Sretenje 2026. - Dan državnosti Srbije i verski praznik

Sretenje je jedan od onih datuma koji u sebi spaja dve priče koje se u Srbiji prirodno dodiruju: priču o veri i priču o državi. Zato se u istom danu sreću i porodična tradicija, i istorijsko sećanje, i savremena potreba da znamo tačno šta praznujemo i kako to utiče na svakodnevni život. Sretenje je Dan državnosti Srbije, datum koji podseća na početak velike borbe za slobodu i na ideju da država nije samo teritorija, već dogovor o pravu, poretku i dostojanstvu.

Kada je Sretenje 2026 i koji su neradni dani?

Kada se govori o Sretenju kao državnom prazniku, važno je razlikovati dve stvari: datume praznovanja i stvarne neradne dane u kalendaru. U praksi, mnogi ljudi pamte „dva dana praznika“, ali se često iznenade kada se pojavi i treći neradan dan, što se dešava onda kada praznik „zapadne“ na nedelju.

Za 2026. godinu raspored izgleda ovako:

• 15. februar 2026. je nedelja

• 16. februar 2026. je ponedeljak

• 17. februar 2026. je utorak

Dan državnosti Srbije se praznuje 15. i 16. februara. Međutim, kada jedan od ta dva datuma padne u nedelju, primenjuje se pravilo po kome je prvi naredni radni dan takođe neradan. Zato je u 2026. godini, pored 15. i 16, neradan i 17. februar. Drugim rečima, praznik se i dalje „slavi“ dva dana, ali se neradno vreme u kalendaru produžava na tri dana.

Ovo je posebno važno za planiranje putovanja, porodičnih okupljanja, povratka u grad, kao i za sve koji rade u delatnostima gde organizacija rada ne može da stane. Zdravstvo, hitne službe, dežurstva, pojedine komunalne službe i delovi saobraćaja funkcionišu i tokom praznika, ali po posebnom režimu rada: sa smenama, dežurstvima i planovima koji obezbeđuju kontinuitet usluga. Zato je korisno da se, pre praznika, proveri radno vreme ustanova i službi od značaja.

Šta je Sretenje Gospodnje i zašto se slavi 40 dana posle Božića?

Sretenje Gospodnje je veliki hrišćanski praznik koji se vezuje za četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista. U crkvenom predanju i biblijskom kontekstu, taj dan je povezan sa događajem koji se opisuje kao unošenje Isusa u jerusalimski hram, kada Presveta Bogorodica, zajedno sa Josifom, dolazi da ispuni ono što je tadašnji zakon propisivao: posvećenje prvenca Bogu i obredni okvir koji je pratio rođenje deteta.

Zašto baš 40 dana? Broj četrdeset u biblijskoj simbolici često označava ispunjenje vremena, dovršenje jednog perioda i ulazak u novu fazu. U praktičnom, istorijskom smislu, ovaj praznik je utemeljen u drevnom verskom poretku i običajima koji su bili deo života zajednice. Zato se Sretenje Gospodnje ne doživljava kao izdvojen događaj, već kao nastavak božićnog ciklusa: Božić je rođenje, a Sretenje je susret koji potvrđuje značenje tog rođenja.

U Srbiji se često postavlja pitanje: zašto se nekad pominje 2. februar, a mi praznujemo 15. februara?

Odgovor leži u razlici između kalendara. Po gregorijanskom kalendaru, Sretenje se vezuje za 2. februar kao četrdeseti dan posle Božića koji se slavi 25. decembra. Međutim, Srpska pravoslavna crkva se u bogoslužbenom poretku drži julijanskog kalendara, po kome je Božić 7. januara po građanskom računanju datuma. Kada se na taj Božić doda 40 dana, dolazi se do 15. februara. Zato u narodu postoji jednostavno objašnjenje: Sretenje Gospodnje je 40 dana posle Božića, a datum se „pomera“ u zavisnosti od toga kojim kalendarom se praznuje.

Susret u hramu – Simeon i Ana u narodnom pamćenju

Priča o Sretenju Gospodnjem u svojoj srži je priča o susretu koji menja perspektivu. Nije naglasak na spoljašnjoj svečanosti, već na prepoznavanju: šta znači videti nešto veliko u onome što izgleda malo, svakodnevno i skromno. U tom smislu, događaj u jerusalimskom hramu postao je jedna od najsnažnijih slika u hrišćanskom pamćenju, ali i u narodnom doživljaju praznika.

Simeonovo prepoznavanje Mesije i poruka o „svetlosti narodima“

U hramu se pojavljuje starac Simeon, opisan kao pravedan i strpljiv čovek, koji je, prema predanju, dugo čekao ispunjenje obećanja. Ključ cele priče nije u spektaklu, već u mirnom trenutku kada on u detetu prepoznaje Spasitelja. Taj čin prepoznavanja nosi poruku da istina ne mora da dođe uz buku, već često dolazi tiho i traži unutrašnju spremnost da se vidi.

Simeonova reč o „svetlosti narodima“ u narodnom pamćenju često se tumači kao šira poruka: da se spasenje i nada ne vezuju samo za jednu zajednicu, već da se nude svima. Upravo zbog toga Sretenje nije samo „porodičan“ praznik u smislu intimnosti, već i praznik otvorenosti: susret nije zatvoren u krug „naših“, nego je usmeren ka svima koji traže smisao.

U kontekstu srpskog doživljaja praznika, lik starca Simeona dobija i dodatnu simboliku: on predstavlja iskustvo, trajanje, istrajnost. Mnogi vernici Sretenje doživljavaju kao dan kada se podsećamo na vrednost čekanja koje ima cilj, a ne prazno odlaganje.

Proročica Ana i objava Jerusalimu

Pored Simeona, u priči se pojavljuje i proročica Ana, žena koja je, prema predanju, život posvetila služenju Bogu kroz post i molitvu. Njena uloga je drugačija, ali jednako važna: ona ne zadržava prepoznavanje samo za sebe, već ga pretvara u svedočanstvo. U narodnom razumevanju, Ana je slika onoga ko ne čuva dobru vest kao ličnu tajnu, nego je deli sa zajednicom.

Ovaj motiv „objave Jerusalimu“ ima praktičnu i duboko ljudsku dimenziju. Mnogi praznici ostaju na nivou običaja, ali ovde se naglašava odnos: verovanje se potvrđuje kroz reč, kroz prenošenje smisla. Zato se i u savremenom životu ovaj deo priče može čitati kao poziv na odgovornost: ako u nečemu prepoznamo dobro, mir ili istinu, način da to postane deo sveta jeste da se prenese, ali mirno, bez nametanja.

Zašto je ovaj događaj postao simbol „susreta“ i prepoznavanja

Sama reč „sretenje“ u narodnom osećaju odmah asocira na susret. I to ne bilo kakav susret, već susret koji menja tok. Zato se u Srbiji oko Sretenja razvila i bogata mreža narodnih verovanja koja, čak i kada nisu deo crkvenog učenja, pokušavaju da „prevedu“ praznik na jezik svakodnevice: susret zime i leta, prvi susret ujutru, znakovi u vremenu.

Ipak, najdublja poruka praznika ostaje jednostavna: prepoznavanje je važnije od spoljašnje forme. Jerusalimski hram je mesto radnje, ali suština se odvija u ljudskom srcu. Simeon i Ana nisu važni zato što pripadaju „pričama iz prošlosti“, nego zato što predstavljaju dve dimenzije koje su i danas žive:

• istrajnost da se dočeka smisao (Simeon)

• spremnost da se smisao podeli sa drugima (Ana)

Zbog toga se Sretenje značenje u narodu često doživljava kao dan podsećanja: da susreti nisu slučajni, da ih treba razumeti, i da je ponekad najveća promena upravo u tome što u „malom“ prepoznamo ono što vredi.

Zašto je Sretenje važno za Srbiju?

Sretenje je retka tačka u kalendaru u kojoj se na prirodan način spajaju vera, državnost i istorijsko pamćenje. Zbog toga je Sretenje jedan od ključnih datuma političkog, kulturnog i istorijskog kalendara Srbije: ono istovremeno pripada ličnom, porodičnom doživljaju praznika i kolektivnom sećanju naroda na trenutke kada su se donosile odluke koje su menjale tok istorije.

Prvi nivo je državni praznik. Kada kažemo „Sretenje dan državnosti“, ne govorimo samo o neradnim danima, ceremonijama i simbolima, već o datumu koji je izabran da u jednoj tački objedini dve temeljne poruke: da sloboda nije došla sama od sebe i da se država gradi kroz institucije, a ne samo kroz pobedu.

Sretenje se vezuje za ideju da vlast mora imati granice i da poredak treba da bude zasnovan na pravilima koja važe za sve. U tome je velika razlika između države kao sile i države kao uređenog društva. Kada se praznik naziva i danom ustavnosti, naglašava se da je legitimnost vlasti vezana za pravo, a ne samo za autoritet.

Treći nivo je sećanje na početak Srpske revolucije. U javnom pamćenju, Sretenje nosi težinu početka: početka pobune protiv potčinjenosti i početka modernog političkog oblikovanja Srbije. Pojam „srpska revolucija“ u ovom kontekstu obuhvata širi proces: ne samo oružanu borbu, već i stvaranje institucija, pokušaj uređenja države i menjanje društvenih odnosa.

Zato se Sretenje ne doživljava kao „jedan praznik“, već kao spoj tri poruke koje se dopunjuju:

• sloboda kao istorijsko iskustvo,

• ustavnost kao cilj uređenja,

• identitet kao pamćenje koje se prenosi.

Upravo ta trostruka priroda čini da Sretenje ima trajnu vrednost, bez obzira na to da li mu pristupamo kroz veru, kroz istoriju ili kroz savremenu građansku perspektivu.

Prvi srpski ustanak 1804 – Orašac kao početak borbe

Zbor u Orašcu i odluka o ustanku

Kada se govori o Sretenju kao danu sećanja, prva asocijacija je Orašac i 1804. godina. Zbor u Orašcu ostao je upamćen kao trenutak kada je doneta odluka da se započne ustanak, odnosno da se otpor pretvori u organizovanu borbu. U istorijskom smislu, to nije bio jedan „spontani događaj“, već prelomna tačka: odluka da se rizik prihvati svesno i da se zajednica okupi oko zajedničkog cilja.

U javnoj svesti, ovaj trenutak označava početak procesa koji se često naziva početak Srpske revolucije. To je početak borbe koja je imala cenu, ali je otvorila put ka stvaranju moderne države i institucija.

Šta je značilo „početi borbu za oslobođenje“ u tadašnjim uslovima

Važno je razumeti šta je u realnim uslovima tog vremena značilo pokrenuti pobunu. To nije bila samo vojna odluka. To je značilo:

• ulazak u dugotrajan sukob u kome nema brzih rešenja,

• prekid sa logikom „preživljavanja po svaku cenu“ i prelazak na logiku organizovanog otpora,

• potrebu za vođstvom, dogovorom i disciplinom, jer bez toga pobuna ostaje kratkog daha,

• rizik za porodice, imovinu i svakodnevni život, pošto se posledice nisu odnosile samo na učesnike.

Zbog toga se „prvi srpski ustanak 1804“ ne može svesti na jednu sliku ili jednu rečenicu. To je trenutak odluke koji je otvorio period u kome je sloboda postala politički cilj, a ne samo želja.

Kako danas razumeti ustanak bez mitologizacije

Savremeno razumevanje ustanka najkorisnije je onda kada se izbegnu dve krajnosti: romantizovanje i potcenjivanje. Romantizovanje pretvara istoriju u legendu, a potcenjivanje je svodi na puki incident. Zreliji pristup je da se ustanak sagleda kao složen događaj koji je istovremeno bio:

• borba za oslobođenje,

• početak političkog organizovanja,

• i uvod u pitanje kako se gradi država posle pobune.

U tom smislu, Orašac nije samo „mesto događaja“, već simbol prelaska iz potčinjenosti u političku inicijativu. Zato se i danas, kada se govori o početku Srpske revolucije, upravo Orašac navodi kao tačka u kojoj je odluka postala istorija.

Sretenjski ustav 1835 – Kragujevac, modernost i ukidanje feudalizma

Sretenjska skupština u Kragujevcu i donošenje ustava

Drugi veliki stub Sretenja vezan je za 1835. godinu i Kragujevac, gde je na Sretenjskoj skupštini donet Sretenjski ustav. Taj događaj je razlog zbog koga se Sretenje prepoznaje i kao dan ustavnosti: to je trenutak kada se ideja uređenja države pokušala pretočiti u jasno formulisana pravila.

Kragujevac je tada bio važno političko središte, a donošenje ustava je predstavljalo ambiciju da se država ne oslanja samo na lične odluke vlasti, već na poredak koji se može tumačiti, primenjivati i braniti. U osnovi, to je korak od „vladanja“ ka „upravljanju kroz pravila“.

Zašto se Sretenjski ustav smatra jednim od najliberalnijih svog doba

Kada se kaže da je Sretenjski ustav bio „moderan“ za tadašnju Evropu, ne misli se na formu radi forme, već na ideju da se vlast ograniči i da se građaninu prizna šira zaštita. Ustavnost podrazumeva da država mora da objasni svoje granice, a ne da ih menja kako joj odgovara.

U kontekstu 19. veka, takav iskorak nije bio mala stvar. Mnoge evropske zemlje su i dalje imale jake apsolutističke modele vlasti ili su bile u sporim prelazima ka ustavnom uređenju. Zato se Sretenjski ustav često pominje kao jedan od liberalnijih pokušaja svog vremena: ne zato što je bio savršen, već zato što je jasno pokazao smer u kome država želi da ide.

U simboličkom smislu, „prvi ustav Srbije“ nije samo dokument, već poruka: da se poredak može urediti rečima, pravilima i institucijama, a ne samo silom.

Ukidanje feudalizma i posledice na razvoj države

Jedna od najvažnijih istorijskih tačaka koje se vezuju za Sretenjski ustav jeste ukidanje feudalizma, što se u tumačenjima često navodi kao krupan civilizacijski korak. Ukidanje feudalnih odnosa znači pomeranje društva ka modernijem shvatanju prava, rada i obaveza, gde se položaj čoveka ne određuje isključivo naslednim statusom.

Posledice takvih promena nisu trenutne, ali su dugoročno duboke. One utiču na:

• jačanje osećaja ličnog dostojanstva i pravne sigurnosti,

• razvoj institucija koje ne zavise isključivo od volje pojedinca,

• i stvaranje osnove za modernu državu u kojoj se poredak gradi postepeno, kroz pravila i praksu.

Zato su ključne reči poput „sretenjski ustav 1835“, „kragujevac“, „prvi ustav srbije“ i „ukidanje feudalizma“ mnogo više od istorijskih oznaka. One predstavljaju logičan nastavak procesa započetog 1804: najpre borba, zatim uređivanje.

Narodna verovanja i običaji za Sretenje – šta se smatra „dobrim znakom“?

Pored crkvenog i državnog značenja, Sretenje u Srbiji prati i bogat sloj narodnih tumačenja. Važno je odmah naglasiti: u pitanju su narodna verovanja, a ne crkvena pravila niti istorijske činjenice. Ona su deo kulturnog nasleđa, način na koji su ljudi u prošlosti pokušavali da razumeju prirodu, vreme i sopstvenu sudbinu. Upravo zato običaji za Sretenje nisu obaveza, već izraz tradicije i kolektivnog pamćenja.

Kada je u pitanju sigurna kupovina – destinacija je Mango shop!

Možda ste nas otkrili dok ste listali Instagram, primetili neki naš proizvod kod prijatelja ili čuli kako kolege uz kafu pričaju o nama. Koji god da je bio vaš put do Mango shopa, jedno je sigurno – na pravom ste mestu.

Mango shop je nastao iz jednostavne ideje: da ljudima u Srbiji ponudimo proizvode koji olakšavaju svakodnevni život, a nisu se lako mogli pronaći kod nas. Od prvog dana vodili smo se principom da kupovina treba da bude jednostavna, brza i pouzdana. Nismo želeli da budemo još jedna prodavnica sa prosečnom ponudom, već mesto gde se pažljivo bira ono što će zaista biti korisno.

Naš stručni tim kontinuirano istražuje nove proizvode u najvećim svetskim trgovinskim lancima, kako bi kupcima u Srbiji bile dostupne pogodnosti kakve imaju ljudi u najrazvijenijim zemljama. Svaki artikal prolazi kroz detaljnu proveru i testiranje. Kvalitet nije fraza, već kriterijum koji mora biti ispunjen pre nego što proizvod postane deo naše ponude.