Prvi dan u vrtiću: priprema deteta, spisak stvari i saveti za lakšu adaptaciju

Prvi dan u vrtiću velika je promena za dete, ali i za roditelja. Menjaju se dnevna rutina, prostor, osobe koje brinu o detetu i način na koji porodica organizuje jutro i ostatak dana. Neka deca radoznalo ulaze u novu sredinu, dok druga burnije reaguju na odvajanje. Moguće su suze, odbijanje ulaska ili pojačana potreba za roditeljskom blizinom, ali sam trenutak rastanka nije jedino merilo uspešnosti adaptacije.

Dobra priprema može detetu pružiti više predvidivosti i sigurnosti, ali ne može garantovati da će prvi dan proći bez teškoća. Mnogo zavisi od uzrasta, temperamenta, prethodnih iskustava, organizacije vrtića i načina na koji dete podnosi promene.

U ovom vodiču saznaćete kako da razgovarate sa detetom, šta možete uraditi sedam dana pre polaska, šta poneti u vrtić, kako organizovati prvo jutro, kako se rastati i na koji način pratiti proces prilagođavanja.

Kako razgovarati sa detetom o vrtiću bez pritiska

Razgovor o vrtiću treba da bude miran, kratak i prilagođen uzrastu deteta. Cilj nije da roditelj ubedi dete da će mu sigurno biti savršeno, već da mu pruži dovoljno jasnih informacija o tome šta će se dogoditi.

Mlađa deca ne razumeju duga objašnjenja niti vreme doživljavaju na isti način kao odrasli. Zbog toga nije potrebno nedeljama unapred svakodnevno razgovarati o vrtiću. Dovoljno je da dete postepeno upoznate sa osnovnim informacijama, bez stalnog podsećanja i stvaranja osećaja da ga očekuje veliki ispit.

Šta dete treba da zna pre prvog dana

Detetu se može jednostavno objasniti:

• gde će ići;

• ko će ga tamo dočekati;

• da će u grupi biti druga deca;

• da će se igrati, jesti, odmarati ili učestvovati u aktivnostima;

• ko će doći po njega;

• da je u redu ako mu roditelj nedostaje.

Posebno je važno da dete dobije informaciju o povratku roditelja na način koji može da razume. Rečenica „Doći ću kasnije“ detetu često ne znači mnogo. Jasnije je reći: „Doći ću po tebe posle ručka“ ili „Doći ću kada završite odmor“, ali samo ako je to zaista u skladu sa dogovorom sa vrtićem.

Ne treba govoriti da se roditelj vraća posle određene aktivnosti ako postoji mogućnost da će dete tog dana ostati duže. Obećanje treba da bude tačno i ostvarivo, jer dete kroz ponavljanje stiče poverenje da roditelj odlazi, ali se i vraća.

Kako imenovati osećanja deteta

Kada dete kaže da se plaši ili da ne želi u vrtić, roditelj često pokušava odmah da ga razuveri. Rečenice poput „Nema čega da se plašiš“ mogu biti dobronamerne, ali dete iz njih može zaključiti da njegovo osećanje nije prihvaćeno.

Korisnije je priznati ono što dete pokazuje:

• „Vidim da si zabrinut.“

• „Novo ti je i još ne znaš kako će izgledati.“

• „Možeš da budeš tužan kada se rastanemo.“

• „Razumem da želiš da ostanem sa tobom.“

• „Ja ću otići, a vratiću se po tebe kao što smo se dogovorili.“

Imenovanje osećanja ne pojačava strah. Ono detetu pokazuje da je roditelj čuo i razumeo njegovu reakciju. Roditelj zatim može smireno da ponovi šta će se dogoditi, bez rasprave i pokušaja da ukloni svaku neprijatnost.

Šta ne treba obećavati

Prilikom pripreme treba izbegavati rečenice koje zvuče ohrabrujuće, ali stvaraju nerealna očekivanja:

• „Sigurno će ti odmah biti lepo.“

• „Nećeš uopšte plakati.“

• „Svi će odmah hteti da se igraju sa tobom.“

• „Biće ti najbolje do sada.“

• „Nema razloga da budeš tužan.“

Prvi dan može biti zanimljiv, ali i zbunjujući. Dete može uživati u igri, a ipak plakati prilikom rastanka. Može se prvog dana ponašati mirno, a tek nekoliko dana kasnije početi da se protivi odlasku. Takve razlike ne znače automatski da je nešto urađeno pogrešno.

Spisak stvari za vrtić koji treba potvrditi sa ustanovom

Neki vrtići obezbeđuju deo higijenskih sredstava, posteljinu, čaše ili pribor, dok drugi traže da roditelji donesu određene stvari. Zbog toga ništa ne treba kupovati u velikim količinama pre nego što dobijete zvanična uputstva.

Rezervna odeća

Detetu može biti potrebna rezervna garderoba zbog prosipanja hrane ili vode, boravka napolju, nezgode pri korišćenju toaleta ili promene temperature.

Osnovna priprema može obuhvatiti:

• majicu;

• donji deo odeće;

• donji veš;

• čarape;

• dodatni sloj odeće prema godišnjem dobu;

• kesu ili posebnu torbu za mokre i zaprljane stvari.

Broj kompleta zavisi od uzrasta, navika deteta i zahteva ustanove. Odeća treba da bude udobna i jednostavna za presvlačenje. Veoma složeni kopčanja, kaiševi i ukrasni delovi mogu otežati svakodnevno oblačenje.

Obuća za boravak u vrtiću

Unutrašnja obuća treba da bude odgovarajuće veličine, stabilna i jednostavna za obuvanje. Ne treba slati obuću koju dete nikada ranije nije nosilo, jer može žuljati ili mu otežati kretanje.

Pre kupovine proverite da li vrtić traži određenu vrstu obuće. Neke ustanove imaju posebna pravila u vezi sa đonom, zatvaranjem ili korišćenjem papuča.

Sredstva za higijenu

U zavisnosti od uzrasta i pravila ustanove, mogu biti potrebni:

• pelene;

• papirne ili vlažne maramice;

• dozvoljena krema;

• četkica i pasta za zube;

• češalj;

• vreća za lične stvari;

• dodatna sredstva koja vrtić izričito navede.

Kreme, preparati i druga sredstva ne treba ostavljati bez prethodnog dogovora sa osobljem. Ustanova može imati tačno određen postupak za njihovo čuvanje i korišćenje.

Flašica, čaša i hrana

Roditelj ne treba automatski da pakuje flašicu, pribor ili hranu.

Pre prvog dana proverite:

• da li su lične flašice dozvoljene;

• da li vrtić obezbeđuje čaše;

• da li je dozvoljeno unošenje hrane;

• kako se prijavljuje posebna ishrana;

• kako ustanova postupa u slučaju alergija.

Donošenje hrane mimo pravila može predstavljati problem zbog alergija druge dece, higijene i organizacije obroka.

Predmet utehe

Poznat predmet nekim mališanima pomaže da lakše premoste odvajanje. To može biti mala igračka, krpica, fotografija porodice ili drugi bezbedan predmet koji vrtić dozvoljava.

Ne treba slati:

• vredne predmete;

• igračke koje dete teško deli ili čiji bi ga gubitak veoma uznemirio;

• sitne delove;

• lomljive predmete;

• igračke koje proizvode jak zvuk;

• predmete koje ustanova nije odobrila.

Obeležavanje ličnih stvari

Odeća, obuća, torba, flašica i dozvoljeni predmeti mogu lako biti zamenjeni sa stvarima drugog deteta. Zato je korisno obeležiti ih prema preporuci vrtića.

Ustanova može predložiti inicijale, simbol, oznaku ili drugi način obeležavanja. Ne treba pretpostaviti da puno ime deteta mora biti vidljivo na spoljašnjoj strani torbe.

Lekovi, alergije i posebna ishrana

Lek se ne stavlja samostalno u detetovu torbu. Terapija se ne predaje usmeno niti bez prethodnog dogovora sa ustanovom.

Alergije, posebna ishrana, hronična stanja i druge zdravstvene potrebe prijavljuju se zvaničnim putem, u skladu sa pravilima vrtića i preporukom nadležnog zdravstvenog radnika.

Potrebna dokumentacija i mogućnost davanja terapije razlikuju se između ustanova. Roditelj zato treba da razgovara sa odgovornim osobama pre prvog dana. Ovaj tekst ne zamenjuje uputstvo vrtića niti savet pedijatra.

Kako treba da izgleda jutro prvog dana u vrtiću

Jutro prvog dana ne mora biti savršeno. Njegov najvažniji cilj jeste da bude dovoljno predvidivo i bez nepotrebne žurbe.

Ostavite dovoljno vremena za spremanje

Roditelj treba da planira više vremena nego tokom običnog jutra. To ne znači da dete treba probuditi previše rano, već da treba ostaviti prostor za sporije oblačenje, odbijanje doručka ili potrebu za dodatnim zagrljajem.

Odeća i torba pripremljene prethodne večeri smanjuju broj odluka i rasprava. Jutarnji redosled treba da bude poznat: ustajanje, higijena, oblačenje, doručak i polazak.

Izbegavajte stalno zapitkivanje:

„Da li se plašiš?“

„Da li ćeš plakati?“

„Jesi li sada spreman?“

Takva pitanja mogu dodatno usmeriti pažnju deteta na napetost.

Poslužite poznat i jednostavan doručak

Prvi dan nije pogodan za potpuno novu hranu, komplikovan obrok ili insistiranje da dete pojede više nego obično.

Ako vrtić obezbeđuje doručak, proverite vreme obroka i preporuku ustanove. Cilj je da se porodični doručak uskladi sa planom vrtića, a ne da dete pojede dva velika obroka u kratkom periodu.

Ne uvodite dodatne velike promene

Polazak u vrtić je već dovoljno velika novina. Istog jutra ne treba bez potrebe uvoditi:

• naglo ukidanje cucle;

• odvikavanje od pelena bez prethodne pripreme;

• novu obuću;

• nova pravila oblačenja;

• veliki broj ljudi koji prati dete;

• dugo fotografisanje i ponavljanje rastanka.

Porodica može obeležiti prvi dan fotografijom ili malim ritualom, ali tako da to ne odlaže polazak i ne pretvara jutro u događaj koji dete doživljava kao pritisak.

Šta je moguće očekivati tokom adaptacije na vrtić

Adaptacija ne izgleda isto kod svakog deteta. Na nju mogu uticati uzrast, temperament, prethodna odvajanja, porodična rutina, dužina boravka, zdravstveno stanje, promena vaspitača i način organizovanja prvih dana.

Dete koje plače nije „razmaženo“, kao što dete koje mirno ulazi nije nužno potpuno prilagođeno. Reakcije se mogu menjati iz dana u dan.

Dete može različito reagovati pri dolasku i tokom dana

Neka deca burno reaguju na ulazu, a zatim prihvate utehu i uključe se u aktivnosti. Druga prvih dana deluju mirno, a kasnije počnu da odbijaju polazak kada shvate da se nova rutina ponavlja.

Kod kuće se mogu pojaviti:

• pojačana potreba za blizinom;

• umor;

• razdražljivost;

• promena apetita;

• promena sna;

• otpor prema jutarnjem spremanju;

• privremeno vraćanje ponašanjima koja su ranije bila ređa.

Ove reakcije treba posmatrati kroz njihov intenzitet, trajanje i uticaj na svakodnevno funkcionisanje. Nije korisno donositi zaključak na osnovu jednog teškog dana.

Zašto ne postoji univerzalan rok adaptacije

Pitanje „Koliko traje adaptacija na vrtić?“ nema jedan odgovor koji važi za svu decu.

Umesto brojanja dana, korisnije je pratiti da li dete:

• prihvata utehu odrasle osobe;

• makar povremeno učestvuje u aktivnostima;

• upoznaje prostor i dnevni red;

• ostvaruje kontakt sa vaspitačem;

• ima mirnije delove dana;

• pokazuje postepene promene;

• sve teže funkcioniše kako vreme prolazi.

Napredak ne mora biti pravolinijski. Nakon nekoliko mirnijih dana može uslediti težak rastanak, naročito posle vikenda, bolesti ili promene rutine.

Kako procenjivati ono što primećujete

Posle vrtića: odmor, razgovor i pitanja bez ispitivanja

Detetu nakon boravka u novoj sredini može biti potrebno više odmora, blizine i predvidivosti.

Obezbedite miran prelaz

Po dolasku po dete, prvo ga pozdravite i uspostavite kontakt. Ne morate odmah postaviti veliki broj pitanja.

U nastavku dana mogu pomoći:

• voda ili uobičajeni obrok;

• mirnija igra;

• kraći boravak napolju;

• manje dodatnih obaveza;

• raniji odlazak na spavanje ako je dete umorno;

• više fizičke blizine ako je traži.

Prvih dana nije idealno zakazivati mnogo poseta, obaveza i aktivnosti neposredno posle vrtića.

Kako pitati dete o vrtiću

Pitanja „Da li ti je bilo lepo?“ i „Da li si plakao?“ traže veoma širok odgovor i usmeravaju dete na procenu celog dana.

Korisnija su konkretnija pitanja:

• „Čime si se danas igrao?“

• „Ko ti je pomogao?“

• „Šta ste jeli?“

• „Da li ste bili u dvorištu?“

• „Koja igračka ti je bila zanimljiva?“

• „Da li želiš sada da pričaš ili ćemo kasnije?“

Mlađe dete možda neće moći da prepriča događaje po redosledu. Neka deca o vrtiću pričaju tek tokom igre, kupanja ili uspavljivanja. Tišina ne mora značiti da se dogodilo nešto loše.

Ne donosite zaključke na osnovu jednog dana

Jedan težak dan ne znači da dete neće prihvatiti vrtić. Jedan miran dan takođe ne znači da je proces završen.

Važnije je pratiti obrazac tokom vremena i uporediti ono što vidite kod kuće sa informacijama vaspitača.

Kada reakcija traje, pogoršava se ili utiče na zdravlje deteta

Ne postoji jedan tačno određen dan nakon kojeg svaka reakcija postaje razlog za uzbunu. Ipak, roditelj ne treba da ignoriše promene koje su veoma intenzivne, pogoršavaju se ili značajno remete detetovo funkcionisanje.

Dodatnu podršku treba potražiti kada roditelj ili vaspitač primećuju da su reakcije:

• sve izraženije;

• prisutne tokom većeg dela boravka;

• praćene značajnim promenama sna ili ishrane;

• povezane sa učestalim fizičkim tegobama;

• veoma neobične za konkretno dete;

• takve da dete teško funkcioniše i kod kuće i u vrtiću;

• praćene drugim promenama koje izazivaju zabrinutost.

Prvi korak je razgovor sa vaspitačem. U zavisnosti od situacije, roditelj se može obratiti stručnoj službi vrtića, pedagogu, psihologu ustanove, zdravstvenom radniku vrtića ili izabranom pedijatru.

Ukoliko u porodici imate i starije dete koje uskoro kreće u školu, pripremu možete organizovati pomoću naše detaljne liste stvari potrebnih za polazak u prvi razred.

Priprema ne znači da prvi dan mora proći bez suza

Dete ne mora da reaguje kao druga deca da bi se postepeno prilagodilo vrtiću. Neka deca teško podnose rastanak, ali se tokom dana uključuju u igru. Druga u početku deluju mirno, a zatim počnu da pokazuju otpor.

Roditelj ne može ukloniti svaku neprijatnost, ali može da pruži jasnoću, doslednost i osećaj sigurnosti. To podrazumeva realan razgovor, poznatu jutarnju rutinu, kratak rastanak, tačno obećanje o povratku i redovnu komunikaciju sa vaspitačem.

Sačuvajte ili odštampajte sedmodnevni plan i kontrolnu listu, a zatim ih dopunite zahtevima vrtića koji će dete pohađati. Torbu i odeću pripremite prethodne večeri kako bi jutro prvog dana bilo mirnije, jednostavnije i predvidivije za celu porodicu.