Sveti Nikola (19. decembar): Pola Srbije slavi, pola ide u goste - Vodič za posnu slavu

Kada se približi 19. decembar, u Srbiji kao da počne tiho, ali snažno komešanje. Telefoni zvone, zakazuju se dolasci, domaćice prave spiskove, a po kućama se ponavlja jedna ista rečenica: „Za Svetog Nikolu ćemo sigurno negde biti pozvani.“ Otuda i ona dobro poznata izreka da Svetog Nikolu „pola Srbije slavi, a pola ide u goste“.

Iza te šale krije se veoma ozbiljna činjenica: Nikoljdan je najčešća krsna slava među pravoslavnim Srbima. Još pre Drugog svetskog rata beleženo je da je u Beogradu i okolini ogroman procenat domaćinstava slavio Svetog Nikolu, pa se već tada govorilo da „pola Beograda slavi ovu slavu“. Vremenom je izreka proširena na čitavu Srbiju.

Nikoljdan kao krsna slava – porodična i duhovna osnova

Krsna slava kao temelj pravoslavnog doma

Krsna slava u srpskoj tradiciji predstavlja najdublji trenutak susreta doma, predaka i svetitelja zaštitnika. To je jedinstveni običaj u hrišćanskom svetu: molitva se prenosi kroz porodicu, a ne preko teritorije ili parohije. Slava zato oblikuje identitet doma na način koji nijedan drugi praznik ne čini.

Njena suština nije u gozbi, već u molitvi. Sveti dan počinje pripremom slavskog kolača i žita, nastav­lja se paljenjem slavske sveće, a završava zajedničkim ručkom ispunjenim zahvalnošću i mirom. Uloga svakog člana porodice, i starijih i mlađih, oblikuje se kroz sećanje na prethodne generacije i osećaj odgovornosti da se tradicija dostojno nastavi.

Najvažniji elementi slavske trpeze i njihova simbolika uključuju:

• Slavski kolač – simbol zajedništva i hrišćanske ljubavi; preseca se i okreće radi deljenja blagoslova.

• Žito (koljivo) – sećanje na pretke i vera u vaskrsenje.

• Slavska sveća – znak Hristove svetlosti i neugasivog blagoslova doma.

• Vino – simbol radosti, krvi Hristove i duhovnog života.

Ovi simboli čine temelj slave i razlikuju je od bilo kog drugog porodičnog praznika. Bez njih, slava ne bi bila duhovni čin, već samo porodično okupljanje.

Zašto je Nikoljdan slava sa najviše svečara

Nikoljdan je najrasprostranjenija krsna slava u Srbiji, a razlog za to je spoj istorijskih okolnosti, zanimanja predaka i lične pobožnosti naroda. Sveti Nikola se doživljavao kao svetac koji razume svakodnevne brige ljudi i štiti ih bez obzira na njihov položaj u društvu.

Razloge njegove izuzetne rasprostranjenosti možemo bolje razumeti kroz nekoliko ključnih tačaka:

• Zaštitnik mnogih zanimanja – putnika, trgovaca, zanatlija, ribara, lađara, moreplovaca.

• Pomoćnik siromašnih i nemoćnih – legenda o tajnom darivanju učinila ga je naročito omiljenim u narodu.

• Branilac porodice i dece – verovalo se da Sveti Nikola štiti kuću, decu i putnike koji kreću na dalek put.

• Migracije i širenje rodova – mnoge velike porodice slavile su Nikoljdan, pa se slava širila kroz generacije i geografske oblasti.

• Duhovna bliskost – njegova čuda i milosrđe ostavila su snažan utisak, pa je narod uvek rado prihvatao Svetog Nikolu za svoj dom.

Ovakva pobožnost pretočila se u narodnu izreku: „Pola Srbije slavi, pola ide u goste“, što najbolje oslikava rasprostranjenost Nikolj dana.

Sveti Nikola kao hramovna i manastirska slava

Veliki broj hramova, crkava i manastira posvećen je Svetom Nikoli, što mu daje posebno mesto u crkvenom životu. Kada je jedan svetitelj istovremeno i krsni zaštitnik mnogih domova i hramovna slava mnogih crkava, slavlja se prepliću i stvaraju snažan osećaj zajedništva.

Najčešći razlozi što se hramovi posvećuju Svetom Nikoli su:

• njegova sveopšta prisutnost u narodu i ogromno poštovanje,

• uverenje da je snažan zaštitnik putnika i moreplovaca (bitno u oblastima pored reka),

• istorijski kontinuitet – mnogi stariji hramovi na Balkanu bili su posvećeni upravo njemu.

Za mnoge porodice koje slave Nikoljdan, posebno je svečano otići ujutru u crkvu posvećenu istom svetitelju, prisustvovati liturgiji, a potom slaviti u svom domu.

Uloga domaćina, slavskog kolača, žita i slavske sveće

Domaćin ima važnu i duhovno odgovornu ulogu tokom Nikolj dana. On čuva tradiciju, upravlja tokovima obeležavanja i predstavlja „glavu slavskog doma“.

Njegove obaveze obuhvataju:

• pripremu trpeze i organizaciju dana,

• brigu o postavljanju kolača, žita, sveće i vina,

• doček sveštenika i gostiju,

• učešće u molitvama i lomljenju kolača.

Simbolika glavnih slavskih obreda može se predstaviti ovako:

• Slavski kolač – preseca se i okreće kako bi se blagoslov podelio na sve prisutne.

• Žito – podseća na predake i veze unutar porodice.

• Slavska sveća – gori tokom većine dana i simbolizuje svetlost vere u domu.

• Vino – koristi se pri prelivanju kolača i označava radost i duhovnu punoću.

Kada se ovi simboli spoje, Nikoljdan dobija svoje puno značenje kao duhovni i porodični praznik.

Običaji za Svetog Nikolu u Srbiji – od božićne pšenice do praštanja dugova

Sejanje božićne pšenice za srećnu i plodnu godinu

Sejanje božićne pšenice čvrsto je povezano sa periodom uoči Božića, a Nikoljdan je u mnogim domaćinstvima dan kada počinje priprema. Ovaj običaj ima snažno simboličko značenje.

Simbolika božićne pšenice:

• plodnost i blagostanje doma,

• zdravlje porodice u narednoj godini,

• rast i napredak,

• molitva za mir i zaštitu.

Setva se obavlja pažljivo: pšenica se polaže u posudu, zaliva i čuva na toplom mestu. Do Božića već raste gusta zelena travica koja krasi trpezu i unosi osećaj nade.

Darivanje dece povodom Nikolj dana

Darivanje dece u duhu Svetog Nikole ima dugu tradiciju. Svetitelj je bio poznat po tajnom darivanju siromašnih, pa se i danas njegovo ime povezuje sa skromnim poklonima.

Nekadašnji pokloni bili su jednostavni:

• jabuke,

• orasi,

• medenjaci,

• mali hlebovi i kolači.

Danas, roditelji biraju simbolične i korisne darove, ali se naglašava duhovni smisao: da darivanje bude gest ljubavi, a ne vrednosti.

Šareni kolači u obliku ptice i drugi lokalni običaji

U pojedinim krajevima Srbije, posebno na jugu, pripremaju se šareni kolači u obliku ptice. Ovaj običaj ima lepo, višeslojno značenje:

• ptica simbolizuje slobodu i duhovni uzlet,

• kolač se nosi u crkvu na osvećenje,

• nakon službe deli se porodici i deci,

• predstavlja spoj molitve, igre i radosti.

U drugim krajevima prave se posebne pogače, ribarske pite ili ukrašeni posni hlebovi, čime se lokalni identitet i tradicija prenose na mlađe naraštaje.

Lađari, moreplovci i pucanje iz topova u čast svetitelja

Sveti Nikola je vekovima poštovan kao zaštitnik ljudi koji žive od vode. Zbog toga su običaji vezani za Nikoljdan posebno izraženi u mestima blizu reka ili mora.

Najpoznatiji običaji uključuju:

• zaustavljanje brodova i molitvu posade,

• paljenje kandila uz ikonu na palubi,

• simbolično pucanje iz topova ili prangija,

• obeležavanje praznika zajedničkim obrokom na brodu.

Ovi običaji čuvaju sećanje na vekovnu povezanost naroda i vode, ali i na ulogu Svetog Nikole kao čuvara putnika.

Praštanje dugova i sećanje na oslobađanje zatvorenika

Prema starim verovanjima, Nikoljdan je idealno vreme za oproštaj. U narodu se verovalo da onaj ko na ovaj dan oprosti dug, uvredu ili tešku reč – započinje godinu rasterećen i blagosloven.

Praštanje je imalo više oblika:

• oproštaj malih dugova među komšijama,

• pomirenje posvađanih rođaka,

• dobra dela prema siromašnima,

• pomoć onima koji su zapali u teškoće.

Koreni ovog običaja potiču iz predanja o Svetom Nikoli kao zaštitniku nevino osuđenih i onih koji se nalaze u nevolji.

Šta se ne radi na Svetog Nikolu prema narodnom verovanju

Iako pravoslavna Crkva ne propisuje zabrane radova, narodni običaji dugo pamte pravila ponašanja na Nikoljdan.

Prema verovanju, na ovaj dan se ne bi trebalo:

• prati veš,

• raditi teški fizički poslovi,

• popravljati kućne elemente,

• obavljati velika čišćenja i prenamene po kući.

Smisao ovih pravila nije u strogosti, već u tome da se praznik razlikuje od svakodnevnice i da dan bude posvećen molitvi, trpezi i miru u domu.

Posna slavska trpeza za Svetog Nikolu – kako pripremiti bogatu posnu slavu

Kako organizovati Nikoljdan kada „pola Srbije dolazi u goste“

Posna slava Svetog Nikole jedna je od najposećenijih u Srbiji i često se opisuje kao dan kada „u kuću ulazi pola Srbije“. Iako ta rečenica deluje šaljivo, u njoj ima mnogo istine: ovaj dan donosi stalni protok ljudi, različite obaveze, široku trpezu i veliku odgovornost domaćina da sve protiče skladno.

Da bi slava bila mirna i dostojanstvena, nije dovoljno osloniti se na dobru volju – potrebno je planirati. Dobar ritam priprema, pametna organizacija dana i uravnotežena podela dužnosti čine razliku između haotičnog i harmoničnog Nikolj dana.

Pripreme nekoliko dana unapred – ključ mirne posne slave

Mirna slava počinje danima pre Nikolj dana. Najveća greška domaćina je da ostavi sve za jutro praznika, jer tada svaka sitnica postaje stres. Pravi tempo se gradi unapred – tiho, postepeno, sigurnim koracima.

Najbolje je da domaćin i domaćica sednu zajedno i naprave okvirnu sliku:
koliko ljudi može doći, da li će sveštenik obilaziti dom, koje se porodične tradicije uvek poštuju, a koje se mogu pojednostaviti. Tek tada se radi detaljan raspored kuvanja i priprema.

Nekoliko dana pre slave vredi uraditi sledeće:

1. Napraviti jasan spisak jela

• odvojiti hladna predjela, glavna jela sa ribom, jela bez ribe, dezere

• izabrati jela koja se mogu pripremiti 24–48 h ranije (posne pite, sarme, punjene paprike, deo kolača)

• isplanirati redosled kuvanja kako bi kuhinja bila neprekidno funkcionalna

2. Organizovati nabavku unapred

• kupiti ribu, povrće, brašno, ulje, orahe, suvo voće i začine dva-tri dana ranije

• izbegavati kupovinu na dan slave kada je izbor slabiji, a gužve veće

• proveriti da li ima dovoljno posne majoneze, ulja, začina i napitaka za sve ukuse

3. Raspodeliti poslove po danima

• 2 dana pre slave: priprema posnih kolača, keksa, torti i pita

• 1 dan pre slave: kuvanje sarme, punjenih paprika, variva, mariniranje ribe

• sam dan slave: pečenje ribe, kuvanje čorbi, završno aranžiranje i serviranje

4. Pripremiti prostor na vreme

• rasporediti stolove i stolice tako da se ostavi dovoljno prolaza

• pripremiti dodatne čaše, tanjire, poslužavnike i salvete

• postaviti glavni sto i pripremiti pomoćne stolove za kasnije talase gostiju

Što je više urađeno unapred, to je manje nervoze na sam dan. Poenta nije pokazati „koliko svega“ može stati na sto, već koliko mir i radost mogu stati u jedan dom.

Kako proceniti količinu posne hrane za veliki broj gostiju

Nikoljdan je posebno izazovan jer dolazi veliki broj gostiju različitog profila – porodica, kumovi, rodbina, komšije, kolege. Domaćin ne želi da hrane nestane, ali ni da se više od pola baci. To zahteva pametno planiranje.

Najpre se pravi procena gostiju kroz tri kruga:

• sigurni: najuža porodica

• verovatni: kumovi, rodbina, bliski prijatelji

• mogući: komšije, kolege, poznanici

Na osnovu toga, radi se orijentaciona računica:

• riba: 200–250 g po osobi (kada nije jedino jelo)

• posna sarma ili punjene paprike: 2–3 komada po osobi

• variva i čorbe: oko 2 manje kutlače po osobi

• kolači: minimum 3–4 komada po osobi

Najbolje je birati jela koja se lako dogrevaju i trpe stajanje:

• posne sarme

• punjene paprike

• pasulj, sočivo, jela od krompira

• pite koje ostaju dobre satima

Pametno je imati i jedno „rezervno jelo“ – dodatnu tepsiju pite ili lonac variva, koji se iznosi samo ako je potrebno.

Uz posnu slavsku trpezu birajte praktične i korisne dodatke koji olakšavaju pripremu – pogledajte aktuelnu ponudu u Mango Shop-u i pronađite sve što vam treba za Nikoljdan.