Paradajz za zimu: pelat, sok i kuvani paradajz – 3 proverena postupka

Domaći pelat čuva cele ili krupne oljuštene komade, pa je odličan za sosove, testeninu, picu i variva. Sok od paradajza je tečniji, proceđen i bez kožice i semenki, zbog čega može da se pije ili koristi kao osnova za kuvanje. Kuvani paradajz se duže ukuvava, ima gušću teksturu i praktičan je za jela kojima je potreban gotov paradajzov sos.

Pravi izbor zato zavisi od toga šta vaše domaćinstvo najčešće kuva i koliko prostora imate za čuvanje zimnice. U nastavku ćete pronaći precizne mere, približan prinos, redosled rada, vreme obrade i uslove čuvanja za sva tri postupka.

Važno je znati da sipanje vrelog paradajza u zagrejane tegle i njihovo zatvaranje nije isto što i potpuna toplotna obrada. Ako tek planirate količine, ambalažu i raspored rada, detaljan vodič za pripremu zimnice i najvažniju opremu pomoći će vam da sve pripremite pre početka kuvanja.

Koji paradajz je najbolji za zimnicu

Kvalitet domaćeg pelata, soka ili kuvanog paradajza ne zavisi samo od recepta. Veliki deo uspeha određuje se već pri izboru plodova. Vodenast, nedovoljno zreo ili oštećen paradajz daje slabiji ukus, manji prinos i proizvod koji zahteva duže ukuvavanje.

Za zimnicu ne morate koristiti samo jednu određenu sortu. Mnogo je važnije da paradajz bude potpuno zreo, zdrav, aromatičan i prilagođen proizvodu koji želite da napravite.

Kako prepoznati dobar paradajz za preradu

Paradajz namenjen preradi treba da bude:

• potpuno zreo i ujednačeno obojen;

• zdrav, bez plesni i znakova fermentacije;

• bez truleži, dubokih pukotina i većih oštećenja;

• mesnat, aromatičan i sa dovoljno soka;

• opran neposredno pre sečenja i prerade.

Malo površinsko oštećenje može se odstraniti ako je ostatak ploda čvrst, zdrav i bez neprijatnog mirisa. Međutim, plesniv, truo ili fermentisan paradajz ne treba koristiti, čak ni kada se čini da se problematični deo može jednostavno odseći.

Veoma mekan, ali potpuno zdrav paradajz može biti dobar za sok ili kuvani paradajz, jer će se svakako usitniti i propasirati. Za pelat je pogodniji nešto čvršći plod koji će nakon ljuštenja i obrade zadržati oblik.

Koje sorte su pogodnije za pelat, sok i kuvani paradajz

Duguljaste i mesnate sorte, često poznate kao šljivari, imaju manje soka i semenki, pa su zahvalne za pelat i gušći kuvani paradajz. U ovu grupu spadaju sorte poput roma, San Marzano i Rio Grande.

Za sok su pogodne sočnije i mirisnije sorte, kao što su jabučar i volovsko srce. One često daju bogatiji ukus, ali zbog veće količine vode mogu zahtevati duže kuvanje ako želite gušći proizvod.

Dobar rezultat može se dobiti i kombinovanjem sorti. Na primer, mešavina mesnatog šljivara i sočnog jabučara daje dovoljno pulpe, dobru boju i izražen ukus.

Da li paradajz mora da se ljušti

Odgovor zavisi od proizvoda koji pripremate.

Kod domaćeg pelata kožica se uklanja pre punjenja tegli. Kod soka se kožica i semenke odvajaju pasiranjem ili ceđenjem nakon kratkog kuvanja. Kod kuvanog paradajza možete oljuštiti plodove pre kuvanja, ali je jednostavnije da ih prvo omekšate, a zatim propasirate.

Ako kožica ostane u kuvanom proizvodu, može se odvajati u trakama i dati grublju teksturu. To ne mora smetati u jelima koja će se kasnije dodatno usitnjavati, ali za gladak sok i sos bolje je odstraniti i kožicu i semenke.

Nezreo zeleni paradajz ima drugačiju namenu i ne obrađuje se na isti način. Za njega je namenjen poseban recept za zeleni paradajz za zimnicu.

Koliko gotovog proizvoda se dobija od 5 ili 10 kilograma paradajza

Pre početka rada važno je okvirno proceniti koliko će vam tegli, flaša i prostora u šerpi biti potrebno. Prinos nije uvek isti jer zavisi od sorte, zrelosti plodova, količine kožice i semenki, odstranjenih delova i željene gustine.

Ovi rasponi su orijentacioni. Mesnate sorte daju više gustog sadržaja, dok sočnije sorte daju više soka. Što se paradajz duže ukuvava, to će konačna zapremina biti manja.

Šta je potrebno pripremiti pre početka

Kada se paradajz već nalazi na vatri, nema mnogo vremena za traženje levka, pranje poklopaca ili pripremu dodatne tegle. Zato svu opremu rasporedite pre sečenja plodova.

Biće vam potrebno:

• velika šerpa sa širokim i debljim dnom;

• manji lonac za blanširanje;

• ručni pasir, cediljka ili mašina za odvajanje kožice i semenki;

• kutlača i levak sa širim otvorom;

• hvataljka za bezbedno podizanje tegli;

• čiste tegle ili flaše odgovarajuće zapremine;

• novi ili potpuno ispravni poklopci;

• dubok lonac sa rešetkom ili podlogom za obradu u vodi;

• vaga, merne kašike i čist kuhinjski tekstil.

Tegle moraju biti bez pukotina i oštećenja na obodu. Poklopac koji je deformisan, zarđao ili ne prianja ravnomerno nije dobar izbor, čak i kada na prvi pogled deluje upotrebljivo.

Kako olakšati seckanje manjih količina

Za početno usitnjavanje manjih količina hladnog paradajza ili pripremu sastojaka može se koristiti 4u1 električni secko za brzo usitnjavanje namirnica.

Ovakav uređaj može skratiti pripremu kada radite sa nekoliko kilograma paradajza, ali ne zamenjuje pasir ili mašinu koja odvaja kožicu i semenke. U njega ne treba stavljati vreo paradajz. Za velike količine praktičnije je sečenje nožem na četvrtine ili korišćenje opreme namenjene preradi zimnice.

Domaći pelat za zimu – oljušten paradajz u sopstvenom soku

Ovaj postupak daje cele ili prepolovljene oljuštene plodove prekrivene sopstvenim sokom. Prednost vrućeg punjenja jeste to što se paradajz prethodno zagreva, lakše slaže i bolje oslobađa zarobljeni vazduh.

Sastojci i očekivani prinos

Za osnovnu turu pripremite:

• 5 kg čvrstog, zrelog i mesnatog paradajza;

• flaširani limunov sok ili limunsku kiselinu;

• so po želji.

Od ove količine očekujte približno 3–4 litra pelata, u zavisnosti od veličine plodova i načina slaganja.

Za praktičniji rad možete oko četiri kilograma paradajza ostaviti za cele ili prepolovljene komade, a ostatak iskoristiti za sok kojim ćete ih preliti.

Ukupna priprema obično traje oko dva i po do tri sata, ne računajući hlađenje. Blanširanje jednog kruga plodova traje od 30 do 60 sekundi, dok obrada zatvorenih tegli u ključaloj vodi traje najmanje 85 minuta na nadmorskoj visini do približno 305 metara.

Blanširanje i uklanjanje kožice

1. Paradajz temeljno operite i uklonite peteljke.

2. Na donjoj strani svakog ploda napravite plitak krstasti rez.

3. Spustite nekoliko plodova u ključalu vodu.

4. Držite ih od 30 do 60 sekundi, odnosno dok kožica ne počne da puca.

5. Odmah ih prebacite u posudu sa hladnom vodom.

6. Skinite kožicu i odstranite tvrdi deo oko peteljke.

7. Manje plodove ostavite cele, a veće prepolovite.

Ovakav postupak blanširanja i ljuštenja odgovara stručnim smernicama za pripremu celog ili prepolovljenog paradajza.

Priprema soka za nalivanje

Paradajz odvojen za sok isecite na četvrtine i stavite u šerpu. Zagrevajte ga uz gnječenje dok ne provri, a zatim kratko kuvajte dok potpuno ne omekša.

Propasirajte ga kako biste uklonili kožicu i semenke. Dobijeni sok vratite na vatru i držite vrućim do punjenja tegli.

Punjenje tegli i uklanjanje vazduha

Oljušten paradajz stavite u šerpu i nalijte pripremljenim sokom toliko da plodovi budu pokriveni. Kuvajte ih blagim ključanjem oko pet minuta.

U svaku toplu teglu prvo stavite odgovarajuću količinu flaširanog limunovog soka ili limunske kiseline. Zatim pažljivo rasporedite vruć paradajz, bez snažnog gnječenja, i prelijte ga vrelim sokom.

Ostavite približno 1,25 cm slobodnog prostora do vrha. Tankom čistom lopaticom prođite uz unutrašnju stranu tegle kako biste oslobodili mehuriće vazduha. Ponovo proverite nivo sadržaja i, ako je potrebno, dodajte još vrućeg soka.

Obod tegle mora biti potpuno čist i suv pre postavljanja poklopca. Čestica paradajza na obodu može sprečiti pravilno zatvaranje.

Zakiseljavanje i toplotna obrada pelata

Zakiseljavanje se ne preskače samo zato što paradajz ima kiseo ukus. Različite sorte i stepen zrelosti mogu imati različitu prirodnu kiselost.

Za teglu od približno 0,47 litara potrebno je dodati jednu supenu kašiku industrijski flaširanog limunovog soka ili četvrtinu kašičice limunske kiseline. Za teglu od približno 0,95 litara količina se udvostručuje.

Zatvorene tegle spustite uspravno na rešetku u dubokom loncu. Voda treba da bude iznad poklopaca tokom cele obrade. Vreme se meri tek od trenutka kada voda ponovo snažno provri.

Za pelat u sopstvenom soku važe sledeća vremena:

Isto vreme važi za tegle od približno 0,47 i 0,95 litara u ovom konkretnom postupku.

Ako voda prestane da ključa tokom obrade, potrebno je ponovo je dovesti do ključanja i računanje vremena početi ispočetka.

Hlađenje, vakuum i čuvanje

Po završetku obrade izvadite tegle hvataljkom, držeći ih uspravno. Stavite ih na suv kuhinjski tekstil ili rešetku, sa razmakom između tegli.

Ne dotežite poklopce, ne pritiskajte njihovu sredinu i ne okrećite tegle naopako. Ostavite ih nepomerene od 12 do 24 sata.

Nakon hlađenja proverite da li je sredina poklopca blago uvučena i da li se pomera pod pritiskom prsta. Obeležite svaku teglu nazivom proizvoda i datumom pripreme.

Kako koristiti domaći pelat

Domaći pelat možete koristiti za:

• paradajz sos;

• preliv za picu;

• testeninu;

• gulaš i paprikaš;

• sataraš;

• supe i čorbe;

• pasulj i jela od povrća.

Ako želite gladak sos, komade možete usitniti nakon otvaranja. Ako vam je potrebna rustičnija tekstura, dovoljno je da ih tokom kuvanja lagano izgnječite varjačom.

Sok od paradajza za zimu – gladak i bez kožice

Sok od paradajza je praktičan izbor za početnike jer ne zahteva pojedinačno ljuštenje svakog ploda. Najviše vremena odlazi na pasiranje i punjenje ambalaže, dok se gustina lako prilagođava nameni.

Sastojci, mere i prinos

Za osnovnu turu pripremite:

• 10 kg zrelog i sočnog paradajza;

• so po ukusu;

• šećer samo ako želite da ublažite kiselost;

• flaširani limunov sok ili limunsku kiselinu prema zapremini svake tegle.

Očekivani prinos je približno 6–7 litara soka.

So i šećer nisu zamena za zakiseljavanje i pravilnu obradu. So služi za ukus, dok šećer može samo da ublaži izraženu kiselost.

Priprema paradajza pre pasiranja

Paradajz operite, odstranite peteljke i odsecite sva manja oštećena mesta. Isecite ga na četvrtine.

Da bi se smanjilo razdvajanje soka, stavite prvi deo isečenog paradajza u šerpu i odmah ga zagrevajte uz gnječenje. Kada masa provri, postepeno dodajte ostatak sveže isečenog paradajza, održavajući neprekidno ključanje.

Kada dodate svu količinu, kuvajte još oko pet minuta. Ako vam razdvajanje soka ne smeta, možete sve komade staviti u šerpu odjednom, zagrejati ih, izgnječiti i kuvati pet minuta pre pasiranja.

Kako ukloniti kožicu i semenke

Omekšali paradajz propasirajte dok je još vruć.

Ručni pasir daje ujednačenu teksturu i dobro zadržava kožicu i semenke. Gušća cediljka može poslužiti za manju količinu, ali zahteva više pritiskanja i često čišćenje. Mašina za odvajanje kožice i semenki najpraktičnija je kada se prerađuje veća količina.

Previše fina cediljka brzo će se zapušiti, dok previše krupna može propustiti semenke. Ne pritiskajte suvu masu toliko snažno da u sok prolaze tvrdi delovi kožice.

Koliko dugo se kuva sok od paradajza

Kod pripreme postoje dva odvojena zagrevanja.

Prvo kuvanje služi da paradajz omekša pre pasiranja i traje približno pet minuta nakon dodavanja poslednjih komada. Nakon pasiranja sok se vraća u čistu šerpu i ponovo zagreva do ključanja.

Ako želite tečan sok za piće, dovoljno je da ga dovedete do ključanja i kratko održavate vrelim. Za nešto gušću osnovu možete ga kuvati duže, uz povremeno mešanje.

Dodatno ukuvavanje u šerpi ne zamenjuje obradu zatvorenih tegli u vodi.

Punjenje i obrada soka u ključaloj vodi

U svaku toplu teglu stavite propisanu količinu flaširanog limunovog soka ili limunske kiseline. Zatim sipajte vruć sok, ostavljajući približno 1,25 cm slobodnog prostora.

Kako sprečiti razdvajanje soka

Razdvajanje gušćeg crvenog dela i svetlije tečnosti nije samo po sebi dokaz da se sok pokvario. Često nastaje zbog sporog zagrevanja i delovanja prirodnih enzima nakon sečenja.

Da biste ga ublažili:

• prve komade paradajza odmah zagrevajte do ključanja;

• ostatak dodajte postepeno;

• održavajte neprekidno ključanje;

• ne ostavljajte isečen paradajz dugo da stoji;

• sok pasirajte ubrzo nakon omekšavanja.

Pravilno zatvorenu i neoštećenu bocu možete pre otvaranja blago promućkati. Ako postoje znaci gubitka vakuuma, curenja ili fermentacije, sadržaj se ne koristi.

Kada se dodaju so, šećer i začini

Najpraktičnija je neutralna osnovna verzija kojoj se začini dodaju tek prilikom pripreme jela.

So nije obavezna za bezbednost. Šećer se dodaje samo po ukusu. Veće količine crnog luka, celera, paprike, šargarepe ili drugog povrća menjaju sastav i kiselost proizvoda.

Ako želite sok sa povrćem, koristite posebno proveren recept sa precizno utvrđenim odnosom sastojaka. Ne dodajte proizvoljne količine povrća u recept namenjen čuvanju na sobnoj temperaturi. Stručne smernice za sok sa povrćem ograničavaju količinu dodatog povrća u odnosu na paradajz.

Kuvani paradajz za zimu – gušća osnova za sosove i variva

Pod kuvanim paradajzom ovde se podrazumeva propasiran i ukuvan proizvod koji je gušći od soka, ali ređi od koncentrata. Njegova glavna prednost je to što nakon otvaranja zahteva vrlo malo dodatnog ukuvavanja.

Sastojci, količina i prinos

Za osnovnu meru pripremite:

• 10 kg mesnatog i zrelog paradajza;

• so po ukusu;

• šećer po potrebi;

• flaširani limunov sok ili limunsku kiselinu prema zapremini tegle.

Od ove količine možete dobiti:

• približno 4–4,5 litara ređeg kuvanog paradajza;

• približno 3–3,5 litara gušće verzije.

Tačan prinos zavisi od sorte i količine vode koja će ispariti.

Sečenje, zagrevanje i pasiranje

Paradajz operite i pregledajte. Uklonite peteljke, tvrde delove i manja oštećenja. Plodove isecite na četvrtine i stavite u veliku šerpu.

Zagrevajte ih uz povremeno mešanje dok ne omekšaju i puste sok. Masa ne treba da stoji na jakoj vatri bez mešanja jer se donji sloj može zalepiti pre nego što paradajz oslobodi dovoljno tečnosti.

Omekšali paradajz propasirajte kako biste uklonili kožicu i semenke. Dobijenu glatku masu vratite u čistu, široku šerpu.

Šira šerpa ubrzava isparavanje, ali povećava površinu dna na kojoj paradajz može da zagori. Zato je pred kraj kuvanja potrebno češće mešanje.

Kako odrediti željenu gustinu

Gustinu ne određujte samo prema broju minuta jer vreme zavisi od prečnika šerpe, jačine vatre i količine vode u paradajzu.

Za blago ukuvan proizvod, pogodan za supe i variva, zapreminu smanjite približno za jednu trećinu. Za gusti sos, pogodan za testeninu i picu, masu ukuvajte približno na polovinu početne zapremine. Ovakav način određivanja gustine koristi se i u stručnim smernicama za standardni sos od paradajza.

Praktično je da pre kuvanja izmerite dubinu mase čistom drvenom varjačom i označite nivo. Tako ćete lakše proceniti kada se zapremina smanjila za trećinu ili polovinu.

Kako sprečiti da paradajz zagori

Kako masa postaje gušća, voda sporije cirkuliše, a rizik od zagorevanja raste.

Da biste to sprečili:

• koristite šerpu sa debljim i širim dnom;

• nakon početnog ključanja smanjite temperaturu;

• u početku mešajte povremeno, a pred kraj veoma često;

• varjačom prelazite preko celog dna;

• ne punite šerpu do vrha;

• velike količine podelite u dve posude ako je potrebno.

Ako paradajz zagori, nemojte sastrugati crni sloj sa dna i pomešati ga sa ostatkom. Pažljivo prespite nezagoreli gornji deo u čistu šerpu bez dodirivanja dna.

Kada dodati začine

Za dugotrajno čuvanje na polici najsigurnija je jednostavna, neutralna osnova.

So i mala količina šećera mogu se dodati radi ukusa. Svež luk, beli luk, celer, paprika i veće količine začinskog bilja ne dodaju se proizvoljno jer menjaju odnos sastojaka i kiselost.

Bosiljak, origano, beli luk i drugi dodaci mogu se uneti nakon otvaranja tegle, tokom pripreme konkretnog jela. Tako jedna osnovna tegla može poslužiti za više različitih recepata.

Punjenje i obrada kuvanog paradajza

Kuvani paradajz sipajte vruć u tople tegle u koje je prethodno dodata potrebna količina limunovog soka ili limunske kiseline.

Ostavite približno 0,6 cm slobodnog prostora do vrha. Uklonite mehuriće, obrišite obod i postavite poklopac.

Za koja jela je kuvani paradajz najbolji

Kuvani paradajz je praktičan za:

• bolonjeze i druge sosove za testeninu;

• punjene paprike;

• sarmu;

• pasulj;

• gulaš i paprikaš;

• ćufte u paradajz sosu;

• supe i čorbe;

• preliv za picu nakon dodatnog ukuvavanja.

Priprema tegli, zakiseljavanje i pravilna toplotna obrada

Pravilno kuvanje paradajza nije dovoljno ako su tegle loše pripremljene, ako je preskočeno zakiseljavanje ili ako se zatvorene posude ne obrade dovoljno dugo.

Da li tegle moraju unapred da se sterilišu

Pranje, zagrevanje i sterilizacija nisu isto.

Tegle treba temeljno oprati, isprati i pregledati. Do punjenja ih treba držati toplim kako ne bi pukle kada u njih sipate vreo sadržaj.

Ako će napunjene tegle biti obrađivane u ključaloj vodi deset minuta ili duže, nije potrebno posebno sterilisati prazne tegle. One se sterilišu tokom propisane obrade. Ako je postupak kraći od deset minuta, prazne tegle se prethodno sterilišu kuvanjem u vodi.

Držanje praznih tegli nekoliko minuta u rerni ne treba predstavljati kao univerzalno potvrđenu metodu sterilizacije. Kod postupaka iz ovog vodiča dovoljno je da tegle budu čiste, neoštećene i tople pre punjenja, jer je predviđena znatno duža obrada u vodi.

Kako pravilno obraditi tegle u vodi

Tegle stavite uspravno na rešetku, a ne direktno na dno lonca. Voda treba da bude najmanje nekoliko centimetara iznad poklopaca, a kod postupaka dužih od 30 minuta preporučuje se veći sloj vode iznad tegli.

Lonac poklopite i zagrevajte dok voda snažno ne provri. Tek tada pokrenite merenje vremena. Tokom cele obrade održavajte potpuno ključanje i po potrebi dolivajte samo vrelu vodu.

Ako voda prestane da ključa, vratite je do ključanja i počnite da merite puno vreme ispočetka.

Zašto umotavanje u ćebe nije zamena za obradu u vodi

Umotavanje tegli u ćebe usporava hlađenje, ali ne obezbeđuje kontrolisanu temperaturu u svim delovima sadržaja. Zato se ne može smatrati zamenom za obradu u ključaloj vodi.

Isto važi za samo sipanje vrelog proizvoda u flaše. Vruće punjenje jeste deo postupka, ali ne predstavlja celu obradu.

Nakon pravilne obrade tegle treba izvaditi, ostaviti uspravno i pustiti da se prirodno hlade. Ne okrećite ih naopako i ne pritiskajte poklopce dok su vreli.

Kako proveriti vakuum i šta uraditi ako se tegla nije zatvorila

Činjenica da je poklopac tokom hlađenja proizveo zvuk nije dovoljna potvrda da je vakuum pravilan. Proveru obavite tek kada se tegle potpuno ohlade.

Provera nakon 12–24 sata

Sredina poklopca treba da bude blago uvučena. Kada je pritisnete prstom, ne sme da se podiže i vraća.

Možete i lagano kucnuti po poklopcu donjom stranom kašičice. Pravilno zatvoren poklopac obično daje viši, jasniji zvuk, dok nezatvoren daje tup zvuk. Ipak, vizuelna provera i pritisak prstom pouzdaniji su kada se koriste zajedno.

Teglu ne podižite držeći je za poklopac. Time možete oštetiti vakuum ili ispustiti teglu.

Šta sa teglom koja nije uhvatila vakuum

Ako se tegla nije zatvorila, imate tri mogućnosti:

• stavite je u frižider i potrošite u kratkom roku;

• prebacite sadržaj u odgovarajuću posudu i zamrznite;

• ponovite obradu u roku od 24 sata.

Ponovna obrada dolazi u obzir samo ako je prvi put korišćen proveren recept. Sadržaj se ponovo zagreva do ključanja, stavlja u čistu ispravnu teglu, zatvara novim poklopcem i obrađuje punim propisanim vremenom.

Čuvanje paradajza i prepoznavanje znakova kvarenja

Pravilno zatvorena tegla može izgubiti kvalitet ako se drži pored šporeta, na suncu, u vlažnom podrumu ili na mestu sa velikim promenama temperature.

Gde čuvati zatvorene tegle

Tegle čuvajte na mestu koje je:

• čisto;

• suvo;

• hladno;

• tamno;

• zaštićeno od direktnog sunca;

• udaljeno od šporeta, peći i toplih cevi.

Nakon provere vakuuma tegle operite spolja, osušite i obeležite datumom. Za najbolji kvalitet preporučuje se da se domaće konzerve potroše u roku od približno godinu dana. Visoka temperatura i vlaga mogu ubrzati gubitak kvaliteta, koroziju poklopaca i popuštanje vakuuma.

Ne treba računati da će svaki domaći sok ili pelat bez problema trajati dve godine. Trajnost zavisi od proverenog recepta, pravilne obrade, zatvaranja i uslova čuvanja.

Koliko traje paradajz nakon otvaranja

Otvorenu teglu ili flašu odmah stavite u frižider. Za vađenje koristite čist pribor i ne vraćajte ostatke iz tanjira ili šerpe u teglu.

Najbolje je da sadržaj potrošite za nekoliko dana, posebno ako se često vadi iz frižidera. Opšte smernice za otvorene proizvode stabilne na polici najčešće navode nekoliko dana čuvanja u frižideru.

Manje tegle su praktične za domaćinstva koja ne koriste veliku količinu paradajza u jednom obroku, jer se otvoreni sadržaj kraće zadržava.

Znaci da proizvod treba baciti

Nemojte koristiti sadržaj ako primetite:

• ispupčen ili pomeren poklopac;

• gubitak vakuuma;

• curenje;

• osušene tragove sadržaja oko poklopca;

• mehuriće koji se neprekidno podižu;

• neuobičajenu promenu boje;

• penu ili plesni;

• neprijatan ili fermentisan miris;

• izbacivanje tečnosti pri otvaranju.

Sumnjiv sadržaj se ne proba. Zimnica može biti nebezbedna čak i kada nema sve očigledne znake kvarenja. Teglu sa izgubljenim vakuumom ili vidljivim promenama treba pažljivo odložiti bez probanja sadržaja.

Izaberite oblik paradajza koji ćete zaista koristiti tokom zime

Dobar plan zimnice ne podrazumeva da od cele količine paradajza napravite samo jedan proizvod. Važnije je da pripremite ono što će vaše domaćinstvo redovno koristiti.

Pelat je najbolji kada želite cele ili krupne komade. Sok je najpraktičniji za svakodnevno kuvanje i piće, dok kuvani paradajz štedi vreme pri pripremi gustih sosova, variva i punjenih jela.

Bez obzira na izabranu metodu, uspešna zimnica zahteva zdrave plodove, čiste i ispravne tegle, pravilno zakiseljavanje, dovoljno dugo održavanje ključanja i pažljivu proveru vakuuma.

Za usitnjavanje manjih količina hladnog paradajza i pripremu drugih namirnica može pomoći 4u1 električni secko za brzo usitnjavanje namirnica, dok ćete širi pregled potrebne ambalaže, organizacije posla i opreme pronaći u vodiču za pripremu zimnice i najvažniju opremu.