Uskršnji post 2026. - Početak 23. februara, koliko traje i pravila

Uskršnji post predstavlja najznačajniji period duhovnog prečišćavanja u pravoslavnoj tradiciji. Za razliku od drugih posnih perioda tokom crkvene godine, Veliki post zauzima posebno mesto u životu vernika jer prethodi najvećem hrišćanskom prazniku – Vaskrsu, vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista. Ovaj period nije samo vreme telesnog uzdržavanja od određenih namirnica, već pre svega predstavlja priliku za duboku unutrašnju transformaciju, pokajanje i duhovno buđenje.

Kada počinje i kada se završava Uskršnji post 2026. godine?

Uskršnji post u 2026. godini počinje u ponedeljak, 23. februara, i predstavlja početak najvažnijeg duhovnog putovanja u pravoslavnoj godini.

Ovaj datum obeležava trenutak kada vernici širom sveta počinju period stroge discipline, molitvenog života i unutrašnjeg prečišćavanja koji će trajati narednih sedam nedelja.

Završetak Velikog posta dolazi u subotu, 11. aprila 2026. godine, nakon čega u nedelju, 12. aprila, pravoslavni hrišćani širom sveta slave praznik Vaskrsa. Ovaj period od 48 dana predstavlja kompletan ciklus duhovne pripreme koji je osmišljen tako da postupno uvede vernike u sve dublju povezanost sa verom i crkvenom tradicijom.

Osnovna pravila Uskršnjeg posta 2026

Razumevanje osnovnih pravila Velikog posta ključno je za svakoga ko želi da se pravilno pripremi za ovaj period duhovnog prečišćavanja. Pravila posta nisu nastala proizvoljno, već predstavljaju vekovima proverenu praksu koja pomaže vernicima da postignu harmoniju tela i duha. Ova pravila se odnose na vrstu namirnica koje se konzumiraju, način pripreme hrane i posebne dane kada se pravila dodatno pooštravaju ili blago olakšavaju.

Sedam nedelja Uskršnjeg posta - svaka ima svoje ime i pravila

Veliki post nije homogen period sa jednakim pravilima tokom svih 48 dana. Naprotiv, ovaj period je pažljivo struktuiran kroz sedam posebnih nedelja, od kojih svaka nosi svoje ime, simboliku i specifična pravila posta. Ova struktura omogućava vernicima da postupno produbljuju svoju duhovnu praksu i da svaku nedelju dožive kao poseban korak na putu ka Vaskrsu. Razumevanje ovih nedelja i njihovih pravila pomaže vernicima da se bolje pripreme i da u potpunosti iskoriste duhovno bogatstvo koje svaki period nosi.

Prva sedmica - Čista nedelja (Todorova nedelja)

Prva nedelja Velikog posta zauzima posebno mesto jer označava početak najduhovnijeg perioda u pravoslavnoj godini. Ova sedmica se prostire od ponedeljka, 23. februara, do nedelje, 1. marta 2026. godine, i predstavlja najstroži uvod u period posta.

Naziv "Čista nedelja" nosi duboko simbolično značenje koje se odnosi na čišćenje i od tela i od duha. Vernici ulaze u ovu nedelju sa namerom da se očiste od greha, loših navika i svega što ih udaljava od Boga. Paralelni naziv "Todorova nedelja" odnosi se na praznik Svetog Teodora koji se obeležava u prvoj suboti Velikog posta.

Prva tri dana ove nedelje su najstroži u čitavom postu. Pravila predviđaju:

Ponedeljak, utorak i sreda - trimirje:

• Tradicionalno potpuno uzdržavanje od hrane i pića

• Alternativno suhojedenje (sirova hrana bez termičke obrade)

• Ili strogi post na vodi za one koji ne mogu potpuno uzdržavanje

• Vreme posvećeno molitvi i duhovnom prečišćavanju

• Mnogi vernici prvi put posećuju crkvu u ovoj godini

Četvrtak:

• Razrešenje na ulje - prvi dan kada je dozvoljeno korišćenje biljnih ulja

• Mogućnost pripreme kuvanog povrća, pasulja, sočiva sa uljem

• Nastavak intenzivne molitve i crkvenog života

Petak:

• Povratak na strogi post na vodi

• Bez upotrebe ulja u pripremi hrane

• Dan posebnog pokajanja

Subota i nedelja:

• Razrešenje na ulje oba dana

• Mogućnost raznovrsnije ishrane uz poštovanje zabrane životinjskih namirnica

• Učešće u svetoj liturgiji i pričešću

Ova nedelja naziva se Čistom jer predstavlja simbolično pranje od greha i početak novog duhovnog putovanja. To je vreme kada se vernici prvi put u godini suočavaju sa najstrožim pravilima posta, što pomaže da se odmah na početku uspostavi prava disciplina i posvećenost.

Druga sedmica - Pačista nedelja

Druga nedelja Velikog posta traje od 2. do 8. marta 2026. godine i nastavlja intenzitet duhovne prakse započete u prvoj nedelji, ali sa nešto izmenjenom strukturom zbog crkvenog praznika.

Naziv "Pačista" ili "Posle Čiste" ukazuje na njen položaj odmah nakon najstrožije, prve nedelje. Vernici su već uvežbali osnovna pravila posta i sada ulaze u stabilniji ritam duhovnog života.

Ponedeljak, 2. mart - praznik Svetog velikomučenika Teodora Tirona:

• Razrešenje na ulje uprkos tome što je ponedeljak

• Posebno bogosluženje u crkvi

• Dan sećanja na mučenika koji je stradao za veru

• Mogućnost pripreme bogatijih posnih jela

Utorak do petak:

• Strogi post na vodi sve radne dane

• Hrana pripremljena samo kuvanjem u vodi, bez dodatka ulja

• Uobičajeni posni jelovnik: kuvano povrće, žitarice, mahunarke

• Nastavak molitve i čitanja duhovne literature

Subota i nedelja:

• Razrešenje na ulje oba dana vikenda

• Poseta crkvi i učešće u bogosluženju

• Vreme za porodično okupljanje uz posnu trpezu

Ova nedelja omogućava vernicima da uđu u ritam posta koji će pratiti većinu narednih nedelja. Proslava Svetog Teodora Tirona u ponedeljak donosi posebnu radost i podseća da čak i u postu ima mesta za svetkovanje svetih i njihovih podviga.

Treća sedmica - Krstopoklona nedelja

Treća nedelja Velikog posta, koja se prostire od 9. do 15. marta 2026. godine, nosi naziv Krstopoklona nedelja i predstavlja jedan od najznačajnijih perioda tokom čitavog posta.

Naziv potiče od poklanjanja Časnom krstu koje se obavlja u nedelju - središnjem danu ove sedmice. Krst se iznosi na sredinu crkve kako bi vernici mogli da mu se poklone, ljubeći ga i pokazujući svoju veru i posvećenost. Ovaj običaj pomaže vernicima da se sredinom posta podsete zašto postе i osvеže svoju duhovnu energiju.

Ponedeljak, 9. mart - prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja:

• Razrešenje na ulje zbog velikog praznika

• Posebno bogosluženje posvećeno Svetom Jovanu

• Dan sećanja na pronalazak glave najvećeg proрoka

Utorak do petak:

• Povratak na strogi post na vodi

• Redovna posna ishrana bez ulja

• Pojačana molitva i razmišljanje o krsnoj žrtvi

Subota i nedelja:

• Razrešenje na ulje

• U nedelju posebno bogosluženje - poklanjanje Časnom krstu

• Centralni momenat ove nedelje

Značaj Krstopoklone nedelje leži u činjenici da se javlja tačno na sredini Velikog posta. Do ovog trenutka je prošlo oko tri nedelje, a ostalo je još tri do Velikog petka. Krst se iznosi da bi vernicima pružio snagu i podsetio ih na konačnu žrtvu koju je Hristos podneo. Kao što putnik na dugom putu pronalazi izvor vode na sredini putovanja, tako i vernici pronalaze duhovno osveženje kroz poklanjanje krstu.

Četvrta sedmica - Sredoposna nedelja

Četvrta nedelja Velikog posta obuhvata period od 16. do 22. marta 2026. godine i predstavlja tačnu sredinu čitavog posnog perioda, zbog čega nosi naziv Sredoposna nedelja.

Ova nedelja je prelomna tačka na putu ka Vaskrsu. Polovina puta je pređena, a vernici mogu da se osvrnе na svoje duhovno napredovanje i osnaže se za narednu polovinu putovanja.

Raspored posta tokom Sredoposne nedelje:

Ponedeljak do petak:

• Strogi post na vodi svih pet dana

• Najjednostavnija posna ishrana

• Vreme za dublju introspekciju i pokajanje

• Ocenjivanje sopstvenog duhovnog napretka

Subota i nedelja:

• Razrešenje na ulje

• Učešće u svetoj liturgiji

• Porodično vreme uz posnu trpezu

Značaj prelomne tačke posta ne može se potceniti. Do ovog momenta su prošle četiri nedelje strogog posta, molitvenog života i uzdržavanja. Neki vernici mogu osetiti umor, fizički i duhovno. Sredoposna nedelja dolazi kao podsetnik da je polovina puta pređena i da je potrebno održati disciplinu još malo duže. Crkva kroz bogosluženje ove nedelje hrabri vernike da ne odustanu, već da nastave sa istom posvećenošću.

Ovo je vreme kada vernici mogu da razmisle šta su postigli u prethodne tri nedelje - da li su uspeli da se posvete molitvi više nego obično, da li su kontrolisali svoju ishranu, da li su bili dobročiniji prema drugima. Takođe, ovo je prilika da se postave ciljevi za preostale tri nedelje pre nego što započne najintenzivniji period - Stradalna nedelja.

Peta sedmica - Gluva nedelja

Peta nedelja Velikog posta traje od 23. do 29. marta 2026. godine i nosi poseban naziv - Gluva nedelja. Ovaj naziv odražava duboku duhovnu praksu ćutanja, uzdržavanja i pokajanja koja karakteriše ovaj period.

Naziv "Gluva" ne odnosi se na fizički nedostatak sluha, već na duhovno stanje u kojem vernici treba da se udalje od svetske buke, zabave i praznih razgovora. To je vreme duboke tišine, okretanja ka unutra i fokusiranja na molittvu.

Pravila posta tokom Gluve nedelje:

Ponedeljak do petak:

• Strogi post na vodi svih pet dana

• Pojednostavljena ishrana

• Izbjegavanje začinjene i ukusne hrane

• Fokus na duhovnu hranu umesto telesne

Subota i nedelja:

• Razrešenje na ulje

• Nastavak ćutanja i uzdržavanja od zabave

• Bogosluženje u crkvi

Dodatna pravila specifična za Gluvu nedelju:

• Provedu više vremena u molitvi

• Čitaju duhovna dela i Sveto pismo

• Posećuju crkvu češće nego obično

• Razmišljaju o životu, smrti i večnosti

Šesta sedmica - Cvetna nedelja

Šesta nedelja Velikog posta obuhvata period od 30. marta do 5. aprila 2026. godine i naziva se Cvetna nedelja prema prazniku Cveti koji se slavi u nedelju i koji predstavlja vrhunac ove sedmice.

Cvetna nedelja donosi posebnu atmosferu jer je to poslednja puna nedelja posta pre nego što započne Stradalna nedelja. Čitava sedmica je u znaku pripreme za najveći događaj u hrišćanstvu - ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.

Raspored posta tokom Cvetne nedelje:

Ponedeljak, 30. mart do petak, 4. april:

• Strogi post na vodi svih pet dana

• Jednostavna ishrana bez ulja

• Pojačana priprema za predstojeće praznike

• Čišćenje doma i priprema za slavlje

Subota, 5. april - Lazareva subota (Vrbica):

• Razrešenje na ulje

• Praznik vaskrsenja Lazara, Hristovog prijatelja

• Blagosiljanje vrbovih grančica u crkvi

• Vernici nose vrbove grančice kući kao simbol pobede života nad smrću

• Posebno bogosluženje u crkvi

Nedelja, 5. april - Cveti (Ulazak Gospodnji u Jerusalim):

• Dozvoljena riba - drugi i poslednji put u Velikom postu

• Razrešenje na ulje i vino

• Slavlje ulaska Isusa Hrista u Jerusalim

• Vernici nose cveće i palmine grančice u crkvu

• Radosno bogosluženje koje podseća na doček koji je Jerusalem priredio Hristu

Cveti su, uz Blagovesti koje slede u utorak Stradalne nedelje, jedini dan kada je dozvoljena riba tokom Velikog posta. Ovo razrešenje nije slučajno - ono označava radost zbog Hristovog ulaska u Jerusalim i pruža vernicima fizičku snagu pred najteži deo posta koji sledi.

Sedma sedmica - Stradalna (Strasna) nedelja

Sedma i poslednja nedelja Velikog posta traje od 6. do 12. aprila 2026. godine i naziva se Stradalna ili Strasna nedelja. Ovo je najintenzivniji, najdublji i najduhovniji period čitavog posta, kada se vernici prisećaju poslednjih dana Hristovog zemaljskog života, njegove patnje, smrti i konačno vaskrsenja.

Naziv "Stradalna" odnosi se na stradanje - patnju koju je Hristos pretrpeo tokom poslednje nedelje svog života. Svaki dan ove nedelje ima poseban značaj i posebna bogosluženja koja prate događaje iz poslednjih dana Hristovog života.

Stradalna nedelja je najstroži deo posta jer svaki dan nosi duboko duhovno značenje. Vernici ne samo da poste telesno, već se kroz bogosluženja i molitvu duševno pripremaju za doživljaj najvećeg čuda - vaskrsenja mrtvih. Veliki petak zahteva potpuno uzdržavanje jer je to dan smrti Hrista, dok Velika subota donosi iščekivanje i nadu koja će se ostvariti u vaskrsnu noć.

Kako se ispravno posti - duhovni aspekt

Post nije samo hrana

Sveti oci Crkve vekovima su učili da je post bez duhovnog sadržaja samo gladovanje, a ne vera. Telesno uzdržavanje dobija smisao jedino kada je praćeno duhovnim rastom i promenom načina života.

Smirenje kao temelj vrline

Smirenje predstavlja osnovu na kojoj se gradi čitav duhovni život. Bez smirenja, čak i najstroži post može postati izvor gordosti, a ne duhovnog napretka. Smeren čovek:

• Priznaje svoje slabosti i greške

• Ne upoređuje sebe sa drugima

• Ne hvali se svojim dobrim delima

• Svestan je da sve dobre stvari dolaze od Boga

• Ne osuđuje druge kada vidi njihove slabosti

Tokom posta, smirenje se vežba kroz:

• Priznavanje da nismo savršeni u postu

• Izbegavanje komentara o tome kako drugi poste

• Zahvalnost za snagu da izdržimo post

• Traženje pomoći kada je teško

• Prihvatanje da ponekad nećemo biti savršeni

Molitva i pokajanje

Post bez molitve liči na telo bez duše. Molitva je srce posta i ono što ga čini živim i smislenim. Tokom Velikog posta, vernici se pozivaju da pojačaju svoj molitveni život kroz:

Redovnu ličnu molitvu:

• Jutarnje i večernje molitve

• Molitva pre i posle obroka

• Kraće molitve tokom dana

• Isusova molitva - "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog"

Učešće u crkvenom životu:

• Redovno prisustvo svetoj liturgiji nedeljom

• Posećivanje bogosluženja u radne dane kada je moguće

• Učešće u posebnim velikoposnim bogosluženjima

• Ispovest i pričešće

Pokajanje:

• Duboko i iskreno prepoznavanje svojih greha

• Žaljenje zbog učinjenog zla

• Odluka da se ne ponavlja greh

• Traženje oproštaja od Boga i ljudi

• Popravljanje načinjene štete kada je moguće

Tokom Velikog posta vernici treba da vežbaju:

• Ćutanje umesto kritikovanja

• Razumevanje umesto osude

• Ljubav umesto ljutnje

• Opraštanje umesto pamćenja zla

• Dobrotu umesto zlobe

Praktični načini da se izbegne osuđivanje:

• Kada čujemo tračeve, ne učestvujemo u njima

• Kada vidimo tuđe greške, sećamo se svojih

• Kada osudimo nekog u mislima, molimo se za njega

• Izbegavamo razgovore koji vode ka tračanju

• Fokusiramo se na sopstvene mane, ne tuđe

Dobročinstvo i ljubav prema bližnjima

Post koji se bavi samo čovekom i njegovim odnosom sa Bogom, zanemarujući bližnje, nije kompletan. Sveti oci uče da je ljubav prema Bogu neodvojiva od ljubavi prema bližnjima.

Načini pokazivanja ljubavi prema bližnjima tokom posta:

• Poseta bolesnim i starim

• Vreme posvećeno usamljenima

• Strpljenje prema onima koji nas nerviraju

• Oproštaj onima koji su nam učinili zlo

Dobročinstvo ne mora biti veliko i spektakularno:

• Novčana pomoć u skladu sa mogućnostima

• Hrana za gladne

• Odeća za one kojima treba

• Vreme za one koji su usamljeni

• Dobar savet za one koji su u nedoumici

• Topla reč podrške za obeshrabrene

Važan princip dobročinstva tokom posta je diskrecija - davati tako da leva ruka ne zna šta čini desna, kako uči Evangelje. Hvalisanje dobročinstvom poništava njegovu duhovnu vrednost.

Za sve što vam je potrebno za pripremu hrane tokom Velikog posta, posetite Mango Shop i pojednostavite svoje svakodnevne potrebe.