Uskrs 2025. | Običaji, priprema trpeze i pokloni

Uskrs predstavlja jedan od najvažnijih i najsvetijih praznika u hrišćanskoj tradiciji. 

Uskrs simbolizuje novi početak, buđenje prirode, ali i ličnu obnovu i duhovnu preobrazbu svakog pojedinca.

Pravoslavni Uskrs se svake godine slavi po julijanskom kalendaru, pa tako datum varira. U 2025. godini, pravoslavni Uskrs pada 20. aprila. Ovaj datum je rezultat složenog crkvenog izračunavanja vezanog za prolećnu ravnodnevicu i pun mesec, a uvek se obeležava u nedelju, jer je prema Jevanđelju Hristos vaskrsao upravo tog dana.

Velika sedmica: priprema za praznik

Velika sedmica, poznata i kao Strasna sedmica, predstavlja poslednju nedelju posta i pripreme za Uskrs, i ujedno najsvetiji period u hrišćanskom kalendaru. Tokom ovih dana vernici se duhovno sabiraju, obnavljaju svoju veru kroz molitvu, post i liturgijska bogosluženja, podsećajući se na poslednje dane života Isusa Hrista, njegovo stradanje, smrt i vaskrsenje. Svaki dan Velike sedmice ima svoje posebno značenje i simboliku.

Veliki petak: post, farbanje jaja, Plaštanica i običaji

Veliki petak je dan najveće tuge u hrišćanstvu. Tog dana je, prema Jevanđeljima, Isus Hristos razapet na krstu i umro za spasenje čovečanstva. Crkvena bogosluženja ovog dana su tiha i svečana, bez pojanja, a oltarska vrata ostaju zatvorena. U hramovima se iznosi Plaštanica – tkanina sa likom Hrista položena u grob, oko koje vernici prilaze u tišini, ljube je i klanjaju se.

Veliki petak je dan strogo propisanog posta. Vernici se uzdržavaju ne samo od mrsne hrane, već i od kuvanja, slavljenja, pa čak i korišćenja oštrih alata. U mnogim domovima se tog dana ne obavljaju nikakvi fizički poslovi, a atmosfera je ispunjena molitvom i tišinom.

Međutim, upravo na ovaj dan se u srpskim domaćinstvima farbaju uskršnja jaja. Prvo jaje koje se ofarba u crveno naziva se čuvarkuća i ostavlja se na posebno mesto u domu kako bi donelo zdravlje, zaštitu i blagostanje porodici tokom cele godine. Crvena boja simbolizuje krv Hristovu, prolivenu na krstu, ali i život, vaskrsenje i večnu nadu.

Velika subota: tišina i molitva u iščekivanju

Velika subota je dan tišine i molitve. Hristos je tog dana, prema predanju, ležao u grobu, a Crkva u svojim bogosluženjima oslikava tugu zbog njegove telesne smrti, ali i iščekivanje velikog čuda vaskrsenja. Liturgija Velike subote ima poseban karakter – delimično je obojena tugom, a delimično radošću koja se već nazire. U pojedinim crkvama se tada služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, dok se uveče, uoči ponoći, mnogi okupljaju na ponoćnoj liturgiji, kojom praktično započinje slavlje Uskrsa.

Domovi su već tog dana očišćeni, hrana pripremljena, jaja ofarbana, a porodica sabrana u duhovnom miru i tišini. Vernici se uzdržavaju od teških razgovora i aktivnosti, a veče se provodi uz molitvu i iščekivanje. Velika subota je, na simboličan način, most između tame Velikog petka i svetlosti Uskrsenja.

Uskrs: jutarnja liturgija, kucanje jajima, čestitanje

Uskrs, ili Vaskrs, počinje svečanom jutarnjom liturgijom koja se često služi u zoru. U mnogim pravoslavnim crkvama liturgija započinje u ponoć između subote i nedelje, uz zvuke zvona, pesmu „Hristos Vaskrse iz mrtvih“, i svečani ophod oko hrama. Vernici donose jaja na blagosiljanje i pozdravljaju se rečima: „Hristos Vaskrse!“ – „Vaistinu Vaskrse!“.

Nakon liturgije, porodice se okupljaju na uskršnjem doručku, koji je prvi mrsni obrok nakon dugog posta. Tada se vrši kucanje uskršnjim jajima, što je postao neizostavan deo običaja. Jaje koje ostane neoštećeno na kraju simbolično se smatra najjačim, a često ga vlasnik čuva uz čuvarkuću za sreću.

Uskrs je dan radosti i okupljanja. Porodice se posećuju, dele jaja, kolače i čestitke, a deci se daruju pokloni. U nekim krajevima, naročito u urbanim sredinama, običaj je da se deci daruju i čokoladna jaja, uskršnji zeka ili slični simbolični pokloni, čime se tradicionalno slavlje spaja sa savremenim običajima.

Običaji i simboli Uskrsa

Farbanje jaja i značenje crvene boje

Jedan od najstarijih i najprepoznatljivijih običaja vezanih za Uskrs jeste farbanje jaja. Ovaj čin ima duboku simboliku i nije puki dekorativni gest. Jaje kao simbol novog života i rađanja u mnogim kulturama ima posebno mesto, ali u hrišćanskoj tradiciji ono poprima i dodatni duhovni značaj – zatvorena ljuska simbolizuje grob Hristov, a njegovo razbijanje predstavlja vaskrsenje.

Crvena boja je tradicionalna i prvobitna boja uskršnjih jaja. Ona simbolizuje Hristovu krv, prolivenu na Golgoti, ali i boju života, radosti i pobede. U savremenim vremenima, farbaju se jaja raznim tehnikama i bojama – prirodnim, hemijskim, sa šarama, u lukovini, sa listićima, voskom, čak i uz pomoć marama – ali se crveno jaje i dalje čuva kao posebno.

Čuvarkuća i tradicionalna verovanja

Prvo ofarbano crveno jaje u domaćinstvu naziva se čuvarkuća. Ono se čuva tokom cele godine, najčešće na ikonostasu, polici ili u kutiji sa slavskim stvarima. Smatra se da čuvarkuća štiti dom od zla, bolesti i nesreća, donosi blagostanje i sreću porodici. U nekim krajevima, čuvarkuća se menja tek naredne godine, kada se ponovo farbaju jaja, a prethodna se zakopa u zemlju, baci u reku ili pažljivo spaljuje.

Kucanje jajima – simbolika i igre

Kucanje jajima je omiljeni običaj među decom i odraslima. Prvo se biraju najtvrđa jaja, a zatim se kuca vrh o vrh sa članovima porodice. Jaje koje ostane celo na kraju smatra se „pobedničkim“. Ova igra nosi duboku simboliku pobede života nad smrću, svetlosti nad tamom.

U nekim krajevima se igra organizuje kao mala porodična ili komšijska takmičenja. Deca se posebno raduju ovome, jer pored igre i veselja, dobijaju i uskršnje darove. Često se u školama i vrtićima održavaju takmičenja u najlepše ofarbanim i najsnažnijim jajima.

Uskršnji zeka i čokoladna jaja – savremeni dodatak tradiciji

Iako uskršnji zeka i čokoladna jaja nemaju oslonac u pravoslavnoj liturgiji, oni su postali deo savremenog slavljenja praznika, naročito pod uticajem zapadnih običaja. Uskršnji zeka, kao simbol plodnosti i proleća, prvi put se pojavljuje u nemačkoj tradiciji, odakle se proširio širom Evrope i sveta. U nekim porodicama, zeka donosi deci jaja, slatkiše i poklone, ostavljajući ih u dvorištu ili u kući da ih deca pronađu.

Čokoladna jaja postala su nezaobilazni deo prazničnih trpeza, naročito među decom. Iako nemaju istu simboličku težinu kao prava farbana jaja, predstavljaju način da se praznik učini svečanijim i radosnijim, naročito u savremenim gradskim uslovima gde su neki stariji običaji izmenjeni.

Priprema uskršnje trpeze

Nakon liturgije, okupljanje za doručak je prvi zajednički mrsni obrok nakon dužeg posta. Centralni momenat tog doručka je kucanje jajima, a obrok se započinje prvim ofarbanim jajetom, koje se razbija i deli među ukućanima.

Tipičan uskršnji doručak uključuje:

• kuvana i farbana jaja (u raznim bojama i šarama)

• hleb ili pogaču

• sir, kajmak, suhomesnate proizvode (pršuta, kulen, čvarci)

• mladi luk i rotkvice kao simbol proleća

Doručak je često jednostavniji u odnosu na glavni obrok, ali nosi posebno značenje, jer simbolizuje kraj posta i zajedništvo.

Glavni ručak: pečenje, pogača, meze, supa, salate

Uskršnji ručak je u mnogim domovima najbogatiji i najsvečaniji obrok u godini. Svaka kuća ima svoj način pripreme i serviranja, ali postoje neka jela koja se gotovo obavezno nalaze na stolu.

Najčešća jela na uskršnjem ručku:

• Pečenje – Najčešće se sprema jagnjetina ili prasetina, pečena u rerni ili ispod sača. U nekim krajevima se koristi i pileće ili ćureće meso, ali jagnjetina ostaje simbol tradicije.

• Pogača – Sveža, domaća, često pletena ili u obliku krsta, simbolizuje hleb života. Neretko se u pogaču stavlja i jaje u sredini. Za inspiraciju i recepte pogledajte Recepti za uskršnje pogače – Mango Shop blog.

• Meze – Sir, kajmak, kulen, pršuta, masline i razni suhomesnati proizvodi otvaraju ručak i često se služe kao predjelo.

• Supa – Najčešće kokošija ili goveđa supa sa domaćim rezancima, predstavlja toplu uvertiru u glavno jelo.

• Salate – Mladi kupus, cvekla, ruska salata, krompir salata i sezonsko povrće dodatno osvežavaju obrok.

Ono što ručak čini posebnim jeste i dekoracija jela – jaja se često aranžiraju na sredini stola, a svaki tanjir može imati po jedno jaje u boji.

Uskršnja torta i poslastice

Posle obilnog ručka dolaze na red slatkiši, koji za Uskrs zauzimaju posebno mesto. Uskršnja torta može biti tradicionalna ili moderna, u zavisnosti od domaćinstva, ali je uvek dekorisana praznično – često motivima jaja, cveća ili krsta.

Najčešće poslastice uključuju:

• Voćne torte – lagane, osvežavajuće, često sa jagodama ili malinama

• Čokoladne torte – raskošne i bogate, popularne naročito među decom

• Sitni kolači – vanilice, orasnice, šape, salčići, rum kuglice

• Pita sa jabukama, orasima ili sirom – domaća i mirisna, kao omaž starinskim receptima

Slatki deo obroka donosi dodatnu radost i deci i odraslima, a često se pravi i više torti kako bi se ispoštovali svi ukusi u porodici.

Napomena o regionalnim varijacijama u jelima

Važno je istaći da uskršnja trpeza u Srbiji ima regionalne specifičnosti. U Vojvodini su zastupljeniji proizvodi od testa, poput štrudli i salčića, dok se u Šumadiji i centralnoj Srbiji više priprema jagnjetina i čorbe. U Istočnoj Srbiji je karakteristično pripremanje jela u zemljanim posudama, dok jug Srbije donosi uticaje sa juga Balkana – od začina do specifičnog načina pripreme mesa.

Bez obzira na razlike, svaka trpeza ima jednu zajedničku crtu – duhovnu i porodičnu toplinu. Bilo da slavite Uskrs u velikom domaćinstvu ili u manjem krugu najbližih, suština je u zajedništvu i radosti.

Dekoracija uskršnje trpeze

Uskrs je praznik proleća, svetlosti i novog života, što se najbolje može izraziti kroz pažljivo i toplo dekorisanu trpezu. Pored jela, ukrasi na stolu imaju važnu ulogu u stvaranju praznične atmosfere. Prirodni materijali, nežne boje i simboli života doprinose osećaju mira i radosti.

Kako ukrasiti sto za praznik

Evo nekoliko praktičnih i estetski efektnih ideja za dekoraciju uskršnjeg stola:

• Prirodna trava ili pšenica – Posadite pšenicu nekoliko dana ranije u plitku posudu. Oko nje možete staviti ofarbana jaja ili svećice. Trava simbolizuje obnavljanje života i svežinu.

• Salvete sa uskršnjim motivima – Uskršnje salvete sa simbolima jaja, zečeva ili cveća doprinose tematskom ugođaju. Možete ih složiti u obliku zeca, cveta ili jednostavno zavezati rustičnom vrpcom.

• Cveće – Prolećno cveće kao što su narcisi, zumbuli, lale i ljubičice neizostavan su element dekoracije. Postavite ih u vaze, teglice, pa čak i šolje za dodatnu toplinu.

• Dekorativna jaja – Osim farbanih jaja za jelo, možete koristiti drvena, papirna ili plastična jaja kao deo dekoracije. Ukrasite ih koncem, tkaninom, čipkom ili bojama.

• Praznični stolnjak – Stolnjak svetlih boja, po mogućstvu sa uskršnjim vezom ili šarama, stvoriće toplu osnovu za ostatak aranžmana.

Trpeza ne mora biti pretrpana – jednostavnost, prirodnost i toplina su ključni elementi uspešne dekoracije.

Mango Shop preporuka: Priprema i serviranje sa stilom

Kako bi priprema i serviranje uskršnje trpeze prošli bez stresa i sa što više uživanja, Mango Shop vam nudi širok izbor proizvoda iz kategorije Kuhinja.

Kategorija Kuhinja nudi sve što vam je potrebno za pripremu i serviranje hrane.
Ovde možete pronaći visokokvalitetne:

• kuhinjske aparate (blenderi, mikseri, električne seckalice)

• posuđe (tiganji, šerpe, pekači)

• pribor za kuvanje i pečenje (modle, varjače, kalupi)

• dodatke koji olakšavaju svakodnevne kulinarske zadatke (merice, rende, podmetači)

Uskrs kao vreme darivanja

Iako Uskrs nije praznik darivanja u istoj meri kao Božić ili rođendani, on nosi snažnu simboliku poklanjanja. Darivanje za Uskrs ima duhovnu i emocionalnu dimenziju — ono je izraz ljubavi, pažnje i radosti zbog vaskrsenja, ali i proslava novog života. Pokloni, ma koliko mali, prenose poruku zahvalnosti i bliskosti među ljudima.

Poklanjanje jaja i značenje darivanja

Na prvom mestu, najrasprostranjeniji poklon za Uskrs je – jaje. Farbano jaje, naročito ono prvo crveno, poklanja se sa željom za zdravlje, sreću i dug život. U tradicionalnim domaćinstvima, stariji članovi porodice daruju jaje svakom članu domaćinstva, dok gosti dobijaju jaje kao znak dobrodošlice i poštovanja.

Značenje poklanjanja jajeta nosi duboku simboliku:

• Jaje je simbol života, obnavljanja i novog početka.

• Crvena boja simbolizuje Hristovu krv i vaskrsenje.

• Poklanjanje jajeta je čin blagoslova i zajedništva.

Danas se uz jaja poklanjaju i sitnice koje dodatno ulepšavaju praznik.

Deca i uskršnji pokloni

Za decu, Uskrs je vreme posebne radosti. Pokloni koje dobijaju nisu nužno bogati, ali su uvek osmišljeni tako da probude dečiju maštu i praznični duh. Tradicionalno, pokloni uključuju:

• čokoladna jaja

• figurice uskršnjeg zeke

• male igračke

• plišane životinje sa uskršnjim motivima

• bojanke sa motivima Uskrsa

Roditelji često kriju čokoladna jaja u dvorištu ili stanu, pa deca kreću u „lov na jaja“ – zabavan običaj preuzet iz zapadnoevropskih tradicija, koji se sve češće prihvata i kod nas.

Uskršnji pokloni za decu nisu samo stvar zabave, već i oblik pažnje i znak posebne ljubavi.

Uskršnje razmene među prijateljima i porodicom

U poslednje vreme sve je češće da prijatelji, kumovi, kolege i šira porodica razmenjuju simbolične uskršnje poklone. Ove razmene su jednostavne i srdačne — često se poklanjaju:

• ukrasna jaja od keramike, drveta ili stakla

• uskršnje korpice sa slatkišima

• ručno rađeni ukrasi ili venčići

• mali paketi sa hranom, čajevima, kafom ili začinima

Takvi pokloni su znak pažnje, poštovanja i povezanosti, a često se uz njih doda i čestitka sa ličnom porukom.

Preporuke za uskršnje poklone do 3.000 RSD

Ukoliko želite da obradujete nekoga za Uskrs, a da pritom ne potrošite previše, Mango Shop ima odličan izbor pažljivo odabranih proizvoda za poklon — korisnih, estetskih i praktičnih. Ovi pokloni su idealni za domaćine, prijatelje, bake i deke, kolege s posla, pa i kao dodatak dečijem uskršnjem iznenađenju.

Svi proizvodi u nastavku koštaju manje od 3.000 dinara, a mogu se lako poručiti i pokloniti uz farbana jaja ili čestitku.