Prelazak na zimsko računanje vremena - 26. oktobar 2025.

U 2025. godini mnogi ponovo traže odgovor na pitanje „kada se pomera sat za zimsko računanje vremena“ jer se termin svake godine menja u zavisnosti od kalendara. Prelazak na zimsko računanje vremena dešava se u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra 2025. Tada se u 03:00 časova kazaljke vraćaju na 02:00, što u praksi znači sat više sna, ranije svitanje i raniji sumrak. Ove godine datum deluje „ranije“ u odnosu na neke prethodne, ali razlog je jednostavan: pravilo je fiksno - zimsko računanje počinje poslednje nedelje u oktobru, a ta „poslednja nedelja“ ne pada svake godine na isti datum. Zato se i dešava variranje: nekad je to 31, 30, 29, 28, pa i 26. oktobar, kao 2025., što mnoge podstiče da na vreme podese svoje obaveze i raspored.

Kada se tačno pomera sat za zimsko računanje vremena 2025?

Tačan termin i šta radimo sa kazaljkama

Zvanični termin je noć 25/26. oktobra 2025. U 03:00 se kazaljke vraćaju na 02:00. Praktične posledice su sledeće:

• Sat više sna te noći, jer se vreme „vraća unazad“.

• Ranije svitanje narednih dana, što mnogima olakšava jutarnju rutinu.

• Raniji mrak, pa je potrebno planirati poslove i kretanje posle posla/škole uz obazriviju vožnju i veću vidljivost pešaka i biciklista.

U jeziku pretrage, ovo je upravo ono što mnogi traže pod upitima „pomeranje sata zimsko računanje vremena“, „kad se menja zimsko računanje vremena“ i „promena vremena zimsko računanje“.

Zašto je ove godine najraniji datum u odnosu na skorije periode

Iako deluje „ranije“, pravilo je uvek isto: zimsko računanje vremena počinje poslednje nedelje u oktobru. Kako se kalendar svake godine pomera, poslednja nedelja može „pasti“ na različite datume. U 2025. poslednji vikend oktobra pada baš na 25/26. oktobar, pa je zato prelazak te noći. U prethodnim godinama poslednja nedelja često je bila kasnije (npr. 29. ili 30. oktobar), zbog čega je javnosti datum delovao „kasnije“. Dakle, ne menja se pravilo, menja se kalendarski raspored - zato 2025. vidimo 26. oktobar kao dan kada počinje zimsko računanje vremena.

Zimsko računanje vremena - pravilo, istorija i zašto uopšte pomeramo sat

Fiksno pravilo u Srbiji i regionu

Zimsko računanje vremena u Srbiji i većem delu Evrope zasniva se na jednostavnom i ustaljenom pravilu - počinje poslednje nedelje u oktobru, kada se kazaljke vraćaju jedan sat unazad. Ovo pravilo sledi odluku Evropske unije koja je 1996. godine uskladila datume prelaska između letnjeg i zimskog računanja vremena među državama članicama, ali ga primenjuju i zemlje van EU, među kojima je i Srbija.
Na taj način, u celoj srednjoevropskoj vremenskoj zoni (CET - Central European Time) vreme se vraća sa 03:00 na 02:00, dok letnje računanje, poznato kao CEST (Central European Summer Time), podrazumeva pomeranje unapred sa 02:00 na 03:00 poslednje nedelje u martu.

Cilj ove promene jeste bolje usklađivanje dnevne svetlosti sa aktivnostima ljudi, što znači da se u zimskom periodu dan „produžava“ ujutru, dok se mrak spušta ranije u popodnevnim satima. Iako mnogi ovu promenu doživljavaju kao zastarelu, pravilo se i dalje zvanično primenjuje svake godine u Srbiji i zemljama regiona.

Kratak istorijat pomeranja sata kod nas (od 1983.)

Pomeranje sata u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji uvedeno je 1983. godine, prateći praksu većine evropskih država koje su to već primenjivale zbog energetske krize i potrebe za efikasnijim korišćenjem dnevne svetlosti.
Od tada do danas, pravilo se nije značajno menjalo: pomeranje unapred u martu i unazad u oktobru postalo je deo redovnog godišnjeg ritma.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina, termin „letnje“ i „zimsko“ računanje vremena postao je opšteprihvaćen, iako se zapravo radi o tehničkom prilagođavanju u okviru srednjoevropske časovne zone (UTC+1). Letnje vreme privremeno pomera Srbiju u istočnoevropsku zonu (UTC+2), dok zimsko vraća vreme na „osnovni“ režim (UTC+1), što znači da se u zimskom računanju vremena nalazimo u prirodnom vremenu našeg meridijana.
Uprkos povremenim raspravama o ukidanju pomeranja sata, nijedna država regiona još nije sprovela trajno ukidanje, a Srbija prati evropsku odluku o daljem zadržavanju ove prakse dok se ne postigne zajednički dogovor u okviru EU.

Zimsko i letnje računanje vremena - šta je razlika u praksi

Suštinska razlika između zimskog i letnjeg računanja vremena ogleda se u rasporedu dnevne svetlosti.

Tokom letnjeg računanja vremena, dan traje duže u večernjim satima - sunce zalazi kasnije, što omogućava duže aktivnosti na otvorenom, ali i smanjenje potrošnje električne energije u večernjim satima.

Zimsko računanje vremena, s druge strane, donosi ranije svitanje, što znači da jutarnje aktivnosti (odlazak na posao, u školu) prolaze uz prirodnu svetlost. Međutim, mrak nastupa ranije, što kod mnogih izaziva osećaj kraćeg dana i bržeg dolaska zime.
U praksi, prelazak na zimsko računanje vremena znači bolju sinhronizaciju sa prirodnim svetlosnim ciklusima u hladnijem delu godine, ali i potrebu da se organizam nekoliko dana prilagođava novom ritmu. Upravo zato mnogi stručnjaci smatraju da trajna odluka o izboru jednog režima (bilo letnjeg, bilo zimskog) mora uzeti u obzir biološke i ekonomske faktore, a ne samo kalendarsko pravilo.

Datumi: kada je počinjalo zimsko računanje vremena prethodnih godina

Evo pregleda kako se zimsko računanje vremena menjalo tokom prethodnih godina. Datumi su provereni prema zvaničnim saopštenjima Hidrometeorološkog zavoda Srbije i evropskog standarda „poslednja nedelja u oktobru“.

Kako „poslednja nedelja“ utiče na datum iz godine u godinu

„Poslednja nedelja oktobra“ je pravilo koje stvara varijacije od godine do godine. U zavisnosti od toga na koji dan u nedelji pada 31. oktobar, poslednja nedelja može biti različitog raspona.
Na primer:

• Ako 31. oktobar padne u subotu, prelazak će biti 25. oktobra.

• Ako padne u nedelju, prelazak će biti 31. oktobra.

• Ako padne u ponedeljak, prelazak će biti 30. oktobra.

Zato se i događa da u nekim godinama, poput 2025., zimsko računanje vremena počinje ranije, dok u drugim (npr. 2021.) kasnije. Ovo pravilo ne menja se već decenijama i primenjuje se u celom evropskom prostoru koji koristi srednjoevropsku vremensku zonu.

U jednostavnom vizuelnom prikazu kalendara, jasno se vidi da datum prelaska „skače“ između 25. i 31. oktobra, ali uvek obuhvata noć između subote i nedelje, jer je taj termin najpraktičniji za većinu zemalja - tada se najmanje remeti javni saobraćaj i radno vreme.

Uticaj promene vremena na zdravlje i svakodnevni ritam

Zašto „sat unazad“ kod nekih izaziva umor ili poremećaj sna

Iako prelazak unazad nominalno „poklanja“ sat više sna, organizam reaguje na promenu svetlosnog okruženja: svitanje dolazi ranije, a sumrak brže, pa melatonin i ostali hormoni ritma spavanja prebrzo dobiju signal za kraj dana. Kod osetljivijih osoba to može da se manifestuje kao:

• pospanost u popodnevnim satima,

• raniji umor i pad koncentracije,

• poteškoće sa uspavljivanjem jer telo „misli“ da je kasnije nego što piše na satu.
  Dodatno, kraći period dnevne svetlosti posle posla/škole smanjuje izloženost suncu i fizičku aktivnost napolju, što kod nekih pojačava osećaj zimske tromosti.

Saveti za lakšu adaptaciju tokom prve nedelje

Da bi prelazak prošao bez većih zastoja u ritmu, primenite postepenu rutinu:

• Pomerajte spavanje i buđenje 10-15 minuta ranije nekoliko dana pre i posle prelaska; organizmu је лакше da se prilagodi nizom malih koraka nego naglim skokom od jednog sata.

• Ujutru potražite prirodnu svetlost (kratka šetnja, podizanje roletni). Jutarnje svetlo „resetuje“ cirkadijalni sat i ubrzava adaptaciju.

• Ujednačite obroke: doručak u prvih sat vremena nakon buđenja pomaže telu da postavi „dnevni ritam“.

• Ubacite kratku fizičku aktivnost u rano popodne (brza šetnja, lagano istezanje) - dovoljno da održi budnost, a da ne remeti san.

• Smanjite izloženost ekranima 60-90 minuta pred spavanje; plavo svetlo odlaže lučenje melatonina.

• Ograničite kasnu kafu/energetska pića posle 15h; kofein produžava vreme uspavljivanja.

• Stvorite „signal za kraj dana“: topla kupka, čitanje, prigušena svetla - pravilne navike ubrzavaju adaptaciju.

Bezbednost u saobraćaju i radna produktivnost

Brže spuštanje mraka u prvoj nedelji povećava rizik u popodnevnom saobraćaju:

• Vozači treba da računaju na slabiju vidljivost i umorno oko posle posla; držite veću distancu, ranije uključite svetla, izbegavajte korišćenje telefona.

• Pešaci i biciklisti su manje uočljivi - preporučeni su svetli komadi garderobe ili reflektujuće trake/prsluci, naročito za decu na putu kući.

• Poslovno okruženje: u prvim danima planirajte kraće fokus blokove, više pauza sa prirodnim svetlom i kontrolu rokova - timovi često beleže pad koncentracije u kasnom popodnevu dok se ritam ne stabilizuje.

Praktični vodič: kako prelazak utiče na rasporede, škole, javni prevoz i biznis

Javne službe i događaji

Prelazak na zimsko računanje vremena utiče na vozne redove, letove, međugradske i gradske linije. Iako većina operatera automatski prilagođava planove, proverite ažurirane termine:

• Železnica i autobusi: noćne polaske oko 02-04h posebno proveriti (moguća dvostruka vožnja ili korekcija polaska).

• Avio-saobraćaj: aviokompanije rade u UTC režimu i potom preračunavaju lokalno vreme - proverite e-mail obaveštenja i aplikaciju avio-kompanije dan pre puta.

• Događaji i manifestacije: organizatori ponekad pomeraju početak da bi iskoristili dnevnu svetlost; pratite zvanične kanale (saopštenja, sajt, društvene mreže).

Poslovni kalendari i digitalni sastanci

Rad u međunarodnom okruženju zahteva disciplinu u vremenskim zonama:

• Google/Outlook kalendar: držite uključene opcije „Time Zone“ i „Automatic time zone detection“. Sastanke pravite uz eksplicitnu oznaku CET (UTC+1) ili CEST (UTC+2), u zavisnosti od perioda.

• Serije sastanaka (recurring) kreirane tokom letnjeg vremena mogu da „skliznu“ za jedan sat nakon prelaska; prođite kroz ključne serije i proverite.

• Timovi preko više zona: pošaljite kratko obaveštenje o prelasku, posebno ako sarađujete sa zemljama koje prelaze na drugi datum ili ne primenjuju promenu (npr. delovi SAD, istočna Evropa izvan CEST/CET pravila).

Kućni raspored i porodična logistika

Promena utiče i na porodični tempo:

• Deca školarci: prvih 5-7 dana ubrzajte večernju rutinu (večera, bez ekrana, čitanje), kako bi raniji sumrak bio „signal za umirenje“, ali ne previše rano da se ne biste budili u zoru.

• Vanškolske aktivnosti i sport: zbog ranijeg mraka planirajte ranije termine ili unutrašnje sale; obezbedite reflektujuće elemente na rancu/biciklu.

• Domaćinstvo i pametni uređaji: proverite tajmere grejanja, bojlera, osvetljenja, zalivanja, kao i noćne tarife ako koristite jeftinu struju - da raspored ne „odluta“ posle prelaska.

• Stariji članovi porodice: pomozite u ručnoj korekciji satova i medicinskih podsetnika (npr. terapije koje zavise od sata).

Pripremite se za zimu uz Mango Shop!
Ne zaboravite da se zimsko računanje vremena bliži - iskoristite duže večeri da ulepšate svoj dom i uštedite energiju. U Mango Shop ponudi pronađite pametne sijalice, grejače, dekorativne lampe i praktične uređaje koji čine svaku jesen i zimu prijatnijom.