Kada se orezuje voće [TABELA] i kako da to brzo uradite?

Pravilna rezidba voćaka jedan je od ključnih faktora za zdrav rast i visok kvalitet plodova. Bez obzira na to da li imate mali voćnjak ili se bavite komercijalnim uzgojem, poznavanje optimalnog perioda i tehnike orezivanja pomoći će vam da postignete maksimalne prinose i održite stabla vitalnim dugi niz godina.

Kako biste obezbedili pravilan razvoj voćaka, neophodno je da uzmete u obzir tri osnovna faktora pri rezidbi: vremenski period, pravilan alat i specifičnosti pojedinih vrsta voća. Nepravilna rezidba može dovesti do smanjenja roda, razvoja bolesti i slabijeg formiranja plodonosnih grana.

Vrsta voća	Optimalno vreme za orezivanje	Važno (obratiti pažnju tokom orezivanja)	Odstupanja u zavisnosti na geografsku poziciju
Jabuka	Zima - rano proleće	Ukloniti izrođene grane i održavati osvetljenost krune.	U višim predelima rezidbu obaviti ranije da bi se izbegao kasni mraz.
Kruška	Zima - rano proleće	Paziti na rodne pupoljke, ne preterivati sa rezidbom.	U hladnijim područjima rezidba se obavlja ranije nego u toplijim.
Breskva	Kasna zima - rano proleće	Ne uklanjati previše rodnih grančica, jer se formiraju na jednogodišnjim granama.	U toplijim krajevima može se produžiti period rezidbe.
Kajsija	Kasna zima - rano proleće	Letoraste skratiti radi podsticanja cvetnih pupoljaka.	Kod kasnijih sorti moguće kasnije orezivanje.
Višnja	Nakon berbe - kasna jesen	Smanjiti gušće grane kako bi rod bio kvalitetniji.	U kontinentalnim predelima skratiti grane da ne dođe do lomljenja pod snegom.
Trešnja	Nakon berbe - kasna jesen	Samo blaga rezidba, jer se rod formira na starijem drvetu.	U toplijim krajevima seče se kasnije zbog boljeg cvetanja.
Šljiva	Kasna zima - rano proleće	Ostaviti dovoljno mladih letorasta za budući rod.	U planinskim predelima treba ostaviti više mladih izdanaka.
Dunja	Rano proleće	Ne uklanjati previše grana, jer može oslabiti cvetanje.	U južnim krajevima može se produžiti period orezivanja.
Leska	Kasna zima - rano proleće	Održavati gustinu krošnje radi boljeg roda.	U kontinentalnim krajevima treba paziti na niske temperature.
Orah	Kasna zima - rano proleće	Ne seći previše jer se orah regeneriše sporije.	U brdsko-planinskim krajevima izbegavati previše jaku rezidbu.
Malina	Odmah nakon berbe	Uklanjanje starih izdanaka da bi se omogućio novi rast.	U toplijim krajevima ranija rezidba omogućava bolji rast.
Kupina	Odmah nakon berbe	Skrativanje bočnih grana na 3–4 pupoljka.	U hladnijim predelima potrebno je duže ostavljanje bočnih izdanaka.
Ribizla	Rano proleće	Redovno proređivanje starih grana radi podsticanja plodonošenja.	U planinskim predelima potrebno je ukloniti više izdanaka radi prosvetljavanja.
Grožđe	Kasna jesen - zima	Obavezno ukloniti suve i bolesne grane.	U severnijim krajevima treba ostaviti više zaštitnih grana.
Jagoda	Nakon berbe - proleće	Uklanjanje starih listova i podmlađivanje bokora.	U toplijim predelima rezidba može biti intenzivnija.
Maslina	Kasna zima	Paziti na pravilan nagib grana radi optimalnog rasta.	U planinskim krajevima ne orezivati previše rano zbog mraza.
Smokva	Kasna zima	Orezivati grane koje ne donose plodove.	U toplijim predelima može se kasnije orezati.
Limun	Kasna zima	Blago proređivanje grana radi boljeg ploda.	U sušnim krajevima potrebno je ostaviti više senovitih grana.
Narandža	Kasna zima	Ne preterivati sa rezidbom, jer može smanjiti rod.	Na severu ograničiti rezidbu zbog potencijalnog mraza.

 

Kako pravilno orezivati voće?

Orezivanje voća je ključna mera održavanja zdravih stabala, povećanja prinosa i postizanja optimalnog kvaliteta plodova. Svaka vrsta voća zahteva specifičan pristup, ali postoje univerzalna pravila koja se primenjuju na većinu voćnih kultura. Kroz pravilnu rezidbu osiguravamo bolju prozračenost krošnje, smanjujemo rizik od bolesti i podstičemo razvoj novih rodnih izdanaka.

Osnovna pravila za svaku vrstu voća

Bez obzira na vrstu voća, postoji nekoliko osnovnih principa koji se primenjuju pri rezidbi:

1. Uklanjanje suvih i oštećenih grana

   • Suve grane su potencijalni izvor infekcija i bolesti.
   • Oštećene grane ne donose plodove i iscrpljuju stablo.

2. Uklanjanje grana koje se ukrštaju i zasenjuju krošnju

   • Cilj je da krošnja ostane prozračna i osvetljena kako bi voćka imala bolji fotosintetski kapacitet.
   • Manje zasenjenja znači bolje sazrevanje plodova.

3. Održavanje optimalne gustine krošnje

   • Kod mladih stabala oblikovati pravilnu strukturu.
   • Kod starijih stabala redovno uklanjati izrođene grane i podsticati nove rodne izdanke.

4. Pravilno prepoznavanje rodnih pupoljaka

   • Rodni pupoljci su krupniji i zaobljeniji od vegetativnih.
   • Prepoznavanje pupoljaka pomaže u određivanju intenziteta rezidbe.

5. Primenjivanje sterilnih i oštrih alata

   • Oštri alati omogućavaju precizne rezove koji brže zarastaju.
   • Sterilni alati smanjuju rizik od širenja bolesti.

Razlika između zimske i letnje rezidbe

Rezidba se može obavljati u različitim sezonama, a svaka ima svoju svrhu i specifične prednosti:

1. Zimska rezidba (u fazi mirovanja)

• Primarno se obavlja u kasnoj zimi ili rano u proleće, pre nego što pupoljci krenu da se razvijaju.
• Omogućava bolje oblikovanje krošnje i uklanjanje suvišnih grana.
• Pospešuje razvoj novih letorasta i jača rodne izdanke.
• Koristi se za jabučaste vrste (jabuka, kruška), koštičavo voće (breskva, kajsija, trešnja) i vinovu lozu.

2. Letnja rezidba (tokom vegetacije)

• Obavlja se nakon cvetanja ili berbe, u zavisnosti od vrste voća.
• Smanjuje zasenjenje krošnje i poboljšava osvetljenost plodova.
• Pomaže u boljoj distribuciji hranljivih materija.
• Posebno korisna za breskvu, kajsiju, trešnju, vinovu lozu i jagodasto voće.

 

Kako prepoznati grane koje treba ukloniti?

Pre nego što se započne sa rezidbom, potrebno je proceniti koje grane treba ukloniti.
Postoji nekoliko tipova grana koje treba eliminisati:

1. Suve i polomljene grane – Ne donose plod i mogu biti izvor bolesti.
2. Izrođene grane – Rodile su prethodnih godina i više nemaju produktivni kapacitet.
3. Previše guste grane – Ometaju prodor svetlosti u krošnju, što može negativno uticati na kvalitet plodova.
4. Vodopije (neplodni izdanci) – Brzo rastu i iscrpljuju biljku, ali ne donose rod.
5. Grane koje se ukrštaju ili rastu ka unutrašnjosti stabla – Stvaraju gužvu u krošnji i sprečavaju cirkulaciju vazduha.

Važnost procene rodnih pupoljaka pre rezidbe

Pre nego što se započne sa rezidbom, potrebno je pažljivo analizirati stanje rodnih pupoljaka.
Rodni pupoljci su mesta na kojima će se razviti cvetovi i plodovi, a njihova pravilna raspodela garantuje dobar rod.

• Jabučaste vrste (jabuka, kruška) – Rodni pupoljci su uglavnom na kratkim rodnim grančicama.
• Koštičavo voće (breskva, šljiva, trešnja) – Rodni pupoljci se nalaze na jednogodišnjim letorastima.
• Vinova loza – Cvetni pupoljci se nalaze na čvorovima izdanaka prethodne godine.
• Orašasti plodovi (orah, leska, kesten) – Pupoljci su krupniji i uglavnom se nalaze pri vrhovima grana.

Ako se tokom rezidbe ukloni previše rodnih pupoljaka, prinos može biti znatno smanjen.

Posebni zahtevi za rezidbu različitih vrsta voća

Rezidba koštičavog voća (breskva, kajsija, višnja, trešnja, šljiva)

Koštičavo voće zahteva agresivniju rezidbu zbog specifičnog načina rasta i rađanja.

• Breskva i kajsija – Rodni pupoljci se nalaze na jednogodišnjim granama, pa je potrebno ostaviti dovoljno mladih izdanaka.
• Višnja i trešnja – Višnja zahteva jače proređivanje, dok trešnja trpi samo blagu rezidbu jer rađa na višegodišnjim granama.
• Šljiva – Sorte koje rode na dugim grančicama zahtevaju redovno uklanjanje starog rodnog drveta.

Rezidba jabučastog voća (jabuka, kruška, dunja)

Jabučaste vrste zahtevaju umerenu rezidbu radi očuvanja rodnosti.

• Jabuka – Neophodno je održavati balans između vegetativnog rasta i rodnosti.
• Kruška – Sorte koje rode na dvogodišnjem drvetu zahtevaju precizno uklanjanje izrođenih grana.
• Dunja – Ne trpi jaku rezidbu, potrebno je samo oblikovati krošnju.

Rezidba vinove loze

Vinova loza se orezuje tako da se ostavljaju izbojci sa rodnim pupoljcima.

• Održavanje pravilne dužine lastara omogućava optimalnu cirkulaciju vazduha.
• Potrebno je uklanjati stare lastare koji su već rodili prethodne godine.
• Zavisno od sistema uzgoja, ostavljaju se različite dužine čokota za budući rast.

Rezidba orašastih plodova (orah, leska, kesten)

Ove vrste voća zahtevaju dugoročno planiranje rezidbe.

• Orah – Sporo zarasta nakon rezidbe, pa je potrebno pažljivo birati koje grane ukloniti.
• Leska – Uklanjanje suvišnih bočnih grana poboljšava kvalitet plodova.
• Kesten – Rezidba se obavlja u kasnu zimu radi oblikovanja krošnje.

Rezidba citrusa (limun, narandža, mandarina, grejpfrut)

Citrusi zahtevaju specifičnu rezidbu za bolje cvetanje i plodonošenje.

• Limun – Blaga rezidba radi uklanjanja starih grana i podsticanja cvetanja.
• Narandža i mandarina – Redovno uklanjanje suvišnih bočnih grana poboljšava osvetljenost krošnje.
• Grejpfrut – Orezivanje krošnje radi ravnomerne raspodele plodova.

Praktični saveti za efikasnu i sigurnu rezidbu

Orezivanje voća je veština koja zahteva preciznost, pravovremenost i poznavanje osnovnih pravila kako bi biljka ostala zdrava i donela maksimalan rod. Da bi proces rezidbe bio što efikasniji, važno je razmotriti optimalno doba dana za rad, način na koji biljka reaguje na rezidbu, kao i mere zaštite preseka od infekcija.

Kada je najbolje vreme u toku dana za orezivanje?

Iako je opšte poznato da se rezidba vrši u određenim mesecima, često se zanemaruje važnost doba dana kada se sprovodi.

Najbolji trenutak za orezivanje voćaka je kasno ujutru ili u ranim popodnevnim satima, kada se temperatura stabilizuje i kada nema jutarnje rose koja može doprineti širenju bolesti.

Vlažno vreme povećava rizik od infekcija na svežim presezima, jer patogeni organizmi lakše prodiru kroz otvorene rane na biljci. Rezidba se ne preporučuje u kasnim popodnevnim i večernjim satima, jer biljka tada nema dovoljno vremena da započne proces zarastanja rana pre nego što temperatura naglo padne.

Kako smanjiti stres biljci nakon rezidbe?

Svaka intervencija na biljci, posebno uklanjanje grana, izaziva određeni stres. Da bi se minimalizovao negativan uticaj, preporučuje se da se biljka ne orezuje u periodima ekstremnih temperatura – ni u jeku zime kada su mrazevi česti, ni u najtoplijim letnjim mesecima kada suše mogu dodatno oslabiti drvo. Takođe, važno je ne uklanjati previše grana odjednom, posebno kod starijih stabala. Postepena i umerena rezidba omogućava biljci da se bolje prilagodi promenama i nastavi sa nesmetanim razvojem.

Dodatno, pravilna ishrana voćaka pre i posle rezidbe igra ključnu ulogu u smanjenju stresa. Preporučuje se upotreba organskih đubriva bogatih kalijumom i fosforom, jer podstiču brži oporavak biljke i jačanje njenog imunog sistema. Nakon orezivanja, može se koristiti i folijarna prihrana sa aminokiselinama kako bi se podstakla regeneracija tkiva.

Dezinfekcija makaza i zaštita preseka od infekcija

Makaze, testere i drugi alati moraju biti redovno čišćeni i dezinfikovani kako bi se sprečilo prenošenje bakterija i gljivičnih infekcija sa jedne biljke na drugu. Najefikasniji način dezinfekcije makaza jeste potapanje u rastvor alkohola od 70% ili korišćenje izbjeljivača razblaženog vodom u razmeri 1:10. Takođe, upotreba antiseptičkih sprejeva koji se direktno nanose na alat može biti brza i praktična opcija.

Preseci na drvetu su posebno osetljivi odmah nakon rezidbe, jer predstavljaju otvorene rane kroz koje mogu ući patogeni mikroorganizmi. Da bi se smanjio rizik od infekcija, preporučuje se premazivanje preseka voćarskim voskom ili specijalnim pastama za zaštitu rana na drveću. Ovi preparati štite drvo od gubitka vlage, sprečavaju prodor patogena i pospešuju zarastanje.

Preporuke za početnike: kako izbeći greške?

Za one koji tek ulaze u svet voćarstva, rezidba može delovati komplikovano, ali uz nekoliko osnovnih saveta može postati jednostavnija i uspešnija. Prva greška koju mnogi početnici prave jeste prekomerno skraćivanje grana, što može dovesti do slabog razvoja stabla i smanjenog roda. Rezidba treba da bude umerena i prilagođena vrsti voća i njegovom vegetativnom rastu.

Još jedna česta greška je neselektivno uklanjanje grana bez prethodne analize krošnje. Važno je prepoznati rodne i vegetativne pupoljke i razlikovati produktivne grane od onih koje su izrođene. Takođe, od ključne važnosti je pravilan ugao rezanja – preseci treba da budu napravljeni pod blagim uglom kako bi omogućili lakše oticanje vode i brže zarastanje rane.

Najbolji alati za orezivanje voća

Odabir pravih alata za rezidbu može značajno uticati na efikasnost rada i zdravlje biljke. Na tržištu postoje različiti tipovi makaza i testera, a svaki alat ima svoje prednosti i mane u zavisnosti od vrste voća i debljine grana koje treba orezati.

Klasične (mehaničke) makaze – prednosti i mane

Klasične makaze za orezivanje, poznate i kao ručne makaze, najčešći su alat među voćarima. Njihova glavna prednost je jednostavnost korišćenja, niska cena i dostupnost. Dobro su prilagođene za sečenje tanjih grana i lako se kontrolišu tokom rada. Međutim, ručne makaze zahtevaju fizički napor, što može postati problem pri dugotrajnijem radu, naročito kada je potrebno orezati veći broj stabala.

Mane klasičnih makaza uključuju ograničenu sposobnost sečenja debljih grana, potrebu za čestom oštrenjem i zamor ruku tokom dugotrajnog korišćenja. Takođe, kod nepravilnog sečenja, može doći do zgnječenja drveta, što otežava zarastanje preseka.

Električne makaze – zašto su najbolji izbor?

Najmoderniji alat u voćarstvu su električne makaze, koje omogućavaju brzu i preciznu rezidbu uz minimalan napor. Ove makaze funkcionišu pomoću baterije i automatski režu grane jednim pritiskom na dugme. Glavne prednosti električnih makaza uključuju:

• Smanjenje fizičkog napora – Električne makaze eliminišu potrebu za stalnim ručnim stiskanjem, što olakšava dugotrajan rad.
• Preciznost sečenja – Automatski mehanizam osigurava čist i ravan presek, što ubrzava zarastanje rana na biljci.
• Povećana efikasnost – Brža obrada velikog broja stabala smanjuje ukupno vreme potrebno za rezidbu.

Jedina mana električnih makaza može biti njihova početna cena, ali se ova investicija brzo isplati kroz uštedu vremena i lakši rad. Za voćare koji rade na velikim površinama, električne makaze su nezaobilazan alat.

Uz pravi alat i pravilne tehnike orezivanja, voćnjaci mogu doneti zdrav i obilan rod svake godine. Pravilna rezidba nije samo proces održavanja biljke, već i način da se osigura dugoročan prinos i zdrav rast voćaka.

Poređenje električnih i mehaničkih makaza – koje su dugoročno isplativije?

Iako je početna cena električnih makaza viša u odnosu na mehaničke, dugoročno gledano one su mnogo isplativije. Evo zašto:

Karakteristika	Električne makaze	Mehaničke makaze
Brzina orezivanja	Brzo i precizno	Sporije, zavisi od snage korisnika
Fizički napor	Minimalan	Veoma visok, zamor ruku
Zdravlje biljke	Čisti rezovi, brže zarastanje	Veći rizik od zgnječenja grana
Trajnost alata	Dug vek trajanja, manja potreba za oštrenjem	Često oštrenje, brže se troše
Cena	Viša početna investicija, ali dugoročno isplativa	Niža cena, ali veći troškovi održavanja

 

Električne makaze se dugoročno isplate, jer smanjuju fizički napor, ubrzavaju rad i poboljšavaju zdravlje biljaka. Profesionalni voćari mogu značajno povećati produktivnost, dok amateri mogu uživati u lakšem i efikasnijem orezivanju bez zamora.

Poručite električne makaze danas i uštedite vreme i energiju!

Najčešće postavljana pitanja o orezivanju voća

Koje je najbolje doba godine za rezidbu voćaka?

Najbolje vreme za rezidbu zavisi od vrste voća. Zimska rezidba se obavlja u periodu mirovanja biljke (od kasne jeseni do ranog proleća), dok se letnja rezidba primenjuje radi oblikovanja krošnje i poboljšanja kvaliteta plodova.

Da li je moguće orezivati voće u jesen?

Orezivanje u jesen nije preporučljivo, jer biljka može pretrpeti velike gubitke energije i biti podložnija mrazevima i bolestima. Jesenja rezidba se koristi samo u izuzetnim situacijama.

Kako prepoznati grane koje treba ukloniti?

Grane koje treba ukloniti su:

• Izrođene grane – one koje više ne donose rod.
• Slabe i tanke grane – koje ne mogu podržati kvalitetan prinos.
• Grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje – one zasenjuju biljku i smanjuju prozračnost krošnje.
• Polomljene i bolesne grane – koje mogu širiti bolesti na ostatak stabla.

Da li je obavezno koristiti zaštitne premaze na preseku?

Da, preporučuje se premazivanje preseka voćarskim voskom ili specijalnim pastama kako bi se sprečio prodor patogena i gubitak vlage.

Da li se električne makaze mogu koristiti na svim vrstama voćaka?

Da, električne makaze su pogodne za sve vrste voća, uključujući jabuke, kruške, breskve, kajsije, vinovu lozu i orašaste plodove. Zahvaljujući snažnom sečivu, mogu seći grane prečnika do 30 mm bez napora.