Pravoslavni Uskrs - Datum, liturgija i pravila

Uskrs, poznat i kao Vaskrs, najveći je i najsvetiji praznik u pravoslavnom hrišćanskom kalendaru. Za razliku od Božića, koji se slavi kao dan Hristovog rođenja i koji nosi radost zbog dolaska Mesije na svet, Uskrs označava konačnu pobedu nad smrću i potvrdu Hristove božanske prirode. On je duhovni temelj vere u večni život i spasenje.

U pravoslavnoj liturgiji, praznik Uskrsa je toliko značajan da se često naziva „praznikom nad praznicima“ i „slavljem nad slavljima“. Njegova proslava ne traje samo jedan dan, već se liturgijski obeležava kroz čitav period od 40 dana, sve do praznika Vaznesenja, dok se duhovni odjek Uskrsa zadržava u srcima vernika tokom cele godine.

Kada se slavi pravoslavni Uskrs 2025. godine

Datum pravoslavnog Uskrsa 2025: 20. april

Pravoslavni Uskrs u 2025. godini slavi se u nedelju, 20. aprila. Kao i svake godine, praznik se obeležava u prvu nedelju nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevice, ali po julijanskom kalendaru, koji koristi Pravoslavna crkva.

Ovaj datum ne pada uvek istog dana svake godine, jer se Uskrs ubraja među pokretne praznike. Upravo zbog načina na koji se izračunava, Uskrs se uvek slavi u različitim nedeljama marta, aprila ili čak početkom maja – ali nikada pre 4. aprila, niti posle 8. maja, prema gregorijanskom kalendaru.

Zašto se datum Uskrsa menja svake godine?

Određivanje datuma Uskrsa zasniva se na lunisolarnom kalendaru, koji kombinuje solarne (sunčeve) i lunarne (mesečeve) cikluse. Prema pravilima utvrđenim na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, Uskrs se slavi u prvu nedelju posle prvog punog meseca koji padne na ili posle 21. marta (prolećna ravnodnevica).

U pravoslavlju se za računanje koristi julijanski kalendar, koji kasni 13 dana za gregorijanskim, što dodatno pomera datum proslave. Takođe, za razliku od katolika, pravoslavni vernici se pridržavaju pravila da Uskrs nikada ne može pasti pre jevrejske Pashe, što dodatno utiče na razliku u datumu.

Zbog svih ovih faktora, pravoslavni i katolički Uskrs retko kada padaju istog dana, a ponekad razlika može biti i više od mesec dana, kao što je to slučaj u 2025. godini.

 

Kako se određuje datum Uskrsa u pravoslavlju

Pravilo: Prva nedelja posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevice

Računanje datuma Uskrsa u hrišćanstvu se zasniva na odlukama Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, održanog 325. godine. Po tim pravilima, Uskrs se uvek slavi:

U prvu nedelju posle punog meseca koji nastupi nakon prolećne ravnodnevice (21. mart).

Ovo pravilo kombinuje lunarnu (mesečevu) i solarnu (sunčevu) astronomiju, što znači da se Uskrs ne može vezivati za fiksni datum. Pritom, crkva koristi crkveni pun mesec, koji se ne mora uvek poklapati sa astronomskim. Time je dodatno uvedena složenost u izračunavanje datuma.

Kod pravoslavnih hrišćana, još jedno pravilo je obavezno – Uskrs ne sme pasti pre jevrejske Pashe, jer je Hristos vaskrsao posle nje. To dodatno razlikuje pravoslavno izračunavanje datuma od zapadnog.

Pravoslavna pashalija i uloga Jerusalimske patrijaršije

Za izračunavanje tačnog datuma Uskrsa u Pravoslavnoj crkvi koristi se Pravoslavna pashalija – poseban kalendarski sistem koji kombinuje cikluse punog meseca i dan ravnodnevice po julijanskom kalendaru. Ovaj sistem razvijen je tokom vekova i postao je univerzalni metod među pravoslavnim crkvama.

Važnu ulogu u očuvanju ovog sistema ima Jerusalimska patrijaršija, koja i dalje koristi tradicionalnu metodu za određivanje datuma Uskrsa. I crkve koje su u međuvremenu prihvatile reformisani (novojulijanski) kalendar za fiksne praznike, poput Grčke i Rumunske, i dalje računaju Uskrs po staroj pravoslavnoj pashaliji, čime je obezbeđena jedinstvena proslava Uskrsa u celom pravoslavnom svetu.

Razlika u odnosu na gregorijanski kalendar

Gregorijanski kalendar, koji su uvele katoličke i protestantske crkve 1582. godine, precizniji je u odnosu na julijanski jer bolje prati solarni ciklus. Zbog toga on zaostaje za julijanskim kalendarom za 13 dana.

Tako se, primera radi, 21. mart po julijanskom kalendaru (važan za određivanje ravnodnevice) poklapa sa 3. aprilom po gregorijanskom kalendaru. Na osnovu toga, datumi punog meseca i uskršnje nedelje se razlikuju između crkava koje koriste jedan ili drugi kalendar, što vodi do različitih datuma proslave Uskrsa.

Veliki post i duhovna priprema vernika

Početak posta – Čisti ponedeljak

Duhovna priprema za Uskrs počinje Velikim postom, koji predstavlja najvažniji i najstroži post u pravoslavnom kalendaru. Počinje Čistim ponedeljkom, koji se uvek pada 48 dana pre Uskrsa i traje ukupno 40 dana posta plus još osam dana strasne sedmice. Ovaj dan je simbolično vreme kada se vernici odriču svakodnevnih uživanja i posvećuju molitvi, tišini, praštanju i unutrašnjem preobražaju.

Post nije samo fizičko uzdržavanje od mrsne hrane – on je prvenstveno duhovni podvig. Vernici se pozivaju na pokajanje, oproštaj, skromnost i sabranost. Kroz post se priprema srce, telo i duša za najveći praznik hrišćanstva.

Trajanje posta (40 dana + Strasna sedmica)

Veliki post traje 40 dana i završava se u petak uveče pred Lazarevu subotu. Međutim, on se odmah nastavlja Strasnom sedmicom – poslednjih sedam dana Hristovog života na zemlji, koji imaju poseban značaj u liturgiji i narodnoj pobožnosti.

Strasna sedmica je najemotivniji i najintenzivniji deo posta. Svaki dan se naziva „veliki“ (Veliki ponedeljak, Veliki utorak…), a svaki nosi simboliku stradanja Hristovog. Veliki petak, dan Hristovog raspeća, smatra se najtužnijim danom u hrišćanstvu, dok je Velika subota dan tišine i čekanja na vaskrsenje.

Posebni dani: Lazareva subota, Cveti, Veliki petak, Velika subota

• Lazareva subota (osam dana pre Uskrsa): Obeležava čudo Hristovog vaskrsenja Lazara iz mrtvih. Smatra se najavom Hristovog sopstvenog vaskrsenja i označava kraj četrdesetodnevnog posta.

• Cveti (nedelja pred Uskrs): U spomen na Hristov ulazak u Jerusalim. Vernici u crkvu donose cveće i grančice vrbe, koje se osveštavaju.

• Veliki petak: Dan strogog posta i tišine. Tog dana se ne služi liturgija osim u izuzetnim slučajevima, a u crkvama se iznosi plaštanica, koja simbolizuje Hristov grob. Vernici je cjelivaju i prolaze ispod nje u molitvi.

• Velika subota: Dan tišine i iščekivanja. Uveče se služi ponoćna liturgija, kojom se ulazi u praznik Vaskrsenja.

Duhovni značaj posta: očišćenje, molitva i pokajanje

Post ima trostruku funkciju:

1. Telesno očišćenje – uzdržavanje od određene hrane;

2. Duhovno očišćenje – molitva, ispovest, oproštaj;

3. Društveno očišćenje – smirenje, pomoć bližnjima, sabranost.

Post podseća vernike da ne žive samo od hleba, već i od Božje reči. On otvara srce za saosećanje, briše gordost i priprema dušu za susret sa vaskrslim Hristom. Bez posta, Uskrs ne bi imao svoju punu dubinu – jer vaskrsenje dolazi nakon patnje, tame i smrti.

Vaskršnje bogosluženje u crkvama

Početak liturgije: ponoćna služba u subotu uveče

Vaskršnje bogosluženje u Pravoslavnoj crkvi počinje u subotu uveče, tačno u ponoć, i predstavlja jedan od najsvetijih trenutaka u crkvenoj godini. Vernici se okupljaju u mraku, u tišini, s upaljenim svećama, čekajući trijumf vaskrsenja, koji dolazi posle tame Velike subote i bola Velikog petka.

Služba počinje ponoćnicom, poslednjim činom iz perioda Velikog posta, koji se završava neposredno pred ponoć. Potom se u crkvi gasi svetlo, a sveštenik iz oltara iznosi upaljenu sveću i uzvikuje:

„Hodite, primite svetlost od nezalazne svetlosti, i proslavite Hrista vaskrslog iz mrtvih!“

Ovo je trenutak kada simbolično prestaje tama greha i smrti, a počinje svetlost novog života kroz vaskrsenje.

Litija oko crkve i simbolika tri dana u grobu

Nakon što svi prisutni upale sveće sa sveštenikove sveće, sledi litija – svečana povorka oko crkve. Vernici, predvođeni sveštenicima i pojcima, tri puta obilaze hram, pevajući stihove iz psalama i pashalnog tropare:

„Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi, i onima u grobovima život darova!“

Ova trostruka litija ima duboku simboliku. Tri ophoda predstavljaju tri dana koje je Hristos proveo u grobu, ali i put duše kroz smrt ka vaskrsenju. To je simbolično „ispraćanje tame“ i svečani doček Hrista koji vaskrsava iz mrtvih.

Po završetku ophoda, vrata crkve simbolično predstavljaju zapečaćeni Hristov grob. Sveštenik udara na zatvorena vrata i pozdravlja:

„Hristos vaskrse!“
Vernici odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!“

Vrata se tada otvaraju, a svi ulaze u osvetljeni hram – znak da je vaskrsenje savladalo tamu smrti.

Vaskršnji pozdrav: „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“

Najprepoznatljiviji i najsvetiji pozdrav među pravoslavnim hrišćanima tokom uskršnjeg perioda jeste:

„Hristos vaskrse!“
„Vaistinu vaskrse!“

Ovaj pozdrav se ne koristi samo unutar bogosluženja, već postaje svakodnevni pozdrav vernika tokom cele uskršnje sedmice, a u nekim zajednicama i čitavih 40 dana do praznika Vaznesenja Gospodnjeg.

U teološkom smislu, ovaj pozdrav nije samo forma – to je svedočenje vere, ispovedanje istine Hristovog vaskrsenja i nade u večni život.

Čitanje jevanđelja i svetla liturgija radosnog tona

Središnji deo vaskršnje liturgije čini čitanje Jevanđelja po Jovanu, koje počinje stihovima:

„U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč…“

Ovo evanđeosko čitanje simbolizuje početak novog stvaranja, duhovne obnove sveta posle Hristovog vaskrsenja.

Tokom službe, koristi se poseban liturgijski ton, poznat kao pashalni, koji je radostan, uzvišen i slavljen. Sve pesme i molitve slave pobedu Hrista nad smrću, a sveštenik i vernici pevaju:

„Hristos vaskrse iz mrtvih…“

Pashalna liturgija, Vaskršnja nedelja i Pentekostarion

Vaskršnja služba, poznata i kao pashalna liturgija, obeležava ulazak u potpuno nov period u crkvenom kalendaru. Od tog trenutka, do praznika Vaznesenja Gospodnjeg, traje pashalni period, koji u bogoslužbenim knjigama nosi naziv Pentekostarion (od grčke reči za „pedeset“).

Vaskršnja nedelja, poznata i kao Svetla nedelja, posebno se proslavlja. Tokom te sedmice nema posta, čak ni u sredu i petak, jer se cela sedmica smatra produženjem praznika vaskrsenja.

Običaji u domaćinstvima

Porodični ručak i svečana trpeza nakon posta

Nakon četrdesetodnevnog posta i duhovne pripreme, domaćinstva u Srbiji i širom pravoslavnog sveta proslavljaju Uskrs uz svečani porodični ručak. Ovo je trenutak okupljanja porodice, zajedničke molitve i uživanja u hrani pripremljenoj s posebnom pažnjom.

Trpeza je bogata i simbolična: jaja, pogače, pečenja, sir, kolači i, naravno, prvo posno, a zatim mrsno jelo. Hrana se blagosilja, a deca se često trljaju crvenim jajetom po licu „da budu zdrava tokom cele godine“.

Farbanje jaja – simbolika boja, posebno crvene

Farbanje jaja jedan je od najvažnijih običaja vezanih za Uskrs. U tradiciji srpskog pravoslavlja, jaja se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak, a najvažnije je prvo crveno jaje, koje ima posebno mesto.

Crvena boja ima duboku simboliku: ona predstavlja Hristovu krv prolivenu na krstu, ali i život, snagu i vaskrsenje. Osim crvenih, jaja se danas farbaju u raznim bojama koje simbolizuju radost, obnovu i proleće.

Postoje predanja o poreklu ovog običaja – jedno kaže da je Marija Magdalena donela crveno jaje rimskom caru Tiberiju kao simbol Hristovog vaskrsenja.

Prvo jaje – čuvarkuća

Prvo ofarbano jaje u domaćinstvu naziva se čuvarkuća. Ovo jaje se ne jede, već se čuva na posebnom mestu u domu sve do sledećeg Uskrsa.

Veruje se da čuvarkuća štiti porodicu, dom i imanje tokom cele godine. U nekim krajevima, ono se zakopava u zemlju, stavlja na tavan ili pored ikone, a nekada se koristi i u obredima zaštite od nepogoda.

Poklanjanje jaja i običaji po regionima

U mnogim delovima Srbije i regiona, postoji običaj da se jaja poklanjaju svim gostima koji dođu u kuću tokom praznika. Takođe, kada se ide u posetu rodbini, prijateljima ili kumovima – obavezno se nosi ofarbano jaje kao simbol mira, radosti i pobede.

U istočnoj Srbiji, domaćice pripremaju uskršnje lepinje (kovržnjake) sa umetnutim jajetom u sredini, koje se takođe poklanjaju.

Deca se posebno raduju tzv. kucanju jajima, u igri u kojoj pobednik ostaje onaj čije jaje ne pukne. Ovaj običaj simbolizuje borbu života protiv smrti – i uvek, život pobeđuje.

„Kupusanje gnezda“ i uskršnji pokloni za decu

Jedan od najveselijih običaja za decu jeste tzv. „kupusanje gnezda“. Na Veliku subotu uveče, roditelji i stariji članovi porodice pripremaju „gniezda“ – mesta u kući ili dvorištu, ukrašena slamom, zelenilom i cvećem, u koja stavljaju poklone.

Deca veruju da im je Uskršnji zeka doneo poklone – jaja, slatkiše, sitne poklone ili igračke. Ujutru na Uskrs, ona traže ta gnezda i doživljavaju praznik kroz radost i igru.

Ova tradicija, iako ima elemente iz zapadnih kultura, sve više se ustaljuje i kod nas kao deo uskršnje radosti u domaćinstvima.

Simbolika Vaskrsa: Pobeda života nad smrću

Teološki značaj Hristovog vaskrsenja

Vaskrs predstavlja temelj hrišćanske vere – trenutak kada se, prema Jevanđeljima, Isus Hristos uzdigao iz mrtvih, potvrđujući svoju božansku prirodu i pobedu nad grehom i smrću. Ovaj događaj nije samo istorijski čin, već duhovna prekretnica u odnosu čoveka prema životu, smrti i večnosti.

U teološkom smislu, vaskrsenje Hrista potvrđuje sve ono što je propovedao i najavljivao: da smrt nije kraj, već početak večnog života u zajednici s Bogom. Kroz Hristovu žrtvu i vaskrsenje, ljudska priroda je ponovo uzdignuta i dobila je mogućnost iskupljenja.

Uskrs kao potvrda nade u večni život

Za hrišćane, Uskrs je praznik nade. On donosi poruku da tamni trenuci života, patnja i gubitak nisu konačni. Vaskrsenje Hristovo pokazuje da iza svakog stradanja stoji mogućnost preobražaja i obnove. Uskrs je, dakle, duhovna zora, potvrda da svetlost uvek pobeđuje tamu.

Ova nada ima dubok lični značaj za vernike – ona ih podseća da ni smrt nije kraj, već vrata ka večnom životu. Uskrs je zato praznik radosti i oslobođenja, slavlje nečega što je iznad svakodnevnog – trijumfa duhovnog života.

Mango Shop proizvodi za dekoraciju doma i poklone za decu

U susret Uskrsu, mnogi žele da unesu prazničnu atmosferu u svoj dom, oplemene trpezu simbolima praznika i obraduju najmlađe posebnim poklonima.

Dekoracija i praktična rešenja za domaćinstvo

Kategorija Domaćinstvo u Mango Shopu obuhvata brojne proizvode koji pomažu da vaš dom bude uredniji, lepši i funkcionalniji, što je posebno važno tokom prazničnih dana kada se okuplja porodica i gosti.

Zahvaljujući ovim proizvodima, domaćice i domaćini mogu jednostavnije da organizuju prostor, uštede vreme i podignu praznično raspoloženje na viši nivo.

Uskršnji pokloni i radost za decu – izbor iz kategorije Igračke

Kategorija Igračke nudi pažljivo odabrane proizvode za decu svih uzrasta – od edukativnih setova do interaktivnih i kreativnih igračaka koje mogu biti savršen uskršnji poklon.

Za uskršnje jutro, preporučujemo roditeljima da pripreme kupusana gnezda i u njih stave iznenađenje iz Mango Shopa – kombinaciju šarenih jaja i igračaka koje će mališanima ovaj praznik učiniti nezaboravnim.

Najčešće postavljana pitanja o pravoslavnom Uskrsu

Kada se slavi pravoslavni Uskrs 2025. godine?

Pravoslavni Uskrs u 2025. godini slavi se u nedelju, 20. aprila, prema julijanskom kalendaru koji koristi Srpska pravoslavna crkva.

Zašto datum Uskrsa varira svake godine?

Uskrs je pokretni praznik. Njegov datum se određuje kao prva nedelja nakon punog meseca koji pada na ili posle prolećne ravnodnevice (21. mart). Pravoslavni hrišćani pri tome koriste julijanski kalendar, pa Uskrs najranije može pasti 4. aprila, a najkasnije 8. maja po gregorijanskom kalendaru.

Koja je razlika između Uskrsa i Vaskrsa?

Reči „Uskrs“ i „Vaskrs“ su jezičke varijante istog pojma. „Vaskrs“ potiče iz srpskoslovenskog jezika i koristi se u bogoslužbenim knjigama, dok je „Uskrs“ oblik iz narodnog jezika. Oba su ispravna i ravnopravna.

Šta je čuvarkuća i kako se koristi?

Čuvarkuća je prvo crveno ofarbano jaje na Veliki četvrtak ili petak. Čuva se tokom cele godine, najčešće pored ikone, kao simbol zaštite doma i porodice. Po verovanju, čuvarkuća donosi mir i zdravlje.