Praznik Blagovesti - Kog je datuma, zašto i kako se proslavlja?

Blagovesti su jedan od najvažnijih i najradosnijih praznika u hrišćanskom kalendaru.

Ovaj praznik obeležava trenutak kada je arhanđel Gavrilo došao Djevici Mariji da joj saopšti vest da će, silaskom Svetog Duha, začeti i roditi Sina Božijeg – Isusa Hrista.

Taj događaj poznat je kao jevanđeljska Blagovest, a praznik koji ga obeležava ima duboku teološku, istorijsku i simboličku vrednost.

U pravoslavnom hrišćanstvu, Blagovesti se ubrajaju među dvanaest velikih praznika i zauzimaju posebno mesto kao početak spasenja čovečanstva. U liturgijskom smislu, praznik predstavlja trenutak kada se počinje ostvarivati Božiji plan za iskupljenje ljudskog roda. Marijin pristanak da postane Bogorodica ne samo da je čin vere, već i slobodnog prihvatanja Božje volje – ključni momenat u istoriji spasenja.

Prvi signal spasenja – „dobra vest“ za čovečanstvo

Reči arhanđela Gavrila: „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom“ predstavljaju prvu pravu dobru vest nakon pada Adama i Eve, kako tvrde mnogi oci Crkve i teolozi.

Kada se slave Blagovesti? – Datum praznika u 2025. godini

7. april po gregorijanskom kalendaru

Blagovesti se obeležavaju svake godine na istom datumu – 25. marta po starom (julijanskom) kalendaru, odnosno 7. aprila po savremenom, gregorijanskom kalendaru, koji koristi većina pravoslavnih crkava i sve katoličke zajednice. Ovaj datum je nepokretan, što znači da ne zavisi od Uskrsnjeg ciklusa kao mnogi drugi hrišćanski praznici.

Koje crkve praznuju kada – razlike među kalendarima

Postoje razlike u datumu obeležavanja praznika u zavisnosti od kalendara koji koriste različite crkve:

• Pravoslavne crkve koje koriste julijanski kalendar – Srpska, Ruska, Jerusalimska, Gruzijska, Poljska pravoslavna crkva i starokalendarci – praznuju Blagovesti 25. marta po starom kalendaru, što odgovara 7. aprilu po gregorijanskom.

• Pravoslavne crkve koje koriste novojulijanski kalendar – Grčka, Rumunska, Bugarska, Kiparska, Albanska, kao i Američka pravoslavna crkva – praznuju Blagovesti 25. marta, koji se poklapa sa gregorijanskim kalendarom.

• Katolička crkva i većina protestantskih zajednica takođe praznuju 25. marta.

U praksi, to znači da pravoslavni vernici u Srbiji i okolnim zemljama koje koriste stari kalendar obeležavaju praznik 7. aprila, dok katolici i neke pravoslavne crkve slave Blagovesti 25. marta.

Specifičnost 2025. godine – da li se poklapa s nekim drugim praznikom

Blagovesti su nepokretan praznik, ali postoji izuzetno retka pojava kada se poklope sa Vaskrsom – taj fenomen se naziva Kiriopasha, što znači „Gospodnja Pasha“. U toj prilici, dva najradosnija hrišćanska praznika – Vaskrs i Blagovesti – slave se istog dana. To se, međutim, dešava veoma retko.

U 2025. godini, Vaskrs u pravoslavnoj tradiciji biće obeležen 20. aprila, što znači da se ne poklapa sa Blagovestima. Ipak, vremenski okvir u kom se praznik nalazi – tokom Velikog posta – ima svoj značaj. Iako se toga dana posti, zbog velikog značaja Blagovesti, dozvoljeno je izvesno ublaženje posta (riba je dozvoljena na trpezi), što je još jedan dokaz praznične radosti.

Blagovesti u Svetom pismu – Jevanđeoski opis praznika

Luka 1:26–38 – trenutak kada arhanđel Gavrilo dolazi Mariji

Događaj Blagovesti, koji je u temelju praznika, opisan je u Jevanđelju po Luki (1:26–38). To je jedini kanonski tekst koji detaljno beleži dolazak arhanđela Gavrila Djevici Mariji i objavu da će postati majka Sina Božijeg. Prema evanđeoskom svedočanstvu, Bog je u šestom mesecu trudnoće Jelisavete (majke Jovana Krstitelja), poslao arhanđela Gavrila u grad Nazaret, u Galileji, Djevici koja je bila verena za čoveka po imenu Josif, iz doma Davidovog. Ime Device bilo je Marija.

Ulazeći k njoj, anđeo je rekao:

„Raduj se, Blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!” (Lk. 1:28)

Marija se uplašila i zbunila njegovim rečima, razmišljajući šta ovaj pozdrav znači. Gavrilo je tada umirio, govoreći da je našla blagodat u Boga, te da će začeti i roditi Sina, kome će dati ime Isus. Taj Sin biće veliki i zvaće se Sin Višnjega, a Bog će mu dati presto Davida, i carstvo njegovo neće imati kraja. Na Marijino pitanje kako je to moguće kad ona ne zna za muža, arhanđel odgovara:

“Duh sveti doći će na tebe, i sila najvišega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se sin Božiji.”

Ovo je najdublji momenat u istoriji čovečanstva – trenutak kada se Božiji plan o spasenju pokreće, ne prisilno, već u saglasnosti sa slobodnom voljom jedne žene. Marijin odgovor:

„Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj“

– označava potpunu spremnost da prihvati volju Božiju, čak i ako ne razume sve posledice tog poziva. Crkveni oci ovaj trenutak tumače kao trenutak bezgrešnog začeća i početak spasenja sveta.

Značaj praznika Blagovesti u pravoslavnoj tradiciji

Jedan od 12 velikih praznika u pravoslavlju

U pravoslavnom bogoslužbenom ciklusu, Blagovesti spadaju u dvanaest velikih Gospodnjih i Bogorodičinih praznika. To je praznik radosti i otkrivenja, ali i duboke vere. U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, ovaj praznik se poštuje vekovima i vezuje se za mnoge narodne običaje i verovanja.

Zanimljivo je da se Blagovesti uvek praznuju, bez obzira na to da li padaju u vreme posta. Iako se praznik najčešće obeležava tokom Velikog posta, tog dana se pravoslavni vernici raduju – dozvoljena je riba, vino i ulje, čak i ako pada u sredu ili petak. Ova izuzetnost potvrđuje značaj praznika i njegovu radost.

Simbolika: slobodna volja, poniznost i vera Djeve Marije

Praznik Blagovesti nosi snažnu poruku o ljudskoj slobodi i božanskoj blagosti. Marijina poniznost – koja nije slabost, već snaga vere – simbol je idealnog odnosa čoveka prema Bogu. Ona ne traži objašnjenja do kraja, ne pregovara, ne sumnja – već pita sa poverenjem i prihvata sa verom.

U pravoslavlju, Marija nije samo pasivna figura već aktivni učesnik u delu spasenja. Zato je nazivamo Presveta Bogorodica, ne samo zbog svoje biološke uloge, već zbog svoje vere. Praznik nas podseća da se čuda ne dešavaju bez pristanka čoveka – i da je vera osnova svakog susreta sa Bogom.

U duhovnom smislu, Blagovesti pozivaju vernike na obnovu unutrašnjeg života – na veru, poslušnost, nadu i čistotu. To je praznik tihog čuda koje menja svet – ne galamom, ne silom, već nežnom rečju: „Raduj se.“

Kako se praznik Blagovesti proslavlja u crkvi?

Bogosluženje na Blagovesti: liturgija, pesme i molitve

Blagovesti su jedan od retkih praznika koji se uvek liturgijski proslavljaju, bez obzira na to da li padaju u vreme posta ili čak na Veliki petak. Ovaj dan uvek ima pune praznične činove, uključujući večernje bogosluženje, jutrenje i svetu liturgiju, čime se izražava duboko poštovanje i radost koju Crkva oseća povodom ovog događaja.

Na Blagovesti se najčešće služi Liturgija svetog Jovana Zlatoustog, a ako praznik padne na dan kada se obično služi Liturgija pređeosvećenih darova (npr. sreda ili petak tokom posta), tada se izuzetno služi puna liturgija, što je još jedan pokazatelj koliko je ovaj praznik poseban.

Crkveno pojanje i pesme koje se pevaju na ovaj dan imaju naglašenu radost i usmerene su na čudo ovaploćenja. Najpoznatiji tropar (crkvena pesma) praznika glasi:

“Danas je početak spasenja našega i otkrivenje večnoga tajanstva: Sin Božiji postaje Sin Djeve i Gavrilo blagovesti blagodat. Zato i mi sa njim presvetoj Djevi uzvikujmo: Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom!”

Molitve na ovaj dan usmerene su na zahvalnost za dolazak Spasitelja, kao i na milosrđe, obnovu i prosvetljenje. Vernici se mole Bogorodici i traže njenu zaštitu i zagovorništvo, posebno žene koje žele da rode.

Posebne poruke iz propovedi – obnova, vera, nada

Sveštenici u svojim propovedima na Blagovesti ističu nekoliko ključnih tema:

• Obnova čovečanstva – trenutak kada Bog ulazi u ljudsku istoriju na sasvim nov način

• Vera Djeve Marije – uzor poslušnosti i poverenja u Božiji plan

• Nada – poruka da nikada nije kasno za novi početak, bez obzira na okolnosti

Praznik se često koristi i kao prilika da se vernicima ukaže na važnost slobodne volje, poniznosti i prihvatanja duhovnog poziva. Propovedi imaju snažnu emocionalnu i duhovnu notu, jer se radi o prazniku koji je u suštini lično otkrovenje Božije milosti svakome ko veruje.

Dan posle – praznik Svetog arhangela Gavrila

Dan nakon Blagovesti, 8. april, posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu, koji je bio nosilac najradosnije vesti u istoriji čovečanstva. Iako se arhanđeli obeležavaju i 21. novembra, ovaj drugi praznik posebno naglašava njegovu ulogu u događaju Blagovesti. U mnogim crkvama se služi liturgija i tog dana, a u narodu se veruje da je dobro pomoliti se arhangelu Gavrilu za radost, zdravlje i dobre vesti.

 

Element proslave	Opis
Bogosluženje	Liturgija svetog Jovana Zlatoustog; služi se i ako praznik padne u post; večernje, jutrenje, tropar “Danas je početak spasenja...”
Propovedi	Teme: obnova čovečanstva, vera Djeve Marije, nada u novi početak, slobodna volja i duhovno prihvatanje Božje reči
Praznik Svetog arhangela Gavrila	Obeležava se 8. aprila, dan posle Blagovesti; liturgija u čast anđela koji je doneo radosnu vest; molitve za zdravlje i dobre vesti

Narodni običaji vezani za Blagovesti u Srbiji

Ustajanje u zoru, devojačka pesma, paljenje vatre

U srpskoj narodnoj tradiciji, Blagovesti su povezane s brojnim običajima, koji imaju duhovno, zaštitno i sezonsko značenje. Verovalo se da se na ovaj dan budi priroda, pa je običaj da se ustaje u zoru, čak i u ponoć, kako bi se dočekao praznik čistog srca i sveže svesti.

Devojke su rano ujutru pevale posebne pesme, a negde su čak i išle u grupama da sakupljaju suvo granje i drva kako bi napravile veliku prazničnu vatru. Ta vatra se najčešće ložila na brdu, seoskom raskršću ili drugom simboličnom mestu, uz veselje i okupljanje cele zajednice.

Preskakanje vatre kao zaštita od zmija

Verovalo se da se na Blagovesti bude zmije i gušteri iz zimskog sna, te je paljenje vatre imalo i zaštitnu funkciju. Preskakanje vatre postalo je običaj koji se vezivao za osiguranje od ujeda zmija tokom cele godine. I staro i mlado, a naročito deca i omladina, preskakali su vatru uz verovanje da će biti zaštićeni i srećni.

Ovaj običaj zadržao se u pojedinim krajevima Srbije, naročito u seoskim sredinama centralne i južne Srbije.

Ritualne radnje dece i žena: lupanje, izbegavanje reči „zmija“, umivanje na reci

Noć uoči praznika, deca su imala poseban zadatak. Uz lupanje gvozdenim predmetima – najčešće mašicama, crepuljama, motikama – išla su oko kuće, staje i imanja vičući: „Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!“. Ova simbolična radnja imala je zadatak da otera zlo i obezbedi zaštitu.

Na sam dan praznika, nije se smela izgovoriti reč 'zmija', jer se verovalo da bi to moglo privući zmiju u blizini doma.

Još jedan važan običaj jeste umivanje na reci ili potoku, naročito među ženama. Smatralo se da će lice umiveno na Blagovesti biti sveže, zdravo i blistavo, te da će žene koje se pomole pored ikone Bogorodice na taj dan imati blagoslov u pogledu poroda.

Radovi u prirodi: početak setve, kalemljenje voća

U narodu se veruje da od Blagovesti počinju poljoprivredni radovi, naročito setva pšenice, ječma i kalemljenje voća. To je trenutak kada se priroda budi, zemlja otvara i prima seme, a sunčeva svetlost dobija puninu.

Zato se kaže da je ovaj dan pogodan za svaki novi početak – bilo da se radi o sadnji, građenju, učenju, ili čak započinjanju novog posla ili životne odluke. Veruje se da ako se nešto započne na Blagovesti, to će biti uspešno i blagosloveno.

Zabrane i preporuke na Blagovesti

Šta ne treba raditi: češljanje, velika veselja

Iako je Blagovesti jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskom kalendaru, u narodnoj tradiciji postoje određene zabrane i ograničenja koje se poštuju zbog specifičnog duhovnog karaktera dana i njegovog položaja u crkvenom kalendaru – jer gotovo uvek pada u vreme Velikog posta.

Jedna od najpoznatijih zabrana jeste češljanje. Prema narodnom verovanju, žene ne bi trebalo da se češljaju na Blagovesti jer se smatralo da se time može „zamrsiti sreća“ ili izazvati nesreća u porodici. Ova zabrana je deo šireg poimanja da bi se tog dana trebalo uzdržavati od svih oblika telesne i estetske nege koji su uobičajeni, kao vid poniznosti pred veličinom praznika.

Takođe, velika veselja i bučne proslave nisu poželjne. Iako je praznik radosti, on se nalazi unutar perioda posta i duhovne pripreme za Vaskrs, te se preporučuje mirno i dostojanstveno obeležavanje praznika, bez muzike, svadbi, zabava i razuzdanosti. Čak i ako se praznik poklopi s vikendom, slavlja treba biti tiha, porodična i duhovna, u znaku molitve i sabranosti.

Šta je poželjno: molitva, čišćenje doma, početak važnih stvari

Pored zabrana, postoje i jasne preporuke za ponašanje na Blagovesti – radnje koje simbolično učvršćuju vezu između čoveka i Boga i izražavaju spremnost za duhovnu obnovu.

Molitva zauzima centralno mesto. Preporučuje se da se žene koje žele da zatrudne pomole pored ikone Presvete Bogorodice, jer je ona na taj dan začela Sina Božijeg. Ova praksa je duboko ukorenjena u narodnom duhovnom osećanju i prenosi se generacijama.

Drugi važan običaj jeste čišćenje doma. Veruje se da se na Blagovesti počinje novi ciklus života, pa se preporučuje da se iz kuće izbaci sve nepotrebno, staro, pokvareno i ono što stvara negativnu energiju. Ova praksa ima i praktično značenje jer se često poklapa s prolećnim danima, ali i duhovni cilj – oslobađanje od svega što sputava rast i radost.

Praznik je takođe idealan za početak važnih životnih poduhvata: gradnja kuće, pokretanje posla, donošenje važnih odluka. U narodnom predanju se kaže da je dan “blagosloven za početak svake dobre stvari”, jer nosi duhovnu podršku i simboliku obnove.

Verovanja o vremenskim znacima i predskazanjima

Kao i mnogi drugi pravoslavni praznici, Blagovesti su povezane s narodnim verovanjima o vremenskim prilikama i predviđanju budućnosti.

Jedno od najraširenijih verovanja kaže:
„Ako je na Blagovesti nebo vedro – godina će biti rodna, ljudi zdravi, a jesen plodna i kasna.“

Zato mnogi ljudi tog jutra posmatraju nebo i bilježe kakvo je vreme, verujući da ono može ukazati na tok cele godine. Ako pada kiša ili je oblačno, smatralo se da godina neće biti povoljna – ni za useve ni za zdravlje.

Pored toga, vetar koji duva tog dana se tumači kao znak da će neka sfera života doneti promene – naročito ako vetar duva sa istoka, što se smatra znakom duhovnog buđenja ili promene na bolje.

 

Šta treba raditi	Šta ne treba raditi
Molitva, posebno za porod i zdravlje	Češljanje – veruje se da se time „zamrsuje sreća“
Čišćenje doma i izbacivanje svega nepotrebnog	Organizovanje velikih veselja, svadbi i zabava
Započinjanje važnih životnih odluka i poslova	Estetski i telesni rituali (šminkanje, šišanje, ulepšavanje)

Da li se običaji razlikuju u zavisnosti od kraja Srbije?

Regionalne varijacije: vatra na raskrsnici u selima, gradski običaji

Blagovesti su praznik duboko ukorenjen u narodnu tradiciju, ali njegovo obeležavanje varira od kraja do kraja Srbije, u zavisnosti od lokalnih običaja, kulturne sredine i ruralno-urbanog konteksta.

U seoskim krajevima, naročito u Šumadiji, Homolju, Pomoravlju i južnoj Srbiji, praznik se obeležava paljenjem vatre na raskrsnici. Ta vatra se ne loži slučajno – verovalo se da upravo na raskrsnicama dolaze nevidljive sile, i zato se vatra palila kao znak svetlosti, zaštite i pokajanja. Vatra se najčešće pravila od suve trave, slame, starih metli i trnja, dok su deca i omladina preskakali plamen.

U gradskoj sredini, ovi običaji su uglavnom izgubljeni ili preobraženi. Paljenje vatre zamenjuju porodična okupljanja i odlazak u crkvu, dok se tradicija umivanja i čišćenja doma zadržala u modernom obliku – kroz prolećno spremanje i tihe porodične rituale.

Specifični primeri: Šumadija, Vojvodina, južna Srbija

• Šumadija: Ovde su uobičajene zajedničke vatre i devojačke pesme, često praćene igrom i okupljanjem sela. U nekim mestima se i danas održavaju manji običajni skupovi na otvorenom.

• Vojvodina: Zbog multikonfesionalnog sastava, običaji u vezi sa Blagovestima su mešavina pravoslavnih, katoličkih i lokalnih slovenskih tradicija. Obeležavanje je tiše, češće unutar porodice, a akcenat je na molitvi i poštovanju trpeze.

• Južna Srbija (Toplica, Pčinja, Jablanica): Zadržani su najstariji oblici ritualne zaštite, naročito u vezi sa „proterivanjem zmija“. Deca i žene lupaju o metalne predmete, a veruje se da se tog dana ne treba udaljavati od kuće kako ne bi privukli „nečiste sile“.

Značaj praznika za žene i porodicu

Molitva za potomstvo

Blagovesti su u pravoslavnom kalendaru praznik koji ima duboku duhovnu simboliku za žene, majke i one koje žele postati majke. Budući da se na ovaj dan dogodila Blagovest Djevici Mariji – vest o tome da će začeti i roditi Sina Božijeg – praznik se u narodu smatra najjačim duhovnim danom za molitvu za potomstvo.

Veruje se da žene koje ne mogu da zatrudne ili koje žele da rode zdravu i blagoslovenu decu, treba da se pomole Presvetoj Bogorodici upravo na Blagovesti. Ova molitva se najčešće izgovara pred ikonom Bogorodice ili u crkvi posvećenoj njoj, a ukorenjena je duboko u verovanju da je Bogorodica zaštitnica žena u svim aspektima majčinstva – od začeća do porođaja i vaspitanja dece.

Zbog toga mnoge žene na ovaj dan odlaze u crkvu, donose sveće, molitvene zapise i prilažu darove, a molitvu često izgovaraju tiho, sa dubokim osećanjem nade i vere. U nekim krajevima Srbije, žene i devojke odlaze i na reku, gde se umivaju i mole, verujući da će im voda na Blagovesti doneti blagoslov plodnosti i zdravlja.

Poštovanje Bogorodice kao zaštitnice majki

U pravoslavnoj tradiciji, Presveta Bogorodica ima posebno mesto kao majka Božija, ali i kao uzor svake žene i majke. Njena spremnost da prihvati volju Božiju, njena poniznost, vera i snaga čine je modelom majčinske ljubavi i duhovne čistoće.

Praznik Blagovesti nije samo podsećanje na čudo začeća, već i na važnost uloge žene u Božijem planu spasenja. Zato se u crkvenim propovedima na ovaj dan često ističe vrednost materinstva, ženske vere i porodične svetinje, uz poziv da se majke poštuju, a porodične vrednosti neguju.

Mnoge žene uzimaju Blagovesti kao lični praznik, moleći se ne samo za porod, već i za zdravlje dece, mir u domu i duhovno jedinstvo porodice. U tom smislu, Blagovesti predstavljaju praznik ženske snage, vere i tihe žrtve.

Povezanost sa tradicionalnim vrednostima porodice

Blagovesti kao praznik u sebi sabira najdublje porodične vrednosti – veru, nadu, odanost i zajedništvo. U narodnom predanju, ovaj praznik je dan kada se domaćinstvo okuplja, donose se važne odluke, započinju novi planovi, i slavi se u krugu porodice – tiho, ali s dubokim poštovanjem.

U pojedinim krajevima Srbije, verovalo se da dete začeto na Blagovesti ili rođeno u blizini tog datuma ima poseban blagoslov i duhovnu snagu. Takva deca se smatrala "decom svetlosti", a porodice bi posebno pazile na njihovo vaspitanje.

Zanimljivosti i specifičnosti Blagovesti

Verovanje da je 7. april „pravi“ datum Vaskrsa

Prema nekim teolozima i narodnim predanjima, veruje se da je Hristos vaskrsao tačno 34 godine nakon Blagovesti, na isti datum – 25. mart po starom kalendaru, odnosno 7. april po novom. Ova koincidencija ima snažnu duhovnu simboliku jer povezuje početak i kraj Hristove misije na zemlji – od trenutka začeća u utrobi Marije do pobede nad smrću.

Zato se 7. april u pravoslavnom predanju ponekad naziva i “autentični datum Vaskrsa”, a kada se zaista dogodi poklapanje Vaskrsa i Blagovesti (retka pojava nazvana Kiriopasha), to se doživljava kao dan posebne božanske milosti.

Uloga ovog praznika u otvaranju građevinskih i poslovnih poduhvata

U narodu postoji verovanje da je Blagovesti najbolji dan za početak novih poslova, naročito velikih, važnih i dugoročnih. Smatra se da ako se posao započne na Blagovesti, on će imati blagoslov i dug vek.

Zato mnogi ljudi na ovaj dan:

• započinju gradnju kuće

• osnivaju preduzeće

• ulažu kapital u novi poduhvat

• donose važne životne odluke (brak, selidba, obrazovanje dece)

Blagovesti su i simbol prolećne obnove, pa se dan koristi i za duhovno i materijalno čišćenje, ostavljanje prošlosti iza sebe i usmeravanje ka napretku.

Hramovi i crkve posvećeni Blagovestima u Srbiji

Manastir Blagoveštenje (Ovčar-Kablar)

Jedan od najpoznatijih hramova posvećenih ovom prazniku jeste manastir Blagoveštenje, koji se nalazi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, poznatoj i kao “srpska Sveta Gora”. Ovaj manastir je sagrađen najverovatnije u prvoj polovini 17. veka i predstavlja jedan od duhovnih stubova zapadne Srbije.

Manastir je smešten u prelepom prirodnom okruženju, okružen planinama i rekom Zapadnom Moravom, i kroz vekove je bio mesto monaškog života, duhovne obnove i narodnog hodočašća. Tokom istorije, bio je i kulturni centar gde su se prepisivale knjige i čuvala narodna i crkvena tradicija.

Na Blagovesti, manastir okuplja verni narod iz celog kraja, ali i iz drugih delova Srbije – za mnoge, ovo je mesto gde dolaze da se pomole, zahvale i započnu nove životne puteve..

Mesta hodočašća i lokalna slavlja

Na Blagovesti se u mnogim mestima Srbije organizuju lokalna crkvena slavlja, liturgije pod otvorenim nebom, blagosiljanje vode, kao i praznične trpeze posle liturgije.

Posebno su značajna mesta u blizini hramova posvećenih Bogorodici, gde dolaze žene da se pomole za porod, a porodice donose darove u znak zahvalnosti. U mnogim selima, dan se završava porodičnim ručkom s posnom trpezom, pesmom, molitvom i nadom u bolju godinu.

Uskršnji post u duhu Blagovesti – olakšajte svakodnevnicu uz prave proizvode

U periodu Velikog posta, mnogi se suočavaju sa izazovima u pripremi obroka koji su ukusni, jednostavni i posni. Ako želite da vaš dom funkcioniše lakše, a kuhinja bude mesto mira, ne napora – pravo je vreme da obogatite svoj dom pomoćnicima koji čuvaju vreme i energiju.

U Mango Shopu pronaći ćete pažljivo odabrane kuhinjske proizvode koji olakšavaju pripremu posnih jela, kao što su:

Posetite Mango Shop i pripremite se za Uskrs.