Kakva će biti jesen 2026. i zima 2026/27 - prognoza po mesecima

Prema trenutno dostupnim sezonskim proračunima, jesen 2026. u Srbiji najverovatnije će biti toplija od višegodišnjeg proseka. Septembar bi mogao da donese produžetak kasnog leta, sa dosta dana prijatnih za putovanja i boravak napolju, ali i sa periodima obilnije kiše, pljuskova i grmljavine. Tokom oktobra očekuje se postepeno zahlađenje, mada su i dalje mogući kraći topli periodi koji se u narodu povezuju sa miholjskim letom.

Novembar trenutno ima izražen signal temperature iznad proseka, dok prvi dostupni podaci za decembar ukazuju na blaži početak zime. To, međutim, ne znači da neće biti mraza, snega ili nekoliko veoma hladnih dana. Mesečni prosek može biti viši od uobičajenog čak i kada se unutar meseca pojavi kratkotrajan ledeni talas.

Za pouzdanu prognozu januara i februara 2027. godine još je rano. Njihov tok zavisiće od razvoja atmosferskih obrazaca tokom jeseni i početka zime. Pre toga, avgust bi mogao da ostane veoma topao, pa je korisno proveriti i kakvo će biti leto 2026. u Srbiji i kako se završava period velikih vrućina.

Kakva će biti jesen 2026. i zima 2026/27.

 

Kakva će biti jesen 2026. u Srbiji

Prema trenutno dostupnim klimatskim izgledima, jesen 2026. godine u Srbiji trebalo bi da bude toplija od višegodišnjeg proseka, dok bi ukupna količina padavina tokom cele sezone u većem delu zemlje mogla ostati približno u granicama uobičajenih vrednosti.

U većem delu Srbije očekuje se srednja jesenja temperatura približno dva stepena iznad proseka. U nižim predelima srednja sezonska temperatura mogla bi da bude između 12 i 15 stepeni, dok bi se u brdsko-planinskim predelima kretala približno od 7 do 11 stepeni.

Tokom cele jeseni u nižim predelima moguće je između 15 i 25 letnjih dana, odnosno dana tokom kojih maksimalna temperatura dostiže najmanje 25 stepeni. Većina takvih dana očekuje se u septembru, ali se poneki može pojaviti i početkom oktobra.

Istovremeno, postepeno će rasti broj jutara sa mrazom. Tokom septembra, oktobra i novembra u nižim predelima moguće je do deset mraznih dana, dok se u brdsko-planinskim krajevima procenjuje između 20 i 30 takvih dana.

Ukupna količina padavina za tri jesenja meseca mogla bi da iznosi:

• od približno 140 do 210 milimetara u većem delu Srbije;

• do približno 260 milimetara u planinskim predelima;

• između 28 i 34 dana sa merljivim padavinama u nižim krajevima;

• do približno 45 dana sa padavinama na planinama.

Ovi podaci odnose se na celu jesen, a ne na svaki mesec pojedinačno. Na primer, septembar može biti vlažniji, dok oktobar i novembar mogu ostati bliže prosečnim količinama padavina. RHMZ sezonske prognoze redovno ažurira, pa se raspored kišnih i suvih perioda može menjati kako se sezona približava.

Septembar 2026. – produžetak leta uz češću kišu

Septembar 2026. najverovatnije će biti topliji od proseka, sa srednjom temperaturom približno jedan stepen iznad uobičajenih vrednosti. U nižim predelima Srbije očekuje se srednja mesečna temperatura između 17 i 20 stepeni, dok bi u planinskim predelima ona mogla biti od približno 9 do 14 stepeni.

Srednja maksimalna temperatura u nižim krajevima mogla bi se kretati između 24 i 26 stepeni. To znači da bi početak meteorološke jeseni mogao i dalje imati karakter kasnog leta, naročito tokom stabilnih i sunčanih perioda.

U nižim predelima očekuje se približno 13 do 17 letnjih dana, kada dnevna temperatura dostiže najmanje 25 stepeni. U pojedinim delovima zemlje moguće je i do pet tropskih dana sa temperaturom od najmanje 30 stepeni.

Noći će ipak biti znatno prijatnije nego tokom avgustovskih toplotnih talasa. Srednje minimalne temperature mogle bi da budu između 11 i 15 stepeni, dok će jutra na planinama biti još svežija, približno od 7 do 10 stepeni.

Kada je reč o padavinama, postoje određene razlike između dostupnih prognoza. Detaljniji klimatski izgledi ukazuju na mogućnost količine padavina iznad proseka, približno od 65 do 90 milimetara u nižim predelima i do 120 milimetara na planinama. Šira sezonska prognoza daje umereniji signal i navodi padavine oko proseka u većem delu Srbije, uz nešto veće količine u Vojvodini i Mačvi.

Ova razlika ne znači da je jedna prognoza nužno pogrešna. Prognoze mogu biti izrađene u različito vreme i na osnovu različitih modelskih proračuna. Najbezbedniji zaključak jeste da bi septembar mogao biti topliji, ali ne nužno potpuno stabilan i suv.

Duži periodi sunčanog i toplog vremena mogu se smenjivati sa:

• prodorima svežijeg vazduha;

• lokalnim pljuskovima i grmljavinom;

• kratkotrajnim, ali obilnim padavinama;

• jakim udarima vetra;

• osetnim padom temperature nakon prolaska hladnog fronta.

Za putovanja, izlete i boravak napolju septembar može doneti mnogo prijatnih dana. Ipak, planove ne treba zasnivati samo na sezonskoj prognozi. Kratkoročna prognoza biće presudna, posebno ako se planira boravak u prirodi ili radovi koji zahtevaju nekoliko uzastopnih suvih dana.

Vlasnici kuća trebalo bi pre jačih jesenjih kiša da pregledaju oluke, odvode, krovne spojeve i mesta na kojima se ranije zadržavala voda. Kada obilna kiša dođe posle dužeg suvog perioda, zapušeni odvodi često ne mogu dovoljno brzo da prime veliku količinu vode.

Oktobar 2026. – mogućnost miholjskog leta, ali bez garancije

Prognoze za oktobar ukazuju na prosečno toplo do blago toplije vreme. Pojedini sezonski proračuni daju odstupanje temperature iznad proseka, dok detaljniji klimatski izgledi predviđaju da će mesec u celini biti približno u granicama uobičajenih vrednosti, uz topliju završnicu.

U nižim predelima srednja oktobarska temperatura mogla bi da bude između 11 i 14 stepeni. Srednja maksimalna temperatura očekuje se između 18 i 21 stepen, dok bi se jutarnje vrednosti mogle kretati približno od 6 do 10 stepeni.

U Beogradu i široj okolini sezonski proračun navodi srednju minimalnu temperaturu oko 10,3 stepena i srednju maksimalnu oko 19,2 stepena. To su prijatne prosečne vrednosti, ali će razlike između najtoplijih popodneva i najhladnijih jutara postajati sve izraženije.

Tokom oktobra ne očekuje se veliki broj pravih letnjih dana sa temperaturom iznad 25 stepeni. Ipak, nekoliko toplih, sunčanih i mirnih dana i dalje je moguće, naročito ako se nad Balkanom uspostavi stabilno polje visokog vazdušnog pritiska.

Takav period se često naziva miholjsko leto, ali važno je razumeti šta taj izraz znači. Miholjsko leto nije zagarantovan višenedeljni period bez kiše. Ono može trajati samo nekoliko dana između dve hladnije i vlažnije epizode.

Više o poreklu ovog naziva, vremenskim prilikama i narodnim verovanjima može se pročitati u posebnom vodiču o tome šta je miholjsko leto i kada se najčešće javlja oko Miholjdana.

Količina padavina tokom oktobra trebalo bi da ostane približno u granicama višegodišnjeg proseka. U nižim predelima očekuje se od oko 40 do 70 milimetara padavina, a na planinama do približno 80 milimetara. Broj dana sa padavinama mogao bi da bude između 9 i 11 u nižim krajevima i do 13 u brdsko-planinskim predelima.

Oktobar će verovatno doneti i prve ozbiljnije znake približavanja hladnog dela godine:

• hladnija i vlažnija jutra;

• češću pojavu magle;

• veliki dnevni raspon temperature;

• prvi mraz u kotlinama i višim predelima;

• brži pad temperature nakon zalaska sunca;

• potrebu za povremenim grejanjem stambenog prostora.

Najveća greška bila bi tumačiti mogućnost miholjskog leta kao dokaz da pripreme za hladne dane mogu da se odlože. Nekoliko toplih dana u oktobru može veoma brzo biti zamenjeno hladnim, kišnim i vetrovitim vremenom.

Novembar 2026. – topliji od proseka, ali sa sve češćim mrazom

Novembar trenutno ima jasan signal temperature od jednog do dva stepena iznad višegodišnjeg proseka. U Beogradu i okolini prognozirana srednja minimalna temperatura iznosi oko 5,8 stepeni, dok bi srednja maksimalna mogla da bude približno 12,9 stepeni.

Mesečna količina padavina trebalo bi da ostane oko prosečnih vrednosti, uz moguća odstupanja od nekoliko milimetara. Za Beograd se navodi približno 37 milimetara padavina tokom meseca.

Iako su prosečne temperature više od uobičajenih, novembar ostaje prelazni mesec u kojem vremenske prilike mogu brzo da se promene. Topliji period sa dnevnom temperaturom od 15 ili više stepeni može biti praćen prodorom hladnog vazduha, jutarnjim mrazom i znatno nižim dnevnim vrednostima.

Tokom novembra treba očekivati:

• sve kraće trajanje dnevne svetlosti;

• češću jutarnju maglu u kotlinama i uz rečne tokove;

• veći broj hladnih i vlažnih jutara;

• povremene mrazeve u nižim predelima;

• češći mraz na planinama;

• mogućnost prvog snega u višim predelima;

• mogućnost kratkotrajne susnežice ili snega i u nižim krajevima.

Prvi sneg koji se pojavi u gradu ne mora odmah da formira snežni pokrivač. Ako je tlo prethodno bilo toplo, pahulje se mogu topiti pri dodiru sa površinom. Takođe je moguća kratkotrajna susnežica tokom noći, nakon koje se već ujutru vreme ponovo pretvori u kišovito.

Topliji novembar ne znači da će ceo mesec biti prijatan, već da bi topli periodi mogli biti dovoljno česti ili dovoljno izraženi da podignu njegovu srednju temperaturu iznad proseka.

Kada se tokom jeseni očekuju prvi mraz i prvi sneg

Pitanja o prvom mrazu i snegu među najčešćima su čim se završe letnji toplotni talasi. Ipak, sezonska prognoza ne može nekoliko meseci unapred da odredi tačan datum prve temperature ispod nule ili prvih pahulja u određenom gradu.

Vreme njihovog pojavljivanja zavisi od nadmorske visine, oblika terena, oblačnosti, vetra, vlažnosti vazduha i položaja naselja.

Kada je moguć prvi mraz

Prvi mraz se obično ne javlja istovremeno u celoj zemlji. Najranije se može pojaviti u višim planinskim predelima i kotlinama u kojima se hladan vazduh tokom vedrih i mirnih noći spušta i zadržava pri tlu.

Razlike između područja mogu biti velike:

• Planinski predeli mogu imati mraz već tokom rane jeseni, naročito tokom vedrih noći.

• Kotline i poznata mrazišta mogu zabeležiti temperaturu ispod nule ranije od okolnih uzvišenja.

• Ravničarski predeli obično dobijaju prvi mraz kasnije, ali vedro i mirno vreme može ubrzati njegovo pojavljivanje.

• Gradska jezgra često ostaju toplija zbog zgrada, saobraćaja, betona i asfalta koji tokom dana upijaju toplotu, a noću je postepeno oslobađaju.

Važno je razlikovati temperaturu vazduha na standardnoj visini merenja od temperature neposredno iznad tla. Pri vedrom i mirnom vremenu površina tla i biljke mogu se ohladiti ispod nule, iako meteorološka stanica na visini od oko dva metra izmeri nekoliko stepeni iznad nule.

Takav prizemni mraz može oštetiti osetljivo povrće, cveće i voćne sadnice pre nego što se zvanično zabeleži mrazni dan.

Kada je moguć prvi sneg

Pod izrazom „prvi sneg” mogu se podrazumevati različite pojave:

• prve pojedinačne pahulje;

• kratkotrajna susnežica;

• prvi sneg na visokim planinama;

• prvi merljivi sneg u gradovima;

• prvi snežni pokrivač koji ostane na tlu;

• početak dužeg perioda sa zimskim uslovima.

Prve pahulje na visokim planinama moguće su znatno ranije nego u nižim predelima. To, međutim, ne znači da je počela prava zima niti da će snežni pokrivač potrajati.

U gradovima je za stvaranje snežnog pokrivača potrebno da se poklope najmanje dva uslova: temperatura vazduha i tla mora biti dovoljno niska, a istovremeno mora postojati dovoljno vlage i padavina. Ako hladan vazduh stigne bez odgovarajućeg ciklona, vreme može biti veoma hladno, ali potpuno suvo.

Zato iz sezonske prognoze nije moguće zaključiti kada će prvi sneg pasti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu ili drugim gradovima. Takva procena postaje znatno pouzdanija tek nekoliko dana pre moguće snežne epizode.

Kakva će biti zima 2026/27. u Srbiji

Prema podacima dostupnim krajem jula 2026. godine, može se govoriti o početnom signalu za blaži decembar, ali još nema dovoljno zvaničnih podataka za pouzdanu prognozu januara i februara 2027.

Zima u meteorološkom smislu obuhvata decembar, januar i februar. Čak i ako decembar bude topliji od proseka, januar ili februar mogu doneti hladne periode koji će promeniti karakter cele sezone.

Zbog toga nije opravdano na osnovu prognoze za decembar tvrditi da će cela zima biti blaga. Isto tako, jedan veoma hladan talas ne znači automatski da je cela zima bila hladnija od proseka.

Za pravilno poređenje korisno je znati kada je zabeležena najhladnija zima u Srbiji i kako se današnje zime porede sa istorijskim. Istorijski ekstremi pokazuju koliko se pojedinačne zime mogu razlikovati od dugoročnih proseka.

Decembar 2026. – blaži mesečni prosek ne isključuje sneg

Trenutni sezonski proračun ukazuje na decembar sa temperaturom približno jedan do dva stepena iznad proseka. U Beogradu i široj okolini srednja minimalna temperatura procenjuje se na oko 2,9 stepeni, dok bi srednja maksimalna mogla da bude približno 8,8 stepeni.

Mesečna količina padavina u Beogradu procenjuje se na oko 52 milimetra, odnosno približno u granicama proseka ili blago iznad njega.

Takav obrazac povećava mogućnost da u nižim predelima deo padavina padne u obliku kiše. Na planinama će, zbog nižih temperatura, postojati veća verovatnoća snega.

Ipak, prosečno blaži decembar može imati nekoliko potpuno različitih vremenskih etapa:

• blaži početak meseca sa kišom;

• kratkotrajni prodor hladnog vazduha;

• nekoliko mraznih jutara;

• sneg ili susnežicu u gradovima;

• ponovno otopljenje i topljenje snežnog pokrivača;

• česte prelaze temperature preko i ispod nule.

Upravo prelazak temperature oko nule može predstavljati poseban problem. Sneg koji se tokom dana topi može se noću zalediti, pa se poledica može javiti čak i kada nema novih padavina.

Ako srednja minimalna temperatura iznosi nekoliko stepeni iznad nule, to ne znači da nijedno jutro neće imati temperaturu od minus pet ili nižu. Prosek se dobija iz svih dnevnih vrednosti. Nekoliko veoma hladnih dana može biti „nadoknađeno” dužim periodom neuobičajeno blagog vremena.

Zbog toga još nije moguće tvrditi:

• da u decembru neće biti snega;

• da će vreme ličiti na prolećno;

• da će svi praznični dani biti bez mraza;

• da će skijaška sezona početi ili izostati određenog datuma.

Januar 2027. – trenutno samo preliminarni scenario

U materijalima dostupnim krajem jula još nema dovoljno pouzdane i konkretne mesečne prognoze RHMZ-a za januar 2027. godine. Zbog toga bi svaka precizna tvrdnja o temperaturi, broju snežnih dana ili najnižim vrednostima bila preuranjena.

Januar često ima veliki uticaj na opšti utisak o zimi, ali njegov tok zavisi od položaja velikih atmosferskih sistema nad severnim Atlantikom i Evropom.

Za Srbiju će posebno biti važno:

• da li će se nad zapadnom ili severnom Evropom formirati dugotrajnije polje visokog pritiska;

• kojim putem će se kretati atlantski i sredozemni cikloni;

• da li će hladan vazduh biti usmeren ka Balkanu ili drugom delu Evrope;

• koliko će vlage pratiti eventualni prodor hladnoće;

• kakvo će biti stanje polarnog vrtloga početkom zime.

Čak i tokom zime koja u celini završi kao toplija od proseka može se dogoditi jedan intenzivan hladni talas. Nasuprot tome, česti prodori hladnijeg vazduha ne moraju doneti mnogo snega ako nema dovoljno vlage.

Da li će zima 2026/27. biti snežna

Trenutno nije moguće pouzdano proceniti da li će zima 2026/27. u Srbiji biti snežnija ili manje snežna od proseka. Još manje je moguće nekoliko meseci unapred odrediti:

• ukupan broj dana sa snegom;

• najveću visinu snežnog pokrivača;

• datum prvog snega u gradovima;

• koliko dugo će se sneg zadržavati;

• da li će sneg padati za Novu godinu ili Božić;

• kada će početi povoljni uslovi na pojedinim skijalištima.

Za obilniji sneg potrebno je da se istovremeno poklope hladan vazduh i dovoljna količina vlage. Ako hladan vazduh stigne iz pravca severoistoka, ali bez ciklona i padavina, može nastupiti suv mraz bez snega.

Sa druge strane, ako je vazduh u nižim slojevima atmosfere previše topao, obilne padavine mogu pasti kao kiša, dok će sneg ostati ograničen na više planinske predele.

Položaj ciklona posebno je važan za Srbiju. Sredozemni ciklon koji se kreće povoljnom putanjom može doneti dovoljno vlage, dok istovremeni dotok hladnog vazduha omogućava sneg i u nižim krajevima. Mala promena putanje može, međutim, značiti razliku između obilnog snega, hladne kiše i potpuno suvog vremena.

Zato prognoza temperature iznad proseka ne znači da snega neće biti. Ona samo povećava verovatnoću da će u nižim predelima deo zimskih padavina češće biti u obliku kiše ili susnežice, naročito tokom blažih perioda.

El Ninjo 2026. – šta može, a šta ne može da znači za Srbiju

El Ninjo je prirodna pojava koja podrazumeva neuobičajeno zagrevanje površinskih voda u centralnom i istočnom delu tropskog Tihog okeana. Promena temperature ogromne vodene površine utiče na cirkulaciju atmosfere i može promeniti raspored padavina i temperature u različitim delovima sveta.

Tokom leta 2026. El Ninjo se razvio i nastavio da jača. Zvanična procena američkog Centra za klimatska predviđanja od 9. jula navodi da postoji 97 odsto verovatnoće da će El Ninjo trajati do početka proleća 2027. godine. Za period od oktobra do decembra procenjena je verovatnoća od 81 odsto da događaj dostigne veoma snažnu kategoriju.

Šta trenutno pokazuju zvanični podaci

Prema zvaničnim podacima:

• El Ninjo je već prisutan;

• očekuje se njegovo dalje jačanje tokom druge polovine 2026. godine;

• veoma je verovatno da će potrajati tokom jeseni i zime;

• postoji velika verovatnoća da će biti snažan ili veoma snažan;

• njegova velika jačina ne garantuje određenu vrstu vremena u svakom delu sveta.

Zašto El Ninjo ne određuje direktno vreme u Srbiji

Najjasniji i najpouzdaniji uticaji El Ninja javljaju se u tropskim predelima i u oblastima koje su direktnije povezane sa promenama cirkulacije iznad Tihog okeana.

Veza sa zimskim vremenom u Evropi i na Balkanu mnogo je složenija. El Ninjo može uticati na velike atmosferske talase, ali konačan ishod u Srbiji zavisi i od:

• stanja severnog Atlantika;

• temperature Atlantskog okeana i Sredozemnog mora;

• položaja ciklona i anticiklona;

• pravca visinskog strujanja iznad Evrope;

• atmosferskih blokada;

• snežnog pokrivača u severnoj i istočnoj Evropi;

• stanja polarnog vrtloga;

• drugih prirodnih promena u okeanu i atmosferi.

Svetska meteorološka organizacija naglašava da uticaji pojedinačnog El Ninja zavise od njegove jačine, trajanja, perioda razvoja i međudelovanja sa drugim klimatskim pojavama. Ne mora svaki region da oseti uobičajene posledice, čak ni kada je događaj veoma snažan.

Zato je najtačniji zaključak sledeći:

Snažan El Ninjo može promeniti verovatnoću određenih vremenskih obrazaca, ali sam po sebi ne znači ni blagu, ni hladnu, ni snežnu zimu u Srbiji.

Kako se pripremiti za jesen i zimu 2026/27.

Prognoza toplije jeseni i mogućeg blažeg decembra ne znači da pripreme treba odložiti. Najveće neprijatnosti često nastaju kada prvi ozbiljan hladni talas dođe nakon dugog toplog perioda, jer domaćinstva, vozila i instalacije nisu provereni na vreme.

Priprema grejanja i domaćinstva

Sistem grejanja treba proveriti pre nego što postane svakodnevno potreban. Kada temperature naglo padnu, serviseri su obično veoma zauzeti, pa se kvar koji je mogao biti otklonjen ranije pretvara u višednevni problem.

Pre početka hladnijeg perioda korisno je:

• proveriti rad kotla, peći, toplotne pumpe ili drugog uređaja za grejanje;

• odzračiti radijatore ako se njihovi gornji delovi slabije zagrevaju;

• očistiti dimnjak i proveriti prohodnost dimovodnih kanala;

• proveriti zaptivanje prozora i vrata;

• zaštititi spoljne slavine i cevi izložene mrazu;

• pregledati krov, oluke i odvode;

• pripremiti baterijske lampe i bezbedan rezervni izvor svetla;

• proveriti detektore dima i ugljen-monoksida ako postoje u domu.

Odzračivanje radijatora je važno jer zarobljeni vazduh smanjuje protok tople vode i dovodi do neravnomernog zagrevanja. Loše zaptivanje prozora povećava gubitak toplote i troškove, dok neočišćen dimnjak može predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik.

Tačni datumi i pravila sistema daljinskog grejanja razlikuju se po gradovima, zbog čega treba proveriti poseban vodič o tome kada počinje grejna sezona 2026/27. po gradovima u Srbiji nakon objavljivanja ažurirane verzije.

Priprema automobila

Automobil treba pripremiti pre prvog mraza, a ne tek kada se najavi sneg. Niske temperature najbrže otkrivaju oslabljeni akumulator, neodgovarajuću tečnost za hlađenje i istrošene brisače.

Posebno treba proveriti:

• stanje i napon akumulatora;

• tačku smrzavanja tečnosti za hlađenje;

• dubinu šare i stanje zimskih pneumatika;

• pritisak u pneumaticima;

• brisače i zimsku tečnost za pranje stakala;

• kratka, duga, kočiona i svetla za maglu;

• grejanje i odmagljivanje stakala;

• opremu za uklanjanje snega i leda;

• lance tamo gde su potrebni zbog uslova na putu.

Zimski pneumatici nisu važni samo kada pada sneg. Njihova smeša je prilagođena hladnijim uslovima i na niskim temperaturama pruža bolje prijanjanje od letnjih pneumatika.

Detaljno objašnjenje zakonskih obaveza i potrebnih stvari nalazi se u vodiču o tome šta obuhvata obavezna zimska oprema za automobil i kada je morate imati.

Priprema za nagle promene vremena

Toplija jesen može stvoriti lažan osećaj da je zima još daleko. Međutim, nakon dužeg perioda sa temperaturom od 20 stepeni, prodor hladnog vazduha može za jedan ili dva dana doneti jednocifrene dnevne temperature i jutarnji mraz.

Takva promena posebno pogađa:

• starije osobe;

• malu decu;

• hronične bolesnike;

• ljude koji rade na otvorenom;

• vozače koji nisu prilagodili vozilo;

• domaćinstva sa nepripremljenim sistemom grejanja.

Garderobu za hladno vreme, obuću otpornu na vodu, ćebad i osnovna sredstva za održavanje doma treba pregledati pre nego što postanu hitno potrebni. Praktični koraci objašnjeni su u vodiču o tome kako pripremiti dom, garderobu i svakodnevne obaveze za hladne dane.

Bez obzira na to da li će zima u celini biti blaga ili hladna, pripremu doma, sistema grejanja i automobila ne treba odlagati do prvog snega. Najkorisnija prognoza nije ona koja obećava tačan ishod nekoliko meseci unapred, već ona koja jasno pokazuje šta je trenutno verovatno, šta je još neizvesno i kada treba ponovo proveriti podatke.