniji kvalitet večernjeg osvetljenja, mada će efekat biti daleko slabiji nego tokom potpunog pomračenja.

Posebno zanimljive mogu biti senke. Mali otvori između lišća, prstiju ili na predmetima mogu umesto kružnih svetlih tačaka praviti sitne projekcije delimično pomračenog Sunca.

U Nišu i drugim južnijim delovima zemlje promena ukupne dnevne svetlosti verovatno će biti mnogo manje upečatljiva, jer će samo manji deo Sunčevog diska biti prekriven. Najbolji način da se tamo uoči sama pojava biće posmatranje kroz odgovarajući solarni filter.

Pomračenje 2026. i sećanje na 1999. godinu u Srbiji

Za mnoge koji su dovoljno stari da se sećaju 11. avgusta 1999. godine, izraz „pomračenje Sunca” u Srbiji i dalje izaziva vrlo specifične uspomene.

Tada su ulice u mnogim mestima bile neobično prazne. Građanima su stizale preporuke da spuste roletne, udalje se od prozora, ne izlaze iz kuće ako ne moraju i da pomračenje radije prate preko televizije. O atmosferi tog dana kasnije su izveštavali i RTS i BBC na srpskom.

Danas nema razloga za takav strah.

Samo pomračenje nije opasno za osobu koja boravi napolju. Opasno je direktno gledanje u Sunce bez odgovarajuće zaštite.

Možete šetati, sedeti napolju, fotografisati pejzaž i posmatrati projekcije pomračenja. Ne treba spuštati roletne niti ostajati zatvoren u kući.

Jedino pravilo koje zaista mora da se poštuje jeste da se prema Sunčevom disku ne gleda direktno bez odgovarajućeg solarnog filtera. To pravilo važi i kada pomračenja uopšte nema.

Pomračenje Sunca i Perseidi iste noći

Ljubitelji astronomije 12. avgusta dobijaju još jedan razlog da ostanu napolju.

Nakon večernjeg pomračenja, tokom noći 12. na 13. avgust očekuje se maksimum meteorske kiše Perseidi. Dodatna prednost ove godine je mlad Mesec, koji znači da neće biti jake mesečine koja bi ispirala tamno noćno nebo. NASA zato uslove za Perseide 2026. opisuje kao posebno povoljne.

Za pomračenje ćete gledati prema zapadnom horizontu predveče, dok za Perseide treba sačekati potpun mrak i pronaći što tamniju lokaciju, dalje od gradske rasvete.

Tako 12. avgust pruža retku priliku da u svega nekoliko sati vidite delimično pomračenje Sunca i maksimum jedne od najpoznatijih meteorskih kiša u godini.

Pripremite se na vreme za pomračenje Sunca 12. avgusta

Pomračenje 12. avgusta 2026. u Srbiji neće doneti nekoliko minuta potpune tame kakvu će doživeti posmatrači u uskom pojasu Grenlanda, Islanda i delova Španije. Ipak, biće to veoma zanimljivo delimično pomračenje neposredno pred zalazak Sunca, sa velikim razlikama između severa i juga zemlje.

Ako ste u Subotici ili Novom Sadu, Mesec će zakloniti značajan deo Sunčevog diska. U Beogradu će pomračenje takođe biti jasno izraženo, dok će u centralnim i južnim delovima Srbije biti sve slabije.

Za dobar pogled potrebne su samo tri stvari: bezbedna zaštita za oči, otvoren zapadni horizont i dolazak na vreme.

Ne pokušavajte da improvizujete solarni filter i ne čekajte poslednji trenutak da pronađete mesto za posmatranje. Ako imate odgovarajuću opremu i vedar pogled prema zapadu, 12. avgusta od približno 19:24 nadalje moći ćete bezbedno da pratite kako Mesec polako ulazi preko Sunčevog diska, sve dok večernji horizont ne sakrije Sunce.

A kada padne mrak, astronomski program još nije završen – iste noći stiže i maksimum Perseida pod tamnim nebom mladog Meseca.

Dok čekate sledeći veliki nebeski događaj, zavirite u ponudu Mango Shop-a i otkrijte praktične proizvode za dom, baštu, automobil i svakodnevne potrebe.