Zašto je 8. mart važan i ko je bila Klara Cetkin?

8. mart je dan borbe, hrabrosti i istrajnosti - Dan žena. Važno je da se setimo žena koje su se izborile za svet u kojem danas živimo i da nastavimo zalaganje za ravnopravnost, kako bismo budućim generacijama ostavili društvo u kojem pol ne određuje vrednost pojedinca.

Kako je nastao 8. mart?

Prvi koraci u borbi za ženska prava i početak organizovanih protesta žena u 19. veku

Da bismo razumeli kako je nastao 8. mart, moramo se vratiti u period druge polovine 19. veka, kada su se žene širom sveta suočavale sa ekstremnim društvenim nepravdama.

U to vreme, žene nisu imale pravo glasa, nisu mogle da se školuju ravnopravno sa muškarcima, a na radnim mestima bile su izložene lošim uslovima, niskim platama i diskriminaciji. Njihova uloga bila je ograničena na kuću i porodicu, a svaka pobuna protiv društvenih normi smatrana je nepristojnom i neprihvatljivom.

Međutim, dolaskom industrijske revolucije, sve veći broj žena počeo je da radi u fabrikama i tekstilnoj industriji. Poslovi su bili teški, radno vreme je trajalo i do 16 sati dnevno, a plate su bile daleko niže od onih koje su muškarci dobijali za isti rad. Upravo je ovaj ogromni jaz u pravima pokrenuo prve organizovane proteste žena, koji su postavili temelje za borbu za ženska prava.

Demonstracije tekstilnih radnica u Njujorku 1857. godine – ključni trenutak

Jedan od najvažnijih događaja u istoriji borbe za ženska prava dogodio se 8. marta 1857. godine, kada su tekstilne radnice u Njujorku izašle na ulice, protestujući protiv teških uslova rada, izuzetno dugog radnog vremena i niskih plata. Ove hrabre žene zahtevale su kraće radno vreme, bolje uslove rada i jednaku platu za isti rad.

Nažalost, protest je ubrzo brutalno ugušen od strane policije, ali nije ostao bez posledica. Ženska borba nije stala – već dva meseca kasnije, iste radnice su osnovale prvi sindikat žena u industriji tekstila, čime su započele organizovanu borbu za prava žena u radnom okruženju.

Iako se njihov glas tada nije odmah čuo, ovaj protest ostavio je dubok trag u istoriji, a borba za ravnopravnost se nastavila u decenijama koje su dolazile.

Novi talas protesta – kraj 19. i početak 20. veka

Kraj 19. i početak 20. veka obeležili su sve češći protesti i štrajkovi žena širom sveta. Posebno se ističe protest 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka, ponavljajući iste zahteve kao njihove prethodnice: bolje plate, kraće radno vreme i pravo glasa.

Ovi protesti nisu prošli neopaženo – privukli su pažnju političkih aktivista i socijalističkih pokreta, koji su počeli da podržavaju ideju ravnopravnosti žena. Ključni momenat dogodio se 1909. godine, kada je Socijalistička partija Amerike donela odluku o proglašenju prvog Nacionalnog dana žena.

Prvi zvanični Nacionalni dan žena u SAD 1909. godine

Prvi Nacionalni dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, kao direktan odgovor na borbu tekstilnih radnica i feminističkih pokreta. Ovaj dan je bio prva zvanična inicijativa u pravcu priznanja ženskih prava na globalnom nivou.

Na ovaj dan su širom Amerike organizovani govori, skupovi i protesti, a žene su počele masovno da se pridružuju sindikatima i političkim organizacijama koje su se borile za njihova prava.

Iako je prvobitno obeležavan samo u Americi, ideja o zvaničnom međunarodnom Danu žena ubrzo se proširila i na Evropu. Godine 1910., na Međunarodnoj konferenciji socijalističkih žena u Kopenhagenu, Klara Cetkin predložila je da se 8. mart ustanovi kao Međunarodni dan žena, čime je ovaj datum dobio globalni značaj.

Danas, kada se slavi širom sveta, važno je setiti se njegovog izvornog značenja – da je 8. mart dan koji treba da podseća na borbu za ženska prava i da nas inspiriše da nastavimo zalaganje za jednakost u svim aspektima društva.

Klara Cetkin – žena koja je oblikovala istoriju

Život i delo Klare Cetkin

Klara Cetkin je jedna od najuticajnijih figura u borbi za ženska prava, socijalnu pravdu i jednakost. Rođena je 5. jula 1857. godine u mestu Viderau u Nemačkoj u porodici koja joj je omogućila pristup obrazovanju i ranoj političkoj svesti. Njen otac Gotfrid Ajzner bio je učitelj, dok je majka Žozefina imala francuske korene i bila veoma obrazovana, što je Klari omogućilo da od malih nogu razvije kritičko mišljenje o društvenim nepravdama.

Njena mladost bila je obeležena društvenim promenama, ali i političkim represijama.

Još tokom školovanja za učiteljicu u Lajpcigu, povezala se sa radničkim i socijalističkim pokretima, što je odredilo njen dalji put kao borca za prava potlačenih. Kada je 1878. godine nemački kancelar Oto fon Bizmark uveo antisocijalističke zakone, Klara je bila prinuđena da napusti Nemačku.

Preselila se u Švajcarsku, a potom u Francusku, gde se pridružila pariskim krugovima socijalističkih revolucionara. Tokom ovog perioda udala se za ruskog revolucionara Osipa Cetkina i uzela njegovo prezime, koje je zadržala i nakon njegove smrti.

Po povratku u Nemačku, Klara Cetkin je igrala ključnu ulogu u organizaciji ženskog socijalističkog pokreta. Postala je urednica časopisa Die Gleichheit (Jednakost), koji je bio jedan od najvažnijih glasila za promociju ženskih prava i radničkih prava u Nemačkoj i Evropi. Pod njenim vođstvom, časopis je dostigao tiraž od 125.000 primeraka, što ga je učinilo najuticajnijim feminističkim glasilom tog doba.

Politička uloga i borba za ženska prava

Klara Cetkin bila je posvećena ideji da žene ne mogu postići pravu emancipaciju bez ekonomske nezavisnosti. Tvrdila je da žene moraju raditi, zarađivati sopstveni novac i imati iste uslove kao muškarci. Smatrala je da borba za ženska prava ne može biti odvojena od borbe radničke klase, jer su žene bile dvostruko potlačene – i kao žene, i kao radnice.

Bila je jedna od prvih žena koje su se zalagale za pravo glasa za žene, ravnopravne plate i pravo na obrazovanje. Takođe je bila aktivna u borbi protiv imperijalizma, militarizma i kapitalističke eksploatacije radničke klase. Njeni politički stavovi bili su izrazito levičarski i revolucionarni, što ju je često dovodilo u sukob sa tadašnjim vlastima.

Jedan od ključnih momenata u njenoj političkoj karijeri bila je Međunarodna konferencija žena socijalista u Kopenhagenu 1910. godine, gde je predložila ustanovljenje Međunarodnog dana žena. Ovaj predlog bio je inspirisan borbom američkih i evropskih radnica za bolje uslove rada i prava glasa. Zahvaljujući njenom angažmanu, 8. mart je postao simbol borbe za žensku emancipaciju.

Kako je Klara Cetkin predložila Međunarodni dan žena?

Međunarodna konferencija žena socijalista 1910. godine u Kopenhagenu

Na vrhuncu socijalističkog i feminističkog pokreta 1910. godine, u Kopenhagenu je održana Međunarodna konferencija žena socijalista, na kojoj su učestvovale delegatkinje iz preko 17 zemalja. Cilj konferencije bio je jačanje ženskog pokreta unutar radničkog pokreta, ali i pokretanje novih inicijativa koje bi omogućile prava ženama u sferi rada, politike i društva.

Upravo na ovoj konferenciji, Klara Cetkin iznela je svoj istorijski predlog – da se ustanovi Međunarodni dan žena, dan posvećen borbi žena širom sveta za pravo glasa, bolje radne uslove i političku participaciju. Cetkin je smatrala da ovaj dan ne bi trebalo da bude samo praznik, već i dan protesta, solidarnosti i političke mobilizacije žena.

Njen predlog bio je jednoglasno usvojen, ali datum još uvek nije bio zvanično određen. Ideja je bila da svaka zemlja izabere svoj datum za obeležavanje Dana žena, ali su se ubrzo mnogi pokreti širom Evrope uskladili i prihvatili 8. mart kao zajednički datum.

Kako je ideja o Međunarodnom danu žena postala realnost?

Iako je predlog Klare Cetkin usvojen, trebalo je još nekoliko godina da Međunarodni dan žena postane široko prihvaćen i obeležavan.

Prvi put Dan žena zvanično je obeležen 19. marta 1911. godine u četiri evropske zemlje: Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj. Tog dana je preko milion žena i muškaraca učestvovalo u demonstracijama, zahtevajući pravo glasa za žene, pravo na javne funkcije, pravo na rad i zaštitu na radu. Protesti su održani u Berlinu, Beču, Cirihu i mnogim drugim gradovima, a hiljade žena izašlo je na ulice kako bi pokazale da više ne pristaju na društvenu i političku diskriminaciju.

Veliki preokret dogodio se 1917. godine u Rusiji, kada su žene organizovale masovne štrajkove i demonstracije protiv rata, gladi i siromaštva. Ovaj protest, koji se desio 8. marta po gregorijanskom kalendaru, doveo je do velikih političkih promena, uključujući i davanje prava glasa ženama u Rusiji. Inspirisana ovim događajima, Sovjetska Rusija je 1922. godine zvanično proglasila 8. mart državnim praznikom, čime je ovaj datum postao simbol ženske borbe širom sveta.

Bez Klare Cetkin, 8. mart možda nikada ne bi postao globalni simbol borbe za ženska prava. Njena upornost, politička vizija i hrabrost oblikovali su ne samo istoriju ženskog pokreta, već i budućnost mnogih generacija žena koje su došle posle nje.

Njena borba nije bila laka – suočavala se sa progonima, zatvorom, izgnanstvom i političkim napadima, ali nikada nije odustala od ideje društva u kojem su žene i muškarci ravnopravni u svakom smislu.

Kako je 8. mart postao globalni praznik?

Proslave u Sovjetskom Savezu i kako su komunističke zemlje popularizovale 8. mart

Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, Sovjetski Savez je prvi zvanično proglasio 8. mart državnim praznikom. Aleksandra Kolontaj, poznata boljševistička feministkinja, bila je ključna figura u uspostavljanju ovog praznika u SSSR-u. Ona je insistirala na tome da 8. mart treba biti dan ne samo sećanja na prošle borbe, već i prilika da se govori o budućim reformama i pravima žena.

Ubrzo, komunističke zemlje širom sveta počele su da prihvataju ovaj praznik kao deo zvanične državne politike. 8. mart je postao sastavni deo proleterskih praznika u zemljama pod sovjetskim uticajem, uključujući Kinu, Kubu, Vijetnam i istočnoevropske zemlje poput Jugoslavije, Poljske, Čehoslovačke i Bugarske.

Međutim, dok je u nekim zemljama ovaj dan zadržao političku dimenziju, u drugima je postao prilika za davanje poklona ženama, često gubeći svoju revolucionarnu svrhu. U mnogim socijalističkim zemljama, 8. mart je postao kombinacija praznika i državne propagande, gde su se isticale uloge žena u izgradnji socijalističkog društva, ali bez ozbiljnog suočavanja sa problemima rodne nejednakosti.

Zanimljivo je da se u zapadnim kapitalističkim zemljama, poput SAD-a i Velike Britanije, 8. mart dugo nije obeležavao na isti način. Ove zemlje su Dan žena često povezivale sa komunističkom ideologijom, pa je njegovo zvanično priznanje na Zapadu dolazilo tek tokom 1970-ih, zahvaljujući feminističkim pokretima koji su tražili globalnu afirmaciju ženskih prava.

Uloga Ujedinjenih nacija u zvaničnom priznavanju Dana žena 1975. godine

Jedan od ključnih trenutaka u globalnoj afirmaciji 8. marta dogodio se 1975. godine, kada su Ujedinjene nacije (UN) zvanično počele da obeležavaju Međunarodni dan žena. Ovaj potez je bio deo Međunarodne godine žene, koju su Ujedinjene nacije proglasile kako bi skrenule pažnju na probleme rodne nejednakosti u svim delovima sveta.

UN su prepoznale da borba za ženska prava nije samo političko pitanje, već i ključno pitanje ljudskih prava. Tako je 8. mart postao dan kada se širom sveta organizuju konferencije, okrugli stolovi, demonstracije i edukativne kampanje, sa ciljem podizanja svesti o pravima žena, borbi protiv nasilja nad ženama i ekonomskom osnaživanju žena.

Simboli 8. marta i kako se obeležava danas

Jedan od najprepoznatljivijih simbola Međunarodnog dana žena u Italiji je mimoza. Ovaj nežni, ali otporni cvet žute boje izabran je kao simbol Dana žena neposredno nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine, zahvaljujući inicijativi dve italijanske aktivistkinje – Tereze Matie i Rite Montagnane. One su smatrale da je mimoza pristupačan i jednostavan simbol koji svaka žena može dobiti na ovaj dan.

Mimoza je postala snažan simbol ženskog otpora i solidarnosti jer je biljka koja uspeva čak i u surovim uslovima, što metaforično predstavlja snagu i otpornost žena kroz istoriju. Danas, u Italiji, mimoze se poklanjaju ne samo ženama, već ih i muškarci nose na reveru kao znak podrške rodnoj ravnopravnosti.

Pored Italije, i druge zemlje imaju svoje simbole za Dan žena:

• Rusija, Ukrajina i Belorusija – cveće poput lala, ruža i ljubičica tradicionalno se poklanja ženama.

• Kina – Dan žena je neradni dan za žene zaposlene u nekim državnim institucijama, a često se organizuju javne proslave.

• Latinska Amerika – manifestacije i marševi su glavni način obeležavanja, uz aktivno učešće feminističkih pokreta.

Iako su cveće i simbolični pokloni postali deo tradicije, važno je podsetiti se da su protesti i zahtevi za ravnopravnost prvobitna suština ovog dana.

Različiti načini obeležavanja

Način na koji se 8. mart obeležava razlikuje se od zemlje do zemlje, zavisno od kulturnih i društvenih faktora. Dok je u nekim zemljama to dan protesta i feminističkog aktivizma, u drugima se pretvorio u praznik pažnje i darivanja poklona ženama.

U zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike i Latinske Amerike, 8. mart se najčešće obeležava kroz demonstracije u organizaciji feminističkih pokreta i organizacija za ljudska prava.

S druge strane, u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u mnogim balkanskim zemljama, 8. mart je često dan poklanjanja cveća i pažnje ženama. Iako je lepo slaviti žene i izražavati zahvalnost, ovakav pristup je udaljio fokus sa osnovnog značenja ovog datuma – borbe za ravnopravnost.

Ako želite da obeležite 8. mart na poseban način i pokažete ženama u svom životu koliko ih cenite, odabir poklona može biti više od simboličnog gesta. Umesto klasičnog cveća, izaberite poklon koji je praktičan, kvalitetan i promišljen. Pogledajte najbolje poklone za dragu osobu iz Mango Shopa.

Najčešće postavljana pitanja o 8. martu i Klari Cetkin

Zašto se 8. mart obeležava kao Međunarodni dan žena?

8. mart se obeležava kao Međunarodni dan žena u znak sećanja na borbu žena za jednaka prava, bolje radne uslove i političku ravnopravnost. Ovaj dan je nastao kao rezultat protesta radnica u Njujorku 1857. godine i postao globalni simbol ženske borbe nakon što ga je Klara Cetkin predložila 1910. godine.

Ko je bila Klara Cetkin i zašto je važna za 8. mart?

Klara Cetkin je bila nemačka socijalistkinja, feministkinja i borac za ženska prava. Ona je 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena socijalista u Kopenhagenu predložila da se ustanovi Međunarodni dan žena, kako bi se širom sveta podizala svest o ženskoj borbi za ravnopravnost.

Kada je 8. mart prvi put zvanično obeležen?

Prvi zvanični Međunarodni dan žena obeležen je 19. marta 1911. godine u Nemačkoj, Austriji, Danskoj i Švajcarskoj, gde su organizovani masovni protesti i skupovi za prava žena.