Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembar): Praznik žena i porodilja

Vavedenje Presvete Bogorodice slavi se 4. decembra i spada među najveće praznike posvećene Bogomajci. U samoj reči „vavedenje“ sadržano je značenje praznika: uvođenje, ulazak, dovođenje. Crkva se seća dana kada su sveti Joakim i Ana, u skladu sa zavetom koji su dali Bogu, doveli svoju trogodišnju kćer Mariju u jerusalimski hram da je posvete Gospodu.

Toga dana, mala Marija nije samo uvedena u hram kao još jedno dete koje se prinosi Bogu, već je, po nadahnuću Duha Svetoga, uvedena u najdublji deo hrama - u Svetinju nad svetinjama, prostor u koji ulazi samo prvosveštenik i to jednom godišnje. Time se već tada nagoveštava da će ona postati živi hram Boga živoga, ona u čijoj će se utrobi nesliveno i nerazdeljivo nastaniti Sin Božiji.

Vavedenje Presvete Bogorodice u crkvenom kalendaru

Zašto je praznik obeležen crvenim slovom

U pravoslavnom kalendaru postoje dani koji se izdvajaju svojom važnošću i označeni su kao crveno slovo. Među njima posebno mesto zauzima Vavedenje Presvete Bogorodice, praznik koji se ne tiče samo jednog događaja iz prošlosti, već samog temelja našeg razumevanja spasenja.

Crveno slovo znači da tog dana Crkva poziva vernike da se zaustave, uspore korak svakodnevice i okrenu se duhovnim stvarima. To je poziv da se makar toga dana odlože teški i nepotrebni poslovi, da se ne ulazi u nove poduhvate, da se izbegava sve što razlaže pažnju i udaljava od molitve.

Vavedenje je obeleženo crvenim slovom jer u sebi sabira:

• sećanje na zavet Joakima i Ane,

• posvećenje male Marije Bogu,

• preduobraženje dolaska Hrista u svet,

• početak vidljivog ostvarenja Božijeg plana za ljudski rod.

Zbog toga ovaj dan nije tek „još jedan“ praznik, već trenutak u godini kada Crkva podseća da je svet dobio onu koja će postati Majka Spasitelja i zaštitnica svih hrišćana, a naročito žena i porodilja.

Vavedenje među dvanaest velikih gospodnjih i bogorodičinih praznika

Pravoslavna Crkva tokom godine proslavlja dvanaest najvećih praznika, koji se nazivaju veliki gospodnji i bogorodičini praznici. Oni su temelj liturgijske godine, ključne stanice na putu od stvaranja do spasenja.

Vavedenje Presvete Bogorodice nalazi se upravo u tom krugu. To znači da je ovaj praznik po značaju uporediv sa najvažnijim događajima: Rođenjem Hristovim, Vaskrsenjem, Preobraženjem, kao i drugim velikim praznicima posvećenim Bogorodici.

Uvođenje trogodišnje Marije u hram nije događaj koji ostaje samo u prošlosti. On je neodvojivo vezan sa:

• njenim rođenjem,

• trenutkom Blagovesti,

• rođenjem Gospoda Isusa Hrista,

• njenim Uspenjem.

Na taj način, Vavedenje se uklapa u celinu bogorodičinog puta i podseća nas da se ništa u Božijem promislu ne dešava slučajno. Svaki praznik je jedna karika, a Vavedenje je karika koja tiho i skromno, ali sigurno, najavljuje dolazak Spasitelja.

Istorijski podaci: od kada se praznik proslavlja i najstariji pisani tragovi

Vavedenje Presvete Bogorodice nije kasni ili novouvedeni praznik. Crkveno predanje govori da se ovaj dan poštuje još od prvih vekova hrišćanstva. Smatra se da se kao zaseban praznik proslavlja od vremena kada su hrišćani počeli jasnije da oblikuju godišnji ciklus bogosluženja posvećenih Hristu i Bogorodici.

Najstariji pisani tragovi o proslavljanju Vavedenja vezuju se za stare crkvene pesme, propovedi i tipike (bogoslužbene knjige) koje beleže:

• datum proslavljanja praznika,

• način bogosluženja,

• sadržaj pesama koje se pevaju na službi,

• mesto koje Vavedenje zauzima u toku godine.

Vremenom, praznik dobija jasno, istaknuto mesto u kalendaru celokupne Crkve. Ne proslavljaju ga samo pojedini krajevi, već ga slavi sav pravoslavni svet. To pokazuje da se događaj uvođenja Presvete Bogorodice u hram razume kao događaj od opšteg, vaseljenskog značaja, a ne kao lokalno poštovanje.

Praznik kao krsna slava mnogih srpskih porodica

U našem narodu, Vavedenje Presvete Bogorodice postalo je i krsna slava mnogih porodica. Neki rodovi su ovo nasleđe dobili od davnina, drugi su ga preuzeli u znak zahvalnosti za primljenu pomoć od Bogorodice.

Kada je Vavedenje porodična slava, taj dan dobija još jedan sloj:

• u kući se pali slavska sveća,

• seče se slavski kolač,

• ukućani i gosti okupljaju se u zajedničkoj molitvi,

• pominju se preci koji su isto tako slavili ovaj dan.

Na taj način, Vavedenje postaje veza između pokolenja. Isti praznik koji je nekada slavila prabaka, danas slavi unuka ili praunuk. U središtu svega stoji Presveta Bogorodica, kao zaštitnica doma, ognjišta, dece, trudnica i porodilja.

Za porodice koje slave Vavedenje, ovo je i prilika da posebno obrate pažnju na žene u kući: na majku, sestru, snaju, ćerku. U domovima gde se praznik doživljava ozbiljno, ne prođe bez reči zahvalnosti ženama koje nose veliki teret svakodnevice, često neprimetno i tiho.

Vavedenje kao Ženska Bogorodica - praznik žena i porodilja

Zašto se kaže da je Bogorodica zaštitnica žena, trudnica i porodilja

U pravoslavnoj tradiciji Presveta Bogorodica je doživljena kao zaštitnica žena, trudnica i porodilja. Razlog za to nije samo u tome što je ona i sama majka, već u načinu na koji je prihvatila svoju ulogu.

Ona je:

• primila blagovest sa smirenjem i poverenjem,

• nosila Sina Božijeg u utrobi,

• prošla kroz rođenje bez rođenja u uobičajenom smislu, ali je istinski bila majka, brinula o detetu, štitila ga i hranila,

• stajala pod krstom kada je njen Sin stradao, podnoseći bol koji prevazilazi svaku reč.

Zbog svega toga svaka ženska muka, briga, strah pred porođajem, bol zbog gubitka, nerodnost, nesigurnost u brak, pronalazi odjek u liku Bogorodice. Vernice u njoj vide onu koja razume i telom i dušom svaku žensku patnju i svaku radost.

Kada se na Vavedenje kaže da je to praznik Ženske Bogorodice, time se naglašava da se toga dana posebno sećamo da Bogorodica stoji uz žene - bilo da su tek stupile u brak, da očekuju dete, da se oporavljaju od porođaja, da podižu decu ili da nose bol zbog toga što dece nemaju.

Veza između zaveta Joakima i Ane i molitava savremenih supružnika za porod

Zavet Joakima i Ane da će, ako dobiju dete, posvetiti ga Bogu, duboko se dodiruje sa molitvama savremenih supružnika koji godina čekaju na porod. Mnogi današnji brakovi prolaze kroz iste muke: neshvatanje okoline, medicinske teškoće, tihe suze i molitve koje nikom ne pokazuju.

Na Vavedenje se mnogi supružnici prepoznaju u liku Joakima i Ane. Oni su dugo čekali, ali nisu prestali da se nadaju. Svoju bol nisu pretvorili u gorčinu, već u molitvu. Kada im je dete podareno, oni ga ne „prisvajaju“ sebi, već ga prinosе Bogu.

Savremeni supružnici, stojeći pred ikonom Bogorodice na Vavedenje, često u srcu ponavljaju sličan zavet:

• da će, ako dobiju dete, vaspitavati ga u veri,

• da će se truditi da u domu vlada mir,

• da će zahvalnost Bogu pokazivati i kroz brigu o drugima.

Na taj način, praznik prestaje da bude samo sećanje na davne događaje i postaje živa nada da Bog i danas čuje molitve onih koji u veri istrajavaju.

Uloga Bogorodice kao majke, ali i kao duhovne zaštitnice svih žena

Presveta Bogorodica je majka u najdubljem smislu te reči, ali istovremeno je i duhovna zaštitnica svih žena, bez obzira na to da li su biološki majke ili nisu. Mnoge žene žive kao tetke, kume, sestre, monahinje, duhovne majke drugim ljudima - i u svima njima odražava se jedan deo bogorodičinog lika.

Bogorodica:

• štiti žene koje se bore da održe porodicu u teškim okolnostima,

• razume one koje same podižu decu,

• teši one koje su izgubile dete,

• podstiče one koje se ustručavaju da zasnuju porodicu zbog straha od odgovornosti,

• podržava žene koje nastoje da sačuvaju čistotu u vremenu kada se ona često ismeva.

Na Vavedenje, kada se sećamo njenog ulaska u hram, može se zamisliti kako ona istim tim blagim korakom ulazi u svaku kuću gde je prizivaju: u stan u gradu, kuću na selu, sobu u bolnici, manastirsku keliju, prostor u kome žena, u tišini, traži utehu i snagu.

Kako se Vavedenje doživljava u ženskoj pobožnosti: molitve za zdravlje, brak, rađanje

U devojaka, mladih supruga i majki, Vavedenje često zauzima posebno mesto. Nekoliko vrsta molitava se najčešće upućuje tog dana:

• molitva neudatih devojaka za dobar i blagosloven brak,

• molitva supruga za mir i složnost u kući,

• molitva trudnica za lak porođaj i zdravlje deteta,

• molitva žena koje nemaju dece za dar potomstva,

• molitva majki za zaštitu svoje dece, gde god da su.

Neke žene poste celu nedelju uoči Vavedenja, druge biraju da baš na taj dan odu na ispovest i pričest. Mnoge odnose u crkvu skromne darove: ulje, sveće, hranu za siromašne, u znak zahvalnosti ili zaveta.

Ovaj način pobožnosti ne pripada samo prošlim vremenima. I danas se u hramovima mogu videti žene sa istim pogledom nade, iste suze, isti načini na koje se u srcu izgovaraju nečujne molitve, iako spolja možda deluje da se malo toga promenilo.

Praznik kao prilika da se posebno poštuju majke, porodilje i žene koje nose teret porodice

Vavedenje kao Ženska Bogorodica pruža divnu priliku da se, osim odlaska u crkvu, nešto promeni i u okvirima same porodice. Mnogi muškarci i deca ni ne primećuju koliko tereta žene nose iz dana u dan: briga o deci, kući, poslu, starijim članovima domaćinstva.

Praznik može postati trenutak da se:

• majci ili supruzi upute iskrene reči zahvalnosti,

• porodica dogovori da ona toga dana ne radi teške poslove,

• deca potrude da joj pomognu u kućnim obavezama,

• obezbedi vreme da i ona ode u crkvu, na molitvu, a ne da ostane sama uz šporet i sudove.

Na taj način, porodično obeležavanje Vavedenja dobija pravi smisao: ne svodi se na formalni običaj, već postaje dan kada se žena zaista oseća viđenom, poštovanom i voljenom.

Narodni običaji i verovanja na Vavedenje Presvete Bogorodice

Nazivi praznika u narodu: Vavedenje, Sveta Prečista, Ženska Bogorodica

U narodu je uobičajeno da jedan crkveni praznik nosi više imena. Tako je i sa Vavedenjem Presvete Bogorodice. Osim liturgijskog naziva, u svakodnevnom govoru čuju se i druga imena:

• Vavedenje,

• Sveta Prečista,

• Ženska Bogorodica.

Naziv Vavedenje podseća na sam događaj - uvođenje (vavedenje) Presvete Devojke u hram. Naziv Sveta Prečista naglašava njenu neporočnu čistotu, dok naziv Ženska Bogorodica ističe njenu bliskost ženama i porodiljama.

Ovi nazivi su se vekovima prenosili sa kolena na koleno. Često su stariji u kući govorili deci: „Danas je Sveta Prečista, čuvaj se, nemoj da radiš teške poslove“ ili „Danas je Ženska Bogorodica, treba da se poštuju žene i porodilje“. Tako su se crkvena istina i narodno iskustvo spajali u jednu zajedničku sliku.

Običaji u različitim krajevima Srbije - okupljanje mladih nevesta posle službe

U pojedinim krajevima Srbije, naročito u takovskim selima, postojao je lep običaj da se na Vavedenje, posle liturgije u crkvi, okupe sve mlade neveste koje su se te jeseni udale.

One bi dolazile svečano odevene, često okićene cvećem, sa maramama i nakitom koji su dobile kao deo miraza ili poklona od mladoženjine porodice. Ovaj skup nije bio samo prilika da se pokaže lepota, već izraz zajedništva i blagoslova:

• zajednički ulazak u novi život,

• molitva za plodnost i dobar brak,

• zajednička zahvalnost Bogorodici što ih vodi kroz novu ulogu supruge i, nadamo se, majke.

Stariji su iz ovog običaja učili mlađe da se svaki brak, koliko god da je važan u ljudskim očima, istinski oslanja na Božiji blagoslov. Vavedenje je, na taj način, postajalo i svojevrsni „praznik mladih žena“ koje tek započinju svoj porodični put.

Ponašanje žena koje nemaju decu - odlazak u manastire i crkve, molitve za potomstvo

Žene koje nemaju decu često su se na Vavedenje posebno pripremale. Neke su postile čitavu sedmicu, druge su noć uoči praznika provodile u molitvi. Na sam dan praznika odlazile bi u crkvu ili u manastir, paleći sveće pred ikonom Presvete Bogorodice.

Njihove molitve bile su jednostavne, ali potresne: molba za dete, za isceljenje, za smirenje srca, za snagu da podnesu i ako im porod ne bude dat. Često se uz molitvu prinosio i neki zavet:

• da će, ako dobiju dete, pomoći siromašnima,

• da će češće dolaziti u crkvu,

• da će se uzdržati od svađa i ogovaranja,

• da će u kući negovati mir.

U narodnim pričama, mnoge žene su svedoči­le da su „na Svetu Prečistu“ dobile utehu ili da su posle godina molitve rodile. Bilo da se to desi ili ne, suština je u tome da Vavedenje postaje dan kada one svoju tugu pretvaraju u poverenje u Bogorodicu, a ne u očaj.

Zašto se na ovaj dan ne koriste noževi, makaze i drugi oštri predmeti

Jedno od poznatijih narodnih verovanja vezanih za Vavedenje jeste da tog dana ne treba koristiti noževe, makaze i druge oštre predmete. U nekim kućama se na ovaj dan izbegava čak i sečenje hleba nožem - komadi se lome rukom.

Ovo verovanje ima nekoliko tumačenja. Najčešće se kaže da oštri predmeti „seku sreću“, „otvaraju svađu“ ili narušavaju mir praznika. U osnovi se nalazi želja da se toga dana sve što može izazvati povredu, bilo telesnu, bilo duhovnu, stavi po strani.

Naravno, Crkva uči da sama upotreba noža nije greh. Ali ovaj običaj, ako se shvati na pravi način, može biti lep podsetnik da se na praznik pazi šta se govori i čini, da se ne „seče“ rečima, da se ne povređuju bližnji grubim ponašanjem.

Verovanje da se time „zatvaraju čeljusti zverima“ tokom zime

Sa zabranom korišćenja oštrih predmeta povezuje se i verovanje da se na Vavedenje simbolično „zatvaraju čeljusti zverima“ tokom predstojeće zime. Narod je verovao da će, ako se toga dana ne seče i ne bode, vukovi i druge zveri biti mirniji i da neće napadati stoku.

Ovo verovanje posebno je bilo važno u selima gde je stočarstvo bilo osnovni izvor opstanka. Ljudi su na taj način izražavali svoju nadu da će Bogorodica, koja je zaštitnica žena i porodilja, biti i zaštitnica njihovih domaćih životinja, koje takođe donose hranu porodici.

Iako danas mnogi više ne žive od stoke, ova slika i dalje može nositi poruku: da na Vavedenje molimo za zaštitu od „zveri“ našeg vremena - bolesti, nesreća, zla, nepravde - i da svoju sigurnost ne tražimo samo u materijalnim merama, već i u molitvi.

Uloga stočara: molitve da Bogorodica zaštiti stoku od zveri

Za stočare je Vavedenje bio dan kada se posebno obraćaju Presvetoj Bogorodici da zaštiti njihova stada. Oni su znali da od jednog napada zveri mogu da izgube ceo trud, pa je molitva za zaštitu stoke bila prirodan izraz brige za porodicu.

Nekada su stočari:

• svetili vodicu i prskali torove i stoku,

• palili kandilo pred ikonom,

• odvajali deo prihoda od stoke u dobrotvorne svrhe, u znak zahvalnosti.

Na taj način se pokazivalo da je sve što čovek ima zapravo dar Božiji, i da se blagoslov traži ne samo za ljude, već i za životinje koje ih hrane.

Verovanja o vremenu: kiša, vetar, sneg i tumačenje kakva će godina biti

Narod je pažljivo posmatrao kakvo je vreme na Vavedenje Presvete Bogorodice i iz toga izvodio zaključke o predstojećoj godini. Tako se govorilo:

• ako na Vavedenje pada kiša - veruje se da će godina biti rodna,

• ako duva jak vetar - tumačilo se da će godina biti nerodna,

• ako je hladno i sa snegom - smatralo se dobrim znakom, da će sledeća godina biti blaga i topla.

Ova verovanja odražavaju duboku povezanost čoveka sa prirodom. Ljudi su nekada više zavisili od vremena: rodna ili nerodna godina odlučivala je da li će biti hleba ili gladi.

Za današnjeg čoveka, koji živi u gradovima i ne prati toliko vremenske prilike, ova verovanja mogu biti podsetnik da nismo gospodari prirode, već njeni korisnici, i da je dobro povremeno stati, pogledati u nebo i setiti se da mnogo toga u našem životu zavisi od Božijeg blagoslova.

Trpeza i post na Vavedenje Presvete Bogorodice

Vavedenje u vreme Božićnog posta - zašto je post obavezan

Vavedenje Presvete Bogorodice uvek pada u vreme Božićnog posta, jednog od četiri velika godišnja posta u pravoslavlju. Božićni post ima posebno značenje: on predstavlja pripremu za Rođenje Hristovo, za Susret Boga i čoveka, i zato je obeležen smirenjem, molitvom i uzdržanjem.

Post na Vavedenje nije samo obavezno pravilo, već i duboko simbolična radnja. Vernik se uzdržava od mrsne hrane kako bi pokazao da duhovno ima prednost nad telesnim, da se seća svete skromnosti devojčice Marije koja je svoj život prinosila Bogu u tišini hrama.

Pravilo posta nije usmereno ka isključivoj zabrani, već ka preobražaju: kada čovek jede jednostavniju hranu, lakše se seća molitve; kada se odriče, lakše se smiruje; kada odbacuje suvišnost, lakše oseća zahvalnost. Upravo zato Crkva insistira da se Vavedenje poštuje kao posni praznik.

Kako pomiriti obilnost praznične trpeze i pravila posta

Iako se Vavedenje slavi u postu, to ne znači da trpeza treba biti siromašna ili jednolična. Naprotiv, naš narod je oduvek znao da spoji post i praznično raspoloženje.

Da bi se post i svečana trpeza skladno spojili, važno je držati se nekoliko načela:

• jela treba da budu jednostavna po sastavu, ali lepo pripremljena i servirana;

• biljna ulja, riba i voće mogu dati bogat ukus i raznovrsnost;

• umesto mesa, centralno mesto mogu zauzeti žitarice, orašasti plodovi, povrće i pečurke;

• posebna pažnja može se posvetiti toplini doma, urednosti stola i zahvalnosti, a ne obilju.

Na ovaj način se poštuje duh posta, a istovremeno se obeležava radost praznika. Trpeza je posna, ali ne oskudna; bogata, ali bez mrsnih sastojaka; svečana, ali u duhu skromnosti.

Vavedenje Presvete Bogorodice je praznik duboke duhovne lepote. U njemu se spajaju istorija, vera, simbolika i narodna predanja. U centru svega stoji devojčica Marija koja ulazi u hram, ali istovremeno i svaka žena koja danas traži utehu, snagu, mir i blagoslov.

Ovaj praznik nas podseća na zavet, veru, strpljenje, porodicu, ali i na odgovornost da čuvamo sebe i jedni druge u duhu ljubavi.

Pronađite najbolje proizvode za svoj dom i pripremu slave uz odlične cene i brzu isporuku - pogledajte ponudu u Mango Shopu već danas.