Uzroci prehlade - Nagla promena temperature, neadekvatna odeća i pad imuniteta

Prehlada je najčešće blaga, ali veoma rasprostranjena virusna infekcija gornjih disajnih puteva, pre svega sluzokože nosa, sinusa i ždrela. Uzročnici su različiti respiratorni virusi. Kada uđu u sluzokožu, počinju da se umnožavaju, oštećuju lokalne ćelije, pokreću zapaljensku reakciju i izazivaju klasične simptome: zapušen nos, curenje, kijanje, blago grebanje u grlu, malaksalost, ponekad povišenu temperaturu.

Da bi do te infekcije došlo, virus mora da dođe do sluzokože. To se dešava na dva glavna načina:

1. Kapljičnim putem
   Kada bolesna osoba kašlje, kija ili govori, izbacuje sitne kapljice koje sadrže viruse. One mogu direktno dospeti na sluzokožu nosa, usta ili očiju druge osobe.

2. Kontaktom sa kontaminiranim površinama
   Virusi mogu kratko vreme preživeti na rukohvatima, kvakama, mobilnim telefonima, stolovima. Ako rukama dodirnete takvu površinu, a zatim nos, usta ili oči, omogućavate virusu ulaz u organizam.

U zatvorenim prostorima sa više ljudi, slabom ventilacijom i suvljim vazduhom (kancelarije, škole, prevoz, tržni centri), ovaj proces je mnogo lakši. Tu nastupa uloga hladnoće i klimatskih uslova: ne zato što „hladno ubacuje virus u telo“, već zato što utiče na fiziologiju naše sluzokože i naš odbrambeni sistem.

Hladan i suv vazduh isušuje sluzokožu nosa i ždrela. Normalno, sluzokoža je vlažna, prekrivena sluzi i trepljama koje hvataju i „izbacuju“ mikroorganizme. Kada je vazduh suv, sluz postaje gušća, treplje rade slabije, a površinski sloj koji nas štiti puca, tanji se ili gubi kontinuitet. Istovremeno, izlaganje hladnoći dovodi do suženja krvnih sudova u površinskim slojevima (vazokonstrikcija), što znači da manje imunih ćelija stiže do tog mesta. Rezultat je jednostavan: isti broj virusa sada ima veće šanse da savlada lokalnu odbranu.

Upravo zato prehlade češće nastaju u periodima godine kada više boravimo u zatvorenom, sa nedovoljno svežeg vazduha, naglim prelazima iz toplog u hladno i obrnuto, kao i kada nam je imunitet oslabljen zbog stresa, umora, loše ishrane ili prethodnih infekcija.

Kako nagla promena temperature olakšava infekciju

Nagle oscilacije temperature ne deluju magično, ali deluju sistematski. Svaki put kada organizam mora da se u kratkom roku prilagodi velikoj razlici između spoljne i unutrašnje temperature, dolazi do fizioloških promena koje utiču na krvne sudove, sluzokožu i imuni odgovor. Ako se to ponavlja više puta dnevno, danima ili nedeljama, posledice postaju vidljivije.

Mehanizmi delovanja naglih temperaturnih promena

Kada iz toplog prostora naglo izađemo na hladan vazduh ili obrnuto, telo nema dovoljno vremena za postepenu regulaciju temperature. Dešava se nekoliko važnih stvari:

• Brzo hlađenje i zagrevanje kože i sluzokože
  Koža i sluzokože su prva linija kontakta sa spoljašnjom sredinom. Naglo hlađenje dovodi do gubitka toplote, a organizam reaguje sužavanjem krvnih sudova kako bi sačuvao toplotu za vitalne organe. Te promene utiču i na dotok krvi sluzokoži disajnih puteva.

• Vazokonstrikcija i lošija lokalna cirkulacija
  Kada se krvni sudovi u sluzokoži nosa i ždrela suze, smanjuje se dotok krvi i sa njom broj odbrambenih ćelija na tom mestu. Lokalna imunološka reakcija postaje slabija, a virusi lakše prolaze kroz oštećenu barijeru. To ne znači da ćete se sigurno razboleti, ali prag otpornosti je niži.

• Suv, klimatizovan vazduh
  U mnogim prostorima (stanovi sa grejanjem, kancelarije, vozila sa klimom) vazduh je topao, ali suv. Kada iz takvog prostora izađete na hladno, već isušena sluzokoža dobija dodatni stres. Slično važi i obrnuto: ulazak iz hladnog i vlažnog spoljnog vazduha u pregrejanu, suvljom vazduhu isušenu prostoriju. Ove kombinacije dovode do pucanja prirodnih zaštitnih mehanizama.

Ovi mehanizmi ne deluju izolovano. Ako se pridruže još dva faktora - umor i pad imuniteta usled stresa, loše ishrane ili neispavanosti - rizik da virusi „iskoriste momenat“ značajno raste.

Tipične rizične situacije iz svakodnevnog života

Prelazni periodi (jesen, rano proleće), ali i zimski meseci, puni su situacija u kojima se izlažemo naglim temperaturnim promenama, često bez razmišljanja:

• Jutarnji odlazak i večernji povratak s posla
  Iz toplog stana izlazite na hladno, potom ulazite u zagrejan prevoz, zatim u prozračnu ili neprovetrenu kancelariju, pa opet na hladno. Ako ste pri tom neadekvatno obučeni ili oznojeni, sluzokoža je stalno pod pritiskom.

• Boravak u prevozu, tržnim centrima i kancelarijama sa preteranim grejanjem ili hlađenjem
  Promena iz hladnog spoljašnjeg vazduha u pregrejan, suv vazduh unutra, naročito bez ventilacije, pogoduje virusima i oštećuje sluzokožu. Ljudi su u bliskom kontaktu, što olakšava prenos.

• Trening napolju pa ulazak u pregrejan prostor
  Tokom fizičke aktivnosti, telo je zagrejano, koža vlažna od znoja, krvni sudovi šire. Ako se odmah uđe u veoma hladan ili jako klimatizovan prostor, dolazi do naglog suženja krvnih sudova i brzog gubitka toplote, dok je organizam već privremeno iscrpljen. To je čest scenario kod onih koji „uhvate“ prehladu posle napora.

Ono što povezuje sve ove situacije jeste kombinacija: nagla promena temperature, opterećenje sluzokože, nedovoljna zaštita odećom i već prisutan ili nadolazeći pad imuniteta. Virusima tada ne treba mnogo.

Praktične preporuke koje se mogu primeniti odmah

Detaljnije smernice za prevenciju obrađujemo u posebnom poglavlju, ali već na ovom mestu važno je naglasiti nekoliko jednostavnih, konkretnih navika koje mogu značajno da smanje rizik:

• oblačite se slojevito kako biste mogli da prilagodite toplinu tela različitim okruženjima

• izbegavajte da ostajete u vlažnoj garderobi nakon fizičke aktivnosti; presvucite se čim je moguće

• ne pregrevajte stan i kancelariju; održavajte umereniju temperaturu kako bi razlike između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora bile manje

• redovno provetravajte zatvorene prostorije, naročito one u kojima boravi više ljudi

• obratite pažnju na umor, san i ishranu, jer nagla promena temperature mnogo lakše „prolazi“ kod organizma čiji je imunitet stabilan

Neadekvatna odeća - zašto se lakše prehladimo kada se oblačimo pogrešno

Način na koji se oblačimo u hladnijim danima često je presudan faktor koji određuje da li će naš organizam ostati stabilan ili će nagla promena temperature „probiti“ odbranu. 

Ključni mehanizam rizika je jednostavan: kada se oznojimo, a ostanemo u vlažnoj majici ili potkošulji, sloj vlage uz kožu počinje da hladi telo mnogo brže nego suv materijal. Ako tada izađemo na vetar ili hladnoću, dolazi do naglog rashlađivanja trupa i vrata. Organizam reaguje sužavanjem perifernih krvnih sudova kako bi sačuvao toplotu za vitalne organe. Posledično, cirkulacija u koži i sluzokoži opada, lokalni imunološki odgovor slabi, a virusi u nosu i ždrelu lakše nadvladaju odbranu.

Upravo taj spoj: mokra potkošulja ili majica, hladan vazduh i vetar, često stoji iza priče „samo sam malo bio znojan, pa me produvalo, i posle par sati počelo grlo“.

Zbog toga se naglašava pravilo slojeva. Slojevito oblačenje nije estetski trik, već vrlo konkretna zaštitna strategija:

• osnovni sloj, koji je direktno na koži, treba da odvodi vlagu dalje od tela i ostavlja kožu što suvljom

• srednji sloj služi za zadržavanje toplote i izolaciju (npr. bluza, tanji džemper, flis)

• spoljašnji sloj štiti od vetra, kiše i snega, sprečava probijanje hladnog vazduha do prethodnih slojeva

Druga česta greška je zanemarivanje zaštite ključnih delova tela: vrata, glave i stopala.

Ovi delovi nisu važni samo zbog subjektivnog osećaja toplote. Na području vrata se nalaze veliki krvni sudovi, limfni čvorovi i disajni putevi koji su izuzetno osetljivi na hladan vetar. Nezaštićen vrat na niskoj temperaturi ili jakom vetru znači brže rashlađivanje tog regiona i bržu lokalnu vazokonstrikciju. Slično tome, preko glave se gubi značajan deo toplote, a hladna stopala utiču na opšti osećaj hladnoće i dodatno stezanje krvnih sudova.

U prelaznim periodima, kada jutro može biti hladno, a popodne skoro prolećno, ključno je „podešavanje“ odeće kroz dan. To znači:

• ujutru obuci dovoljno slojeva da ne drhtiš na stanici ili parkingu

• u zatvorenom skinuti jedan sloj kako bi se izbeglo pregrevanje i znojenje

• pri povratku kući ponovo zaštititi vrat, grudni koš i leđa

• posle fizičke aktivnosti odmah promeniti mokru majicu, ne ostajati u njoj „još samo malo“

Kada je odeća prilagođena aktivnosti i uslovima, organizam mnogo lakše održava stabilnu temperaturu i efikasniju lokalnu odbranu. Time se ne eliminiše susret sa virusima, ali se smanjuje verovatnoća da će preći u manifestnu infekciju.

Pad imuniteta - značenje, uzroci i veza sa učestalim prehladama

Šta znači pad imuniteta

Imunitet je složen sistem odbrambenih mehanizama koji stalno razlikuju „sopstveno“ od „tuđeg“ i reaguje na viruse, bakterije, gljivice i druge pretnje. Kada govorimo o padu imuniteta, ne mislimo na jednu bolest, već na stanje u kojem ti mehanizmi rade slabije, sporije ili nepravovremeno. U praksi, to znači da organizam:

• lakše „pokupi“ infekciju koju bi ranije bez problema savladao

• teže i sporije izlazi iz infekcija

• češće doživljava ponavljane epizode istih ili sličnih tegoba

• pokazuje sklonost reaktivacijama (herpes, gljivične infekcije, upale kože)

Pad imuniteta može biti prolazan, na primer posle intenzivnog stresa, neprospavanih noći, operacije ili jače infekcije. Može biti i hroničan, kada je posledica dugotrajnog lošeg načina života, ozbiljnih bolesti, dugotrajnih terapija ili autoimunih poremećaja. U oba slučaja posledica je ista: barijere koje nas štite su kompromitovane, pa čak i uobičajeni virusi koji cirkulišu u kolektivu izazivaju češće i teže prehlade.

Najčešći uzroci pada imuniteta

Pad imuniteta gotovo nikada nema samo jedan uzrok. Češće je rezultat preklapanja više faktora koji se vremenom sabiraju.

Pad imuniteta u različitim populacijama

Pad imuniteta ne izgleda isto kod svakoga. Različite grupe imaju specifične rizike:

• Deca i bebe: njihov imuni sistem je u razvoju. Česte virusne infekcije u kolektivima, ponekad nedovoljno raznovrsna ishrana i poremećen san doprinose periodima kada su posebno podložni prehladama.

• Žene: hormonske promene kroz ciklus, trudnoću, dojenje i menopauzu, uz opterećenost obavezama, mogu dovesti do iscrpljenosti i manjka nutrijenata.

• Muškarci: često kasnije traže stručnu pomoć i ređe rade preventivne kontrole. Uz stres, loš san i navike (alkohol, duvan), to može dovesti do neprimećenog, dugotrajnog pada otpornosti.

• Stariji i hronični bolesnici: prirodno slabija regeneracija, prisutne bolesti i terapije znače da svaka infekcija nosi veći rizik i zahteva ozbiljniju prevenciju.

Simptomi koji upućuju na pad imuniteta (kada nije „samo“ prehlada)

Prehladiti se s vremena na vreme je očekivano. Međutim, postoje znaci da organizam ne funkcioniše na nivou otpornosti koji je za vas uobičajen. Na pad imuniteta mogu da ukažu:

• stalni umor, pospanost i malaksalost bez jasnog razloga, uprkos dovoljno sna

• učestale prehlade i infekcije disajnih puteva, koje traju duže nego ranije ili se vraćaju u kratkim razmacima

• ponavljane pojave herpesa, osipa, ekcema, gljivičnih infekcija kože, noktiju ili sluznica, afti u ustima

• problemi u usnoj duplji: upala desni, krvarenje, bolno žvakanje, neprijatan zadah koji se ne objašnjava isključivo higijenom

• produženo zarastanje sitnih rana, ogrebotina i posekotina

• kod dece: učestale infekcije, razdražljivost, slabiji apetit, povećani limfni čvorovi koji traju duže

Ovi simptomi ne znače automatski tešku bolest, ali su jasan signal da je potrebno obratiti pažnju na navike, ishranu, san, nivo stresa i po potrebi uraditi osnovne analize i konsultovati lekara. Ignorisanje hroničnog pada imuniteta dovodi do toga da svaka sezonska promena vremena, svaki boravak u kolektivu ili nagla temperaturna oscilacija rezultiraju novom prehladom.

Prehlada, grip i alergija - kako razlikovati

Razumevanje razlike između prehlade, gripa i alergije važno je da bismo pravilno reagovali i izbegli bespotrebne brige ili zakašnjelo javljanje lekaru.

Prehlada obično počinje postepeno. Prvi znakovi su grebanje u grlu, blago peckanje u nosu, kijanje, osećaj umora. Temperatura je odsutna ili blago povišena. Nos curi ili je zapušen, a osoba uglavnom može da funkcioniše, iako otežano i usporeno. Simptomi traju nekoliko dana do oko nedelju, nekada i duže, ali su uglavnom blagi.

Grip ima nagli početak. Osoba koja je pre toga bila relativno dobro odjednom dobija visoku temperaturu, jake bolove u mišićima i zglobovima, jezu, glavobolju, izražen umor i oseća se „slomljeno“. Kašalj može biti jak i suv, a prisutni su i bolovi u grlu. Grip mnogo snažnije opterećuje organizam od prehlade i nosi veći rizik od komplikacija, naročito kod starijih, dece i hroničnih bolesnika.

Alergija se razlikuje po tome što obično nema povišenu temperaturu, već dominiraju kijanje, svrab nosa, očiju i ždrela, bistri vodeni sekret iz nosa i često sezonski obrazac (poleni) ili jasna povezanost sa određenim okidačem (prašina, grinje, kućni ljubimci). Tegobe traju sve dok postoji izloženost alergenu i ne „prođu same“ po klasičnom obrascu virusne infekcije.

Važno je znati kada se obavezno javiti lekaru. Posebnu pažnju zahtevaju:

• visoka temperatura koja traje duže od nekoliko dana ili se vraća

• otežano disanje, kratak dah, osjećaj zaduhe

• bol u grudima, osećaj stezanja ili preskakanja srca

• sumnja na upalu pluća (produženi kašalj, bol pri disanju, izražena slabost)

• izrazita malaksalost, vrtoglavice, nemogućnost uzimanja tečnosti

• kod dece: svaki nagli pad opšteg stanja, otežano disanje, odbijanje hrane i pića, pospanost ili neuobičajeno ponašanje

• kod hroničnih bolesnika i trudnica: svako pogoršanje osnovne bolesti ili teža infekcija

Zima je pravo vreme da se ugrejete uz praktične i inovativne proizvode iz Mango Shopa – od prsluka sa ugrađenim grejačima do mekanih ćebadi koja zadržavaju toplotu i udobnost.